Tema: Milorad J. Mitrovic

BILA JEDNOM RUŽA JEDNA

U majke je ćerka bila,
K'o dan lepa, k'o cvet čedna,
Pa zavole jedno momče.
Bila jednom ruža jedna . . .

Al' to momče leptir beše,
I nju prezre, srca ledna:
Drugoj momi ruku dade.
Bila jednom ruža jedna . . .

U crkvu se svati kreću,
Razleže se pesma medna,
A sa crkve zvono jeca:
"Bila jednom ruža jedna . . ."

DALEKO, DALEKO DA MI JE DA BEŽIM

Daleko, daleko da mi je da bežim
U predeo neki, i sâm ne znam kuda,
I pod jasnim nebom i zracima svežim
Da se tiho gubim k'o ledena gruda
Pod prolećnim dahom . . . Ja zamišljam sada:
K'o jelova šuma nada mnom se niše,
Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada
Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše,
I nad travom lebdi . . . I po kraju celom
Cveće nešto šapće sa suzom na licu.
A tu je i Ona — u odelu belom,
Pored mene kleči, i poslednju žicu
Sa uzdahom kida. A ja mrk i ledan.
Moj se pogled diže gore, nebu, više,
I pod nebom gledam na dah plavi jedan,
I umirem tako, tiho, tiho, tiše . . .

ŠTA ĆE BITI NAPOSLETKU

Šta će biti naposletku
Od čarobnog moga sanka,
I od nada, i od lire,
I ljubavi bez prestanka?

Šta će biti?... Humka sveža
I naheren krstić mali,
I na krstu dve-tri suze —
Bio neko, da me žali.

A sunašce jasno blista,
Opet tepa cvetak cvetku;
Sve je mirno i veselo —
To će biti na svršetku.

1899.