Tema: Draga Dimitrijevic-Dejanovic

DRAGA DIMITRIJEVIĆ-DEJANOVIĆ

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

(Stara Kanjiža, 30.08.1840 — Stari Bečej, 26.06.1871)

U malom broju srpskih pesnikinja u XIX veku, Draga Dimitrijević-Dejanović, pored Milice
Stojadinović Srpkinje, spada u najistaknutije pesnikinje srpske romantičarske poezije.
Rođena je u Staroj Kanjiži 30. avgusta 1840. godine u uglednoj i bogatoj advokatskoj
porodici. Školovala se u institutu Vižnikov u Temišvaru, ali se zbog teškog oboljenja
očiju već u trinaestoj godini vratila kući roditeljima. Udala se 1861. za starobečejskog
učitelja Mihaila Dejanovića. Prkosne prirode, energična i poletna, po svemu suprotna
svome suprugu, napušta ga i vraća se roditeljima.

Ubrzo je otputovala u Peštu, rođaku Stevi V. Popoviću, koji je bio direktor Tekelijanuma,
pridružuje se krugu srpske omladine i postaje vatren zagovornik ženske ravnopravnosti.
Prve pesme objavila je u Danici 1862. godine; u istom časopisu, odmah potom, objavljuje
i članak "Zla sreća devojačka", u kojem će, ova prva srpska feministkinja, tražiti za
žene "pravo na privređivanje".

Kada je osnovano Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, ona napušta roditeljski dom, sa
željom da se posveti glumi. Prvi put je zaigrala u jednom šaljivom pozorišnom komadu, u
ulozi Roksande Dukatićeve u Benediksovom delu Doktor Zoljić, 27. avgusta 1862. godine.
Koliko je kao pesnikinja bila rado čitana i lepo prihvaćena, kao glumica je bila nezapažena.
Posle godinu dana prelazi u Beograd, u Narodno pozorište, gde malo igra, takođe bez nekog
većeg uspeha. Za pozorišne potrebe prevodi sa nemačkog, ali se ubrzo vraća poeziji.
Intenzivnije piše pesme i pripovetke, ali ne prestaje da se bavi emancipacijom žena u
Ujedinjenoj omladini srpskoj (1864).

riznicasrpska

Opredeljuje se za prosvetnu struku i dobija dozvolu da polaže učiteljski ispit. Godine 1865. vraća
se u Stari Bečej i miri s mužem. To je period tihog i mirnog života, ali materijalno vrlo oskudnog.
Zbog siromaštva nije u mogućnosti da se pretplati za Mladu Srbadiju i Maticu, što joj veoma teško
pada.

Prvu i jedinu knjigu, pod naslovom Spisi objavila je 1869. U njoj se nahodi i 45 pesama,
uglavnom rodoljubivih i ljubavnih. U njima se oseća izvestan uticaj narodne poezije,
Branka Radičevića, Zmaja i Jove Ilića. Odmah po objavljivanju prve knjige, poziva na pretplatu za
drugu knjigu,pripovetku Uskok Kariman, koju neće stići da objavi. Rukopis je izgleda zauvek izgubljen.
Prvo dete,sin Dejan, umro joj je 1867, a 1871, pri porođaju, umire i ona. Sahranjena je u Starom Bečeju.

U rukopisu ostalo je više njenih dela: drama Deoba Jakšića, pripovetka Svećenik u Morlaku i
rasprava Mati.

Sarađivala je u časopisima i listovima
-Danica (1862—1865),
-Javor (1862—1863), Matica (1867—1870),
-Mlada Srbadija (1871),
-Zastava (1869, 1870).
-Zastupljena je u antologijama Zorana Gavrilovića,
Radoslava Vojvodića, Pere Zupca, Vladislave Kosijer, Gorana Maksimovića
i u knjizi Srpske pesnikinje XIX veka Stevana Radovanovića (Beograd, 1981).

Pesnikinja, glumica, feministkinja


"Žena sa dubokim osećanjem", kako je nazivao Svetozar Marković, pripadala je godinama, svojim idejama
i svojim radom, Ujedinjenoj omladini srpskoj. UOS je osnovana tokom ujedinjenja Italije, pot uticajem
Macinija i njegovih ideja. Cilj je bio prosvećivanje Srba kroz kulturu i obrazovanje. Izdavali su i list
"Mlada srbadija" i bili prvi koji su uopšte i pokrenuli emancipaciju žena. Nailazili su na žestok otpor
konzervativaca i crkve jer su između ostalog tražili da se i srpske devojčice obrazuju pod istim uslovima
kao i dečaci. ...

Iako devojka iz imućne kuće, otišla je u glumice, jer joj se činilo da će tako više do prineti svom narodu
i njegovoj boljoj budućnosti, pre svega prosvećivanju Srpstva. Temperamentna i energična, do fanatizma se
zalagala na svim poljima, igrala na pozornici, prevodile komade, pisala komade. Njene drame ni do dan danas
nisu objavljivane.

Pevala pesme, pisala u "Zastavi" članke o izborima i polemičke dopise, pretresala pitanja o uređenju srpskih
škola, a naročito se, više nego iko drugi, zalagala za žensko obrazovanje i za ženska prava, pa se tako može
smatrati i prvom srpskom feministkinjom. Njene "Dve tri reči Srpkinjama" i misli "O emancipaciji Srpkinja"
su tekstovi koji su privukli pažnju ondašnje javnosti. Njen poklič "Srpskim majkama" i "Mladoj Srbadiji"
smatra se važnijim proizvodima srpskog feminizma.

PITAŠ ME

Pitaš me zašto ćutim,
Moj cvete ubavi,
A ne znaš kako gorim
Od silne ljubavi.

Plamen me diže gore,
u nebo žića mog,
a nebo moje — sve je
stvoreno iz lika tvog!

ŠTO SE ČUDIŠ

Ta što mi se čudiš, dušo,
Što me goni svijet celi?
Zar ne vidiš lice tvoje
Svetlo, kęno danak beli?

Svet je punan zlobe kivne,
Pa se buni, pa se pita,
Pa svud traži ta dva lepa
Tvoja oka ognjevita!

Još su i to radi, dane,
Da saznadu ime tvoje,
Da saznadu kog to tako
Zavoleše pesme moje.

Pa zato im evo velim:
Danom sam te uvek zvala,
Jer mi zora tek u tebi,
U tvom oku zatreptala.

NEZNAM ZNA LI

Jedno momče crna oka
nausnica mali,
dopalo se srcu mome,
al' on — neznam, znali li!

Dođe k'meni, pogleda me,
pogledi mu vali,
razdrobi se srce moje
al' on — neznam, zna li!

Rado bi mu rekla: dušo!
Anđeli te dali,
da te ljubim kao život!
Al' on — neznam, znali!

Ja uzdišem danju, noću,
tuga da me svali;
ja ga ljubim iz sve duše —
al' on — neznam, zna li!

MALOM ĐAVOLU

Ala su ti oči lepe,
mali đavole,
ta ko može takav biti
da ih ne vole!

Usta su ti k'o pupoljak
mala, rumena,
a vedro ti čelo ljubi
kosa svilena.

Zato ne bih ništa htela
da mi bože da,
samo usta da poljubim
malog đavola!

IME TVOJE

Oh, da mi se nešto može,
Da razdvojim grudi moje,
Mesto krvi tu bi našla
Urezano ime tvoje.

Il' da mogu srce ovo
Na dve pole razdrobiti
Ti bi u njem, dušo mogla
Tvoje ime pročitati.

MOJE ŽELJE

Oh, što nesam
Ljubičica mala,
Baš bi se na tvojih
Grudi rascvetala.
Pa kada bi zora
Svetu zasijala,
Ja bi samo tebi,
Dušo, mirisala.
Razvila bi
Moje vite grane,
Pa bi s' lako svila.
Moj mili dragane,
Ne ko bršljan
Oko vite jele.
Nit ko ruža
Do te lipe bele,
Već ko ona
Golubica siva,
Što golubu svome
Na grlu počiva.
U da mogu
Da se stvorim tica,
Pa da prnem nebu,
Više tih zvezdica:
Ja bi tamo
Sagradila dvore,
Pa bi vazdan mlada
Stanovala gore.
Tek katkada,
Kad bi svi pospali,
Ja bi moja krila
Lako razavila,
Sletela bi dole —
Ne mirisnom cvetu,
Niti tome
Prostranome svetu,
Veće mome
Ubavome zlatu,
Da mu biser ljubim
Po belome vratu.