Tema: Dusan Matic

PUNE SU OČI NOĆI

Pune su oči noći
Pune su noći tog groznog crnog mesa ljudskog
U toj uzaludnoj čaši gde smo mi samo živac vatre.
U barci punoj krvi kad peva najzad golub prvi
Njihovu svetlost daj mi za vrući vrisak ovih zvezda.

A ja ću ti dati parče po parče naše laži
A ja ću ti dati pregršt po pregršt ove neme strasti
A ja ću ti dati kaplju po kaplju ove mrtve draži.

ZA KAP VATRE

U kojoj zemlji bez senke nikle su tvoje oči
Jer nigde slomljena tišina nije dodirnula toliko telo
Niti je drugi plamen obuzeo te raspevane noći
U dubinama algi gde pratiće me uvek ova čulna magla

Za celu bajku što nije bio život
Dao bih sve reči što nisu ni tajna ni magla
Sve redom padaće miris zvezda stablom žeđi
Za nečujne ptice što odbrodiće mi stravom

O da su ti svi tragovi i ova slabost rekli
Da su ti dani i osmeh tajanstveni kao voda
Da si ta voda gde ću ovlažiti čelo
Ti u jednoj veđi jutro u drugoj veče

Za ruke lude ove ruke za crne za vrele sumorne ruke
Samo si mir samo ranjena zver daljina
Ne delim te više od vere mojih trepavica
Avet ili mramor za kap vatre u svim snovima.