Tema: Dogodilo se u Novembru

Dogodilo se na dan - 1. novembar

79. - Prilikom velike erupcije vulkana Vezuva, antički grad Pompeja u Italiji zatrpan je vulkanskim pepelom. Od 1748. vrši se otkopavanje ovog grada, osnovanog još u 6. veku p. n. e. Sačuvane su vile sa freskama, forum, amfiteatar, hramovi, kupatila i dr.

1500. - Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini, najpoznatiji majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata - "Persej", "Kozimo Mediči", "Nimfe iz Fontenbloa", a njegova autobiografija ("Moj Ĺľivot", 1562) značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1509. - Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.

1512. - Prvi put su otvorene za javnost i predstavljene prostorije Sikstinske kapele u Vatikanu koju je oslikao Mikelanđelo freskama "Stvaranje sveta" i "Strašni sud".

1604. - Prvi put je predstavljena Šekspirova tragedija "Otelo".

1755. - U zemljotresu u Lisabonu, koji je razorio dve trećine grada, poginulo je oko 60.000 ljudi.

1842. - Rođen je srpski istoričar, filolog i državnik, Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke, koji je kao ministar prosvete reorganizovao osnovne i srednje škole u Srbiji. U vreme Aneksione krize 1909. obrazovao je vladu svih stranaka. Posle Prvog balkanskog rata, zaključio je, kao šef srpske delegacije u Londonu, mir s Turskom. Objavio je gramatiku srpskog jezika, prvu "Istoriju srpske književnosti" i "Srpsku bibliografiju" knjiga 18. i 19. veka. Delima "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka" i "Balkanska pitanja" postavio je osnove srpske istoriografije.

1867. - U Beogradu su Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić i druge istaknute ličnosti srpske kulture osnovale družinu visokoškolske omladine Srbije "Pobratimstvo", koja se bavila naukom i književnošću, a 1881. pokrenula i časopis.

1886. - Na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija, preimenovana 1887. u Srbsku kraljevsku akademiju, kasnije Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i umetnosti. Zakon o osnivanju predvideo je da ona "obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti". Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić.


1883. - Rođen je srpski političar, matematičar i filozof Sima Marković, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Likvidiran je u ŠSR-u 1937. u staljinističkim čistkama. Dela: "Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma", "Iz nauke i filozofije", "Teorija relativnosti".

1892. - Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji saha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku, do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivsi Evea u revansu 1937. i zadrzao je do smrti 1946.

1894. - Dr Roux iz Pariza pronašao je vakcinu protiv difterije, zaraznog zapaljenja sluzokože ždrela, krajnika, nosa i grkljana prouzrokovanog Leflerovim bacilom.

1894. - Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikola II Romanov.

1918. - Srpska Prva armija je pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.

1928. - U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske drzave Mustafe Kemala Ataturka.

1940. - U francuskoj pećini Lasko (Lascaux), pronadjeni su praistorijski crtezi po zidovima podzemnih prostorija u kojima su boravili preci evropskog čoveka.

1944. - U Beogradu su u Drugom svetskom ratu, sporazumom o obrazovanju jedinstvene vlade, završeni pregovori predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza (Tito) i predsednika izbegličke vlade Jugoslavije Ivana Šubašića.

1945. - Velika Britanija je saopstila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvrsio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu.

1946. - Generalna skupstina UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci).

1952. - Prva ekplozija hidrogenske bombe. Reč je o bombi koja oslobađa ogromne količine nuklearne energije pri vrlo visokim temperaturama i pritiscima. Nastaje fuzijom jezgara najtežeg vodonika (tricijuma) koja stvara jezgra helijuma. Kao upaljač hidrogenske bombe služi atomska bomba, čije se dejstvo zasniva na fisiji jezgara urana u nekih njemu sličnih elemenata.

1954. - U Alziru je počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, koji je zavrsen 1962. sticanjem nezavisnosti.

1956. - Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je na vanrednom zasedanju usvojila rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1962. - Lansirana je prva letelica na Mars, pod imenom Mars 1.

1963. - U vojnom udaru u Juznom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu.

1972. - Umro je američki pisac Ezra Paund, čija je poetika eksperimentalne lirike izvrsila veoma značajan uticaj na moderno pesnistvo 20. veka. Zbog učesća u fasističkoj propagandi u Italiji u Drugom svetskom ratu, optuzen je u SAD za veleizdaju 1945. Da bi se izbegla smrtna kazna, proglasen je ludim i proveo je 13 godina u ludnici ("Cantos", "Duh romantike", "Kritički eseji").

1987. - Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji.

1993. - Stupio je na snagu Ugovor o Osnivanju Evropske unije, potpisan na sastanku šefova država i vlada 1992. godine u holandskom gradiću Mastriht. Ugovorom iz Mastrihta iskaknuto je da saradnja zemalja članica pokriva celokupno područje "spoljne politike i bezbednosti". Ugovorom se uspostavlja monetarna unija i jedinstvena moneta. Teritorija država članica pretvorena je tim ugovorom u prostor bez granica. Ugovor predviđa i uvođenje jedinstvenog državljanstva Unije, iako Unija poštuje nacionalni identitet država članica.

1995. - U američkom gradu Dejton počeli su pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice, mirovni sporazum su parafirali presednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.

1996. - Umro je bivsi predsednik Sri Lanke Dzunijus Ričard Dzajavordene. Premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao je prvi predsednik drzave i na tom polozaju je ostao do 1988.

2000. - SR Jugoslavija je primljena u UN. Jugoslovenske vlasti odbile su nakon raspada SFRJ i formiranja nove drzave SRJ (1992) da podnesu zahtev za prijem u svetsku organizaciju kao novonastala drzava, insistirajući na kontinuitetu sa bivsom drzavom.

2000. - Skupstina Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori.

2001. - Turska, članica NATO pakta, prva je muslimanska zemlja koja je poslala trupe u rat protiv Avganistana.

2003. - Mađarska je uvela vize za građane Srbije i Crne Gore u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Mađarska je postala članica EU u maju 2004. godine.

2004. - Umro je američki fotograf Ričard Avedon (81), koji je modnu fotografiju i fotografiju portreta slavnih ličnosti pretočio u umetničku formu.

Dogodilo se na dan - 2. novembar

1642. - Sveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodisnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.

1687. - U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je dosao njegov mlađi brat Sulejman III.

1721. - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Svedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglasen carem cele Rusije.

1755. - Rođena je Marija Antoaneta, žena francuskog kralja Luja XVI i kći Marije Terezije. Narod ju je omrznuo zbog rasipničkog života i negativonog uticaja na kralja, nazvavši je "Gospođa Deficit". Pogubljena je za vreme Francuske revolucije.

1766. - Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmarsal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je vise od pola veka predvodio austrijske trupe.

1785. - Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spasavanje.

1789. - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, sto je bio prvi tezak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

1815. - Rođen je engleski matematičar Dzordz Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istrazivanje zakona misljenja" i "Matematička analiza logike".

1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, sto je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, sto je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1891. - Rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, koji je proučavo indoevropske dijalekte u Sredozemlju. Objavljivao je i na francuskom jeziku na kojem je izdavao i časopis "Revue internationale des etudes balkaniques". Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasične i savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine", "Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

1906. - Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih rezisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").

1913. - Rođen je Bert Lankester, američki filmski glumac, veoma izražajnog registra. Za ulogu u filmu "Elmer Gantry" iz 1960. godine dobio je Oskara. Ostali filmovi: "Trapez", "Nirnberški proces", "Odavde do večnosti", "Verakruz", "Čovek koji je stvarao kišu", "Gepard", "Okršaj kod OK korala"...

1917. - Britanski ministar inostranih poslova Artur Dzejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske drzave u Palestini.

1923. - Umro je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić), Beneševu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu - 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.

1930. - Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.

1938. - Mađarska je anektirala juznu Slovačku, priključivsi se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.

1947. - "The Spruce Goose " - najveći avion ikada napravljen - uzleteo je na svoj prvi i poslednji let. Napravljena od ljuskica omorike i brezinog drveta, ova masivna drvena letelica imala je raspon krila duži od fudbalskog terena, a konstruisana je da primi oko 700 ljudi. Stvaranje ovog aviona koštalo je neverovatna 23 miliona dolara, a produžilo se toliko da je završeno posle Drugog svetskog rata, iako je započeto još 1941. godine. Uprkos uspešnom prvom test letu, "The Spruce Goose" nikad nije ušao u masovnu proizvodnju, pre svega zbog kritika po kojima materijal od kojeg je ovaj avion napravljen ne bi mogao da izdrži veliku težinu na dugim letovima. Danas je ovaj avion izložen u avio-muzeju u Oregonu.

1948. - U najvećoj zbrci u istoriji predsedničkih izbora u SAD, demokratski kandidat Hari Truman (Harry S. Truman) pobedio je republikanca Tomasa Djuija (Thomas E. Dewey) sa samo oko dva miliona glasova više. Nekoliko dana pre objavljivanja rezultata izbora, politički analitičari i preliminarni rezultati davali su prednost guverneru Djuiju. To je otišlo toliko daleko da je "Chicago Tribune" na naslovnoj strani objavio naslov "DJUI PORAZIO TRUMANA".

1950. - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Dzordz Bernard So (George Bernard Shaw). Knjizevnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorisnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorisnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1953. - Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.

1956. - Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varsavskom paktu i zatrazila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.

1962. - Umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu je bio u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija", koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1964. - U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglasen je princ Fejsal.

1976. - Dzimi Karter (Jimmy Carter) je izabran kao 38. predsednik SAD.

1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, sto je bio novi rekord boravka u vasioni.

1994. - Vise od 430 ljudi poginulo je u pozaru posle eksplozije u velikom skladistu nafte blizu jednog sela u juznom Egiptu.

1995. - Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optuzen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.

1998. - Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.

1999. - Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.

2001. - Posle vise od pola veka u skole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.

2003. - Svestenik Kenon V. Dzin Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi svestenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2003. - Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanska knjizevnica, autorka knjige "Proslost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.

2004. - Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Dzordz Bus.

2004. - Umro je Seik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.

Dogodilo se na dan - 3. novembar

1534. - Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII (Henry) postao poglavar crkve (Act of Supremacy), čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob sa papom Leonom X koji nije hteo da ponisti kraljev brak sa Katarinom Aragonskom (Catherina) i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen (Boleyn).

1768. - Rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Milosa Obrenovića 1817. kada se tajno vratio u Srbiju.

1801. - Rođen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini (Vincenzo Bellini), jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta ("Norma", "Puritanci", "Pirat, "Kapuleti i Monteki").

1839. - Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih dzunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je zavrsen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852. - Rođen je japanski princ Mucuhito (Mutsuhito), od 1867. car Meiđi (Meiji). Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lisio vlasti Sogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku drzavu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883. - Ugušena je Timočka buna, koju su podigle vođe Narodne radikalne stranke protiv režima kralja Milana Obrenovića, i to zato što im nije dao vlast osvojenu na izborima, već je za premijera postavio Nikolu Hristića, odanog dinastiji Obrenović. Preki sud osudio je na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na dugogodišnju robiju. Smrtna kazna izrečena je i radikalskim prvacima, Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, ali su oni pobegli u inostranstvo.

1901. - Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), spanskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskusenje Zapada", "Antimemoari").

1903. - Panama je postala nezavisna republika, posle jedne pobune izazvane spolja i uz podršku SAD kojom je omogućeno njeno odvajanje od republike Kolumbije, u čijem je sastavu do tada bila. Već deset dana kasnije, SAD su priznale panamsku novu vladu, a 18. novembra je zaključen ugovor između SAD i Paname o ustupanju jedne široke teritorijalne zone u oblasti Panamskog zamljouza SAD-u radi izgradnje Panamskog kanala. Pošto je svet oštro kritikovao stav SAD prema Kolumbiji, od koje je nepravednom pobunom oduzeta pokrajina Panama, SAD su 1921. Kolumbiji isplatile 25 miliona dolara na ime obeštećenja za izgubljenu teritoriju, a u Panami se razvio vrlo jak pokret, jer se nalazila u polukolonijalnom položaju u odnosu na SAD.

1912. - Rođen je paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroessner), koji je na vlast dosao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen drzavnim udarom.

1918. - Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se prosirila na vise gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti sa pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918. - Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, sto je bio poslednji drzavni akt 700-godisnje Habsburske monarhije.

1921. - Rođen je američki glumac Čarls Bronson. Ostvario je uloge u brojnim filmovima: "Death Wish series", "The Magnificent Seven", "The Dirty Dozen", "Raid on Entebbe", "Miss Sadie Thompson", "House of Wax", "You're in the Army Now"....

1954. - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis (Henri Matisse), najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956. - Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1957. - Sovjetski savez lansirao je u svemir satelit "Sputnjik 2", koji je, pored ostale opreme, nosio i kabinu sa živim psom. Lajka, lovački pas, bila je prvi živi putnik u vasioni. "Sputnjik 2" održao se u vasioni 161 dan, a podaci do kojih su došli naučnici preko Lajke značajno su objasnili efekte otiskivanja u svemir na živo biće.

1961. - U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamarselda (Hammarskjold).

1964. - Na predsedničkim izborima u SAD, pobedio je Lindon B. Dzonson (Lyndon B Johnson), koji je, kao podpredsednik, preuzeo vlast u SAD posle ubistva tadasnjeg predesdnika Dzona Kenedija (John F. Kennedy)

1970. - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende (Allende) postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u drzavnom udaru generala Augusta Pinočea (Pinoccet).

1970. - U Denveru je umro kralj Petar II Karađorđević, sin kralja Aleksandra. U vreme ubistva svoga oca 1934. godine, nije bio punoletan, pa je imenovano namesništvo koje su sačinjavali knez Pavle, dr Radenko Stanković i Ivo Perović. Pučom od 27. marta 1941. godine preuzeo je kraljevsku vlast, a posle napada Nemačke, prebegao je s jugoslovenskom vladom u London. Na zasedanju AVNOJ-a 29. i 30.11.1943. zabranjen mu je povratak u zemlju.

1985. - Dva francuska agenta su okrivljena za potapanje broda 'Dugin ratnik' (Rainbow Warrior), koji je pripadao ekoloskoj organizaciji Grinpis (Greenpeace).

1991. - Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovnistvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992. - Bil Klinton izabran je za predsednika SAD.

1996. - Umro je bivsi samoproglaseni car Centralne Afričke Republike Zan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa). Na vlast je dosao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. dozivotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivsi predsednik Dako i vratio zemlji status republike.

1998. - Umro je američki animator Bob Kejn (83), autor Betmena.

2002. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu (Tayyp) Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski polozaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.

2004. - Dotadasnji predsednik SAD, Dzordz W. Bus (George W. Bush) ponovo je pobedio na predsedničkim izborima i započeo drugi 4-godisnji mandat.

Dogodilo se na dan - 4. novembar

1307. - Svajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1650. - Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Dzejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranzista koji svečanim marsevima u Irskoj obelezava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika.

1814. - Proglasen je norveski ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveska, vezana za Svedsku personalnom unijom.

1847. - Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1869. - Izasao je u Velikoj Britaniji prvi broj cenjenog naučnog časopisa Priroda (Nature). U njemu su po prvi put objavljena mnoga naučna otkrića, od osnivanja do danas.

1873. - Rođen je Džordž Edvard Mur, jedan od vodećih predstavnika realističke filozofije u Engleskoj, protivnik idealističke tradicije u metafizici, epistemologiji i etici. Glavna dela: "Principi etike", "Pobijanje idealizma", "Neki glavni problemi filozofije"...

1890. - U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne zeleznice u svetu.

1908. - Umro je srpski istoričar, pisac, folklorista, pedagog i prevodilac Milan Milićević, član Srpske kraljevske akademije. Dela: istorijska - "Kneževina Srbija", "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba", pripovetke - "Zimnje večeri", "Letnje večeri", "Međudnevica".

1916. - Rodjen je Volter Kronkajt (Walter Cronkite), legendarni američki TV reporter.

1918. - U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska se predala Italiji.

1918. - Jednu nedelju pred zavrsetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrzi snaznu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendzamin Britn (Benjamin Britten) komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni "Ratni rekvijem".

1922. - Britanski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) otkrio je grobnicu egipatskog faraona iz osamnaeste dinastije Tutankamona (14. vek p. n. e). Njegov grob pronađen je u Dolini Kraljeva, a u grobu je nađen i veliki broj raznih dragocenosti, koje se sada nalaze u muzeju u Kairu.

1924. - U Kaliforniji je legalizovan boks. Bio je zabranjen deset godina ranije.

1931. - Drustvo naroda optuzilo je Japan zbog agresije na Mandzuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Drustvo naroda u martu 1933.

1939. - Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa jos većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fasizma u Evropi.

1942. - Zavrsena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946. - Osnovan je UNESKO (UNESCO) Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

1956. - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga, postavio je tezu po kojoj podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1956. - Sovjetske trupe su usle u Madjarsku da bi okončale Madjarsku revoluciju koja je počela 23. oktobra. Hiljade ljudi je ubijeno, jos vise ranjeno, a skoro 250.000 je napustilo zemlju. Sovjetske trupe su ugusile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janos Kadar. Dotadasnji premijer Imre Nađ sa jos nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpesti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napustanja ambasade 22. novembra uhapsen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1966. - Dve trećine Firence, u Italiji, je poplavljeno kada su se izlile reke Arno i Po, 113 ljudi je nastradalo, 30.000 je ostalo bez krova nad glavom a nebrojena umetnička dela i stare knjige iz perioda Renesanse su unistene ili ostećene.

1979. - Iranski studenti, sledbenici Ajtolaha Homeinija, zauzeli su ambasadu SAD-a u Teheranu. Radikalni islamski fundamentalisti držali su 90 talaca. Otmičari su bili isprovocirani dozvolom da smenjeni iranski šah uđe u SAD zbog lečenja i pretili su da će ubiti taoce ako se izvede bilo kakav medicinski zahvat na šahu. Nedržavljani SAD-a, kao i žene i deca, bili su pušteni, ali je 52 talaca ostalo prepušteno na milost i nemilost iranskim otmičarima narednih 14 meseci. Predsednik Džimi Karter nije mogao da reši krizu diplomatskim putem, pa je 24. aprila 1980. godine naredio spasilačku misiju, u kojoj je osam američkih vojnika izgubilo život, a nijedan talac nije bio spasen. Tri meseca kasnije, bivši iranski šah umro je od raka u Egiptu, ali se kriza nastavila. U novembru 1980, Karter je izgubio na predsedničkim izborima od Ronalda Regana i ubrzo su počeli pregovori između SAD-a i Irana, uz alžirsko posredovanje. Na dan Reganove inauguracije, 20. januara 1981, SAD su oslobodile tri milijarde dolara vrednu zamrznutu iransku imovinu i obećale još pet milijardi dolara kao finansijsku pomoć. Nekoliko minuta pošto je Regan položio zakletvu, taoci su pušteni, čime je okončana 444-dnevna kriza.

1980. - Republikanac Ronald Regan (Reagan) izabran je za 40. predsednika SAD koji je na polozaju ostao dva mandata posto je dobio i izbore 1984. godine.

1984. - U Nikaragvi su prvi put posle 56 godina održani slobodni izbori.

1993. - Zan Kretijen (Jean Chretien) je postao premijer (Prime Minister) Kanade.

1994. - U San Francisku je odrzana prva konferencija koja se isključivo bavila pitanjima moguće komercijalizacije Interneta.

1995. - U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin (Yitzhak Rabin), koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvrsio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer, zbog ustupaka koje je Rabin učinio arapima kao i zbog napustanja jevrejskih naselja u Gazi i na Zapadnoj obali reke Jordan.

1998. - Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoruzanih grupa kosovskih Albanaca.

2000. - U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Milosevića.

2002. - Kina i deset drzava članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004. - Umrla je američka glumica Dzenet Li, poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka "Psiho", za koju je bila nominovana za Oskara.

2004. - Sjedinjene Američke Drzave priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

Dogodilo se na dan, 5. novembar


1519 - Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.

1520 - Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656 - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674 - Umro je engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").

1793 - Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805 - Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847 - Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858 - Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen (Wilhelm Conrad Roentgen) otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900 - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917 - Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane
poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917 - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1923 - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942 - Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960 - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986 - Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989 - Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins izabran je za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998 - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999 - Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.

2001 - Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije ("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001 - Francuski gornji dom parlamenta, Senat, ušvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2002 - Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.

2004 - Ubila se Iris Čang, autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-ih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

2010 - Kineski disident Liju Sjaobo dobio je Nobelovu nagradu za mir "zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini".

Dogodilo se na dan 6 novembar

1632. Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661. Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714.

1771. Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije".

1787. Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskogjezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uređivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1814. Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1860. Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln,koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But (Booth).

1861. Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu.

1880. Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893. U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet "Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija".

1911. Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero,vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.

1917. Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.

1931. Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

1943. Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije.

1950. U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964. U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975. Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zelenimarš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996. Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40.član Saveta Evrope.

1999. Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001. Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. On je na tom mestu nasledio Rudolfa Đulijanija, koji je bio gradonačelnik u vreme septembarskih terorističkih napada.

2005. Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju u katedrali Presvetog srca Isusovog za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104 godine preuzeo rukovođenje katoličkom crkvom u zemlji.

Dogodilo se na dan 7 novembar


1598. Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659. Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.

1867. Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeću sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875. Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

1879. Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz ŠSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

1913. Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek").

1917. U Petrogradu je pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944. Frenklin Rozevelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

1946. Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

1956. Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972. Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

1973. SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987. U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990. Meri Robinson je, na prvim predšedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992. Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.

2000. Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat DŽordž Buš Mlađi.

2001. Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002. Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.

2004. Umro je južno-afrički scenarista Gibson Kente (72), osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.

2007. U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.

2010 - U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.

Dogodilo se na dan 8 novembra


1519. Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl,primili s najvećim počastima.

1520. Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656. Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej,koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674. Umro je engleski pisac Džon Milton po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon
restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo

1793. Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805. Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847. Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858. Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895. Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900. Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917. Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917. Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1923. Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942. Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960. Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986. Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989. Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998. Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999. U 101. godini je umro slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. I jednu u Amsterdamu 1928.

2001. Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije ("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001. Francuski gornji dom parlamenta, Senat, ušvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2004. Ubila se Iris Čang (36), autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

Dogodilo se na dan 9 novembra


1799 - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu".

1835 - Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara".

1841 - Rođen je Eduard VII, kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije. Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom (Entente Cordiale) 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907.

1888 - Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone, tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75).

1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

1937 - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj.

1938 - Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom.

1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman, prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za protizvodnju acetona i butanola.

1953 - Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju.

1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo.

1970 - Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare".

1977 - Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila.

1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989 - Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke.

1993 - U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagrađen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku.

1995 - Predsednik PLO Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina koji je ubijen u atentatu 4. novembra.

2001 - Umro je bivši italijanski predsednik Đovani Leone, koji je 1978. bio primoran da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju.

2002 - U Dženinu, gradu na Zapadnoj obali, izraelske snage su ubile Ijada Savalu, lidera miltantnog krila islamskog Džihada, koji je bio među prvima na izraelskim poternicama.

2003 - Umro je američki saksofonista Badi Arnold,jedan od osnivača Programa za pomoć muzičarima zavisnim od droge ili alkohola.

2005 - U terorističkim napadima bombaša samoubica na tri međunarodna hotela u Amanu, glavnom gradu Jordana, ubijeno je 60 osoba.

2007 - U višednevnim vremenskim nepogodama na Filipinima poginulo je više od 800 osoba, a preko 750 se vodi kao nestalo.

2009 - Umro je ruski fizičar i nobelovac Vitalij Ginzburg, koji je 1950-ih učestvovao u izradi sovjetske hidrogenske bombe, zbog čega je dobio Staljinovu nagradu i razne privilegije.

Dogodilo se na dan 10 novembar


1444. U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav u toj bici poginuo, a to je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.

1493. Rođen švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

1759. Rođen nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se s poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame imale ogroman uspeh, njegove balade bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu “Odu radosti" Betoven komponovao čuven završni stav Devete simfonije.

1796. Umrla ruska carica Katarina II Aleksejevna. Na presto došla 1762, posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen, njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja stekla veliku popularnost. Uspešno ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova.

1891. Umro francuski pisac Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija uticala na sve poetske pravce XX veka, posebno na simboliste i nadrealiste.

1919. Rođen ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47.

1928. Regent Japana od 1920, Hirohito krunisan za cara. Tokom njegove vladavine Japan napao Kinu 1931. i 1937, sklopio s Hitlerovom Nemačkom Antikominternski pakt 1936. i Trojni savez s Nemačkom i Italijom 1940. Proglasio kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu ostao do smrti, 1989.

1938. Umro turski državnik Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska proglašena republikom.

1963. U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu umrlo više od 1.500 ljudi za nekoliko nedelja.

1975. Vlade Jugoslavije i Italije potpisale Osimski sporazum kojim su regulisane granice između dve zemlje. Ugovorom regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej i granica u vodama Tršćanskog zaliva.

1982. Umro ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga Jurij Andropov.

1989. Centralni komitet bugarske Komunističke partije smenio Todora Živkova, koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Liderstvo partije preuzeo Petar Mladenov. Živkov potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.

1989. Počelo rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

1991. U Vukovaru počele ulične borbe pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile Vukovar 18. novembra.

1994. Irak priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995. Vojne vlasti u Nigeriji, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Ken Saro Vivu i osam njegovih saradnika.

1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pograničan spor dve zemlje.

2001. Umro američki pisac Ken Kesi. 1962. objavio roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi-pokret 60-ih godina XX veka.

2001. Članovi Svetske trgovinske organizacije formalno prihvatili uslove ulaska Kine u tu organizaciju.

2003. Ministri odbrane SAD i Vijetnama Donald Ramsfeld i Pam Van Tra sastali se u Pentagonu, na prvom ministarskom susretu od kraja Vijetnamskog rata, 1975.