Tema: Rabindranat Tagore - Biografija

Rabindranat Tagore - Biografija


Rabindrant Tagore je rodjen 6. maja 1861. godine u Kalkuti u Indiji. Do 17. godine zivota se obrazovao kuci, a zatim je poslat u Englesku da bi stekao formalno obrazovanje. Studije u Engleskoj nije dovrsio, vec se vratio u Indiju. Ubrzo je postao uspesan i poznat pisac u Bengalu. Posle prevodjenja nekih njegovih pesama, postaje poznat i na Zapadu. Osnovao je eksperimentalnu skolu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je ucestvovao u Indijskom nacionalistickom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
1913. godine je dobio Nobelovu Nagradu za knjizevnost.
1915. godine je proglasen za viteza od strane britanske vlade. Par godina nakon toga se odrekao titule u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.
Neke od njegovih najpoznatijih zbirki pesama su:
Idealna (1890);
Zlatni cun (1894);
Gradinar (1913);
Venac pesama (1914);
Tagore je takodje pisao i price, romane, pozorisne komade, eseje, mjuzikle, putpise i memoare.
Takodje, bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Tagorin deda je izgradio ogromno finansijsko carstvo i pomogao mnoge javne indijske ustanove, poput Medicinskog fakulteta u Kalkuti. Dosledno vaspitavan u duhu bengalske kulture Rabindranat u svojim �Sećanjima" navodi kako je prvi put obuo čarape i cipele tek u 10. godini.
Prve stihove napisao je sa svega osam godina, da bi mu već u 17. jedan od prijatelja štampao knjigu sabranih pesama.
Na bengalskoj Akademiji studirao je istoriju i kulturu, dok je Pravni fakultet u Londonu napustio nakon samo godinu dana, jer mu se nije dopadala ostrvska klima.
Britanski dvor mu 1915. dodelio titulu viteza, koju je vratio četiri godine kasnije u znak protesta zbog masakra u Amristaru, kad su kolonijalne trupe ubile oko 400 indijskih demonstranata.
Pored Kalkute je osnovao prvu školu u Indiji koja je negovala prožimanje zapadne i indijske filozofije, a koja je 1921. prerasla u univerzitet.
Kad je već imao punih 70 godina predano se posvetio i slikarstvu.
Komponovao je muziku za nekoliko stotina svojih pesama, a Tagorin �Naš zlatni Bengal" je postao nacionalna himna Bangladeša.
Samo nekoliko sati pre smrti 7. avgusta 1941. izdiktirao je svoju poslednju pesmu.


Odlomak iz Gradinara


Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem , strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj , strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći,
Ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
Ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Ti si moja


Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik…
Ti si moja, moja….
Ti koja obitavaš u mojim Beskonačnim Snovima…

Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih Snova…

Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog Srca…
Ti koja žnješ moje večernje pesme….
Tvoje su usne gorko slatke od ukusa vina mojih Patnji….
Ti si moja, moja…
Ti koja obitavaš u mojim Usamljenim Snovima…
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje…
Stalna gošćo u dubinama moga pogleda…
Vezao sam te, dragana…. i uhvatio u mrežu svoje svirke…
Ti si moja, moja…..
Ti koja obitavaš u mojim Besmrtnim Snovima