Tema: Dragomir Misa Djordjevic

DRAGOMIR ĐORĐEVIĆ

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

(Zemun, 11.03.1953 — Beograd, 04.11.1999)

Jedan od naših najznačajnijih pesnika za najmlađe Dragomir Đorđević rođen je u Zemunu 1953. godine.
Školovao se i živeo je u Beogradu. Počeo je da piše kao gimnazijalac. Na početku je stvarao pesme za
odrasle, a od 1975. godine pa do smrti, 1999, bavio se isključivo pisanjem za decu.

Bez obzira na to što je čitav život posvetio pisanju, nikad se lično nije previše eksponirao. Ali
njegove pesme bile su neverovatno popularne među najmlađima. Širok spektar zanimljivih tema (školske
zgode i nezgode, prve simpatije, porodične dogodovštine, životinje, sport...), karakterističan humor,
kao i forma i stil kojim je pisao približili su Dragomira deci. Na smotrama su mladi recitatori uz,
Antićeve i Ršumovićeve, najčešće interpretirali Đorđevićeve pesme.

riznicasrpska

Najviše su pevane — oko 140 muzičkih numera za najmlađe komponovano je na njegove stihove. Izvodili su
ih, a i danas ih izvode, hor "Kolibri", Jova Radovanović, Leontina, Nikola Bulatović i mnogi drugi.
Gotovo nijedan muzički festival ili te-ve emisija za najmlađe nisu prošli bez njegovih pesama.

Najpopularnije među njima su:

"Eh, Tanja, Tanja",
"Nigde reda, nigde mira",
"Vrlo demokratska pesma",
"Naš ćošak",
"Ode Peđa",
"Beogradska pesma",
"Ja i moja mašta"

Objavio je 17 knjiga, a najpoznatije su:

"Tiho teče Misisipi",
"Ja takođe",
"Seća li se iko?",
"Zaljubljeni brod",
"Poruke iz prve ruke",
"Priznaj da se volimo",
"Mala škola ljubavi".

Sarađivao je sa svim značajnim časopisima za najmlađe. Njegove pesme su redovno objavljivane na
dečjoj strani "Politike", u "Nevenu", "Zmaju", "Vitezu"... Dobio je velike književne nagrade, poput
"Zmajevog štapa", kao i priznanja "Politikinog zabavnika" i "Nevena".

Nagrada za najlepšu pesmu na festivalu "Bulka" danas nosi njegovo ime, a Đorđević ju je dobio pre
mnogo godina. Ne sme se zaboraviti ni da je laureat brojnih nagrada za najbolji tekst na dečjim
muzičkim festivalima.

Umro je u 46. godini, ostavivši iza sebe opus od preko 2.000 pesama. Nažalost, kod nas nije retkost
da stvaralac tek posle smrti dobije mesto koje mu je odavno pripadalo.

Đaci uče Đorđevićeve pesme iz čitanki, antologičari mu daju veliki prostor, a često se i održavaju
književni susreti posvećeni Dragomiru.

KIŠA

Kad se oblak
nebom stusti
kiŠa pljuŠti,
samo pljuŠti.

Iznad sela,
iznad grada,
kiŠa pada,
samo pada.

Preko breza,
preko lipa,
kiŠa sipa,
samo sipa.

Bila trava,
bila trska,
kiŠa prska,
samo prska.

I na rode,
i na čaplje,
kiša kaplje,
samo kaplje.

I na snaje,
i na prije,
kiša lije,
samo lije.

Bile trešnje
il orasi,
kiša kvasi,
samo kvasi.

NOVO

U životu
na snazi je ovo:
Ljudi vole
da izmisle novo.

Onaj avan
što je bio slavan
sada čami
u debeloj tami.

Mlin za kafu,
i to onaj ručni,
smenili su
aparati bučni.

Svaki avan
zaglavi na tavan
da se druži
s mlinom i prašinom.

Al' ni stvari
što su danas nove
neće dalje
od sudbine ove.

Jer u svetu
od Ganga do Visle
mnogo vole
kada novo smisle.

PROTESNA GRADSKA PESMA

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata

Liftovi su čudo svetsko
Ponos svake zgrade
Pokvare se vrlo retko
A još ređe rade

Dosta mi je tog asfalta
Od kog muka hvata
Ja sam brate željan blata
Ko general rata

Dosta mi je gradskih pasa
Što cvile za kosku
Hoću kravu i to pravu
Može i seosku

Papagaj mi na vrh nosa
Ko da mi je cimer
Hoću neku retku pticu
Kokošku na primer

Neću kiflu hoću onu
Pogaču sa solju
Hoću drvo makar drvce
U mom vidnom polju

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata.

BLAGO GRADU KOJI IMA ADU

Tamo možeš na bicikl sesti
tamo možeš dobru klopu jesti
tamo možeš prijatelje sresti
tamo možeš čuti taze vesti

BLAGO GRADU KOJI IMA ADU

Možeš loptu sa društvom da pikaš
da se brčkaš da cvrčiš na plaži
a bez love možeš da se slikaš
(i za druga mesta isto važi)

BLAGO GRADU KOJI IMA ADU

Tamo možeš sresti curu mladu
tamo možeš sedeti u ladu
tamo možeš piti limunadu
tamo mogu i da te pokradu

BLAGO GRADU KOJI IMA ADU

PLANINAR

Ja sam rođen za podvige
I za slavu
Gledajte me dok se smeškam
Na Triglavu

Trebaće mi rukavice
I par dana
Oprostite kud se ide
Do Mon Blana

Kukavice nek se sklone
Dajte mesta
Zar mislite da se plašim
Everesta

Nisam voljan za ustupke
I za šalu
Al — ipak ću prvo malo
Na Avalu

PRIJATELJA KOLKO HOĆEŠ

Kad mi je u duši magla
A u srcu lom
Ja sednem na meku travu
I pričam sa njom

Kad mi je u oku suza
A u glavi dim
Ja potražim prvog mrava
I ćaskam sa njim

Oduvek je tako bilo
I još će da važi
Prijatelja koliko hoćeš
Samo ih potraži

Kad sam kilav kad sam prazan
Tužan ili prek
Ja nahranim gladno mače
I to mi je lek

Kad sam nekad na tri ćoška
Ko Dok Holidej
Ja pronađem dobru knjigu
I sve je OK

Oduvek je tako bilo
I još će da važi
Prijatelja koliko hoćeš
Samo ih potraži