Tema: Paul Éluard - Pesme

Volim te

Volim te za sve zene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam zivio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega sto se topi i prvih cvjetova
Zbog zednih zivotinja kojih se covjek ne plasi
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih zena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim nista nego siroku pustos
Izmedju nekad i danas
Postojale su sve te smrti sto sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti zivot slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca sto ga ne zadrzavam
Ti mislis da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce sto mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama

Zaljubljena

Ona stoji na mojim ocnim kapcima
I njene kose zamrsene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih ociju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oci
I ne dopusta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, placem i smejem,
Govorim, a nista ne kazujem.

Nisam sam

Zasuta
Plodovima lakim usnama
Kicena
Hiljadom raznovrsnih cvetova
Ponosna
U zagrljaju sunca
Srecna
Zbog jedne obicne ptice
Ocarana
Jednom kapi kise
Lepsa
Nego jutanje nebo
Verna

Govorim o jednom vrtu
Sanjam

Ali upravo volim

Pustolovina visi o vratu svog takmaca


Pustolovina visi o vratu svog takmaca
Ljubav koje se pogled ponovo nađe ili izgubi
Na trgovima očiju pustim ili napućenim.
Sve pustolovine lica ljudskoga
Krikovi bez odjeka znakovi smrti vreme zaboravljeno
Toliko lica lepih tako lepih
Da ih suze skrivaju
Toliko očiju tako sigurnih u svoju noć
Koliko ljubavnika umirući zajedno
Toliko poljubaca tajnih i toliko vode bez oblaka
Aveti ponikle iz odsutnosti večnih
Sve beše dostojno ljubavi
Blaga su zidovi i njihova sena je slepa
I ljubav je na svetu radi zaborava sveta.