Tema: Zoran Miljanic - Decija Poezija

Јутро

Кад се јаве први петли
на небу Даница засветли
на јастуку почива глава
цело село још спава
Кад се јаве други петли
по који нам се порзор засветли
домаћице вредне прије
журе шпорет да загрије
Кад се јаве трећи петли
кад нам Исток засветли
за спавање време прошло
и за устајање дошло
У шерпи мила секо
пуши се топло млеко
а на столу секо моја
тек испечена проја

Свађа

Догађа се чудна ствар
ја те читам као буквар.
Приђеш ли ми близу стола
истућу те као вола.
Разбићу те као дињу,
испрљати као свињу.
Обраћам ти се као другу:
бацићу те у каљугу!
Избићу ти два, три зуба,
бићеш миран као буба.
Батине ћеш гадне добити
па ћеш онда мање говорити!
Разбићу ја теби нос,
бићеш шарен као кос!
Ићи ћеш к'о стара баба
јер ће бата да те таба.
Певаћеш ми песмице,
јаке су ми песнице.
Одјурићеш к'о трубадур
кад те ногом ја у тур!

Стари коњић

Друмом каска коњић стар,
кочијаш сања коњића пар,
зараду тешку лагано броји,
догодине коњићи бити ће моји.

Старог коњића све тера брже,
он се зноји, вуче и рже,
терет му криви све више леђа,
канџија му и кости вређа.

Чује се често фијук бича
бесно га тера пијани чича,
поткове трошне о камен звече,
вукући терет чека он вече.

Увече стаја топла га чека,
а можда и зоби шака нека,
уморна тада протеже леђа,
и нема канџије која га вређа.