Tema: Price i pricice

Price i pricice


Zovem se ljubav


Postojala sam prije nego što je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam prije nego što je postojala priroda, postojala sam prije nego što je postojao čovjek. Bila sam usamljena, htjela sam da podijelim sve ovo što nosim sa sobom kroz nebrojene vijekove i stvorila sam svijet koji sam htjela da se mojim imenom zove. Uvukla sam se u more i jezera, u rijeke i potoke, u planine i beskrajna polja, u šume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udišete.
Volim da dođem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moć govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da često izgovarate nesuvisle rečenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smijete kao djeca, volim da šetate livadama i berete rijetko cvijece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pjevate, volim da zbog mene pjesme pišete, da zbog mene priče izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.
Ali sam tužna kada me se bojite.
Tukli ste me, mučili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i žednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vječne kiše i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se širim i razvijam, govorili ste čak i da ne postojim. Niste vjerovali u mene, izmišljali ste strašne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljačkali ste, ubijali ste.
Ali sve sam zbog vas izdržala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrećnu, da vas ne rastužim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rastjerala, neprimjetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Šunjala sam se kao mio lopov oko vaših srca, omekšivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se neće moći nikada više ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, tjerala na smijeh kada ste mislili da ćete vječno plakati, tjerala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vječno ćutanje.
Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vaše hramove. Pripremite sudove duše svoje da vam ih napunim radošću i veseljem. Ja ću biti vaša molitva, ja ću biti vaš vid kada ne vidite, ja ću biti vaš sluh kada ne čujete, ja ću vas nahraniti kada ogladnite, ja ću vas napojiti kada ožednite. Ja ću biti vaša svjetlost u mraku, ja ću biti put po kojim ćete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predjelima.
Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.
Zovem se Ljubav, samo me pozovite i biću tu.

Kamen mudre zene



Neka mudra zena, putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi
kamen. Sutradan srete putnika koji bese gladan, te mudra zena otvori
torbu da mu da nesto da pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi,
ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini
bez premisljanja.
Putnik podje dalje, sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.
Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje, dade joj kamen i rece:
"Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u
nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo, mnogo vrednije. Ako
mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi s takvom
lakoćom das ovaj skupoceni kamen."

O ekserima


Bio jedan mali decak koji je imao losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom decak nije zakucao ni jedan ekser. Otisao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje, iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana cecak je rekao ocu da je izvdio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio sine moj ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi.

Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni cine da se smesis, ohrabuju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reci za tebe i uvek im je srce otvoreno.

Пакао и рај


Jедног дана је светац имао прилику да поприча са Богом, па га упита:
Господе, било би ми задовољство знати како изгледа пакао и рај.

Бог одведе свеца до двоје врата.

Отвори једна од њих двоје и дозволи му да погледа унутра.

На средини собе, стајао је велики округли СТО.
На средини стола, налазила се велика посуда, са јако фином и миришљавом храном.
Светац осети како му на уста навире пљувачка. Особе које су седиле за столом, биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа.
Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике са јако дугачким дршкама које су биле причвршћене на њихове руке.
Сви су могли дохватити тањир са храном и узети мало, а како је дршка кашике била дужа од њихове руке, нису могли да храну ставе у уста...

Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи...

Бог рече: Управо си видeо пакао...

Бог и човек упутише се према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округли СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натера пљувачку у устима. Особе за столом су исто имале кашике дугих дршака. Али у овој просторији они су били добро ухрањени и срећни, па су разговарали међусобно и задовољно се смешкајући. Свети човек рече Богу: Не разумем?!?

Једноставно је, одговори Бог, све зависи о једној вештини. Они су научили да хране једни друге, док ови из пакла
не мисле ни на шта друго, осим на себе саме!

Извор: Сабор Срба

Tri careva pitanja


Nekada davno, car je tragao za životnom filozofijom. Tragao je za mudrošću kako pravilno upravljati carstvom i kako ovladati samim sobom. Postojeće religije i filozofije onoga doba nisu ga zadovoljavale. Tražio je svoju filozofiju u samom životu. Na kraju je shvatio da su mu potrebna tri odgovora, na tri suštinska pitanja. U njima bi dobio što je tražio. Pitanja su glasila:
1. Kada je najvažnije vreme?
2. Ko je najvažniji?
3. Šta je najvažnije učiniti?
Nakon dugog traganja za odgovorima, našao ih je posetivši jednog pustinjaka. Šta mislite koji su to odgovori bili? Pročitajte, molim vas, ponovno ona pitanja. Zastanite i zamislite se pre nego krenete čitati odgovore.
Svi znamo odgovor na prvo pitanje. No, često ga zaboravljamo. Najvažnije vreme jeste sada, naravno. To je jedino vreme koje imamo. Tako da, ako želite reći ocu ili majci koliko ih volite, koliko ste im zahvalni, učinite to sada. Ne sutra. Ne za pet minuta. Sada. Za pet minuta može biti kasno.

Uhvati trenutak
Ako se želite izviniti svom partneru, nemojte početi izmišljati kojekakve razloge zbog kojih to ne biste učinili sada. Možda više nikad nećete imati takvu priliku. Zgrabite trenutak.
Odgovor na drugo pitanje daleko je dublji. Svega nekoliko ljudi pogodi pravi odgovor. Kad sam kao student čitao odgovor na ovo pitanje, vrtelo mi se danima. Odgovor je da je najvažnija ona osoba s kojom ste.

Neka struja ljubav među vama
Komunikacija i ljubav mogu strujati kad je onaj s kim ste, bez obzira ko je to, za vas tog trenutka najvažnija osoba na svetu. Ta osoba to oseti, zna i uzvrati.
Bračni parovi često se žale da ih partner više uopšte ne sluša. Advokati za brakorazvodne parnice morali bi potražiti drugi posao kad bi svaka osoba, koja je u vezi, imala na pameti odgovor na drugo carevo pitanje i kad bi ga praktikovala. U vremenu provedenom s partnerom, bez obzira na to kako smo umorni ili zaposleni, učinili bismo sve da se oseća kao najvažnija osoba na svetu.
Na poslu, naš potencijalni klijent, prema kojem se ophodimo kao prema najvažnijoj osobi, može uicati na rast prodaje, pa i na našu zaradu.

I na početku, pažnja samom sebi
Većinu vremena provodite sami. Tada ste sebi najvažnija osoba. Imate dosta vremena da sebi pridate važnost. Ko je prva osoba koje ste svesni ujutro kad se probudite? Vi! Kažete li ikada sebi: “Dobro mi jutro i ugodan dan!”.
Odgovor na treće carevo pitanje “Šta je najvažnije učiniti?” glasi – biti brižan. Šta znači biti brižan? Biti pažljiv i zainteresovan za ono što se događa upravo sada – s osobom s kojom ste.

ОТИСЦИ СТОПАЛА

Једне ноћи неки човек је уснуо сан. Сањао је да хода плажом са Богом.
Преко неба су бљескале слике његовог живота. Уз сваку слику приметио је и 2 пара отисака стопала; једне које су припадале њему, а друге Богу!

Када је и последња слика његовог живота бљеснула пред њим, погледао је натраг, отиске у песку. Приметио је да је много пута на стази његовог живота био само 1 пар отисака стопала. То се догађало у најгорим и најтежим тренуцима у његовом животу.

То га је јако мучило, па је упитао Бога о томе: "Боже, Ти си рекао да ћеш, кад једном одлучим да те следим, ходати уз мене дуж целог пута, али приметио сам да у време најтежих дана у мом животу има само 1 пар отисака. Не разумем зашто, када си ми био најпотребнији, Ти си ме оставио?"

Бог се осмехнуо и одговорио: "Мој сине, моје драгоцено дете, волим Те и никада те не бих оставио! Кад си видео само 1 пар отисака, то је било онда кад сам Те носио!"

Извор: Светосавље

Dva vuka


Jedan Čiroki indijanac je ispričao svom unuku:
- „U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera.“
- „I koji vuk pobedjuje?“- upita unuk.
A stari čiroki odgovori:
- „Onaj kojeg hraniš.“

Gde da se sakrijem?


Jednoga dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali, trazeci od Njega sve i svasta. Zato je rjesio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savjetnike i upitao ih:
- Gdje da se sakrijem? Koje je najbolje mjesto?
Jedan mu je odgovorio:
- Na vrh najvise planine na svijetu.
Drugi je rekao:
- Na dno okeana, tamo te niko nece pronaci.
Treci je dodao:
- Najbolje je da se sakrijes na tamnu stranu Mjeseca, to je najbolje mjesto, ko bi te tu pronasao?

Na kraju , Bog se obratio svom najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:
- Gde da se sakrijem?
Andjeo se nasmjesio i odgovorio mu:
- Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mjesto u koje nikad ne zalaze.

Otok osećaja !!!


Jednom davno bijaše neki otok gdje su živjeli svi osjećaji: Sreća, Tuga, i mnogi drugi, uključujući i Ljubav.

Jednog dana osjećajima je nagoviješteno da će otok potonuti, tako da su oni svi uzeli svoje čamce i otišli.
Ljubav je bila jedina koja je ostala. Htjela je ostati s otokom dok ne počne tonuti.
Kad je Ljubav gotovo potonula, odlučila je moliti za pomoć. Raskoš dođe do Ljubavi u prelijepom čamcu.
Ljubav reče:
• Raskoši, možeš li me povest sa sobom?Raskoš odgovori:
• Ne, ne mogu. Ima puno zlata i srebra u mome čamcu. Ovdje nema mjesta za tebe.
Ljubav odluci upitati Taštinu:
• Taštino, molim te, pomozi mi!
• Ne mogu ti pomoći, Ljubavi. Sva si mokra i uništit ces mi čamac – odgovori Taština.
Tuga je bila blizu, pa je Ljubav ponovno zatražila pomoć:
• Tugo, dopusti mi da pođem s tobom.
• Oh… Ljubavi, jako sam tužna pa više volim ići sama!Sreća je prolazila kraj Ljubavi također,
ali bijaše toliko sretna da nije čula kad ju je Ljubav zvala!Iznenada se začu glas:
• Dođi, Ljubavi, ja ću te povesti.Bio je to jedan starac.
Ljubav posta tako sretna da čak zaboravi upitati starca za ime.
Kad su stigli na suho, starac ode svojim putem.Ljubav upita Znanje, drugog starca, za ime starca koji joj je pomogao
.• Bilo je to Vrijeme – odgovori Znanje.
• Vrijeme? Ali zašto mi je Vrijeme pomoglo? – upita Ljubav.
• Zato jer je jedino Vrijeme sposobno razumjeti kako je Ljubav velika – odgovori Znanje...

Tri zene


Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo cuti.
Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?”. „Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi“.
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije žene.
Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen. Divota!“.
Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.