Stevan Vladislav Kaćanski (1829—1890)

(Sentomaš, 05.01.1829 — Beograd, 05.05.1890)



S t a r i B a r d, kao što su ga nazvali i kao što se i sam u poslednje doba svoga rada potpisivao, S t e v a n K a ć a n s k i, rodio se u Srbobranu 24. decembra godine 1830. Svoje mesto rođenja docnije je proslavio pesmom u kojoj priča junačke borbe srpske i vitšku odbranu Srbobrana.

Kaćanski se školovao u različitim mestima s prekidom, a školovanje je završio na pravnoj akademiji u Zagrebu.

Znamenitih godina 1848.—1849. i Kaćanski je s puškom u ruci sudelovao u borbi, u kojoj se pokazao kao Srbin i junak. I docnije, u ratu 1877, kad je Srbija s Turskom ratovala, Kaćanski je na Beloj Palanci svojevoljno bio u bojnom lancu.

Iz 1848. naročito je lepo opevao boj na Temerinu u pesmi "Noćnica", kojom je i izišao na glas. Crnogorska pobeda na Grahovu izazvala je u Kaćanskoga "Grahov-Laz", pesmu za koju je od Kneza Crne Gore dobio na dar krasan jatagan s natpisom.

Kaćanski je počeo pevati 1845. u "Podunavci, pa je po tom pevao u "Sedmici", "Letopisu", "Vili", "Otadžbin", "Velikoj Srbiji" i drugim listovima. Godine 1862. i 1863. izdavao je u Beogradu politički list "Srpska Narodnost".

Posle bombardanja Beograda, kad se rasprava krvavoga pitanja prenese na polje diplomatsko, Kaćanski dobi 1864. ponovo državnu službu u koju je stupio još 1858. kao profesor gimnazije beogradske — prešavši u Srbiju godinu dana pre toga — a koju je o bombardanju Beograda bio ostavio, učestvujući u bojevima. Tada se preseli i ode u Kragujevac za profesora gimnazije. Tu je radio i na opštem društvenom napredovanju kao predsednik "Šumadije", društva za prosvetu narodnu. Pod njegovom je upravom u srcu Šumadije to društvo priredilo prvu besedu. Docnije je premešten u Beograd, gde je u prestoničkim gimnazijama bio profesor sve do polovine 1888. godine kada je stavljen u penziju. Pri osnivanju "Društva Svetoga Save" 1886. godine imao je stvarnoga udela, te je i odlikovan odmah izborom za potpredsednika. Ali mu je najznačniji rad poslednjih godina bio u osnovanju patriotskoga političkoga lista "Velika Srbija", koji je počeo izlaziti od Nove — 1888. — Godine pa je produžio izlaženje i posle smrti njegove. U ovom je listu S t a r i B a r d i pesmom i člancima pozivao na rad o oslobođenju svega Srpstva.

Kaćanski je preminuo juna 1890. godine, a sahranjen je, u ime priznanja, o državnom trošku i uz neobično učešće građanstva svega Beograda i mnogih izaslannka iz Srbije i sa strane. —

I ako se tako rano javio — i dalje se postupno javljao — svojim pesmama u različitim listovima i povremenim izdanjima, ipak je zbirka pesama Kaćanskoga ugledala sveta tek 1879. godine u Pančevu. Skromna ta knjižica, i ako ne sadržava u sebi sve što js Kaćanskn ispevao, dostojan je spomenik koji je pesnik sam sebi u književnosti srpskoj podigao.

U poeziji Kaćanskoga imamo poglavito dva tona: patriotski i ljubavni. Prvi se čuje mnogo češće, i sobom je pravi predstavnik poetskoga dara Kaćanskoga. "Kaćanski, koji je i sam u mlađim godinama vojevao za srpsku stvar, najsjajnije je potvrdio svojim pesmama da i patriotske pesme mogu biti pesme i imati svoje i poetske vrednosti. U njima se ogleda žarka i istinita ljubav prema rodu, one su pune snage i pesničkoga poleta; njih je ispevalo istinito patriotsko osećanje". (Lj. Nedić: Iz novije srpske lirike). Poetsku vrednost patriotskim pesmama njegovim daju naročito pesničke slike i opisi. U "Grahov-Lazu" sam početak daje karakteristiku pesnikova manira:

Oj na moru,
Na Bosforu,
Sviti zora u Stampolu
U sultana divnom dvoru —

Ali petli tam' ne poje,
da naveste zore sjaj,
Lepše tice tamo stoje
Zatvorene u saraj...

U ovoj ponajvećoj pesmi Kaćanskoga — u kojoj se druga polovina, docnije ispevana, nije mogla približiti, po poetskoj lepoti, prvoj — na svoj je način izveo Kaćanski opis bitke:

Grmi — huji,
Tutnji, bruji;
Kao da se more trese ..
Vriska,

Piska,
Po Grahovu
Razleže se — razdire se...

U lepoj romanci "Panjelinion" na sličan je način opisana morska bura:

Burno more pobesnilo,
Nagrdilo sinje lice,
Sve se živo s njega skrilo,
Sve uteklo — sve otplovi,
Do jedino burne tice — galebovi...
I strašno je poslušati
ljute bure huk i bes,
I strašno je pogledati
Burnog mora skok, potres:
Uzbunjeno,
Uzmućeno,
Zaljuljuje silnim tokom,
Zapljuskuje džinskim skokom
Gorostasne mutne vale
Preko stena i obale —
Huji,
Bruji,
Raspinje se,
Penuši se,
Razdire se
Od siline
I potresa
Pak podiže u visine
Od pomame i od besa
Val na vale do nebesa!...

Slični su opisi u pesmi "Na Srbobranu" i u drugim, manjim, patriotskim pesmama njegovim, a od svih pesama Kaćanskoga naročito se ističu pesme: "Oj, oblaci..." i "Jesi li čula, dušo divna..."

Ljubavnih pesama Kaćanski ima manje, ali se i one odlikuju iskrenošću i neposrednošću osećanja. U pojedinim se, pak, pesmama divno svijaju te dve ljubavi — prema narodu i prema dragoj — u jedan venac, kojim se kruniše poezija Kaćanskoga, kao što je u pesmi "Pram meseca":

Kad sam s prvom ružom majskom
Dragoj prni poljub dao,
Ti si onda milo sjao
Na nas mlade u samoći
Bledi sine tamne noći....

Po tom pesnik poziva toga svedoka da osvetli putove rodu njegovu i "ugašenoj srpskoj slavi"...

Kaćanski nije mnogo pevao, ali je svaka pesma njegova našla odjeka u srcima srpskim. To su te pesme koje i sada žive u duši čitalaca, nakon smrti pesnika, koji se, posvećujući Srpskom Narodu pesme svoje, ispovedio:

Sve što imam — to je tvoje,
Sve imam — tebi dajem,
— Sa slađanim uzdisajem —
Srce, misli — p e s m e moje!


Znameniti Srbi XIX veka
Andra Gavrilović
God. 2 | Zagreb, 1903.