Tema: Dogodilo se u Avgustu

Dogodilo se na dan - 1. avgust

-10. Rođen je rimski car i istoričar Klaudije, koji je 41. nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgrađen veliki akvadukt, proširena luka Ostija. Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine, koja ga je, prema predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka Nerona.

1291. Tri kantona Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez zaodbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije.

1560. Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest, čime je osnovana Škotska crkva.

1714. Umrla je engleska kraljica Ana (Anne), poslednji monarh izdinastije Stjuart (Stenjart), tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je Džordž I iz hanoverske dinastije.

1716. Održano je prvo takmičenje u veslanju (od Londonskog mosta do Čelzija).

1774. Britanski hemičar Džozef Pristli (Joseph Priestley) otkrio jeplin koji je nazvao "dephlogisticated air", kasnije poznat kao kiseonik.

1778. U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica u svetu.

1793. Francuska je, kao prva zemlja u svetu, uvela metričkisistem mera.

1798. U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona (Horatio) uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa (Francois Brueys). Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala je odsečena od Evrope.

1806. Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najveća pobeda Karađorđeve vojske u Prvom srpskom ustanku.

1810. Rođen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur(Camillo, Cavur), prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.

1813. Izašao je prvi broj "Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Viene", prvog srpskog dnevnog lista. List je izlazio svakog dana, osim nedelje i praznika. Pokretači "Novina" bili su studenti medicine Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, bivši đaci Karlovačke gimnazije. List u kojem je Vuk Karadžić začeo modernu srpsku novinsku književnu kritiku izlazio je do 1822, kad je ugašen zbog problema sa štamparijom.

1834. Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji: u britanskim kolonijama oslobođeno je više od 770.000 robova.

1859. Aranđelovac je dobio sadašnji naziv. Varošicu udaljenu oko 80 kilometara od Beograda, poznatu po Bukovičkoj banji i izvorima mineralne vode, osnovao je srpski knez Miloš Obrenović, koji je 1837. naredio starešini Jaseničkog sreza u Topoli da se sela Vrbica i Orašac ušore kraj druma. Naseljavanjem seljaka, zanatlija i trgovaca iz susednih sela stvorena je čaršija, a kasnije je tu premeštena i sreska kancelarija.

1860. Umro je crnogorski knez Danilo I Petrović, kojeg je dan ranije u Kotoru metkom iz pištolja, iz lične osvete, teško ranio emigrant Todor Kadić. Bio je prvi svetovni vladar Crne Gore, a za naslednika ga je testamentom odredio Petar II Petrović Njegoš. Predvodeći Crnogorce, 1. maja 1858. u boju na Grahovu teško je porazio tursku vojsku. Postigao je posredno priznanje Crne Gore 1860, zvaničnim razgraničenjem s Otomanskim carstvom, uz podršku Francuske. Tokom njegove vladavine od 1852, Crna Gora je kod velikih sila izborila status nasledne kneževine. Svesrdno je pomagao ustanke Srba u Hercegovini protiv Turaka.

1894. Japan je objavio rat Kini zbog spora dveju zemalja oko Koreje.

1899. U Zemunu je rođen književnik i pozorišni reditelj Josip Kolundžić. Pozorišnu umetnost studirao je u Drezdenu, Parizu i Pragu. Bio je dramaturg i reditelj u pozorištima u Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu. Bio je i prvi reditelj Opere u Beogradu, a od 1952. profesor Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu. Objavljivao je novele, drame, članke i studije. Jedan je od pisaca koji je u našu literaturu posle Prvog svetskog rata uneo nova psihološka i scenska rešenja. Umro je u Beogradu 1970. godine.

1910. Rođen je srpski pozorišni i filmski režiser, scenograf i glumac slovenačkog porekla Bojan Stupica, čija se režija odlikovala bogatstvom duha i mašte, smelom izražajnošću i izrazitom kreativnošću. Radio je u više naših pozorišta, najduže u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Narodno pozorište) i znatno je doprineo razvitku pozorišne umetnosti u nas. Režije: pozorišni komadi "Dundo Maroje", "Leda", "U agoniji", "Aretej", "Kavkaski krug kredom", "Ribarske svađe", "Krvave svadbe", "Opera za tri groša", "Idiot", "Poseta stare dame", "Sveta Ivana", "Glorija", "Madam San-Žen", "Dantonova smrt", "Jaje", "Bogojavljenska noć", "Braća Karamazovi", filmovi "Jara gospoda", "U mreži".

1914. Četiri dana nakon što je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nemačka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, a Italija je proklamovala neutralnost. Svetski rat postao je neizbežan.

1921. Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji, a njenim poslanicima u Skupštini (58) poništeni mandati.

1936. Adolf Hitler otvorio je XI Olimpijske igre u Berlinu.

1944. U Varšavi, jednom od glavnih središta poljskog pokreta otpora, izbio je ustanak protiv nemačke okupacije. Nakon dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u koncentracione logore.

1955. Umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata radio je kao novinar. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u nemačkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira", "Nemačka u vrenju".

1958. Jordanski kralj Husein (Hussein) poništio je federaciju Jordana sa Irakom.

1960. Benin (Dahomej) je proglasio nezavisnost od Francuske.

1966. U Kini je počeo XI plenum Komunističke partije na kojem je doneta odluka o "kulturnoj revoluciji", koja je trajala narednih 10 godina.

1973. Umro je nemački državnik Valter Ulbriht (Walter Ulbricht), prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke (1950). Od 1960. do 1971. bio je predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke.

1975. Državnici 35 zemalja, među kojima i predsednik SFRJugoslavije Josip Broz Tito, potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji.

1994. Predsednik Nemačke Roman Hercog (Herzog) izrazio je žaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

2000. Ekstremisti u Kašmiru izvršili su sedam napada u kojima je oko 90 ljudi ubijeno a više desetina ranjeno. Većina žrtava bili su hinduski hodočasnici.

2001. Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) započeo zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta jednog britanskog premijera toj zemlji od Foklandskog rata 1982.

2004. U požaru u supermarketu u trgovinskom centru u Asunsionu, prestonici Paragvaja, poginulo je preko 400 ljudi, a na stotine ih je povređeno.

2005. Umro je saudijski kralj Fahd (84) koji je vladao Saudijskom Arabijom od 1982. godine. Za njegovog nasledika imenovan je njegov polubrat, princ Abdulah (82).

2006. Kubanski predsednik Fidel Kastro privremeno je preneovlast na svog brata Raula, zbog bolesti. Kastro se na čelu Kube nalazi od revolucije 1959. godine.

Dogodilo se na dan - 2 Avgust

1100. Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom dok je lovio u šumi.

1552. Luteranima (protestanti) odobrena je sloboda veroispovesti u Nemačkoj.

1589. Ubijen je francuski kralj Anri III (Henri), poslednji monarh iz dinastije Valoa (Valois), dok je s trupama opsedao Pariz. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota. Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udružio se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, budućim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon (Bourbon).

1799. Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je s bratom Žozefom Mišelom (Joseph Mićel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1802. Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je ''doživotnim konzulom'' Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

1830. Francuski kralj Šarl X Burbonski (Charles Bourbon) prinuđen je da abdicira pod pritiskom Julske revolucije.

1858. Britanski parlament usvojio je zakon prema kojem je indijska vlada, dotad u nadležnosti Istočnoindijske kompanije, potpala pod ingerenciju britanske krune.

1876. Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise ''Južnoslovenski filolog'' i ''Naš jezik''. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog ''Rečnika književnog i narodnog jezika''. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: ''O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku'' (dva toma), ''Pravopis srpskohrvatskog jezika'', ''Dijalekti istočne i južne Srbije'', ''O dvojini u slovenskim jezicima'', ''Galički dijalekat''.

1903. U Beogradu su održani osnivački kongresi Srpske socijaldemokratske partije i Radničkog saveza Srbije, na kojima su za predsednike glavne partijske uprave izabrani Dragiša Lapčević i Nikola Veličković a za sekretare Kosta Jovanović i Radovan Dragović.

1921. Umro je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (Enrico Caruso), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Djuzepea Verdija (Giuseppe) i Djakoma Pučinija (Giacomo) i interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče.

1922. Umro je američki izumitelj britanskog porekla Aleksandar Grejem Bel (Alexander Graham Bell), pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1932. Rođen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul (Peter O'Toole), kojem su aristokratska krhka i uznemirujuća pojava i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: ''Lorens od Arabije'', ''Beket'', ''Lord Džim'', ''Zima jednog lava'', ''Noć generala'', Ja Petko'', ''Doviđenja gospodine Čips'', ''Vladajuća klasa''.

1934. Umro je nemački predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg (von), u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler proglasio je istog dana sebe ''firerom'' (vođa), preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.

1936. Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao i 1903. konstruisao je prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu proizvodio je avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili medu najuspešnijim u to vreme.

1944. Završena je jedna od najvećih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Počela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Belorusiju, stupile na tle Poljske i Istočne Pruske i stigle blizu Varšave.

1945. Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Josif Staljin, predsednik SAD Hari Truman (Harry) i premijer Velike Britanije Klement Atli (Clement Attlee) odlučili da Nemačku, poraženu u Drugom svetskom ratu, demilitarizuju i podele na dva dela.

1970. Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

1980. U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji, koju su izazvali italijanski neofašistički teroristi, ubijeno je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. Najteži teroristički zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.

1985. Prilkom pada u Dalasu aviona američke kompanije ''Delta erlajnz'' poginula su 133 putnika i člana posade.

1989. Ukinuta su trgovinska ograničenja između Velike Britanije i Argentine, zavedena posle Foklandskog rata 1982.

1990. Iračka vojska okupirala je Kuvajt, što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija istog dana jednoglasno osudio, zahtevajući od Bagdada da povuče trupe.

1997. Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor (Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u toj zapadnoafričkoj zemlji.

1999. U čeonom sudaru dva voza na istoku Indije poginulo je najmanje 285 ljudi.

2002. Vojne snage gerilskog pokreta UNITA zvanično su raspuštene i 18 gerilskih generala integrisano je u armiju Angole.

Dogodilo se na dan 3. avgust

216. p.n.e. Kartaginski vojskovođa Hanibal u Drugom punskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim zahvatila panika, zapamćena po izreci Hanibal ante portas, u prevodu Hanibal pred vratima.

1347. Engleski kralj Edvard III zauzeo, u Stogodišnjem ratu, francuski grad Kale, koji je ostao pod engleskom vlašću do 1558.

1460. Škotskog kralja Džejmsa II, kog su savremenici nazivali Džejms Gnevnog Lica, ubili Englezi tokom opsade zamka Roksburg.

1492. Španski moreplovac Kristofer Kolumbo na brodu "Santa Marija" isplovio iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje prema zapadu, na kojem je otkrio Ameriku.

1571. Turci, posle jedanaestomesečne opsade, zauzeli grad Famagustu na Kipru i masakrirali stanovništvo.

1675. Francuzi pobedili holandsku i špansku flotu kod Palerma i zauzeli Siciliju.

1770. Rođen Fridrih Vilijem III, pruski kralj od 1797. do 1840. Izgubivši rat s Napoleonovom vojskom, bio prisiljen, Tilzitskim mirom 1807, da Napoleonu preda gotovo pola države. Jedan od potpisnika saveza Sveta alijansa koji su, posle Napoleonovog pada, sklopile Rusija, Pruska i Austrija.

1778. U Milanu otvorena operska kuća Skala, delo arhitekte Đuzepea Pjermarinija.

1858. Engleski istraživač Džon Spik otkrio jezero Viktorija, izvorište reke Nil.

1872. Rođen Hakon VII, norveški kralj od 1905. do smrti, 1957. Odbijanjem da abdicira podstakao svoj narod na organizuju pokreta otpora nemačkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu.

1881. Trupe Velike Britanije okupirale egipatski grad Suec, što je toj zemlji omogućilo da 1883. postane vlasnik zone Sueckog kanala.

1884. Završen Železnički most u Beogradu, na reci Savi, a narednog meseca puštena u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Most razaran u oba svetska rata i potom obnavljan.

1903. Rođen tunižanski državnik Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Za doživotnog predsednika proglašen 1975, ali u državnom udaru 1987. zbačen sa vlasti.

1904. Britanci napali Tibet i zauzeli glavni grad Lasu, a verski vođa dalaj lama pobegao u Urgu.

1904. Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put na Balkanu emitovani radio talasi. Puštanju u rad radio telegrafske stanice prisustvovalo više hiljada zvanica iz cele Crne Gore, među njima knjaz Nikola i Guljelmo Markoni, jedan od izumitelja bežične telegrafije.

1914. Nemačka objavila rat Francuskoj, Belgija odbacila zahtev Nemačke da njene trupe uđu u tu zemlju, a Velika Britanija upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u Evropi.

1924. Umro engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad, autor priča i romana o doživljajima na moru.

1936. Atletičar SAD Džesi Ovens skokom u dalj od 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu.

1940. Litvanija formalno postala deo SSSR kao Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika.

1954. Umrla Gabrijel Kolet, jedna od najpopularnijih francuskih književnica 40-ih godina XX veka. Bila član Akademije Gonkur i Belgijske kraljevske akademije, a 1953. postala nosilac Legije časti.

1958. Američka atomska podmornica "Nautilus" pod komandom Vilijama Andersona prva prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.

1977. Umro kiparski arhiepiskop Makarios, vođa pokreta za nezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra, od 1960. do smrti. Bio jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.

1996. Ujedinjene nacije saopštile da je vojska plemena Tutsi u Burundiju pobila na hiljade Hutua, civila, u seriji pokolja između aprila i jula.

2001. U Beogradu ubijen bivši pripadnik Državne bezbednosti Srbije Momir Gavrilović, što je dovelo do najteže političke krize u Demokratskoj opoziciji Srbije od njenog dolaska na vlast, u oktobru 2000, kada je na izborima srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.

2002. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić u Pragu primio nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Dogodilo se na dan 4.avgust.

1578. Pokušaj Portugalije da zauzme Maroko propao je porazom od Mavara u bici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan (Sebastian), kralj od Feza i mavarski pretendent na presto Feza.

1704. U ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele španski grad Gibraltar.

1789. Parlament Francuske ukinuo je u vreme Francuske revolucije sve privilegije feudalaca.

1791. Potpisan je Svištovski mir posle četvorogodišnjeg rata Austrije i Otomanskog carstva, kojim je određena granica između tih dveju zemalja. Mirom su amnestirane Crna Gora, Bosna, Srbija, Vlaška i Moldavija i potvrđen je Beogradski mir iz 1739. Otomansko carstvo je obavezano da osigura plovidbu i trgovinu, a Austrija da evakuiše turska područja.

1792. Rođen je engleski pisac Persi Biš Šeli (Percy Byšhe Shelley), jedan od najboljih liričara literature na engleskom jeziku. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, književnosti i nauke, romantičarski slobodouman, borac protiv tradicije, povlastica i tiranije, uneo je u englesku poeziju notu slobode i duhovne smelosti. U poemi 'Kraljica Mob' izrazio je revolucionarno osećanje 'protiv kraljeva, sveštenika i političara', a u 'Pobuni Islama' nadu u bolju budućnost ljudskog roda. Ostala dela: pesničke drame 'Čenči' 'Oslobođeni Prometej', lirske pesme 'Ševa', 'Oblak', 'Oda zapadnom vetru', esej 'Odbrana poezije'.

1859. Rođen je norveški pisac Knut Pedersen, poznat kao Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920, superioran stilista, jedan od začetnika neoromantike. Roman 'Glad', pisan doslednim realističko-naturalističkim postupkom, usredsređen je na psihologiju ličnosti, tako reći bez doticanja socijalnog aspekta. Romani 'Misterije', 'Pan', 'Viktorija', takođe zasnovani na psihološkoj analizi, prožeti su doživljajima prirode i ljubavi, a drame i lirika su slabijeg kvaliteta. U javnom životu zastupao je krajnju autoritarnost, a u vreme okupacije Norveške u Drugom svetskom ratu podržavao je izdajničku vladu koju su ustoličili nemački nacisti. Ogorčeni zemljaci su mu zbog toga poštom slali pakete njegovih knjiga, posle rata je osuđen zbog veleizdaje, ali u poslednjem delu, autobiografiji 'Na zaraslim stazama' nije pokazao ni trunku kajanja. Ostala dela: romani 'Sanjari', 'Rosa', 'Pod jesenjom zvezdom', 'Benoni', 'Lutalica svira sa sordinom', 'Poslednja radost', 'Deca vremena', 'Grad Segelfos', 'Plodovi zemlje', 'Skitnice', 'Žene kraj studenca', 'Poslednje poglavlje', 'August', 'Ali život živi'.

1875. Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian), nenadmašni autor malih pripovedaka-bajki. Napisao je 156 priča s motivima danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je inspiraciju našao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleženom siromaštvnom. Uobličene u prava mala remek dela, neka autobiografskog karaktera, njegove priče liče na najlepše bajke, ali svaka nosi i kritiku društvenog stanja i čitaocima iskazuje duboko humanu poruku. Pisane su izvanrednim stilom koji karakterišu bliski detalj, tihi humor i prefinjena ironija. Smatra se i tvorcem realističke proze u Danskoj. Pisao je i pesme, od kojih je sačuvano samo nekoliko, romane ('Improvizator', 'O. T.', 'Samo muzičar', 'Srećni Per'), putopise ('Bazar jednog pesnika', 'U Španiji') i sada zaboravljene drame.

1907. Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu. Posebno je značajan njegov doprinos razvoju postromantičarske evropske harmonije. Izraziti liričar, najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ('Lirski komadi'), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite 'Holberg', 'Poetičnih muzičkih slika', 'Humoreski', solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite 'Per Gint', 'Sigrud Jorsalfar', gudački kvartet, koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

1914. Nemačke trupe napale su u Prvom svetskom ratu Belgiju, a pošto je Berlin odbio ultimatum Londona da do ponoći povuče trupe, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Istog dana SAD su proglasile neutralnost.

1914. Nemačka Socijaldemokratska stranka, članica Druge internacionale, glasala je u Prvom svetskom ratu je u Rajhstagu (parlament) za ratne kredite i tako stala uz ratnohuškački program Nemačke. Opredeljenje za rat socijaldemokrata u većini evropskih zemalja označilo je kraj Druge internacionale.

1916. Danski deo Zapadnoidijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva, pripao je SAD, koje su ih kupile od Danske za 25 miliona dolara.

1944. Posle dve godine skrivanja u Amsterdamu jevrejske porodice Frank, nemačka policija Gestapo otkrila je u Drugom svetskom ratu skrovište i uhapsila 14-godišnju Anu Frank (Anne), njenu sestru, roditelje i još četvoro Jevreje. U koncentracionom logoru potom su svi ubijeni, izuzev Aninog oca, a posle rata je otkriven njen dnevnik, jedan od najpotresnijih dokumenata o ljudskim stradanjima od nacista. Dnevnik je preveden na više od 30 jezika.

1972. Predsednik Ugande Idi Amin najavio je da će u roku od tri meseca u Veliku Britaniju proterati 50.000 Azijata s britanskim pasošima, mahom Indusa.

1977. Umro je nemački filozof Ernst Bloh (Bloć), jedan od najznačajnijih marksista 20. veka. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke i u emigraciji u Švajcarskoj, potom u SAD, bio jedan od najistaknutijih antifašista. Predavao je filozofiju na Univerziteta u Lajpcigu od 1948. do 1957, kad su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičnosti u pogledu razvoja marksističke misli u toj zemlji, čime je navukao gnev najviših komunističkih funkcionera. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku 1961, iste godine je postao profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: 'Duh utopije', 'Tomas Mincer kao teolog revolucije', 'Tragovi', 'Nasleđe ovog vremena', 'Sloboda i poredak', 'Subjekt-Objekt' (monografija o Hegelu), 'Princip nade' (tri knjige), 'Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo', 'Tibingenski uvod u filozofju'.

1983. Betino Kraksi (Bettino Craxi) je kao prvi socijalista preuzeo dužnost premijera Italije.

1983. Bivši premijer Gornje Volte Tomas Sankara (Thomas) zbacio je vojnim udarom s vlasti predsednika Žana Batistu Uedraoga (Jean Baptiste Ouedraogo).

1991. U Prebilovcima kod Čapljine posle 50 godina sahranjeni su posmrtni ostaci hercegovačkih Srba, žrtava ustaškog genocida u Drugom svetskom ratu. Kosti pobijenih raspoređene su u 108 sanduka i prenete u kriptu buduće spomen-kosturnice, a temelje crkve osveštao je patrijarh srpski Pavle.

1991. U najtežoj drumskoj saobraćajnoj nesreći u istoriji Zimbabvea poginulo je 80 dece i sedmoro odraslih kad je autobus sleteo s puta u provaliju.

1993. Japan je prvi put izrazio formalno žaljenje ženama koje su tokom Drugog svetskog rata služile kao seksualno roblje japanskim vojnicima.

1995. Hrvatska je uz prećutnu saglasnost SAD i ostalih zapadnih zemalja (čije je ratno vazduhoplovstvo potpomoglo agresiju) napala Republiku Srpsku Krajinu - teritoriju formalno pod 'zaštitom' mirovnih snaga UN - i sprovela brutalno etničko čišćenje. Iz Krajine je izbeglo gotovo svo stanovništvo, najmanje 250.000 ljudi, a hrvatske snage su tokom agresije i posle nje počinile organizovani ratni zločin nad srpskim civilima, usmrtivši oko 2.500 ljudi, što je propraćeno mlakim reagovanjem medunarodne zajednice.

1999. Britanski ministar odbrane Džordž Robertson (George) zamenio je na položaju generalnog sekretara NATO Španca Havijera Solanu (Javier).

2003. Parlament Azerbejdžana prvi put je u jednoj bivšoj sovjetskoj zemlji ozakonio dinastičko nasleđivanje vlasti - izabravši za premijera sina teško bolesnog azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva.

Dogodilo se na dan 5.avgust

1716. Austrijski feldmaršal francuskog porekla Fransoa Eugen Savojski (Francois Eugene de Savoie) naneo je na čelu armije od 40.000 vojnika u bici pod Petrovaradinskom tvrđavom uništavajući poraz turskim snagama od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali paše. U bici koja je Austrijancima omogućila da ubrzo zauzmu Beograd, poginulo je najmanje 30.000 turskih vojnika.

1844. Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, začetnik ruskog kolorizma i sjajan portretista. Bio je profesor Sanktpeterburške akademije, a 1910. otišao je na imanje u Finskoj, gde je ostao do smrti. Njegov realizam prožet je osećanjem za rusku zemlju i čoveka, a kolorit je svež i sočan i podseća na bogatstvo boja u narodnoj umetnosti. Radio je i žanr slike iz seljačkog života, a posebno je značajan po kompozicijama ('Burlaci na Volgi', 'Litija', 'Ivan Grozni i njegov sin Ivan', 'Zaporošci', 'Povratak iz progonstva', 'Carevna Sofija').

1850. Rođen je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan (Henri, Albert Guy, Maupašant), jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Služio se objektivističkim metodom, pri čemu je ljudsku sebičnost opisivao ironično, katkad satirično. Dela: romani 'Jedan život', 'Nova banja', 'Pjer i Žan', pripovetke 'Strasti', 'Naličja', 'Zamke', 'U ratu', 'Vodom'.

1858. Položen je prvi transatlantski kabl kojim je uspostavljena telegrafska veza između Kanade i Velike Britanije. Postavljanje linije trajalo je dugo jer je na dnu Atlantskog okeana kabl često pucao, a služio je samo do 1. septembra 1858, kad je veza prekinuta.

1895. Umro je nemački filozof Fridrih Engels (Friedrić), jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa (Marx). Njegova porodica posedovala je fabrike u Nemačkoj i Engleskoj. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u 'Anti-Diringu'. U saradnji s Marksom napisao je 'Nemačku ideologiju' i 'Manifest komunističke partije' i organizovao Prvu internacionalu - međunarodno udruženje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao 'Poreklo porodice, privatne svojine i države' i 'Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije'. Poslednje godine života, koje je proveo u Londonu gde je i umro, posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog 'Kapitala'. Ostala dela: 'Skica za kritiku nacionalne ekonomije', 'Položaj radničke klase u Engleskoj', 'Sveta porodica ili kritika kritičke kritike protiv Bruna Bauera i kompanije'.

1906. Rođen je američki filmski režiser Džon Hjuston (John Huston), jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka, izvrstan u radu s glumcima. Snimio je mnoštvo filmova, najviše pustolovnog i kriminalističkog žanra, pri čemu je iskazao realističnost u izrazu i strogost u formi, ali i sklonost sentimentalizmu i romantici. Filmovi: 'Malteški soko', 'Rt Largo', 'Bejasmo stranci', 'Blago Sijera Madre', 'Džungla na asfaltu', 'Crvena značka za hrabrost', 'Afrička kraljica', 'Mobi Dik', 'Noć iguane', 'Odsjaj u zlatnom oku', 'Grad izobilja', 'Naš čovek iz Australije', 'Sudija za vešanje', 'Eni', 'Ispod vulkana'.

1914. Crna Gora je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj, priključivši se tako napadnutoj Srbiji.

1915. Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.

1930. Rođen je američki astronaut Nil Armstrong (Neil), prvi čovek koji je stupio na tlo Meseca, izašavši 20. jula 1969. iz lunarnog modula 'Orao' lansiranog sa svemirskog broda 'Apolo 11' koji je kružio oko Zemljinog satelita.

1940. Letonija je ušla u sastav ŠSR pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.

1943. U Moskvi su, prvi put u Drugom svetskom ratu, plotunima iz 222 artiljerijska oruđa obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. U snažnoj protivofanzivi Crvene armije oslobođeni su gradovi Orel i Bjelgorod.

1949. U Ekvadoru je u zemljotresu poginulo oko 6.000 ljudi.

1960. Gornja Volta (sadašnja Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske.

1962. Umrla je američka filmska glumica Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit, mada je bila skromnih glumačkih mogućnosti. Teret mega zvezde i ljubavne afere s vodećim političarima SAD izazivale su stalne psihičke krize i život je okončala samoubistvom. Filmovi: 'Džungla na asfaltu', 'Nijagara', 'Majmunska posla', 'Autobuska stanica', 'Muškarci vole plavuše', 'Reka bez povratka', 'Sedam godina vernosti', 'Neki to vole vruće'.

1963. U Moskvi su ŠSR, SAD i Velika Britanija potpisali sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom, što je, posle raketne krize oko Kube, bio prvi znak popuštanja napetosti u međunarodnim odnosima.

1974. Predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) javno je priznao, predajući magnetofonske trake istražnom sudiji, da je učestvovao u prikrivanju 'Afere Votergejt'.

1984. Umro je velški pozorišni i filmski glumac Ričard Barton (Rićard Burton), koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u dramama Vilijama Šekspira (William Shakespeare), posle čega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: 'Kleopatra', 'Beket', 'Ana od hiljadu dana', 'Ukroćena goropad', 'Dr Faust', 'Komedijaši', 'Trocki', 'Sutjeska'.

1995. Vojska Hrvatske okupirala je Knin, glavni grad Republike Srpske Krajine. Vojna ofanziva preduzeta je uz prećutnu saglasnost SAD i ostalih zapadnih zemalja, čije je ratno vazduhoplovstvo potpomoglo agresiju. Iz RSK - teritorije formalno pod 'zaštitom' mirovnih snaga UN - izbeglo je gotovo svo stanovništvo, najmanje 250.000 ljudi, a hrvatske snage su tokom agresije i posle nje počinile mnoštvo ratnih zločina nad srpskim civilima, usmrtivši oko 2.500 ljudi, što je propraćeno mlakim reagovanjem međunarodne zajednice.

1997. Prilikom pada južnokorejskog putničkog aviona na pacifičko ostrvo Guam preživelo je samo 28 od 254 ljudi u letilici.

1998. Umro je bugarski diktator Todor Živkov, devet godina posle zbacivanja s vlasti. Kao komunistički upravljač s praktično neograničenim ovlašćenjima vladao je Bugarskom od 1954. do 1989.

2000. Umro je engleski filmski glumac Alek Ginis (Alec Guinneš), koji se odlikovao izuzetnim mogućnostima preobražaja, dobitnik Oskara za ulogu u filmu 'Most na reci Kvaj'. Ostali filmovi: 'Nežno srce', 'Veliko očekivanje', 'Oliver Tvist', 'Čovek u belom odelu', 'Naš čovek u Havani', 'Lorens od Arabije', 'Pad Rimskog carstva', 'Doktor Živago', 'Zvezdani ratovi'.

2003. U eksploziji automobila-bombe koju je ispred hotela 'Meriot' u Džakarti aktivirao islamski terorista samoubica ubijeno je 14 i ranjeno oko 150 ljudi.

Dogodilo se na dan 6. avgust

1637. Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson (Jonson),autor satirične komedije "Valpone, ili lisica", koja se smatra jednim od najboljih dela tog žanra u renesansnoj književnosti.

1660. Umro je španski slikar Dijego Velaskez (Diego Velasljuez),jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Filipa IV (portreti članova kraljevske porodice, "Predaja Brede", "Venera sa ogledalom").

1661. Portugal i Holandija potpisale su sporazum prema kojem suPortugalci zadržali Brazil, a Holanđani Cejlon (Šri Lanka).

1796. U Cetinju je Skupština crnogorskih starešina izglasala "Stegu", prvi pisani zakonski akt u Crnoj Gori.

1806. Car Franc I Habzburg odrekao se titule rimskog cara iproglasio se carem Austrije. Time je prestalo da postoji Sveto rimsko-nemačko carstvo.

1807. Srpski prosvetitelj Dositej Obradović prešao je iz Zemuna u ustaničku Srbiju, gde je kao prvi Karađorđev popečitelj (ministar) prosvete ostao do kraja života (1811).

1809. Rođen je Alfred Tenison (Tennyson), jedan od najznačajnijih pesnika engleske viktorijanske ere, zvanični dvorski pesnik (Poet Laureate) (poeme "Kraljevske slike", "Princeza", elegija "In memoriam", sonet "Crnoj Gori", zbirka lirskih pesama).

1825. Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka španske vldavine.

1860. Rođen je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.

1881. Rodjen je Aleksandar Fleming (Alexander Fleming) škotski biolog i farmaceut, pronalazač penicilina, revolucionarnog antibiotika. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu, zajedno sa još dva istraživača (Florey, Chain). Objavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti bakteriologije, imunologije i hemoterapije. Umro je 11. marta 1955.

1890. U njujorškom zatvoru Oburn pogubljen je ubica Vilijam Kemler (William Kemmler). To je bilo prvo izvršenje smrtne kazne na električnoj stolici.

1914. Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

1916. Rođen je malteški političar Dom Mintof (Mintoff), koji je kao predsednik laburističke vlade od 1971. vodio politiku odvajanja Malte od Velike Britanije i Evrope, stvarajući bliže veze sa Libijom i arapskim svetom.

1918. Završena je nemačka ofanziva na Marni. Poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu završen je porazom, a oko 100.000 nemačkih vojnika je poginulo i ranjeno.

1926. Američka plivačica Gertruda Ederle (Gertrude) postala je prva žena koja je preplivala Lamanš. Pivanje je trajalo 14 časova.

1928. Rođen je američki slikar, novinar, filmski režiser iproducent Endi Vorhol (Warhol), najznačajniji predstavnik pop-arta.

1940. Estonija je ušla u sastav SSSR-a pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička Republika.

1945. Amerikanci su u Drugom svetskom ratu bacili prvu atomskubombu na japanski grad Hirošimu. Grad je razoren a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.

1962. Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.

1973. Umro je kubanski diktator Fulhensio Batista i Saldivar(Fulgencio, y Zaldivar), koji je vladao Kubom od 1952. do 1959, kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra (Castro).

1978. Umro je papa Pavle VI, čiji je pontifikat (od 1963)obeležen nastojanjima da katoličku crkvu približi savremenom svetu. Normalizovao je odnose sa komunističkim zemljama i podržavao Pokret nesvrstanih. Nasledio ga je Jovan Pavle I.

1991. Predsedništvo SFR Jugoslavije jednoglasno je usvojilo odluku o proglašenju potpune i bezuslovne obustave vatre na teritoriji Republike Hrvatske.

1995. Hrvatski avioni i artiljerija gađali su srpske izbeglice koje su u kolonama napuštale teritoriju Hrvatske, nakon ofanzive hrvatske vojske na Krajinu.

1996. Američki naučnici su objavili da su pronašli dokaz daje na Marsu davno postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora pronađenog na Atarktiku.

2001. Vrhovni sud Kalifornije doneo je odluku da proizvođači vatrenog oružja ne podležu zakonskoj odgovornosti za kriminalnu upotrebu njihovog oružja.

2003. Sud u Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika Didijera Raciraka (Ratsiraka) na 10 godina teškog rada zbog pronevere javnih fondova vredinih osam miliona američkih dolara.

2004. Umro je pionir fank muzike Rik Džejms (Rick James) čijije čuveni hit iz 1981. "Super Freak".

2005. Umro je bivši ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk (Cook) koji je 2003. napustio vladu Tonija Blera u znak protesta zbog invazije na Irak.

Dogodilo se na dan 7. avgust

1830. Francuska skupština izabrala je za kralja Francuske Luja Filipa (Louis Philippe), posle pada Šarla X Burbonskog (Charles Bourbon) u Julskoj revoluciji. Novi monarh postao je poznat kao 'kralj građanin'.

1834. Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar (Joseph Marie Jacquard), koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast 'Žakarova mašina'.

1858. Kraljica Viktorija I (Victoria) odabrala je Otavu za prestonicu britanskog dominiona Kanada.

1859. Rođen je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, poznat kao Čica-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena, izuzetno omiljen glumac, živog i spontanog humora i bogatog duha. Izuzev četiri godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, celu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je lakrdiju s pevanjem 'Dorćolska posla', a s Jankom Veselinovićem komediju s pevanjem 'Potera'. Takođe je ostavio snažan pečat među beogradskim boemima koji su se okupljali u Skadarliji. Publiku je posebno oduševljavao ulogama Papa-Naska u 'Dorćolskim poslima', Kir Janje u istoimenoj komediji, Vula Pupavca u 'Podvali', Kalče u 'Ivkovoj slavi', Srete čizmara u 'Zloj ženi', Štancike u 'Izbiračici', Falstafa u 'Veselim ženama', Tkača Cedulje u 'Snu letnje noći', Polonija u 'Hamletu', Kasija u 'Juliju Cezaru', ulogama u 'Uobraženom bolesniku' i 'Građaninu kao plemiću'.

1876. Rođena je holandska igračica Margareta Gertruda Zele (Margaretha Geertruida Zelle), poznata kao Mata Hari ('Jutarnje oko'), imenu koje je pre Prvog svetskog rata uzela dok je živela na Javi, tada pod kolonijalnom vlašću Holandije. Kao navodna nemačka špijunka streljana je u blizini Pariza u oktobru 1917.

1895. Otvorena je prva međunarodna izložba moderne umetnosti u Veneciji, koja se otad održava svake druge godine.

1900. Umro je nemački revolucionar Vilhelm Libkneht (Wilhelm Liebknećt), jedan od osnivača Druge internacionale 1889. Učestvovao je u revoluciji 1848. i 1849. u Nemačkoj, potom je emigrirao i u Londonu je godinama sarađivao s Karlom Marksom (Marx). Sedam godina po povratku u otadžbinu osnovao je Socijaldemokratsku partiju Nemačke, a od 1874. nekoliko puta je biran u Rajhstag (parlament).

1912. Rusija i Japan potpisali su sporazum o podeli interesnih sfera u Mongoliji i Mandžuriji.

1938. Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898, čiji je umetnički rukovodilac i ideolog bio do kraja života. U režiji i glumi do savršenstva je razvio pozorišni realizam. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova teorija, poznata kao 'sistem Stanislavskog', imala je ogroman uticaj - i sada ima veliki broj privrženika među pozorišnim umetnicima. Dela: 'Moj život u umetnosti', 'Glumčev rad nad sobom'.

1942. Počelo je iskrcavanje američkih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal u grupi Solomonskih ostrva, čime je označen početak ofanzivnih dejstava saveznika na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Japanci su na Gvadalkanalu izgradili vazdušno uporište radi napada na američke konvoje koji su plovili prema Australiji. Već prvog dana zauzet je glavni cilj - Hendersonov aerodrom, ali je usledio iznenadni japanski protivnapad, tako da je prava bitka za ostrva tek počinjala, pa su Amerikanci potpuno ovladali Solomonskim ostrvima tek u februaru 1943.

1945. ŠSR je u Drugom svetskom ratu objavio rat Japanu u skladu sa zaključcima vođstva antihitlerovske koalicije. Sovjetske jedinice s milion i po vojnika, 5.556 tenkova i 3.466 aviona prodrle su u Mandžuriju sa tri strane. Za kratko vreme japanska kvantunška armija je poražena i 21. avgusta prisiljena da obustavi otpor. U kratkom ratu poginulo je 60.000 i zarobljeno bezmalo 600.000 japanskih vojnika.

1957. Umro je američki filmski glumac Oliver Norvel Hardi (Norvell Hardy), simpatični 'debeljko', čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom (Stan Laurel) i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: 'Mi iz Oksforda', 'Dva dobra drugara', 'Fra đavolo', 'Veliki posao', 'Udri brigu na veselje', 'Naša žena', 'Na divljem zapadu'.

1960. Kubanski premijer Fidel Kastro (Castro) objavio je odluku o nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.

1960. Obala Slonovače proglasila je nezavisnost od Francuske.

1989. Umrla je srpska pozorišna rediteljka Mira Trailović, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti našeg i svetskog teatra. Osnovala je 1956. pozorište 'Atelje 212', a potom i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska (Eugene Ionesco), Žana Pola Sartra (Jean Paul Sartre), Edvarda Olbija (Edward Albee), Tomasa Sternsa Eliota (Thomas Stearns), Stanjislava Ignacija Vitkjeviča (Stanislaw Ignacy Witkiewicz), a na scenu je postavila i hipi-mjuzikl 'Kosa'.

1990. Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele odustao je posle 29 godina od oružane borbe protiv vlasti bele manjine, a zauzvrat je vlada Južne Afrike prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.

1998. U eksplozijama dva automobila-bombe, koju su u američke ambasade u Keniji i Tanzaniji podmetnuli islamski teroristi, poginulo je najmanje 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, a više od 5.000 je ranjeno.

1999. Francuski vojnici iz sastava Kfora silom su sprečili oko hiljadu Šiptara da mostom preko Ibra uđu u deo grada pretežno nastanjen Srbima, u nameri da i u tom gradu na severu Kosova i Metohije organizuju etničko čišćenje.

1999. U rusku autonomnu republiku Dagestan iz susedne Čečenije upalo je nekoliko stotina islamskih terorista u pokušaju da je ujedine s Čečenijom i na Kavkazu stvore 'jedinstvenu islamsku državu'.

2002. Međunarodni monetarni fond odobrio je Brazilu za privredni oporavak kredit od 30 milijardi dolara, najveću sumu u istoriji te međunarodne finansijske institucije.

2003. U eksploziji bombe ispred jordanske ambasade u Bagdadu poginulo je najmanje 11 ljudi.

2003. Indonežanski sud izrekao je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, umešanom u bombaški napad na ostrvu Bali godinu dana ranije u kojem je ubijeno 202 ljudi, mahom stranih turista.

Dogodilo se na dan 8. avgust

117. Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan (Marcus Ulpius Traianus), poslednji rimski car koji je vodio osvajačke ratove. Tokom njegove vladavine od 98. do smrti Rimsko carstvo je dostiglo najveći teritorijalni obim, a istoričari su procenili da je u njemu tada živelo oko 70 miliona stanovnika. Pošto nije imao dovoljno snage da se odupre varvarskim germanskim plemenima na severu, između Rajne i Dunava podigao je 'Veliki zid'. Naročito mnogo gradio je na Balkanu, na kojem su njegove najpoznatije građevine - kameni most preko Dunava kod Kladova koji je vezivao Gornju Meziju (sadašnja Srbija) s Dakijom, put desnom obalom Dunava od Singidunuma (Beograd) do mosta i mnoga utvrđenja u Trakiji. I u Italiji je izgradio mnoštvo građevina, a u Rimu je podigao Trajanov stub s bareljefima na kojima su prikazani prizori iz rata s Dačanima.

1217. Prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića krunisao je njegov brat monah Sava, koji je dve godine kasnije postao prvi srpski arhiepiskop. Svečanom činu krunisanja - posle kojeg je Stefan nazvan Prvovenčani - prisustvovali su svi srpski vlastelini i crkveni velikodostojnici.

1786. Francuski alpinista dr Mišel Gabrijel Pakar (Mićel Gabriel Pačard) i njegov nosač Žak Balma (Jacques Balmat) prvi su osvojili Mon Blan, najviši vrh u zapadnom delu Evrope.

1815. Zbačeni francuski car Napoleon I je, na osnovu odluke pobedničke koalicije, isplovio brodom ka britanskom ostrvu Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je u izgnanstvu proveo poslednjih šest godina života.

1832. Rođen je srpski pisac i slikar Djura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sadašnji Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Nemirnog, slobodoljubivog i buntovnog duha, često je proganjan i otpuštan iz službe. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme 'Na Liparu', 'Ponoć', 'Mila', 'Padajte braćo', 'Otadžbina', 'Ja sam stena', 'Noć u Gornjaku' spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima 'Seoba Srbalja', 'Jelisaveta, knjeginja crnogorska' i 'Stanoje Glavaš' i oko 40 pripovedaka.

1883. Rođen je meksički revolucionar Emilijano Sapata (Emiliano Zapata), koji je od 1910. kao vođa meksičkih seljaka stvarao burnu istoriju Meksičke revolucije. Borio se protiv diktatora Porfirija Dijasa (Porfirio Diaz), kasnije protiv predsednika Venustijana Karanse (Venustiano Carranza). Objavio je 1911. 'Aljaski program' kojim je zemlja data seljacima - akt koji je snažno ođeknuo u Meksiku i zemljama Latinske Amerike. Karansa je uz podršku SAD razbio revolucionarne snage i organizovao klopku u kojoj je Sapata u aprilu 1919. izrešetan mecima.

1905. Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske istorije. Napadao je neznanje i šarlatanstvo i bio rezervisan prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit fruškogorskog manastira Grgeteg. Dela: 'Odlomci o grofu Djorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu', 'O knezu Lazaru', 'Montenegrina', 'O pećkim patrijarsima', 'Kraljice i carice srpske'.

1919. Rođen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis, jedan od najuticajnijih evropskih sineasta 20. veka, u čijoj su produkciji Oskar osvojili filmovi 'Gorak pirinač', 'Kabirijine noći' i 'Ulica'. Izuzetno je doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata i sarađivao je s najznačajnijim italijanskim režiserima, uključujući Vitorija de Siku, Roberta Roselinija, Djuzepea de Santisa, Lukina Viskontija, Alberta Latuadu, Federika Felinija.

1937. Rođen je američki filmski glumac Dastin Hofman (Dustin Hoffman), izuzetan tumač uloga senzibilnih, neurotičnih ljudi u potrazi za identitetom, dobitnik Oskara za uloge u filmovima 'Kramer protiv Kramera' i 'Kišni čovek'. Njegovu glumu takođe odlikuje specifičan smisao za humor. Ostali filmovi: 'Diplomac', 'Ponoćni kauboj', 'Veliki mali čovek', 'Psi od slame', 'Maratonac', 'Svi predsednikovi ljudi', 'Leni', 'Tutsi', 'Kuka', 'Poludeli grad'.

1940. Nemačko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu koncentrisane napade na britanske gradove.

1941. Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji. Studirao je u Beogradu i Pragu, odakle je kao dobrovoljac otišao u Španiju. Preživeo je ranjavanje u Španskom građanskom ratu, gde je bio politički komesar Protivtenkovske baterije formirane od jugoslovenskih dobrovoljaca. Posmrtno je proglašen narodnim herojem.

1963. U spektakularnoj 'Velikoj pljački voza', grupa britanskih kriminalaca upala je u poštanski voz između Glazgova i Londona i opljačkala 2,6 miliona funti.

1967. Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina potpisali su u Bangkoku sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruženje zemalja jugoistočne Azije).

1974. Predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) saopštio je da će podneti ostavku zbog optužbi da je umešan u aferu 'Votergejt'. Ostavku je podneo sutradan, postavši prvi američki predsednik prinuđen na takav korak.

1979. Umro je engleski pisac Nikolas Džon Tarni Monsara (Nićolas John Turney Monsarrat), najpoznatiji po romanu 'Surovo more', živoj slici zbivanja na malom brodu u vreme rata. Ostala dela: romani 'Misli na sutra', 'Na prvi pogled', 'Priča o Ester Kostelo', 'Pleme koje je izgubilo vođu', 'Smit i Džons'.

1990. Irak je, sedam dana posle okupacije Kuvajta, saopštio da je anektirao tu susednu zemlju kao svoju 19. provinciju, a istog dana predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) poslao je vojna pojačanja u Saudijsku Arabiju u okviru priprema za napad na Irak.

1994. Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski granični prelaz između tih dveju bliskoistočnih zemalja, učvrstivši okončanje 46-godišnjeg neprijateljstva.

2000. U eksploziji bombe koju su u podzemnom prolazu u Moskvi podmetnuli čečenski islamski teroristi poginulo je najmanje 13 i povređeno više od 90 ljudi.

2002. Obelodanjeno je da je u bankrotiranoj gigantskoj američkoj telekomunikacionoj kompaniji 'Vorldkom' 1999. načinjena 'računovodstvena greška' od još 3,3 milijarde dolara, što je ukupnu sumu u tom skandalu podiglo na 7,15 milijardi.

Dogodilo se na dan 9. avgust

480. p. n. e. Posle trodnevne bitke u Termopilskom klancu i herojskog otpora Grka pod komandom spartanskog kralja Leonide, invaziona persijska vojska kralja Kserksa I izvojevala je pobedu. Prodor persijske vojske od 70.000 ljudi u unutrašnjost Grčke branilo je oko 5.000 vojnika, koji su u početku bitke naneli velike gubitke Persijancima, jer je Leonida odabrao idealno mesto za odbranu, najuži deo Termopilskog klanca. Kad je grčki izdajnik Efijalt otkrio napadačima put preko planine, čime je otpor postao beznadežan, Leonida je otpustio saveznike, ostavši sa samo 300 Spartanaca i nekoliko Tespijanaca i Tebanaca. Odbivši ponudu za predaju, svi branioci su izginuli. Na mestu njihove pogibije podignut je spomenik s natpisom: 'Putniče, kada dođeš u Spartu reci da smo ovde pali pokoravajući se njenim zakonima'.

1655. Nastojeći da skrši rojalističke težnje i uguši neke ekstremističke pokrete, pošto je početkom godine raspustio parlament, Oliver Kromvel (Cromwell) je podelio Englesku na 11 okruga s general-majorima kao guvernerima, čime je otpočela njegova diktatorska vladavina.

1792. U Parizu su vođe jakobinaca stvorile ustaničku komunu koja je sutradan organizovala marš na kraljevsku palatu u Tiljeriju, masarkrirala kraljevu švajcarsku gardu i svrgla kralja Luja XVI (Louis).

1830. Luj Filip (Louis Philippe) je formalno prihvatio krunu francuskog kralja, dva dana pošto ga je Nacionalna skupština izabrala umesto zbačenog Šarla X Burbonskog (Charles Bourbon), zbačenog u Julskoj revoluciji.

1842. SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.

1858. U Posavini je izbila buna srpskih seljaka protiv turske vlasti u Bosni zbog pokušaja nasilnog ubiranja trećine njihove letine. Ustanak pod vođstvom prote Stevana Avramovića i popa Petka Jagovića zahvatio je sela između Brčkog, Gradačca i Modriče. Glavni napad turske vojske polovinom oktobra 1858. ustanici su odbijali dva dana, ali je potom otpor ugušen. Slom bune praćen je pokoljem, pa je narod masovno bežao preko granice u Austriju.

1896. Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže (Jean Piaget), prvi predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivač Međunarodnog centra za genetičku epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili genetičko-strukturalističku) školu, čiji upliv se može meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize. Najviše je istraživao razvoj jezika, mišljenja i prosuđivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije stalan, već da ga karakterišu različite faze, genetski programirane na različitim uzrastima. Dela: 'Jezik i mišljenje deteta', 'Moralno suđenje kod dece', 'Poreklo inteligencije'.

1896. Poginuo je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), jedan od pionira avijacije, isprobavajući planer dvokrilac koji je ranije iste godine
konstruisao. Nesreću je izazvao jak udar vetra koji je prevrnuo letilicu i razbio je o tlo zajedno sa smelim pilotom, sedam godina pre istorijskog uspešnog leta američkih pionira avijacije, braće Rajt (Wright). Studirajući let ptica usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad ravnim krilima.

1918. Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič (Aldrić), koji je snimao trilere, vesterne, filmove strave, psihološke drame i komedije. Filmovi: 'Šta se dogodilo s Bebi Dzejn?', 'Vera Kruz', 'Apač', 'Dvanaest žigosanih', 'Poljubac smrti', 'Tiho, tiho Šarlota', 'Zatvorski krug', 'Veliki nož', 'Poslednji sumrak', 'Po zakonu i pendreku', 'Legenda o Lajli Kler', 'Grisomova banda', 'Ubistvo sestre Džordž', 'Zatvorsko dvorište'.

1919. Rođen je italijanski kompozitor Ruđero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo), koji je stvarao u verističkom maniru. Napisao je veliki broj opera, ali ni jednom nije ponovio uspeh opere 'Pajaci'.

1945. Razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata - dokumentarac 'Jasenovac'. Potresno svedočanstvo o zločinima ustaša u najvećem koncentracionom logoru na Balkanu režirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati, koji su napisali i scenario. Nečuvene strahote kojima su bili izloženi zatočeni Srbi, Jevreji i Romi rekonstruisane su pomoću fotografija pronađenih u zaplenjenim nemačkim i hrvatskim arhivama i kod pojedinaca.

1945. Na trećem zasedanja AVNOJ se u Beogradu proglasio privremenom Narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i zakon o biračkim spiskovima i donesena odredba o pravu glasa žena i omladine iznad 18 godina.

1945. Vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu bacilo atomsku bombu na japanski grad Nagasaki, tri dana posle prve bombe bačene na Hirošimu. U Nagasakiju, gradu sa 260.000 stanovnika, usmrćeno je najmanje 74.000 ljudi. Od zračenja izazvanog tim atomskim napadima žrtve su decenijama umirale.

1962. Umro je nemački pisac Herman Hese (Hermann Heše), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Napisao je dosta pesama, od kojih su neke antologijske vrednosti, a osnovna tema proze je nesklad između kontemplacije i čulnosti. Opredeljenje za autentičnu ličnost, za radikalan bunt protiv normi i konvencija moderne tehnokratske civilizacije, učinilo ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani 'Peter Kamencind', 'Pod točkom', 'Gertruda', 'Roshalda', 'Demijan', 'Sidarta', 'Stepski vuk', 'Igra staklenih perli', 'Narcis', 'Zlatousti'.

1965. Bivša britanska kolonija Singapur postao je nezavisna država posle otcepljenja od Malezije.

1974. Zbog umešanosti u aferu 'Votergejt' predsednik SADRičard Nikson (Rićard Nixon) podneo je ostavku, a zakletvu kao novi šef države položio je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford (Gerald).

1975. Umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane s ruskom muzičkom prošlošću kojom se inspirisao u stvaranju stila neretko naglašene satire. Napisao je monumentalnu 'Petu simfoniju', a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (sadašnji Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu 'Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju'. Ostala dela: opere 'Nos', 'Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)', oratorijum 'Šume pevaju', simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1992. U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN Jugosloveni nisu mogli da se takmiče u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

1995. Gvatemalski putnički avion upao je u nevreme na letu od Majamija i srušio se u jedan vulkan, što nije preživeo niko od 65 ljudi u letilici.

1998. U sukobu s policajcima u severnoj indijskoj državi Kašmir poginuo je Ali Muhamed Dar, samoproklamovani 'zamenik vrhovnog komandanta' zabranjene separatističke islamske oružane grupe Hizb-ul-Mudžahedin, terorističke organizacije koja nastoji da Kašmir nasilno pripoji Pakistanu.

1999. Predsednik Rusije Boris Jeljcin ukazom je smenio premijera Sergeja Stepašina - kojeg je nepuna tri meseca ranije postavio na to mesto - i za novog šefa ruske vlade imenovao Vladimira Putina.

2000. Predsednik Venecuele Ugo Čaves (Hugo Chavez) doputovao je u Bagdad kao prvi izabrani šef države koji je posetio Irak posle invazije armije te zemlje na Kuvajt 1990.

2001. U napadu palestinskog teroriste samoubice u Jerusalimu poginulo je 15 ljudi.

Dogodilo se na dan 10. avgust.

955. Vojska nemačkog cara Ota I (Otto) potukla je Mađare u bici kod Lehfelda, otklonivši opasnost mađarske invazije.

1627. Francuski kardinal Arman Rišelje (Armand Rićelieu) otpočeo je na čelu kraljevskih trupa opsadu La Rošela, uporišta hugenota (francuski protestanti), koje je zauzeo 14 meseci kasnije.

1675. Na osnovu naloga engleskog kralja Čarlsa II (Charles), položen je kamen temeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgrađu Grinič, preko kojeg prelazi nulti (grinički) meridijan. Opservatorija je izgrađena radi izučavanja položaja zvezda, što je bilo posebno značajno za navigaciju. Za prvog kraljevskog astronoma i šefa opservatorije postavljen je Džon Flemstid (John Flamsteed).

1792. U Francuskoj je ukinuta monarhija i zbačen je kralj Luj XVI (Louis), pošto su prethodno istog dana hiljade građana Pariza upale u palatu Tiljerije i masakrirale kraljevsku švajcarsku gardu.

1842. U Velikoj Britaniji ženama i dečacima mlađim od 10 godina zakonom je zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

1865. Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Konstantinovič Glazunov, izraziti simfoničar, jedan od poslednjih sledbenika ruske nacionalne škole. Dela: simfonijska poema 'Stenjka Razin', balet 'Rajmonda', simfonije, dva klavirska koncerta, koncert za saksofon, kamerna muzika, solo pesme.

1878. Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o 'ustrojstvu Vojnog muzeja' radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije. Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu. Ondašnja štampa pisala je da je Vojni muzej 'ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer'.

1878. Rođen je srpski kompozitor i muzički posac Isidor Bajić, nastavnik muzike u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi srpske narodne muzike, a bavio se i teorijom muzike. Dela: opera 'Knez Ivo od Semberije', zbirka solo pesama 'Pesme ljubavi', horske pesme 'Sokoli', 'Ej, ko ti kupi', 'Zračak viri', 'Iz srpske gradine'.

1904. Ruska flota je u rusko-japanskom ratu pretrpela teške gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri pokušaju da se probije iz blokirane luke Port Artur.

1913. U Bukureštu su Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora potpisale ugovor o miru s poraženom Bugarskom, kojim je okončan Drugi balkanski rat i precizirane granice Bugarske prema Rumuniji i Srbiji. Granice između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Grčke utvrđene su posebnim sporazumom. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom Bugarske bez objave rata na Srbiju i Grčku. Uzrok rata bilo je neslaganje saveznika o podeli teritorija oslobođenih u Prvom balkanskom ratu od Turaka, posebno insistiranje Bugarske da dobije celu Makedoniju. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena između Bugarske, Grčke i Srbije.

1914. Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

1945. Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.

1983. Umro je srpski filmski režiser Vojislav Nanović, jedan od pionira jugoslovenskog filma posle Drugog svetskog rata. Snimio je niz dokumentarnih i osam igranih filmova, uključujući 'Tri koraka u prazno', 'Ciganku' i 'Čudotvorni mač'.

1990. Šefovi arapskih država su većinom glasova (12 za, osam protiv) osudili iračku okupaciju Kuvajta, a istog dana irački predsednik Sadam Husein pozvao je muslimane da otpočnu 'džihad' (sveti rat) protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vođa.

1994. Književnica Taslima Nasrin je, suočena s pretnjama islamskih fundamentalista u Bangladešu da će je ubiti, izbegla u Švedsku.

1995. Dvojica zetova šefa iračke države Sadama Huseina su, zajedno s kćerkama predsednika Iraka, pobegli u susedni Jordan, gde im je kralj Husein dao politički azil

1998. Princ El Muhtadi Bila, stariji sin brunejskog sultana Hasana Bolkije, jednog od najbogatijih ljudi u svetu, proglašen je naslednikom prestola.

1999. Vojnici Kfora su na Kosovu i Metohiji uhapsili 78 Šiptara zbog paljenja kuća i pljački imovine nešiptarskog stanovništva, napada na civile i nelegalnog nošenja oružja i uniformi sa oznakama terorističke 'Oslobodilačke vojske Kosova'. UNHCR je saopštio da poseduje dokaze da je isterivanje nešiptarskog življa iz pokrajine organizovano i sistematsko i da je zbog toga u Prištini od oko 40.000 Srba ostalo najviše 2.000.

1999. Šura, ilegalni islamski savet, jednostrano je u Groznom, glavnom gradu Čečenije, proglasila nezavisnost susednog Dagestana i zatražila od svih neislamskih vernika da napuste tu rusku autonomnu kavkasku republiku.

2001. U terorističkom napadu na putnički voz južno od Luande, glavnog grada Angole, pripadnici pobunjeničkog pokreta UNITA ubili su najmanje 252 ljudi.

2003. Prvi 'svemirski par' postali su komandant međunarodne svemirske stanice Jurij Malenčenko, koji je u tom trenutku bio u kosmosu, i njegova 'zemaljska verenica' Jekaterina Dmitrijev, koja je sudbonosno 'da' izgovorila na Zemlji.