Tema: Kraljevski Ordeni

Orden belog orla


Avers ordenskog znaka 1. stepena

Kralj Milan I osnovao je Orden belog orla 23.januara 1883, istovremeno kada i Orden svetog Save. Srbija je proglasena Kraljevinom 22.februara (po starom, po novom Gregorijanskom kalendaru 5.marta) 1882. Beli orao sa krilima u poletu, vaspostavljen kao drzavni grb Srbije, velicanstveni je simbol koji potice od vizantijskih careva, a shvata se kao univerzalni simbol hriscanske imperije. Koristili su ga srednjevekovni vladari Srbije, kao i carevi Svetog rimskog carstva, imperatori Rusije i carevi Austrije; osnovna razlika je bila boja (ili metal) kojim se predstavljao orao - srebro za Srbiju, zlato za Vizantiju, crna boja za Sveto rimsko carstvo i za ruske i austrijske careve.


Po stupanju na presto 1903. Kralj Petar I nastavlja da dodeljuje Orden belog orla, ali su inicijali Osnivaca uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom proglasenja Kraljevine(1882), zbog cega je istovremeno datum proglasa Kraljevine uklonjen sa reversa plavih traka koje se spustaju od Krune.



Zvezda 1. stepena za ratne zasluge

Orden za ratne zasluge, sa ukrstenim macevima izmedju kraljevske krune i glava orla, uveden je 1915.g. i dodeljivan za veliku hrabrost oficira na bojnom polju, kao i za posebne zasluge tokom ratnih akcija. Orden je imao u 5 stepena, i bio je dodeljivan srpskim gradjanima i stranim drzavljanima za zasluge u miru ili ratu, ili za posebne zasluge prema Kruni, drzavi i naciji. Izmedju 1883. i 1898. godine bio je najvisi orden Srbije; 1898. g Kraljevski orden Milosa Velikog postaje stariji po rangu, a 1904.g. Orden Karadjordjeve zvezde zauzima privilegovano mesto.


Orden dodeljuje Kruna. Skorasnje dodele ukljucuju predjasnjeg Velikog magistra Suverenog reda Malteskih vitezova( Fra-Andjela de Mojana da Kolonja), kao i posthumne dodele 1. stepena trojici clanova Krunskog saveta (Borislavu Pekicu, Miodragu-Mici Popovicu i Miodragu Mihailovicu-Mihizu).

Ordenske insignije su prvo izradjivali u Becu (Austrija) Rote i Sinovac, Sinovi Vincenta Majera, Karl Fismajster i Vilhelm Kunc. Posle izbijanja Balkanskih i Prvog svetskog rata insignije su izradjivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen u Le Loklu (Svajcarska).

Orden svetog Save


Avers ordenskog znaka 1. stepena

Orden svetog Save osnovao je kralj Milan I 23. januara 1883, istovremeno sa Ordenom belog orla. Orden je nazvan po prvom srpskom arhiepiskopu svetom Savi, iz kraljevske kuce Nemanjica, koji je umro pocetkom trinaestog veka. Izmedju krakova belo-plavo emajliranog malteskog krsta postavljeni su pozlaceni dvoglavi orlovi. Avers medaljona predstavlja ikonu sveca, okruzenu ovalnim prstenom na kome je zapisano "Svojim trudom postigao je sve" na staroslovenskom jeziku.


Kralj Petar I nastavio je da dodeljuje orden, samo su osnivacevi inicijali uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom ustanovljenja (1883). Orden je organizovan u 5 stepeni, i bio je dodeljivan srpskim gradjanima i stranim drzavljanima, za zasluge na polju kulture, narodne prosvete, nauke, javnih sluzbi i Crkve, kao i za zasluga prema Kralju, drzavi i naciji, i civilnim i vojnim licima.





Ordenska zvezda 1. stepena

Orden je dodeljivala Kruna. Ne bi ga trebalo mesati sa istoimenim trostepenim ordenom za zasluge koji dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva.

Ordenske insignije su prvo izradjivali u Becu (Austrija) Rote & Sinovac, Vincent Majer i sinovi, Karl Fismajster i G.A. Sajd.
Po izbijanju Balkanskih i Prvog svetskog rata, insignije su izradjivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen iz Le Lokla (Svajcarska), kao i neke domace radionice (Sorlini iz Varazdina i Grizbah & Knaus iz Zagreba). Poznije insignije se razlikuju po svetlo zelenoj boji sakosa umesto prvobitne tamno crvene.

Orden Karadjordjeve zvezde


Avers ordenskog znaka 1. stepena

Kralj Petar I osnovao je orden 1. januara 1904, da bi obelezio svoje stupanje na srpski presto i stogodisnjicu Prvog srpskog ustanka protiv Turaka; ustanak je vodio osnivac Dinastije - Djordje Petrovic, zvani Crni Djordje (ili Kara-Djordje) zbog tamnog tena. Karadjordje je izabran od strane Skupstine za naslednog vrhovnog vodju Srba, a Sultan ga je priznao kao vazalnog kneza.


Novi orden je trebalo da zameni dva prethodna odlicja Dinastije Obrenovic sa posebnim obelezjima porodicnih ordena: Orden Takovskog krsta i Kraljevski orden Milosa Velikog. Oba u stvari slave osnivaca Dinastije Obrenovic, Kneza Milosa, vodju Drugog srpskog ustanka (1815). Orden Karadjordjeve zvezde je imao status najviseg drzavnog priznanja, sa nekim elementima porodicnog ordena (svi knezevi kraljevske krvi sticu ovaj orden na rodjenju, a insignije se na njih stavljaju pri krstenju).


Orden ima 4 stepena, a dodeljivan je srpskim drzavljanima za posebne zasluge prema Kralju, drzavi i naciji u civilnoj ili vojnoj sluzbi, a od 1906. i strani drzavljani su mogli da primaju orden.




Zvezda 1. stepena ordena za ratne zasluge

Tokom Balkanskih ratova uveden je i poseban odeljak kao Orden za ratne zasluge (sa macevima ukrstenim kroz centar krsta), za nagradu oficirima za izuzetnu hrabrost pokazanu na bojnom polju, kao i za zasluge (u visim stepenima) u uspesnom komandovanju trupama. Insignije ovog odeljka nosene su na crvenoj moariranoj svilenoj traci.


Vojnicki orden Karadjordjeve zvezde osnovan je 1915.g. i namenjen nagradjivanju izuzetne hrabrosti podoficira i vojnika na bojnom polju, u dva stepena (Zlatni i Srebrni krst). Orden dodeljuje Kruna, i ne bi trebalo da se poistovecuje sa istoimenim ordenom koji dodeljuje Republika Srpska. Orden za ratne zasluge je bio izuzetno redak(samo osamnaest dodela, medju njima americki General Persing, britanski feldmarsal Heg i Frenc, francuski marsali Zofr, Saraj, Peten, Franse d'Epere i Gijoma, italijanski general Kadorna, rumunski Kralj Ferdinand I i drugi, a medju Srbima Kralj Aleksandar I i vojvode Misic i Stepanovic; u Drugom svetskom ratu jedina dodela ordena 1. stepena sa macevima odnosila se na grad Kragujevac 1942.g.). Skorija dodela ordena u mirnodopskom odeljku bila je u 3. stepenu, i to britanskom istoricaru Majklu Lizu.
Ordenske insignije je prvobitno proizvodio G.A.Sajd u Becu (Austrija), a kasnije Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen u Le Loklu (Svajcarska), kao i neke domace radionice (kao braca Sorlini, u Varazdinu).

Orden Jugoslovenske Krune


Avers ordenskog znaka 3. stepena

Kralj Aleksandar I osnovao je orden 5. aprila 1930, u spomen na promenu zvanicnog naziva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevinu Jugoslaviju. Kralj Aleksandar I bio je regent Kraljevine Srbije od 1914, regent Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918, a na presto je stupio 1921. Tokom 1929.g. politicke krize i rastuci snazni separatisticki pokreti u zemlji naterali su Kralja da privremeno suspenduje Ustav i podstakne nacionalno jedinstvo, sto je najzad dovelo do promene naziva zemlje.


Orden je organizovan u 5 stepeni, a bio je dodeljivan jugoslovenskim gradjanima koji su prednjacili u radu na ostvarivanju nacionalnog jedinstva i saradnje, ili za zasluge prema Kruni, drzavi i naciji u javnim sluzbama, kao i stranim drzavljanima, pretezno za diplomatske zasluge. Orden Jugoslovenske krune bio je stariji od Ordena svetog Save, a nosio se o tamno plavoj traci.


Orden je dodeljivala Kruna. Ordenske insignije su izradjivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen u Le Loklu (Svajcarska).



Ordenska zvezda 1. stepena

Orden svetog kneza Lazara



Lanac ordena

Orden svetog kneza Lazara osnovan je odlukom Narodne skupstine potpisanom od strane kralja Aleksandra I, u spomen na petstotu godisnjicu bitke na Kosovu (28. juna 1389.) koja se zavrsila kolapsom srednjovekovne srpske drzave.


Sveti knez Lazar, iz porodice Hrebeljanovica, predvodio je srpsku vojsku koja je bila porazena od snaga turskog sultana Murata I. Sultana je ubio srpski vitez Milos Obilic, a uhvacenom srpskom knezu Turci su odrubili glavu. Kult svetog kneza Lazara je bio veoma jak medju Srbima, a sam dogadjaj se smatra najznacajnijim u celokupnoj srpskoj istoriji.

Komemoracija petstote godisnjice je proslavljena i miropomazanjem Kralja, a lanac je narucen kod Nikolausa i Dunkera u Hanau (Nemacka). Orden su nosili jedino Kralj Srbije i njegov punoletni naslednik. Od nastanka orden su nosili:

* Kralj Aleksandar I (Obrenovic)
* Kralj Petar I
* Princ Djordje (kao prestolonaslednik 1903-1908)
* Princ, kasnije Kralj Aleksandar I
* Kralj Petar II
* Princ prestolonaslednik Aleksandar II
* 5. februara 1998. Naslednik prestola princ Petar je zvanicno prikljucen listi nosilaca Ordena svetog kneza Lazara.

Insignije su veoma bogate, izradjene od zlata, emajla, ukrasene rubinima, safirima, smaragdima, brilijantima i biserima. Resenje je uradio Mihailo Valtrovic.



Kralj Petar II sa lancem ordena