Aleksandar Sandic

[Rada]

ALEKSANDAR SANDIĆ

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Sandić (1836—1908) gimnazijski profesor, novinar, književnik,
lični sekretar — pisar Vuka Stefanovića Karadžića u Beču,
rođen je 1836. godine u Zrenjaninu.
Umro je 1908. godine u Novom sadu.

Aleksandar Sandić (14. maj 1836, Veliki Bečkerek, tada Habzburška monarhija danas Zrenjanin,
Srbija – 15. april 1908, Novi Sad) je bio srpski istoričar, kulturni radnik i političar.

Školovao se Velikom Bečkereku i Temišvaru. Studirao je u Beču prava i slovensku filologiju
kod Franca Miklošiča kao stipendista Matice srpske između 1857. i 1861. godine. U Beču je
upoznao Vuka Stefanovića Karadžića čiji je postao sekretar i energični zastupnik njegove
jezičke reforme. Godine 1861. postao je nastavnik srpskog jezika i književnosti u gimnaziji
u Sremskim Karlovcima. Od 1862. stupio je u redakciju radikalnog slovenofilskog bečkog lista
Ost und West. Radio je kao pomoćnik urednika Imbre Tkalca a posle njegovog odlaska radio je
i kao urednik ovog lista 1864. i 1865. godine. Profesor srpskog jezik i književnosti u srpskoj
gimnaziji u Novom Sadu postao je 1866. godine. Od sedamdesetih godina 19. veka aktivno je
sarađivao u radu Matice srpske i Srpskog narodnog pozorišta. Bio je četiri puta poslanik na
narodno-crkvenog u Sremskim Karlovcima kao predstavnik Srpske narodne slobodoumne stranke
Svetozara Miletića.

Objavio je više od sto članaka počev od 1857. godine gde je pisao o značajnim datumima,
događajima iz politike, kulture, prosvete i književnosti. Beležio je gotovo sva značajna
dešavanja iz ondašnjeg srpskog javnog života. Savremeni su smatrali da je dobar stilista i
bio je rado čitan ali je krajem veka u književnoj kritici preovladalo mišljenje da mu je stil
isuviše konfuzan i opterećen romantičarskim elementima. Sakupljao je građu o dešavanjima 1848.
godine ali je ona ostala u rukopisu. Preveo je dela Feliksa Kanica Vizantijski spomenici u
Srbiji, J. K. Bartenštajna Kratak izveštaj o rasutoj ilirskoj naciji i V. Pača Istorija sveta
(u tri sveske).

riznicasrpska

[Rada]

Postoje više verzija "Svetosavske himne" poznate pod naslovima: "Himna Svetom Savi"
i "Uskliknimo s ljubavlju". Sve ove verzije počinju stihovima: Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju Savi. Zna se da je Kornelije Stanković zapisao i za hor uredio jednu od
verzija sa nazivom "Uskliknimo s ljubavlju".

Kao autora teksta naveo je Aleksandra Sandića.

Ovo izdanje Stankovićevih pesama štampano je 1859. godine pod nazivom Srpske narodne
pesme posvećene Srpkinjama.

Himnu svetom Savi snimili su, između ostalih i (muški) hor uz pratnju Velikog duvačkog
orkestra "Beograd" i grupa "Legende".

Uskliknimo s ljubavlju (muzika: Kornelije Stanković — zapisao je i za hor uradio ovu pesmu

"Svetosavsku himnu je zapisao i za hor komponovao Kornelije Stanković. Sledili su ga
Stevan Mokranjac, Davorin Jenko, Petar Krstić".

[Rada]

Aleksandar Sandić


[1] USKLIKNIMO S LJUBAVLJU

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i vrhovnoj
Svešteničkoj glavi,
Tamo venci, tamo slava
Gde naš pastir vlada sada,
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte.

Iz te svete gore nam
Dođe, Oče Savo,
Suze braći ubrisa,
Nemanjića Slavo!
Svešteniče, crkve sjajne,
Duhovnice, svete tajne.
Savo, svetitelju
Među Apostoli!

Puna si nam, kosnice,
Trudoljubna Srbije!
Izbor dičnih sinova:
Srba sokolova;
K' nebu gore pogledajte,
Tamo Savu ugledajte:
Savu — našu Slavu
Pred prestolom Božjim.

Oj, Srbije rođena,
Sestro Herceg (o) vino!
Umilato baci zor
Na Savine dvore;
Miloševo slavilo se
S' groba nekad Svetog Save
Fruška Gora krasi se
Tjelom Knez Lazara.

Car Uroš je (poslednja
U Nemanje dika)
Silnog Cara Dušana
Krunu nasledio;
Vukašine, kleti vrane,
Srpska roda, crni vraže,
Ti Uroša ubi,
A dušu izgubi.

Puna veka četiri
(i šesnaest leta)
Mila majko Srbije,
Ti ne gleda sveta.
Čuj nam radost, Sveti Savo,
Duhovenstvu, prva glavo:
Srbija je mila
Lice razvedrila!

[Rada]

[2] HIMNA SVETOM SAVI

Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju Savi
srpske crkve i škole
svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava
sa svih strana svi Srbi
s mora i Dunava
k nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu
pred prestolom Tvorca!

Blagodarna Srbijo
puna si ljubavi
prema svome pastiru
svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
s tobom slave slavu
Svetitelja Savu.

Da se srpska sva srca
s tobom ujedine
sunce mira, ljubavi
da nam svima sine.
Da živimo svi u slozi
Sveti Savo ti pomozi.
Počuj glas svog roda
srpskoga naroda!
Pet vekova Srbin je
u ropstvu čamio
svetitelja Save
ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
i za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte!

[Rada]

[4] HIMNA SVETOM SAVI


Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde nas srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
S tobom slave slavu
Svetitelja Savu.

Mileševo slavi se
Telom Svetog Save
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-paša vatru pali
Telo Svetog Save spali,
Al' ne spali slave,
Niti spomen Save.

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava;
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!

Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara
Ravanice, čuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila
Da slavimo slavu
Svetog oca Savu.

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi.
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

[Rada]

[3] HIMNA SVETOM SAVI


Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju Savi
srpske crkve i škole
svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti Otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svima sine.
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je
U ropstvu čamio
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

[Rada]

...Kao autori stihova pominju se Jovan Grigorijević, episkop vršački i mitropoliti karlovački,
koji je, po nekima, ove stihove napisao još 1735. Književnik Jovan Đorđević piše da je prisustvovao
izvođenju pesme o svetom Savi 1839. godine na đačkoj proslavi u Segedinu i ubeđen je da je autor
ovih stihova katiheta Pavle Stamatović, njegov profesor. Pominje se i ime pisca Aleksandra Sandića
kao mogućeg autora 'Svetosavske himne'...

I kompozitor Kornelije Stanković (1831—1864) zapisao je i za hor uradio ovu pesmu. A onda slede
Mokranjac, Jenko, Krstić..."
Žarko Petrović: "O, Srbijo", Beograd, 1992.

[Rada]

U kragujevačkom Liceju 1840. godine Savindan je svečano proslavljen, a već sledeće godine gotovo
da nije bilo škole u Srbiji bez svetosavskog programa. Himna "Uskliknimo s ljubavlju" posle dve
godine potpuno je preovladala, u Beogradu se pevala od 1843. godine.
U Sremu je bio Kuveždin, jedini manastir u srpstvu posvećen Svetom Savi i njegovom ocu Simeonu
(Stefanu Nemanji), pa samim tim bio je i žarište svetosavskog kulta, u kom je arhimandrit bio
čuveni 'Srb-Milutin', pesnik Nikanor Grujić, potonji vladika pakrački. Odatle je ponikla i
svetosavska himna, delo, kako se obično kaže, 'nepoznatog kuveždinskog kaluđera'.

Svečana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba.
Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine
u Segedinu, a posle toga je često izvođena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije
Stanković, posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine"

[Rada]

"Ko je pisac stihova svetosavske himne? Na koje stihove se zapravo odnosi ovo pitanje? Stihove koje je kompozitor
Kornelije Stanković (1831—1864) zapisao (i za glas i klavir uradio) ili stihove koje nalazimo u knjizi Žarka Petrovića
"O, Srbijo" ili u tekstu Živice Tucić? Da Žarko Petrović, i ne samo on, pominju Aleksandra Sandića kao mogućeg autora
himne može se objasniti na samo jedan način, da im nisu poznati stihovi Aleksandra Sandića "Uskliknimo s ljubavlju".
Jasno je da se radi o različitim pesmama. Takođe, zanemaren je i podatak godine rođenja Aleksandra Sandića (1836—1908)
koji je imao samo tri godine kada se "Svetosavska himna" prvi put javno izvodi. Naravno, ako je tačan podatak da je pesma
"Uskliknimo s ljubavlju" tj. "Svetosavska himna" javno izvedena 1839. godine u Segedinu. Najverovatnije da je Aleksandar
Sandić posudio početni stih himne (ostale strofe su drugačije) i da mu je ona poslužila kao inspiracija.

Kornelije Stanković je 1859. godine objavio 29 pesama za glas i klavir pod nazivom Srpske narodne pesme, posvećene
"Srpkinjama". Pesma "Uskliknimo s ljubavlju" autora Aleksandra Sandića nalazi se pod rednim brojem 1.