Tema: Tomislav Marinkovic

UKUS KAFE

U sasvim prozirnu letnju zoru,
Ustajem da pišem pesme.

Kroz vrata na terasi, pogled se
Vešto pripija uz rasanjeno zelenilo
I, malo potom, postaju jedno.

Ukus kafe je mešavina
Svih ukusa na svetu.
Neko kaže da takav ukus u ustima

Ostaje posle snevanog požara
Na poljima žitarica, ne kafe.

Tako govori pesma.
Stihovi kazuju to što kazuju.
Tiho, tiho, da ih čuti ne može

Onaj ko namotava užad i vešto
Posluje oko traktora i alatki,

Žureći da stigne u polje,
Među pšenično klasje,
Pre nego što sunce počne da prži.

Zrna, na vreme ubrana zrna,
Sa ukusom naraslih hlebova,
Dok mi jutarnja kafa peče usnu,

Mislim na vas.

RAJ

Zamišljam ovako mogući raj:

Šef palanačke stanice
Izlazi na peron da propusti voz
I mahne crvenom zastavicom.

Ispraća voz sa samo jednim putnikom.
Sutradan izjutra ga dočekuje.

Opet je veseo i zvižduće pesmicu bez kraja.
Opet ženi govori umilne reči, koje
Tutnjava voza proguta i ispljune u ravnicu.

Samoća nema ništa sa takvim mestom.

Ona, nečujno, kroz gradske kapije prolazi.
U višespratnicama, čija srca su liftovi
A vene svežnjevi kablova, ona stanuje.

Čiji prozori su prodorne i hladne oči jastreba,
Najusamljenije ptice na svetu.

PAHULJE, DOK PADATE

Dok padate, pomalo tužne,
ne date mi da mislim.

Samo nemo stojim pred vama,
u pozi nekoga ko je ostao
pred svojom sudbinom sam.

Tek neodlučni miš u smetu,
ne znam do koje tačke se moj život
pretvara u snežna brdašca
s kojih se dečaci odbacuju i,
na sankama, lete prema
nekakvoj nestvarnoj sreći,

a od koje tačke
počinje da kopni i kaplje.
Otiče, kroz mene, ili kroz biljku
čiji je zadatak da prezimi.

MREŽA

Na sve četiri strane dvorišta,
Zraci su zategli zaslepljujuću mrežu.

U nju je uhvaćena, uvek iznova,
Ista odlučnost trave, upornost
Šibljastih izdanaka, cvetova magnolije...

Mrtva ptica, koju pronađoh već
Napola rasrgnutu, jedina nalazi izlaz
Iz nerazmrsive pređe svetlosti.

Vrativši krilo na mesto obeleženo ranom,
Spuštam je u tek iskopanu jamicu.
I ostavljam da se oko nje, u miru, spore

Sloboda i ništavilo,
Trenuci dana i trenuci večnosti.