Tema: Mita Popovic

SAGRADIĆU ŠAJKU

Sagradiću šajku
Od suvoga kedra.
Katarku ću od šimšira,
A svilena jedra.

Suzama ću šajki
Da izvezem ime,
Što ih ronim kad nikada
Niko ne vidi me.

Pa ću pustit' šajku
Niz talase mirne,
A uz njena jedrila će
Uzdah da mi mine.

Sagrađena šajka
Poče da se kreće,
Al' u luku određenu
Nikad stići neće.

MESEČINA

Mesečina svu nedelju dana
Nabrala sam venac jorgovana.
Daću diki kog sam izabrala,
Ta njemu sam već i srce dala.

Košulju sam već sašila tanku,
Svom jaranu, rošenom Stanku.
Njemu zlatnu, a svekru od svile;
Nema takve ni u bele vile!

BLEĐANO MI LICE PLUG ŽIVOTA ORE

Bleđano mi lice plug života ore,
plug života ore duge brazde, bore,
zima mrazom, injem osula mi vlasi.
A u srcu plamen davno mi se gasi.
Lij u pehar vino — a šta drugo znamo?
Pa da se kucnemo, pa da popevamo.

Vejavica, ciča... ko kurjaci gladni
vetrovi se kolju i urliču hladni.
A na zemlju palo pokriveno belo
što joj prosijačko, nago krije telo.
Lij u pehar vino — a šta drugo znamo?
Pa da se kucnemo, pa da popevamo.

Nije već onako, ko što negda beše,
sad se već i čaše manje lepo smeše,
meni i u pesmu tuga se uvlači.
A čelo se brigom života oblači.
Lij u pehar vino — a šta drugo znamo?
Pa da se kucnemo, pa da popevamo.
...

...
Radovanja golub više mi ne guče,
barjak nada moga već se ne vihori
još mi samo sveća rodoljublja gori.
Lij u pehar vino — a šta drugo znamo?
Pa da se kucnemo, pa da popevamo.

Da pevamo? Kome? Haj, ta ja sam pev'o
zlaćane sam zrake u pesmu udevo
iz srca mi vrela, iz dubine duše,
pa i te se pesme, pa i te se suše.
Lij u pehar vino — a šta drugo znamo?
Pa da se kucnemo, pa da popevamo.

Nek se suše pesme, nek ih nema više!
Prolaznosti ruka nek ih redom zbriše;
ja uzdahnut neću, mene nije žao,
što sam žićem svojim života im dao,
lij u pehar vino... Al ostavi kani:
nisu za veselje crni naši dani!