Tema: Stevan V. Popovic

Stevan V. Popović (1845—1918)


Stevan V. Popović (Čika Steva) (1845—1918), rodom iz Starog Bečeja, školovao se u Sremskim Karlovcima i Pešti. Bio je pitomac i kasnije upravnik Tekelijanuma, upravitelj srpske škole u Budimu, kao i nadzornik Bačko-budimske školske uprave. U Pešti je, između ostalog, objavio delo Škola i život, uređivao pedagoški list Srpska narodna škola (1870—72) i Radovan (1876. u Novom Sadu). Popović je izdavao zbirke i antologije pesama i priča za decu. Svoje radove za decu (svoje pesme objavio je u zbirkama Venac pesama, Slike i prilike i Polaženik) često nije potpisivao ili ih je objavljivao pod pseudonimom (Braca Radovan ili Čika Steva). Objavljene zbirke: Venac pesama 1872, Slike i prilike 1872, Božićni dar 1872, Radovanov dar 1876, Božić, dar dobroj deci 1873—77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880, Male gusle 1881, Mali svet 1882, Radovan 1883, Polaženik 1886, Badnjak 1891, Biser cveće 1905.

ČETIRI GODIŠNJA VREMENA


Svuda se beli — pao je sneg!
Zasuo dolju, posuo breg,
Sonik se sija, stakli se led,
Sonice amo — na njih je red!
Ko voli zimu, ko voli sneg
Nek hita amo na snežni breg!

Gle mile trešnje — osula cvet
I badem cveta — kako je lep!
I čela leće, pa kupi med
Da medom zasladi zimski jed.
Proleće sijnu na dolju, breg,
Da stopi s njega i led i sneg!

Leto je žarko ponelo rod
Po vrtu, njivi, osulo plod.
Šenica zlatna, jedri joj klas,
Rujno se voće smeši na nas,
Sunce sve gori, sažiže tle,
Al' bistra voda rashladi sve!

Jesen nam dođe — sazreo rod,
Berimo voće — kupimo plod.
Ko nije leti žalio rad,
Bogatu berbu imaće sad.
Ko vredno radi za veka svog,
Tog lepim darom dariva bog!

VOLIM


Volim cveće,
Volim igru,
Volim konja,
Volim čigru!
Volim tice
Lepo poje,
Volim polje
Zeleno je.

Volim šumu,
Njene vise,
Listala je,
Zeleni se.
Volim potok
Kad u gori,
Kroz pavite
Zažubori.
Volim reku,
Jezerance,
Bele ovce
I jaganjce.
Volim drvo
Kad zeleni,
Volim nebo
Kad rumeni.
Volim sunce
Kada grane,
Volim danak
Kada svane.
Volim ljude
Kada zbore,
Mudre, lepe
Razgovore!

MOJE SELO


Za gorom je selo,
Srbinstvo je tamo,
Srpski zbori samo;
To mi omilelo,
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

Red je po obori,
Čisto sve u kući,
Misliš gledajući
Gospodski su dvori,
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

U mome seocu
Zadruga je složna,
Čeljad je pobožna,
Sin pokoran ocu,
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

Svi težamo polje,
Znamo još za mobu,
Ne znamo za zlobu
Svi smo krepke volje,
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

U nas vera tvrda,
U nas pune čaše,
Gostoljublje naše
Vreme ne pohrda.
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

Nema siromaka,
A kad je za selo,
Selo skoči celo,
Sloga naša jaka.
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

Sa sviju krajeva
Čuje se pevanka
Grla krupna,tanka;
Neće zlo ko peva.
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

Dobri Bog će dati,
K'o što moje selo,
Bit' će Srpstvo celo!
A ja ću pevati:
Milo moje selo,
Budi mi veselo!

MRAV


Mili, mili, mali mravak
Pa po vazdan radi,
Leti kupi, vuče, slaže
A zimi se sladi.

Pogle tamo koliko ih —
Svaki mrvu vuče,
Jedan drugom s puta svrće,
Niko se ne tuče.

Ta radnja je mravu mila
Pa ma kako teška bila,
Lenjo dete nek se stidi
Kada vredna mrava vidi!

RANO RANI


Probudi se utri oči
Iz postelje meke skoči,
lastavice mile tice
Već cvrkuću letimice.
Pa i ševa već te zove
Da razgoniš lake snove.
Prepelica u glas viče
Na uranku pućpuriče.
Zora zori, eno sviće
Lepi danas danak biće!
Haj, urani pa ustani,
Sve već čeka — na tebeka!

Sunce granu pa zasvetli
Po dvorištu poje petli.
Pa i golub već poleće
Da ugrabi zrnce veće!
I pilići i petlići —
Laki tići krilatići
Potrkuju i pevaju,
čekaju te, izgledaju.
Većem puca bič kravara
A duduče rog svinjara.
Haj, urani, pa ustani,
Sve već čeka — na tebeka.

Ko urani zorom rano
Sretan mu je danak svan'o;
Jer sa svakim poslom valja
Dobar gazda da upravlja.
Tek ga gazda rukom lati
Blagoslov će Bog poslati. —
Ko urani ugrabiće
Svakim danom po dve sreće,
Jednu sreću zdravlja radi
Drugu sreću posla radi.
Zato rani zorom rano
Dok još nije danak svan'o!

KOVAČU


Hej kovaču! Kucni bolje,
Da zaječi nakovanj;
Gvožđe moraš pokucati
Ako hoćeš što odanj.
Dok je vrelo udri, kuj!
I čekićem pokuckuj!

U meh duvaj, vatru širi
Da se gvožđe usija;
Sa klještama živo stegni,
Da se bolje savija.
Dok je vrelo udri, kuj!
I čekićem pokuckuj!

Za raonik i sekiru
Treba dobar jaki kov,
Da se posle ne rugaju:
Kovač bio ladnokov!
Dok je vrelo udri, kuj!
I čekićem pokuckuj!

Ne plaši se truda, muke,
Neka s čela curi znoj,
Bogato će naplatiti
Uvek čestit pos'o tvoj.
Dok je vrelo udri, kuj!
I čekićem pokuckuj!

U mladosti ko se muči,
U starosti uživa,
Dobar kovač kovom svojim,
Sebi sreću sakiva.
Dok je vrelo udri, kuj!
I čekićem pokuckuj!

DIDAKTIČNOST I POUČNOST U PESMAMA I PRIČAMA ZA DECU STEVANA V. POPOVIĆA


Rezime: Stevan V. Popović (1845—1918) zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti za decu XIX veka. Pisao je pesme i priče, ali je njegov najveći doprinos u sastavljanju i objavljivanju zbirki namenjenih deci. Prvi je u srpskoj književnosti za decu priredio zbirku pesama Venac pesama (Pešta, 1872), osnovao biblioteku Dečiji svet, a potom izdavao zbirke mešovitog karaktera kojima je zahvatio pesme, pripovetke, različite prozne sastave, kao i dela iz narodne književnosti. Njegove pripovetke za decu karakteriše didaktičnost. Često su to narativne nastavne jedinice kojima je Stevan V. Popović zašao u sistem obrazovanja. Prozna dela su mu direktna pouka koju sugeriše deci na vrlo jednostavan način i na očiglednom primeru. Poučnost i didaktičnost je bila karakteristika ne samo Popovićevog proznog stvaralaštva, već je u to vreme bila naglašeno obeležje i drugih stvaralaca u oblasti književnosti za decu.

Ključne reči: Stevan V. Popović, književnost za decu, zbirke za decu, pesma, priča, didaktičnost, narativna nastavna jedinica.


Jedan od vrednih poslenika među Srbima u Ugarskoj u drugoj polovini XIX veka bio je i Stevan V. Popović, čovek neobične energije, koji je okupljao radnike na svim poljima kulturnog života i usmeravao ih ka jednom cilju — jačanju srpskog naroda na njegovom putu ka boljoj budućnosti. Rasprostro je Popović svoja interesovanja u oblasti književnosti, obrazovanja, politike i izdavaštva.

Iako se školovanjem opredelio za prava, sudbina ga je odvela na put vaspitanja i obrazovanja omladine, što je on s ljubavlju i oduševljenjem radio. Kao đak Karlovačke gimnazije poučavao je decu mlađeg uzrasta i sticao dragocena iskustva u obrazovanju ne pomišljajući tada da će mu to biti životno opredeljenje. Kao direktor Srpske osnovne škole u Budimu, nadzornik srpskih škola Budimsko-bačke dijece ze i kao nadzornik Tekelijanuma, mogao je svoj pedagoški rad da pretoči u praktičan u direktnom kontaktu sa omladinom. Nije se zadovoljio samo svojim redovnim poslom, već je širio prosvetu u srpskom narodu putem listova koje je izdavao, uređivao i prevodio. Sveskom za pedagogiju Škola i život, koju je štampao još 1868. godine, ukazao je na značaj vaspitanja i obrazovanja za napredak jednog naroda. Prvu zbirku pesama za decu Venac pesama izdao je u Pešti 1872.

Stevana V. Popovića je, kao i Jovana Jovanovića Zmaja, dr Đorđe Natošević privoleo da piše za decu. O tome sam Popović kaže: "Pravi tvorac srpske novije dečje književnosti — jeste neumrli i veliki srpski pedagog dr Đorđe Natošević Ba/ba. On je izveo i Čika - Jovu Zmaja i mene na to polje naše književnosti, pobudio i oduševio nas je da pišemo za srpsku decu, a utro puta tom našem radu — preporođajem srpske napredne škole.1"

Značajno je da je Popović prvi u našoj književnosti za decu sačinio antologije pesama i pripovedaka, da je ponudio deci literaturu u kojoj je didaktičnost bila prevashodni cilj. Mlada čitalačka publika dobila je svoju literaturu. Pored didaktičnosti, njegove zbirke nosile su obeležje snažnog rodoljublja. Popović u svojoj prozi i poeziji poetizuje prirodu, životinjski svet, rad, uz poruke: "kako ko radi, onako mu i biva" i "dobro se dobrim vraća".

O potrebi književnih dela za odrasliju decu Popović je pisao u Srpskim ilustrovanim novinama2, u rubrici Književnost, ukazujući na jaz između književnih dela za decu i književnih dela za odrasle, kao i na nedostatak knjiga za omladinu od 12 do 15 godina. Na razmišljanje o potrebi književnih dela namenjenih deci navela ga je knjiga Petra Despotovića Život Dimitrija Obradovića, koji je u kaluđerstvu prozvan Dositije, koja je priređena za srpsku omladinu. Popović je bio mišljenja da će omladina knjigu rado prihvatiti, jer je i dečiji list Radovan, koji je on izdavao 1876. godine, bio rado čitan, baš zbog zapisa o Dositejevom životu. Ovakvim mišljenjem Popović se pokazao kao dobar poznavalac tadašnjih prilika u našoj književnosti.

U Srpskoj narodnoj školi, u prikazu knjige Dečiji svet, on ističe značaj književnosti za vaspitanje i obrazovanje dece: "U naprednijih naroda, sretnija su i deca. Znanje i obrazovanost, što deca dobijaju po školama dopunjuje i razvija u njih valjana dečija književnost. U celoj našoj književnosti jedva ima deset knjiga pisanih za decu, što ih možemo mirnom savešću dati u dečije ruke. Krajnje je vreme da sistematski otpočnemo knjigom razvijati srpsku decu — budući srpski narod"3

Popović u zbirkama za decu objavljuje prozu i poeziju uz lepe ilustracije, kako bi dopunio vaspitanje i obrazovanje srpske dece zanimljivim poukama i praktičnim znanjem. Zbirka Venac pesama sadrži pesme sa temama: o bogu, prirodi, životu, vrlinama, srpstvu, slobodi. Zanimljivom poetskom pričom, dečijim jezikom, daje se pouka značajna za obrazovanje i vaspitanje malenih čitalaca.

Popović je objavio još nekoliko antologija pesama za decu: Božićni dar, Veliki srpski deklamator, Srpski deklamator, Male gusle i antologiju pripovedaka Mali svet. Povodom pravoslavnih praznika objavio je prigodne zbirke: Polaženik, Badnjak i Božić, koje su sadržajem ukazivale na značaj pravoslavnih praznika, pa su i vremenski podešene da se pojave pred praznik.

Zbirke Slike i prilike, Dan i noć, Dani odmora, Dečije radovanje, Radovan i Biser cveće su mešovitog karaktera. Ilustracije u njima imale su pored estetske i poučnu vrednost. Popović ih je, kao i Zmaj, uzimao iz stranih dečjih listova, uglavnom nemačkih, a pokušao je i sa originalnim ilustracijama koje je jedno vreme radio Milivoj Mauković.

Stevan V. Popović se kretao u okvirima preuzetim motivski i idejno iz strane književnosti za decu, ali je značajno da je svoje zbirke oplemenio delima iz narodne književnosti, srpskom narodnom poezijom, zagonetkama, poslovicama i basnama, koje je posebno cenio zbog poučnosti. U zbirke je uvrstio dela različitih autora, kojima je zajednička jednostavnost oblika i prosvetiteljsko — pedagoška funkcija.

Veći broj Popovićevih pripovedaka je literarno anemičan, sasvim podređen vaspitnom i didaktičkom efektu, ali i pored toga njegovo majstorsko opisivanje prirode, pejzaža Fruške Gore, fascinantnih slika pojedinih ptica, dostižu kulminaciju u doživljavanju pojedinih situacija.

U nizu pripovedaka za decu Popovićje moralističan i didaktičan. Delio je svoje junake na dobre i loše, njihove postupke na dobre i rđave. Prozni radovi su mu slični. Način pripovedanja mu je isti, a prisutna je i poučno — vaspitna tenzija pripovedanja. Prozni tekstovi koji su čisto obrazovnog karaktera imaju zadatak da pokažu učiteljima kako na jednostavan i lak način treba da poučavaju decu. Kao nadzornik srpskih škola nije se mogao u svom književnom radu oteti vaspitno-obrazovnom cilju. Upoređujući dobre i loše postupke dece, on ne kažnjava dete koje je učinilo nešto loše, on jednostavno slika dobar postupak stavljajući ga naspram lošeg, ističe pouku i ostavlja detetu da se opredeli za dobro ili loše, predstavljajući mu šta donosi jedno, a šta drugo. Situacija je uvek konkretna, dete je često do te mere konkretizovano da mu je navedeno ime i prezime. Ono je u različitim situacijama; stavljeno je u odnos prema prirodi, prema životinjama, drugoj deci, roditeljima, braći, sestrama, učitelju. Pripovetke za decu Stevana V. Popovića karakteriše razvučenost radnje, tendencija i moralisanje. One poučavaju u saznajnom i moralnom smislu, a vaspitavaju u racionalnom, religijskom i nacionalnom duhu. Kraći prozni tekstovi su čisto obrazovnog karaktera (o vodenoj pari, o lanu, pirinču, krtini, kredicama), kao i moralnog (kako se ponaša dete dok ruča, kako se ophodi sa roditeljima).

Pripovetke za decu Stevana V. Popovića su uglavnom obrazovnog karaktera, neizbežno poučne, dok je manji broj sa bledunjavim sadržajem, sveden često na opise situacija. U pripovetke obrazovnog karaktera, koje su praktične narativne nastavne jedinice, mogu se svrstati: Proleće, Moj orao, Slep a vidi, Bela kreda, Naš mali dobrotvor, Slavku o slavuju, Gromobran, U proleće, Daleki put, Golubovi, Lasta, Ptičije gnezdo, O muvi, Munja, Korov, Gornjak, Sunčevi zraci, Vodena para, Oblaci, Vetar u sobi, Orlovo gnezdo i dr. Ovim pripovetkama Popović zalazi u sistem obrazovanja i na jednostavan, praktičan, i deci pristupačan način, objašnjava prirodne pojave i svet koji ih okružuje.

U poučnim pripovetkama u kojima dominira moralisanje često se u naslovu prepoznaje pouka: U dobru se ne ponesi, Svaka tica na svom gnezdu najjača, Pametniji popušta, Ne sveti se, Govori istinu, Ne hvali dan pre večeri.

Pouka je naglašena i u naslovima crtica: Dete koje voli svojega učitelja, Dete koje ne voli svojega učitelja, Dete koje se učtivo ponaša za stolom, Dete koje se rđavo ponaša za stolom, Dete koje voli svoga brata, Dete koje je nepristojno.

Popović se ostvarivao u prozi u mnogo većoj meri nego u poeziji. Pedagoški rad utkao je u književna dela težeći da sve što napiše bude u službi pedagoške ideje, da bude primenljivo u životu.

Najveći broj pesama objavio je u Vencu pesama, a potom u zbirkama Slike i prilike i Polaženik. Pesmama je zahvatao različite teme: prirodu, životinje, rodoljublje, rad. Priroda je njegova ljubav i on je opeva veselo, razigrano posebno u pesmi Volim, koja asocira na Zmajev ditiramb prirodi Ala je lep ovaj svet. U pesmama Šuma i U šumici pesnik se sjedinjuje sa prirodom, nosi je u sebi, što u njemu kulminira neizmernom radošću. Opisivao je prirodu pesmom i pričom, naglašavajući njena obeležja, spajajući lepo i korisno. U Popovićevim pesmama o životinjama: Dete i roda, Mrav, Tica, Rajko i ribica, Živini, Kradljivac i pseto, markirane su osobine tih životinja uz pouku koju deca treba da prepoznaju i prihvate: roda odlazi u toplije krajeve zimi; mrav je vredan i brižan; ptica čuva svoje gnezdo i hrani mlade; ribica je mudra; pas je veran.

Popovićeve rodoljubive pesme Domovina i Junak ispunjene su emotivnim nabojem ljubavi prema domovini i slobodi i mogu se smatrati njegovim najlepšim pesmama. Uz snažno rodoljubivo osećanje prisutna je pouka da će u borbi za slobodu junak ponosno dati život uz saznanje da će večno živeti kroz svoj junački podvig.

Pesme Rano, rani, Kovaču i Moje selo objavio je Popović u zbirci Slike i prilike. Pouka je prisutna, pesnik ukazuje da je rano ustajanje dobro za zdravlje i uspešan posao, da rad čoveka snaži, da sloga ljudi doprinosi sreći celog naroda. Kruna svih pesnikovih želja je da se radost i sreća prenese na ceo njegov narod: "Dobri Bog će dati/k'o što moje selo/Bit' će Srpstvo celo!"

Pesme Hristos se rodi! Naš pozdrav srpskoj deci, Tičice u zimu, Majstor od zanata i Sestrica i brata, različite po tematici objavljene su pod pseudonimom Braca Radovan u zbirci Polaženik.

Kao što je u Popovićevoj poeziji naglašena didaktičnost, ona je neizbežna i u njegovoj prozi. Njegove pripovetke za decu su narativne nastavne jedinice kojima je Popović zašao u sistem obrazovanja. Prozna dela za decu su mu direktna pouka koju sugeriše deci na vrlo jednostavan način i na očiglednom primeru. Poučnost i didaktičnost je bila karakteristika ne samo Popovićevog proznog stvaralaštva, već je u to vreme bila naglašeno obeležje i drugih stvaralaca u oblasti književnosti za decu tog vremena.


Izvor;riznicasrpska