Tema: Ljubodrag Obradovic - Pesme

Ljubodrag Obradovic - Pesme


Jabuke i dunje


Jabuke i dunje,
na ormaru stoje.
Ja još ne smem,
pod prozore tvoje.

Pod prozore tvoje,
uz mesec zoru da čekam.
Sudbine razne postoje,
a ja tebi samo smetam.

Ima svetlosti u vazduhu,
nije sve uvek smak,
Ti ponekad u prolazu,
ostaviš mi nade znak.

Tvoje gordo kretanje,
uzdahe ulice mami.
Ja sa tobom ni u šetanje,
a kamoli do zore sami.

Tvoja gordost i moj strah,
i svako se posle kaje.
Pokušaj moj uvek je krah,
ti prođeš, ja sam ostajem.

Jabuke i dunje,
na ormaru istrule.
Zar nikad neću da uđem,
u tvoje lagume ?

Vaskrs


Kako je mali svet,
kako je smrtan greh!
Palim plamen duše,
nek svetli vaskršnji san.

Sve će jednom zasijati,
kad zabluda prestane!
Sad dok iz pakla bežim,
čemer nikako da nestane!

Kako sam mali,
a uvek želim oreol sreće!
I stalno mi nešto fali,
a oko mene... proleće!

Ustaj već iz pepela želja,
pronadji taj spas u sebi!
Vaskrs je praznik veselja,
nada nikad ne bledi.

Има ноћас


Има ноћас нешто у мени,
што ме покреће и што ме води,
мирисима пролећа тек откривеним,
песми славуја и најдражој слободи.

Изван свега сам, ноћас драга,
у свету који понеко сања.
Ноћас ми неће пријати мрак,
сит сам свих жмурки и играња.

Играо сам се дуго са собом,
гајио илузије, пробао свашта...
Остао ми на крају само бол,
остала ми изиграна машта.

Лутао сам, верујући људима,
а сeби никад поверовао нисам.
Ноћас знам доста о тим стварима,
први пут ноћас са собом сам присан.

Кошмар је сад прошлост,
која се не цени.
Напољу је ноћас пролеће
и поћи ћемо у живот загрљени,
не хајући за оне који неће.

Ићи ћемо окужени мирисима...
И живот наш, мирис је само.
Удисаћемо драга све те чари,
то једино од свега и имамо.

Zimska


Da li poželiš da legneš u sneg
i da se tu razdragano valjaš,
kad topla soba dobra je za beg,
koji hladnoću drugima ostavlja?

Hladnu zimu kako da kuneš,
dok kamin veselo pucketa?
Tek kad zima pokaže zube,
zažalićeš za toplinom leta!

A kada led, koji se ne vidi,
proseje dušu u sitni prah
i posle magle, kad se razvidi,
vrelu maštu zalediće ti strah.

Sneg veje i u dušama ljudi,
toliko izgleda, kopni u tami...
Savest se svima probudi,
tek kad su zavejani i sami!

Život i pod smetovima buja,
baš sad laste u zavičaj poleću!
Kovitlac duše, iskonska je struja,
uvek smelo otvara vrata proleću.

A ovaj strah, koji te obuzima,
titraje duše zalediti nikad neće.
Razum ti ledi samo istina,
da zvrčak si na žici, koji se okreće!

Krugovi


Krugovi oko tebe,
steže ti se svest.
Da li ikom srce zebe
i boli ga tvoj neuspeh?

Čemer se uz kičmu penje.
Sam sebi si dosadan.
Jaš samo akord pesme,
i u krevet ćeš pospan.

U snu sebi da objasniš,
sve strahove i svu zebnju.
I lepotu da pronadješ.
I novu idilu, novu pretnju.

Novi dan, izazov je veći,
ko pčela sa cveta na cvet!
Ko će tebe da usreći,
kad tvoj nemir vrti svet?

U daljini tutnji oluja,
duša je struna na vetru.
Kud te nosi životna struja,
zna li ko na ovome svetu?

Tvoji susreti sa javom,
na vašaru ljudskom.
Otišle sve devojke u noć,
prošlost je sad svetlost.

A sećanje uvek izbledi...
Krugovi se krate, ko da prete.
Noćas se i tvoje srce ledi,
svi koji lete, jednom slete!

oкретање точка


Копка ме то окретање точка,
под млазом неумитне истине...
Mада време је сад за преча посла,
мада време је за скидање паучине.

Овај свет пун је подвала,
пун је борбе за опстанак голи.
На сваком кораку још једна рана;
зашто ситог глад не заболи?

Илузије потону кад заискри беда.
Идеали склизну ко одјек гласа.
Нико нам слободу на поклон не да,
до слободе много је од крви таласа.

До слободе много је олуја,
а далеки и једини циљ опстанак.
Много тога нестане у вртлогу струја,
много тога човек задржи у себи.

Копка ме то окретање точка,
та неумитна коб судбине.
На крају се ипак све одмота,
нема никад бекства од истине.

НОВЕ...



Долазе...
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе...
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се...
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу...
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе...
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо...

За нове...