Dogodilo se na dan - 31. juli

1489. - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristiforo Colombo) je na trećem putovanju u Novi svet otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.

1556. - Umro je Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač katoličkog jezuitskog reda 1534, španski oficir i sveštenik. Sastavio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".

1648. - U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandusić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike.

1658. - Veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.

1684. - U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara - Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike. O njemu ima malo istorijskih podataka, ali se pouzdano zna da se isticao izuzetnom habrošću u borbama protiv Turaka.

1789. - Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga (Coburg), pobedile su tursku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.

1790. - Odobren je prvi patent u SAD-u. Dobio ga je Semjuel Hopkins za potašni postupak. Potaša se koristi za dobijanje stakla, sapuna i uopšte kalijevih jedinjenja, kao i pri pravljenju kolača.

1849. - Poginuo je u bici kod Segešvara Šandor Petefi, mađarski pesnik i revolucionar. Godine 1848. Petefi postaje glavni ideolog mađarske martovske revolucije. Kao pesnik, u poeziju je uneo novi narodni duh.

1886. - Umro je Franc List, kompozitor, virtuoz na klaviru, tvorac simfonijske poeme. List je dao novi pravac u muzici 19. veka uvođenjem takozvane programske muzike. Razvio je tehnički virtuozan, zvukovno raskošan, interpretivno iznijansiran klavirski stil, silovitih zvučnih efekata, koji klaviru daju gotovo orkestarski volumen.

1912. - Rođen je američki ekonomista Milton Fridman (Friedman),dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i bio pobornik ideje da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.

1914. - Ubijen je francuski političar i istoričar Žan Šores (Jean Jaures), jedan od osnivača Francuske socijalističke partije (1902) i osnivač i urednik "Imanitea", kasnije lista francuskih komunista.

1919. - U Nemačkoj je donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemački car Vilhelm II (Wilhelm) abdicirao je u novembru 1918. nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu.

1922. - Osamnaestogodišnji Ralf Semjuelson je prvi čovek koji je stao na daske za skijanje na vodi.

1941. - Nemački maršal Herman Gering (Hermann Goering) dao je pismenu direktivu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu (Reinhard Heydrich) da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja ("konačno rešenje").

1944. - Kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu nad Mediteranom je poginuo francuski pisac Antoan de Sent Egziperi (Antoine, Saint Exupery), autor "Malog princa", jedne od najčitanijih knjiga u svetu.

1954. - Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio,prva je osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši planinski vrh na svetu (8611 m).

1956. - Pukovnik Nikola Lekić prvi je u Jugoslaviji probio zvučni zid u obrušavanju aviona F-86E "SEJBR" iznad aerodroma "Batajnica".

1962. - Formirana je Federacija Malezija.

1964. - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Rendžer 7" emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.

1965. - Rođena je škotska književnica Džoan Rouling (Joanne Rowling), autorka bestselera o dečaku Hariju Poteru (Harry Potter), koji su prevedeni na 31 jezik i prodati u desetinama miliona primeraka.

1969. - Papa Pavle VI stigao je u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.

1971. - Američki astronauti Dejvid Skot (David Scott) i Džejms Irvin (James Irwin), članovi misije "Apolo 15", drugog dana boravka na Mesecu proveli su više od šest časova u vožnji lunarnim vozilom ("moon buggy"). To je bila prva vožnja po tlu Meseca.

1984. - Američki muški olimpijski tim u gimnastici osvojio je zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama.

1991. - Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa (START).

1993. - Napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto je jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.

1994. - Savet bezbednosti UN odobrio je upotrebu sile u Haitiju,čime je dozvoljena vojna intervencija, koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida (Jean Bertrand Aristide).

1997. - Umro je bivši vijetnamski car Bao Daj (Dai), poslednjimonarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.

2001. - Umro je bivši portugalski predsednik Francisko KostaGomes (87). Gomesa je na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci nakon aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.

2002. - Na osnovu sporazuma vlada BiH i Hrvatske u Karlovcu je osuđen bivši lider cazinskih Muslimana Fikret Abdić na 20 godina zatvora, za ratne zločine u periodu 1993-1995. u tadašnjoj Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna.

2003. - Austrijanac Feliks Baumgartner (Felix) prvi je padobranom preleteo Lamanš, padajući brzinom većom od 200 kilometara na sat.

2003. - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovaou Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.

2003. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Milomira Stakića na doživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrbima u Prijedoru i okolini 1992. On je prvi optuženik kome je taj sud izrekao doživotni zatvor.