Tema: Ljubomir Corilic

Ljubomir Ćorilić

Lozničanin Ljubomir Ćorilić, novinar, pisac i književni kritičar, rođen je 1946. godine.

Do sada je objavio 13 pesničkih knjiga za decu i odrasle i dobitnik je više priznanja i nagrada. "Ljubomir Ćorilić peva o događajima iz djetinjstva kao o ličnom doživljaju, te u svoje stihove unosi senzaciju detinjstva dajući im pjesničku formu, i traga za novim temama djetinjstva."

"Poezija i književni tekstovi Ljubomira Ćorilića, prevođeni su na mađarski, engleski, jermenski, rusinski, poljski i slovački jezik. Umetnički dar, preneo je i na sina Nenada, profesora engleskog jezika i književnosti. Osim aforizama, Nenad piše kratke priče i poeziju."

Za knjigu "Blago Božije" krajem prošle godine Ljubomir Ćorilić dobio je i zvanje "viteza dječije poezije Srbije". Zbirku poezije "Blago Božije" objavio je dječiji časopis "Vitez" iz Beograda.

Član je lozničke podružnice Udruženja književnika Srbije.

MOLITVA SVETOM SAVI


Molimo se Blagočestivi
spasi ovaj duh i telo
sačuvaj ovu zemlju

Prosvetli Sveti
upali ponovo po Srbiji
kandila i zvezde
osvetli naše kuće i kovnice
vreme je da znamo koji lažno kuju
kome nije dosta ni srebra ni zlata

Osvetli naše sobe i gubilišta
sve naše tuge i svečanosti
i nebo na zalasku ptica u noć
osvetli našu reč na izlasku
iz tamnih podruma
s vinom i ukrvcima

Izleči nas od zamicanja
i crnih slutnji
među se se opet zavadismo

Izmiri u ovaj dan ove gromove
ove svetlice i strelice
i ovaj vrh sa vrhovima
sagorećemo opet kakvi smo

Osvetli naše učitelje po školama
i naše đake
zasijaj po kućama i manastirima
po gorama i vodama
da ne činimo više
smrtnih grehova sedam
i osmi naš prostački

Molimo se Blagočestivi
spasi ovaj duh i telo
sačuvaj ovu zemlju

SRBIJA OD NEPOKORA
(Odlomci)


... I sto života da ima
kad se tamnice rode
svih bi stotinu dala
za jedan život slobode.

I tušta i tma smrti
u istom trenu da grizu
na sve bi gordo jurišala
kad je sloboda blizu

Bila često gladna
i raži i prosa
al ostala Srbija
od sna i prkosa

Na mom divitu piše
rukopisom sunca i laste
sretna je ona zemlja
u kojoj sloboda raste

Go kamen na kamenu — palača
toplo zrno na zrnu — pogača
i sto sedam žljebova
i sto osam hljebova
pa sto i jedna kuća ćemera
sa trista i tri plamena

Zemlja porasla s toplim
munjama i travama
po gorama i slobodama
u stablima i krošnjama

pesma moja
s početkom a bez kraja
ustala iz korena
kao iz beskraja

VIŠNJIĆ

I da nije bilo Boga i molitve
progledao bi on i narod moj
na gusle javorove

Iskopnio očima iz onostranog
u ovostrano pevanje sišao
čovek i svetac s najdubljom
ranom i pesmom melemnom

Nikada svetovi toliko dobra
neće videti kao što je
On video strunama
i nikad neće krv lepše
zapevati javore moj

Čuvaj nam Bože reči
koje smo preuzeli
iz najlepših usta

Ispevaj oči njegove
javore moj

ZAVIČAJ

Zvezda bude dok cvetovi cvetaju
Sto izvora u mom zavičaju
Izvori me kapljom rose leče
U očima sto mi reka teče
Iz reka mi raste cvet i drača
Sa sto usta zavičaj korača
Dok se bude ptice zavičajnih gnezda
Sto mojih sloboda poleće sa zvezda

SVE NA SVETU POMALO KASNI

Ljubomir Ćorilić: "Ima nešto mnogo važno", Prometej, Novi Sad, 1999.

Ljubomir Ćorilić (1946, Ploča kod Loznice) prisutan je u srpskoj i jugoslovenskoj poeziji duže od dve decenije. Njegove rane pesme, objavljivane u mnogim časopisima, odisale su zavičajnom zanesenošću i težnjom za ritmičkim skladom reči i muzike. Već prve pesničke zbirke, Velika naplata (1978) i Naše je da čitamo (1981), označile su novo zapucivanje u poeziju kao enigmu i neistraženi prostor jezika čiji ce ishod biti zasnivanje jedne osobene poetike utemeljene, izmedju ostalog, i na dizanju glasa protiv onih za koje postoji samo jedan put / preko Coveka / i Cveta. Nastavak te poeticke linije, uklopljene u jedan siri egzistencijalni i antropoloski kompleks, usledice u knjigama rodoljubive poezije: Srbija od nepokora (1985), Nalijem rec jednu zemaljsku (poema stampana uz drugo izdanje "Srbije od nepokora", 1986) i Po zemlji Srbiji (1989). U savremenoj srpskoj rodoljubivoj poeziji ovim je knjigama oglasen autor koji je, snagom pesnickog izraza i autenticnim metaforskim iskazom, nasao svoje mesto u antologijskim izborima otadzbinske poezije od Kosova do nasih dana. Zastupljen je u nekoliko antologijskih izbora, medju kojima, i u antologijama Momira Vojvodica "Zertveno polje Kosovo" i Toda Colaka "Lelecu zvona decanska".

Pažnju poznavalaca i postovalaca knjizevnih vrednosti i decje citalacke populacije privukle su i zbirke Corilicevih pesama za decu: Budilnik u domovini (1984), Decak dunju sanja (1992) i Ima nesto mnogo vazno (1999). Poslednja knjiga za decu imala je vec desetak prikaza u tekucoj prikazivackoj kritici u listovima i casopisima. Novosadski Prometej imao je sluha da objavi knjigu stihova za decu koji ce, sigurno, ostaviti dubljeg traga u tradiciji srpskog pesnistva, posebno na planu uvodjenja u pesnistvo do sada neopevane tematike. Na slican nacin postupila je "Univerzitetska rijec" kad je objavila knjigu "Decak dunju sanja" po kojoj se danas moze prepoznavati napor pesnika za decu da pesnistvo za decu vrate sa puteva "estradnog pevanja", gega, vica, dosetke na put izvornog, ali autenticnog predocavanja deci tematike zavicajne upitanosti i zivotne osecajnosti.

Radi praćenja kontinuiteta u pesnickom stvaralastvu za mlade i najmladje i njegovog odnosa prema savremenim tokovima srpskog i jugoslovenskog pesnistva za decu, valjalo bi istaci da na ovom podrucju Corilicevog pesnickog angazovanja postoji nekoliko bitnih konstanti. O njima bi, bez trazenja kakvog drugog povoda, moglo i moralo sire da se govori i pise. Ima, medjutim, nesto o cemu se mora govoriti i uz ovu knjigu.

Nikome od kriticara, recenzenata ili prikazivaca pojedinih Corilicevih knjiga nije mogla promaci cinjenica da je njegova poezija za decu jedno veliko i permanentno putovanje: putovanje kroz zavicaj, putovanje krozo drustveno okruzenje, putovanje kroz predanje i viziju, putovanje kroz covekovo unutrasnje bice. A to putovanje, bez obzira na vid u kome se javljalo i smer u kome je teklo, uvek je bilo provocirano iskonskom covekovom potrebom da se orijentise u prostoru i vremenu, da se razabere u stvarnosti ciji je neotudjivi i neodvojivi deo.

Optička žiža u kojoj se presecaju iskustva sa tih putovanja transparentno je oznacena u dvema poslednjim zbirkama kao decak koji mozda nije postojao. Ovako koncipiran Corilicev junak javlja se kao neimenovani opsti znak detinjstva, ali i kao svojevrsni katalizator nanosa autobiografske svesti. Taj imaginarni decak i u knjizi Ima nesto mnogo vazno, organizovanoj u tri tematska kruga, nastavlja svoje uzbudljivo putesestvije zagonetnom ovozemaljskom javom.

U prvom krugu, nosen ogromnom radoznaloscu i sav predat onom sto je izmaklo ili izmice njegovom iskustvu, on se beskrajno upinje da pronikne u svet koji mu je dosudjen — da dogleda nedogledano, dokuci nedokucivo i da, svestan da ima nesto / vazno tamo / sto ne znamo, dopre do krajnjih granica saznanja, da spozna:

šta je tamo
iza brega
iza svega.

Junaka ovih pesama odlikuje jedan visi stepen zapitanosti pred zagonetkom zivotne realnosti, mada je rec o decaku i dobu detinjstva koje, misle mnogi pesnici za decu i tumaci pesnistva za mlade i najmladje, nije doraslo dubljoj spoznaji. Corilic svojim pesmama dokazuje suprotno. Decakova glad za novim saznanjima i zudnja za demistifikacijom tajni krece se u koncentricnim krugovima, i horizontalno i vertikalno, od bliskog ka dalekom, i nagore i nadole — od htenja da se sazna sta je tamo / iza onog zbuna, ili, sta li voda / iza brega valja, do zelje da se otkrije sta je gore / iznad svega, ili, sta je dole / u dubini / i jos dublje. Reklo bi se za mladalacki uzrast pretenciozna zapitanost, a u osnovi, zahvaljujuci autorskoj neposrednosti i pesnickoj vestini, deca su dobila pesnicki teks koji se lako cita i budi radoznalost. Tematski krug o tajni i tajnama nudi deci nove spoznaje u jednostavnoj igri reci i stihova.

Drugi najobimniji tematski krug pesama nudi, kao najuzbudljiviju spoznaju, otkrice da sve na svetu pomalo kasni:

Kako lep život
stazama noćnim i danjim
i svaka lepota
sa njim...
Kasne iskrene reči
i blage i ljute
kasne i koji govore
i koji ćute

(Kako da se objasni)

Kasne princeze i princevi, satovi, jutro i dan; kasne ucitelji, i direktori, djaci i seljaci; kasne pevaci i zabavljaci, agenti i spijuni; kasne majmuni, ovnovi i ovce; kasne pobede i porazi. . . I, kasni jos po sto; kasni jos po ko!

Ovaj pionirski pokusaj pesnickog sagledavanja fenomena kasnjenja kao neistrazenog tematsko-motivskog podrucja u srpskoj i jugoslovenskoj poeziji za decu (i odrasle!) deluje kao istinsko stvaralacko osvezenje u savremenoj poeziji i knjizevnosti, i nudi, cesce skriveno nego otvoreno, jednu kapitalnu poruku: najvaznije je u zivotu biti u pravom trenutku na pravom mestu. Jer, upozorava pesnik recima iz izokrenute perspektive:


Dovoljno je kasniti
samo stopu ili tren
i sreća odmah utvrdi
da nisi njen.

Stiovi iz ovog ciklusa imaju neprolaznu poruku i pouku i za decu i za odrasle.

U trećem krugu pesama unetih u ovu zbirku, autor opservira decaka u porodicnom miljeu i sferi decakovih intimnih preokupacija. Ni ti stihovi nisu liseni snazne radoznalosti i kritickog odnosa lirskog subjekta prema svom najblizem okruzenju, ili svojim pubertetskim nevoljama. To su pesme tipizirane po tematici, ali u sluhu i dosluhu sa danasnjim pevanjem za mlade — zapisao je o ovom ciklusu jedan od recenzenata dr Voja Marjanovic, dodavsi i to da one, (pesme) deluju standardno, mada uvek u stilu pesnikove autonomnosti.

Jos je ranije primeceno da Corilic neguje jedan poseban i nov odnos prema detetu i detinjstvu u odnosu na mnoge danas aktuelne pesnike; nov jer ga ne potcenjuje, jer ga animira ne samo lepotom i osecajnoscu, vec i podsticajem da misli i sudi, da otkriva i nadogradjuje (mr Jovan Jovanovic). Tog poetickog postulata, koji bi se mogao sazeti i u krilaticu dete je veliki covek (zapisao Corilic u jednom svom kritickom tekstu o poeziji za decu, definisuci tako i sopstveni postupak i shvatanje uloge poezije za decu!), pesnik se pridrzavo u svim pesmama. Bez obzira na to sto se maskira ironicnim, humornim ili prividno naivnim stavom prema pojavnom svetu, ova knjiga se, u sustini, bavi ozbiljnim pitanjima koja su vrlo vazna za odredjeni uzrast ili odredjeni zivotni trenutak mladog bica. Ne bavi se detinjarijama, vec budi interes deteta za svet oko sebe.

U vremenu pojacane ekspanzije poezije za decu zasnovane na estradnim efektima, Ljubomir Corilic se, na odredjeni nacin, u ovom domenu pesnickog stvaralastva, vraca tradiciji i proverenim knjizevnim postupcima i vrednostima. Sledeci, u najboljem smislu reci, zmajevsku pesnicku liniju, on je i u sadrzajnom i u formalnom pogledu obogacuje i osavremenjava. Ocito je rec o pesniku koji ima izraziti otkrivalacki dar za nova tematsko-motivska podrucja pevanja i budjenje radoznalosti dece.

Pored toga sto predstavlja zaokruzivanje i omedjavanje jednog osobenog poetskog prostora cije je osvajanje Corilic zapoceo jos pre petnaest godina, knjiga Ima nesto mnogo vazno neosporni je dokaz zrelosti, stvaralacke inventivnosti i vitalnosti njenog autora, uvek spremnog da se — ne pristajuci na dostignuto — prepusti novim izazovima odgonetanja zagonetke zivota i magicnih puteva poetske reci. Nije nimalo slucajno recenzent Dusko Trifunovic, poredeci poetske teze knjige Ima nesto mnogo vazno i neke druge savremene teze pesnicke spoznaje, uporedio ovu knjigu sa knjigama stihova Desanke Maksimovic Trazim pomilovanje i Beckovicevim knjigama Rece mi jedan coek i Ceracemo se jos. U razlicitim ravnima, njihove spoznajne teze su slicne i bliske.

riznicasrpska