Tema: Dogodilo se u Aprilu

Dogodilo se na dan - 21. april


753 p.n.e. Romul je, prema istoričaru Marku Terentiju Varonu, osnovao Rim.

1142. Umro je francuski filozof i teolog Pjer Abelar. Kao zastupnik laičke nauke i antičke filozofije, verovao je u ljudski razum i poricao crkvene dogme. U književnosti je poznat po ljubavnim pismima Eloizi, koja se ubrajaju u najlepša dela epistolarne književnosti.

1509. Umro je engleski kralj Henri VII, osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. godine okončan je četrdesetogodišnji rat izmedju dinastija Lankaster i Jork, poznat pod nazivom "Rat dveju ruža".

1699. Umro je Žan Rasin, francuski pesnik i autor dramskih tragedija "Andromaha", "Fedra", "Britanikus", "Berenisa", "Mitridat" i komedije "Parničari".

1816. Rodjena je engleska književnica irskog porekla Šarlota Bronte , koja se proslavila sa prvim romanom "Džejn Ejr". Sa mladjim sestrama Emilijom i Anom izdala je zbirku pesama.

1828. - Noa Vebster objavljuje prvi američki rečnik.

1828. Rodjen je francuski teoretičar umetnosti i filozof Ipolit Ten, član Francuske akademije od 1878. godine. Kao teoretičar francuskog naturalizma, uticao je na Emila Zolu i čitavu generaciju pisaca koja je sa naučno-ekperimentalnim pretenzijama pristupala književnosti ("Filozofija umetnosti", "O inteligenciji").

1836. Teksašani su porazili Meksikance u bici kod San Hasinta, što je omogućilo nezavisnost Teksasa, koji je 1845. ušao u sastav SAD.

1856. Australija je prva u svetu uvela osmočasovni radni dan.

1882. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je prva srpska opereta "Vračara" Davorina Jenka, autora srpske himne "Bože pravde".

1900. - Umro Jovan Đorđević, književnik, profesor Velike škole u Beogradu, osnivač i prvi upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (Senta, 25. 11. 1826 - Beograd, 21. 04. 1900)

1903. - Umro je srpski vojvoda Peko Pavlović, jedan od prvih oficira crnogorskog kneza Danila Petrovića. U ustanku u Hercegovini 1875.godine predvodio je 1000 dobrovoljaca iz Crne Gore i organizovao ustaničku vojsku, svrstavši 11.000 Hercegovaca u 12 bataljona. Evropska štampa, koja je opširno pisala o ustanku, posebno je isticala vojvodino vrsno komandovanje, koje je Turcima nanelo velike gubitke. Zbog sukoba s knezom Nikolom Petrovićem, koji mu je oduzeo komandu nad ustanicima, vojvoda Peko Pavvović je neko vreme bio u emigraciji u Bugarskoj i Srbiji.

1910. Umro je američki pisac Mark Tven, poznat po romanima "Doživljaji Toma Sojera" i "Doživljaji Haklberi Fina".

1914. - Američki marinci zauzimaju Vera Kruz u Meksiku, gde ostaju šest meseci.

1915. - Rođen Mladen-Mlađa Veselinović, pozorišni glumac i prevodilac (Jovac, 21. 04. 1915)

1915. Rodjen je američki filmski glumac meksičkog porekla Entoni Kvin, dobitnik dva Oskara za filmove "Viva Zapata" i "Žudnja za životom". Proslavio se i filmom "Grk Zorba".

1918. Poginuo je nemački pilot Manfred fon Rihtofen, poznat kao Crveni Baron, koji je u prvom svetskom ratu oborio 80 aviona.

1924. - Rođen Ivan Maksimović, pravnik, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Beograd, 21. 04. 1924 - Beograd, 08. 01. 2007)

1924. - Umrla Eleonora Duze, italijanska filmska glumica (Vigevano, 03. 10. 1858 - Pitsburg, 21. 04. 1924)

1926. Rodjena je Elizabeta II, kraljica Velike Britanije od 1952. godine.

1941. Šefovi diplomatija Nemačke i Italije Joahim fon Ribentrop i grof Galeaco Ćano u Drugom svetskom ratu dogovorili su se o podeli Jugoslavije na nemačko i italijansko područje.

1945. Poslednje nemačke trupe povukle su se iz Bolonje (Italija). Istog dana sovjetska armija ušla je u predgradje Berlina.

1946. Umro je engleski ekonomist Džon Mejnard Kejnz, poznat po delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca" koje je donelo radikalan preokret u ekonomskoj teoriji.

1946. - Odigrana prva prijateljska utakmica fudbalera Crvene zvezde i Partizana

1947. - Rođen Igi Pop (Džejms Džuel Ostenburg), američki bluz i pop- pevač (En Arbur, 21. 04. 1947)

1954. - Rođena Maja Odžaklijevska, pevačica (Skoplje, 21. 04. 1954)

1959. - Upecana je ajkula teška 1.211 kilograma, ujedno i najteža riba ikada uhvaćena posredstvom štapa.

1960. - Brazilija je svečano proglašena za glavni grad Brazila. Izgrađena je u skladu sa savremenim urbanističkim tendencijama i ubraja se u najmodernije gradove na svetu. Urbanistički plan ovog grada izradio je arhitekt L. Kosta, a planove za administrativne zgrade - O. Nimajer.

1963. - Prvi put su se susreli Bitlsi i Roling Stonsi.

1967. - Svetlana Alliluyeva, ćerka Josifa Visarjonoviča Staljina, emigrira u Njujork.

1967. Vojnim pučem u Atini uspostavljen je režim "grčkih pukovnika" koji su sedam narednih godina sprovodili vojnu diktaturu u Grčkoj.

1971. Umro je Fransoa Divalije , "Papa Dok", predsednik Haitija od 1957. godine. Diktatorski režim održavao je uz pomoć gangsterske milicije pod nazivom "Tonton Makut".

1977. - Na Brodveju je prvi put odigrana predstava "Eni", koja će potom biti izvedena još 2.377 puta.

1984. - Nakon što je 37 nedelja bio na vrhu top-listi, album Majkla Džeksona "Thriller" ustupa mesto albumu "Footloose".

1993. Vrhovni sud Bolivije osudio je na 30 godina zatvora bivšeg diktatora Luisa Garsiju Mesu zbog masovnih ubistava i kršenja ustava.

1993. - Umro Mario Moreno - Kantiflas, meksički filmski glumac - komičar (Meksiko Siti, 12. 08. 1911 - Meksiko Siti, 21. 04. 1993)

1995. - Otkriven Spomenik žrtvama nemačkog logora Staro sajmište u Beogradu.

1996. Koalicija levog centra "Maslinovo drvo" pobedila je na izborima u Italiji. To je bila prva pobeda levice u Italiji od Drugog svetskog rata.

1997. Prvi kineski vojnici ušli su u Hongkong u okviru priprema za prelazak te britanske kolonije 1. jula pod suverenitet Kine.

1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjeni su poslovna zgrada "Ušće" u Novom Beogradu i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu.

2000. - Jugoslavija pristupila Organizaciji za zabranu hemijskog oružja - OPCW

2000. Parlament Rusije ratifikovao je rusko-američki Sporazum oograničavanju nuklearnog naoružanja, START 2.

2003. U svom domu na jugu Francuske umrla je Nina Simon, američka džez pevačica, čiji su singlovi "I Love Porgy", "To Love Somebady", "Ne me quitte pas" i druge dostigle milionski tiraž. Nastupala je u "Karnegi Holu" i pariskoj "Olimpiji", bila je izvrsna pijanistkinja i borac za prava crnaca.

2003. Kapetan bivše Jugoslovenske narodne armije Miroslav Radić dobrovoljno se predao srpskim vlastima i 17. maja je isporučen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za ratne zločine u Vukovaru zajedno sa Miletom Mrkšićem i Veselinom Šljivančaninom. Radić je 27. septembra 2007. oslobodjen svih optužbi i pušten na slobodu.

2004. Bivši izraelski nuklearni tehničar Mordehaj Vanunu izašao je iz zatvora Aškelon, na jugu Izraela, u kojem je proveo 18 godina, od čega 11 u samici, zbog izdaje i špijunaže. Vanunu je uhapšen i osudjen nakon što je 1986. u intervjuu britanskom listu "Sandej tajms" otkrio izraelski program razvoja nuklearnog oružja.

2008. - Umro Mihailo Mijušković-Cupa, spiker Radio Beograda (Beograd, 08. 10. 1947 - Beograd, 21. 04. 2008)

2010. - Umro Huan Antonio Samaran, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (Barselona, 17. 07. 1920 - Barselona, 21. 04. 2010)

2010. Svečano je otvoren Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, srušen u bombardovanju NATO snaga 1999. godine.

Dogodilo se na dan - 22. april

1145. - Po devetnaesti put je zabeležen prelet Halejeve komete pored Zemlje.

1451 - Rođena je španska kraljica Isabela I Katolička (Isabel la Catolica), kraljica Kastilje od 1474, čijom su udajom 1479. za Fernanda II spojeni Kastilja i Aragon i stvorena Španija. U nastojanju da ojačaju rimokatoličku crkvu i monarhiju, 1480. utemeljili su zloglasni sud inkvizicije, a 1492. proterali su Jevreje iz Španije. Borbe s Mavarima pobedonosno su okončali 1492, proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste godine opremili su ekspediciju španskog moreplovca italijanskog porekla Kristofera Kolumba (Cristoforo Colombo), koja je otkrila Ameriku, a 1503. preoteli su od Francuske Napuljsku kraljevinu.

1500. - Pedro Alvarez Kabral, portugalski moreplovac, otkriva Brazil i proglašava ga portugalskom kolonijom. Brazil je otkriven tako što se Kabral na putu za Indiju udaljio svojim brodovima od afričke obale, plovio u pravcu zapada i došao do kopna Južne Amerike.

1509. - Henri VIII stupa na engleski presto, na kom će ostati do 1547. godine. Ostao je upamćen kao surovi apsolutista koji je, zbog ženidbe sa Anom Bolen, osnovao anglikansku crkvu, odvojivši se prethodno od pape.

1529. - U Saragosi je potpisan ugovor kojim su Španija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.

1724. - Rođen je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel), profesor Univerziteta u Kenigzbergu, rodonačelnik nemačke klasične filozofije, čije učenje ima tri suštinska obeležja: ''kopernikanski obrat'', ''kriticizam'' i ''primat praktičnog nad teorijskim umom''. U znaku prvog pošao je od pretpostavke da se predmeti moraju upravljati prema saznanju, a ne obrnuto, odnosno da su ljudske saznajne moći nezavisne od iskustva i da je čovek ''zakonodavac prirode''. Pod drugim je podrazumevao neophodnost transcedentalnog ispitivanja ljudskih moći u znaku pitanja ''šta (kao čovek) mogu da znam'' i ''šta (kao umno biće) treba da činim''. Primat praktičnog uma izveo je iz nemogućnosti da se ''zakoni slobode'' izvedu iz nužnosti, odnosno iz ''zakona prirode'', ili um iz čulnosti i razuma. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela - Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: ''Kritika čistog uma'', ''Kritika praktičnog uma'', ''Kritika rasudne snage'', ''Opšta istorija prirode i teorije neba''.

1766 - Rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom "O Nemačkoj" dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.

1822. - Turska flota zauzela je grčko ostrvo Hios i masakrirala hrišćansko stanovništvo.

1838 - Britanski brod "Sirijus" prvi je prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i deset časova.

1861. - Robert Li postaje komadant Armije Juga u Američkom građanskom ratu.

1870. - Rođen je sovjetski diktator ruskog porekla Vladimir Iljič Uljanov, poznat kao Vladimir Iljič Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider, tvorac sistema koji je omogućio decenije terora poznate kao ''staljinizam''. Kao zakleti neprijatelj demokratije uspostavio je autoritarne odnose u boljševičkoj partiji i ''diktaturu proletarijata'' u društvu, unesrećivši generacije stanovnika najveće zemlje sveta. Dela: ''Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?'', ''Razvitak kapitalizma u Rusiji'', ''Zadaci ruskih socijaldemokrata'', ''Šta da se radi?'', ''Korak napred, dva koraka nazad'', ''Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji'', ''Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije'', ''Materijalizam i empiriokriticizam'', ''Socijalizam i rat'' (s Grigorijem Zinovjevom), ''Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma'', ''Aprilske teze'', ''Država i revolucija'', ''Proleterska revolucija i renegat Kaucki'', ''Dečja bolest 'levičarstva' u komunizmu''.

1876. - Rođen je austrijski lekar Robert Baranji (Barany), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata - organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.

1881 - Rođen je ruski političar Aleksandar Fjodorovič Kerenski, predsednik privremene vlade od jula 1917. Smenjen je u Oktobarskoj revoluciji nakon čega je emigrirao u Francusku, a kasnije u SAD.

1884. - Tomas Stivens otpočinje put oko sveta biciklom; taj put trajao je dve godine i devet meseci.

1889. - Vlada SAD je teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.

1892. - Umro je francuski kompozitor španskog porekla Eduar Lalo (Edouard), koji je komponovao emotivna dela, u romantičarskom maniru. Dela: opera ''Kralj od Isa'', ''Španska simfonija'' za violinu i orkestar, ''Koncert za violončelo i orkestar u d-duru''.

1904. - Rođen je američki atomski fizičar Robert Openhajmer (Oppenheimer), koji je u Drugom svetskom ratu rukovodio izradom prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, napustio je 1942. Univerzitet i do 1945. vodio je laboratoriju za izradu bombe u Los Alamosu. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio izradi hidrogenske bombe i zalagao za mirnodopsko korišćenje nuklearne energije. Rehabilitovan je 1963.

1915. - Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov.

1916. - Rođen je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao ''čudo od deteta'' - njegovu interpretaciju ''Violinskog koncerta'' Feliksa Mendelsona (Felix Mendelšohn), kojom se u sedmoj godini predstavio publici na koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao senzacionalnu. Osnovao je 1963. ''Školu Jehudi Menjuhina'' za muzički nadarenu decu.

1933. - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs (Frederick Henry Royce), koji je s Čarlsom Rolsom (Charles Rolls) 1906. osnovao automobilsku kompaniju ''Rols-Rojs'', čija su vozila nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. ''Rols-Rojs'' proizvodi i avionske motore.

1941. - Nemački zapovednik, general Helmut Forster saopštio je u Drugom svetskom ratu da je preuzeo okupacionu upravu u Srbiji.

1944. - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije minirala je u Drugom svetskom ratu nemački oficirski dom u Trstu. U eksploziji je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.

1944. - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona ''spitfajer''.

1945. - Oko 600 preživelih zatočenika u hrvatskom ustaškom logoru Jasenovac pokušalo je u očajničkom jurišu na stražare da se dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo 60 njih. U toj najvećoj ''fabrici smrti'' na Balkanu u Drugom svetskom ratu, od leta 1941. do 30. aprila 1945, hrvatski nacisti su pobili najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma.

1952. - Na televiziji je prvi put prikazana nuklearna eksplozija, koja je isprobana u Nevadi.

1954. - NBA liga usvaja pravilo po kojem napad traje 24 sekunde.

1955. - Kongres SAD-a donosi odluku da se na kovani novac stavlja parola "In God We Trust".

1969 - Britanac Robin Noks-Džonston uplovio je u luku Falmut i time okončao prvo putovanje oko sveta jedrilicom. Putovanje je trajalo 312 dana.

1975 - U Hondurasu je vojnim pučem smenjen predsednik general Osvald Lopez Arelano.

1990 - Na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj pobedila je Hrvatska demokratska zajednica, a njen lider Franjo Tuđman izabran je za predsednika Predsedništva Hrvatske. Nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske od SFR Jugoslavije 25. juna 1991. Tuđman je postao predsednik Republike Hrvatske.

1992 - U seriji ekspolozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 ljudi.

1994. - Umro je bivši američki predsednik Ričard Milhaus Nikson (Rićard Milhous Nixon), jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja postupkom impičmenta. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere ''Votergejt''. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford (Gerald), koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je potpredsednik SAD bio od 1953. do 1960, kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija (John Kennedy). Normalizovao je 1972. odnose s Kinom posle tajne diplomatije specijalnog savetnika Henrija Kisindžera (Henry Kišinger).

1995 - Vojne snage plemena Tutsi u Ruandi napale su izbeglički kamp Kibeho u kojem su bili smešteni pripadnici plemena Hutu i pobile oko 2000 ljudi.

1997 - Peruanska vojska uspela je da uđe u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi i da oslobodi 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta "Tupak Amaru". U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.

1999. - Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja, avijacija NATO je usmrtila Dalibora Tasića (17) iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu centralne Srbije.

1999. - NATO avioni su sa tri projektila razorili ispražnjenu rezidenciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića u beogradskom naselju Dedinje. Velelepnu vilu u Rumunskoj 15 (posle Drugog svetskog rata ulica preimenovana je u Užičku) izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer Aleksandar Acović.

1999. - U napadu avijacije NATO teško je oštećena zgrada glavne pošte u centru Užica, što je izazvalo prekid telefonskih veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije srušena do temelja.

2002. - Umrla je srpski filmski, pozorišni i televizijski reditelj Soja Jovanović, jedan od osnivača Akademskog pozorišta u Beogradu 1944. Za više od pola veka rada režirala je pedesetak predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kao prva žena filmski reditelj kod nas snimala je komedije po delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića, Branka Chopića. Njen prvi film ''Pop Chira i pop Spira'' prvi je jugoslovenski igrani film u boji.

2003. - U Srbiji je ukinuto vanredno stanje uvedeno 12. marta posle ubistva srpskog premijera Zorana Djinđića.

2003 - Umrla je Felis Brajant američki tekstopisac, koja je kooautor velikih hitova "Wake Up Little Susie" i "Bye Bye Baby" koje su izvodili "Everly Brothers".

2004 - Oko 3.000 ljudi je poginulo i ranjeno u Severnoj Koreji kada su se na železničkoj stanici u blizini grada Rjongčona sudarila dva voza koja su transportovala gorivo.

2011 - U sukobima hrišćana i muslimana u severnom, muslimanskom delu Nigerije, poginulo je 246 osoba, posle izbora na kojima je za predsednika države izabran hrišćanin Gudlak

Dogodilo se na dan - 23. april

1348. - Ustanovljen je prvi engleski viteški red (Order of the Garter).

1547. - Rođen je Migel de Servantes Saavedra, slavni španski književnik. Njegovo najpoznatije delo - "Don Kihot" - najvernije odražava piščevu umetničku genijalnost pripovedanja, kreiranja dijaloga, finog parodiranja i nenadmašnog, duboko ljudskog humora.

1564. - Rođen je Vilijem Šekspir, centralna figura svekolike engleske književnosti i jedan od velikana svetske književnosti. Osim u plodnom dramskom stvaralaštvu, svoj genije Šekspir je ovaplotio i u sonetnoj formi: napisao je 154 soneta izuzetne književnoumetničke vrednosti. Širokoj čitalačkoj publici poznat je, ipak, prvenstveno po svojim dramskim ostvarenjima: komedijama ("San letnje noći", "Mletački trgovac", "Kako vam drago"...), tragedijama ("Hamlet", "Magbet", "Otelo", "Kralj Lir", "Romeo i Julija"...) i istorijskim dramama ("Ričard III", "Henri IV"...).

1616 - U Madridu je, istog dana kada i Viljem Šekspir u Londonu, umro španski književnik Migel de Servantes Savedra. Pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme, a u svetsku književnost ušao je sa romanom "Don Kihot", koji se smatra
pretečom modernog romana.

1728 - U katastrofalnom požaru uništen je veliki deo Kopenhagena.

1775 - Rođen je engleski slikar DŽozef Malard Vilijam Tarner. Njegovo slikarstvo imalo je značajan uticaj na francuske impresioniste.

1815. - U Takovu su srpske starešine odlučile da podignu Drugi srpski ustanak, jer srpski narod nije više mogao da izdrži zulum Turaka, koji su, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813, ponovo zaposeli Srbiju. Za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović. Porta je požurila da silom uguši ustanak, ali je Miloš i vojničkim i diplomatskim akcijama uspeo da nadvlada aspiracije Otomanskog carstva. Tome je doprinela i Rusija, koja je, posle sloma Napoleona, bila u mogućnosti da izvrši pritisak na Portu. Turci su pristali na primirje i obećali Srbiji samoupravu, a potom je Miloš Srbiji postepeno izborio status autonomne kneževine, a sebi dostojanstvo naslednog kneza.

1850 - Umro je pesnik Vilijam Vordsvort uz Kolridža najznačajniji predstavnik romantizma u engleskoj književnosti. Njegova zbirka pesama "Lirske balade" (1798) označila je početak romantizma u engleskoj književnosti.

1858 - Rođen je nemački fizičar Maks Plank, tvorac kvantne teorije, za koju je 1918. godine dobio Nobelovu nagradu.

1867 - Rođen je srpski političar, publicista i književnik Jaša Prodanović, jedan od osnivača Jugoslovenske republikanske
demokratske stranke. Bio je potpresednik vlade FNRJ od 1946. do 1948. godine. Uređivao je časopise "Narodna misao" i "Ođek", priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića.

1880 - Rođen je ruski baletski igrač, koreograg i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog baleta.

1891 - Rođen je ruski kompozitor i pijanista Sergej Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka.

1897 - Rođen je kanadski političar i državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968. godine. Zalaganje za mirno rešenje Suecke krize donelo mu je 1957. godine Nobelovu nagradu za mir.

1899 - Rođen je srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Objavio je veliki broj radova iz srednjovekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske. Izučavao je i rudarstvo srednjeg veka u našim krajevima.

1913. - Glavni komandant crnogorske vojske, prestolonaslednik knez Danilo Petrović, i komandant turskog Skadarskog armijskog korpusa, Esad paša Toptani, potpisali su u Prvom balkanskom ratu sporazum o povlačenju turske vojske iz Skadra i predaji ovog grada Crnogorcima. Prema sporazumu, turske trupe su istog dana napustile Skadar, u koji su ušle crnogorske jedinice, svečano dočekane od građanstva. Sledećeg dana, Esad paša je sačekao na kapiji Tvrđave kneza Danila i predao mu ključeve Tvrđave. Po pašinom odlasku, knez Danilo je, uz zvuke vojne muzike i ispaljen 21 artiljeriski plotun, postavio crnogorsku zastavu na Skadarsku tvrđavu, ali su Crnogorci 14. maja 1913, u skladu sa odlukom velikih sila, morali da se povuku iz Skadra, koji je pripao novoformiranoj albanskoj državi.

1928 - Rođena je Širli Templ, koja je kao dete postala holivudska filmska zvezda. Kasnije je bila američki ambasador u Gani i Čehoslovačkoj.

1938 - Sudetski Nemci zatražili su, uz podršku Hitlera, punu autonomiju u okviru Čehoslovačke. Minhenskim sporazumom u septembru iste godine Hitler je Sudete pripojio Nemačkoj, a 1939. okupirao je Čehoslovačku.

1941 - Grčka vojska je kapitulirala pred trupama nacističke Nemačke, a kralj i vlada napustili su zemlju.

1945 - Sovjetska armija oslobodila je u Drugom svetskom ratu nacističke logore Saksenhauzen i Ravensbrik.

1965. - Lansiran je prvi sovjetski satelit za komunikaciju.

1972. - Astronauti iz "Apola 16" otpočinju istraživanje površine Meseca.

1975 - Poslednja sajgonska vlada podnela je ostavku, a predsednik SAD Džerald Ford priznao je poraz u Vijetnamskom ratu.

1986 - Umro je američki filmski reditelj austrijskog porekla Oto Preminger. Proslavio se filmovima "Laura", "Karmen DŽons" i
"Egzodus".

1989. - Karim Abdul Džabar odigrao je svoju poslednju utakmicu u dresu L.A. Lejkersa.

1989. - Kineski studenti u Pekingu proglašavaju bojkot nastave.

1990 - Kineski premijer Li Peng doputovao je u Moskvu. To je bila prva poseta jednog kineskog premijera SSSR-u posle 26 godina.

1992 - Umro je indijski filmski reditelj Satjađit Raj tri nedelje nakon što je dobio Oskara za životno delo. ("Otac
Pančali", "Kamen mudrosti", "Rabindranat Tagore").

1997 - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali su deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji jedne super sile u posthladnoratovskoj eri.

1998 - Umro je grčki državnik Konstantin Karamanlis, premijer od 1955. do 1963. i 1974, posle pada vojne hunte, predsednik Grčke od 1980. do 1985. godine.

1998 - U Srbiji, na referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izašlo je 73,05 odsto
upisanih birača. Protiv učšća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto.

1999 - Tridesetog dana vazdušnih napada NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je zgrada državne televizije. Poginulo je 16, a ranjeno 18 radnika. Uništeno je i više repetitora RTS u Srbiji.

2003 - U Pekingu su održani prvi direktni pregovori SAD i Severne Koreje, posle priznanja Severne Koreje da je tajno radila na unapređenju svog nuklearnog oružja i time prekršila svoje međunarodne obaveze.

2005 - Umro je Eduardo Paoloci jedan od najistaknutijih britanskih umetnika i osnivač pop art pokreta u Velikoj Britaniji. Među znacajnijim delima koje je ostavio je živopisni mozaik na stanici Totenhem kort roud u podzemnoj železnici u Londonu i monumentalna bronzana statua Isaka Njutna ispred Britanske biblioteke.

2005 - Umro je britanski glumac ser Džon Mils, nagrađen Oskarom 1971. za ulogu seoskog mutavca u filmu "Rajanova
kći" Dejvida Lina.

2007 - Umro je Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije i ključna figura u postkomunističkoj Rusiji. Na predsedničkom položaju bio je u dva mandata, od juna 1991. do 31. decembra 1999, kada je podneo ostavku i na mesto vršioca dužnosti predsednika imenovao Vladimira Putina. Imao je ključnu ulogu u sprečavanju državnog udara u avgustu 1991. Te godine potpisao je i ukaz o zabrani Komunističke partije.

2009 - Umro je britanski fotograf i dobitnik dva Oskara Džek Kardif. Bio je jedan od prvih majstora fotografije koji su snimali u tehnikoloru.

Dogodilo se na dan - 24. april

1533. - Rođen je holandski državnik Vilem I 'Chutljivi' od Oranža (Willem de Zwijger van Oranje), od 1579. prvi državni poglavar protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije, koja je Holanđanima silom naturala rimokatolicizam, bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske. Ubio ga je u julu 1584. Baltazar Žerar (Balthazar Gerard), prema nalogu španskog kralja Felipea II.

1704. - Osnovana je prva uspešna novinska kuća u SAD-u - "Boston News-Letter".

1731. - Umro je engleski pisac Danijel Defo (Daniel Defoe), koji je objavio više od 250 dela, ali mu je svetsku slavu doneo roman 'Robinson Kruso'. Ostala dela: 'Mol Flanders', 'Pukovnik Džek', 'Kapetan Singlton', 'Roksana', 'Dnevnik iz godine kuge'.

1792. - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil (Claude-Joseph Rouget, Lisle) napisao je reči i melodiju francuske himne. Pesmu komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz Marseja u Pariz, pa je nazvana 'Marseljeza'.

1815 - U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.

1815. - Rođen je engleski pisac Entoni Trolop (Anthony Trollope), koji je u velikom broju romana realistično opisao građanski stalež viktorijanske Engleske. Među njima su najuspeliji romani iz ciklusa o imaginarnoj pokrajini Barsetšir, poput 'Stražara', 'Tornjeva Barčestra' i 'Poslednje hronike Barseta', u kojima se pojavljuju isti likovi u različitom dobu života.

1833. - Rođen je srpski junak i pisac Marko Miljanov Popović, koji se opismenio tek na pragu šeste decenije života, ali je stvorio dela neprolazne vrednosti. Učestvovao je u mnogim bojevima Crnogoraca protiv Turaka, najpre u gerilskim akcijama, zatim na čelu svog plemena Kuči. Naučio je da čita i piše kad se u 50. godini povukao iz javnog života zbog neslaganja s politikom kneza Nikole I Petrovića. 'Stavljao je na papir' narodna predanja, lična iskustva i zapažanja i uspomene iz svojeg života i života drugih junaka. Dela: 'Primjeri čojstva i junaštva', 'Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi', 'Život i običaji Arbanasa'.

1854. - Vrhovni sud SAD je, posle duge parnice, presudio da patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu Houu (Elias Howe). Hou je mašinu konstruisao 1845. U Engleskoj, gde je pokušao da nađe finansijere, ali su ga izigrali bivši direktor putujućeg pozorišta Ajzak Singer (Isaac) i drugi poslovni ljudi i pomoću njegovih konstrukcionih crteža počeli da proizvode 'singerice'.

1856. - Rođen je francuski maršal Anri Filip Peten (Henry Prilippe Petain), heroj iz Prvog svetskog rata i pobednik nad Nemcima kod Verdena, koji je u Drugom svetskom ratu izdao Francusku. Sarađivao je sa Adolfom Hitlerom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju, zbog čega je osuđen na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga kazna zamenjena doživotnom robijom.

1871. - U Kairu je prvi put izvedena opera "Aida".

1877. - Ruski car Aleksandar II objavio je rat Otomanskom carstvu zato što je odbilo da ispuni Londonski ugovor. Rat u kojem je Rusija težila da izbije na Bosfor i Dardanele i interveniše u Istočnoj krizi izazvanoj ustankom u Bosni i Hercegovini 1877, završen je u decembru 1877. ruskim osvajanjem Plevne, ali je Turke spasla britanska flota usidrena u Dardanelima, pa je Aleksandar II morao da se povuče.

1898. - Španija je objavila rat SAD posle američkog ultimatuma Madridu da se povuče s Kube. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance, počinivši pritom i mnoštvo ratnih zločina nad civilima, posebno na Filipinima, a SAD su mirovnim ugovorom prigrabile španske kolonije Kubu, Filipine, Portoriko i Guam.

1903. - Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo 'Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru' koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Zakonik je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Dela: 'Pravni običaji u Slovena', 'Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena', 'Pisani zakoni na slovenskom jugu', 'Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive'.

1904. - Rođen je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning (Willem, Kooning), utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD. Njegove slike rastresite građe i nemirne linije, u kojima je istraživao nagonsku, plahovitu, pa i brutalnu ljudsku prirodu, snažan su protest protiv ledenog, bezličnog sveta otuđene tehničke civilizacije.

1905. - Rođen je američki pisac Robert Pen Voren (Penn Warren), u čijem je najboljem romanu 'Svi kraljevi ljudi' naslikan uspon i pad političara kod kojeg su neodvojivo sjedinjeni porok i vrlina. Poznat je i kao suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne književnosti. Ostala dela: romani 'Noćni jahač', 'Na vratima neba', 'Bujica', 'Pećina', 'Mesto gde valja doći', 'Brat zmajevima', zbirke pesama 'Jedanaest pesama na istu temu', 'Obećanja', 'Inkarnacije', 'Odabrane pesme', eseji 'Razumevanje proze', 'Razumevanje poezije', 'Ko govori za crnca?', 'Demokratija i poezija'.

1908. - Gospodin i gospođa Murdok su prvi ljudi koji su proputovali cele SAD automobilom. Krenuli su iz Los Anđelesa i stigli u Njujork za 32 dana, pet sati i 25 minuta.

1916. - U Dablinu je izbio Uskršnji ustanak Iraca koji su proglasili slobodnu Irsku Republiku, ali su britanske trupe za samo sedmicu dana slomile pobunu i sprovele okrutnu odmazdu. Vođe ustanka su streljane, što je izazvalo zgražanje u svetu.

1934. - Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn (Shirley MacLaine), briljantna komičarka, zapažena i po dramskim ulogama. Napisala je više knjiga autobiografskog karaktera. Filmovi: 'Nevolje sa Harijem', 'Apartman', 'Slatka Irma', 'Dobro jutro mister Gudbar', 'Artisti i modeli', 'Neki su dotrčali', 'Vreme nežnosti' (Oskar).

1942. - Rođena je američka filmska glumica i pevačica Barbra Strejsend (Streisand), posebno zapažena u mjuziklima, ali i kao komičarka i dramska glumica a u zrelijim godinama i filmski režiser. Filmovi: 'Smešna devojka' (Oskar), 'Helo Doli', 'Što te tata pušta samu', 'Devojka koju sam voleo', 'Zvezda je rođena', 'Jentl', 'Princ plime', 'Ogledalo ima dva lica' (poslednja tri je i režirala).

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.

1950 - Formirana je država Jordan spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom.

1953. - Kraljica Elizabeta je odlikovala Vinstona Čerčila viteškim ordenom.

1955. - U indonežanskom gradu Bandung okončana je afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su potvrđeni principi dekolonizacije i stvaranja 'trećeg sveta' kao alternative blokovima.

1967. - Sovjetski kosmonaut ruskog porekla Vladimir Mihajlovič Komarov poginuo je prilikom prizemljenja vasionskog broda 'Sojuz 1' zbog greške u padobranskom sistemu. To je bio njegov drugi kosmički let: 12. i 13. oktobra 1964. bio je komandant prvog trosedog kosmičkog broda 'Vashod'.

1970. - Gambija postaje republika unutar Komonvelta.

1970. - Kina je lansirala svoj satelit koji je emitovao pesmu "Istok je crven".

1971. - Sovjetski kosmonauti uspeli su da se spoje s letilicom bez ljudske posade, što je prethodilo izgradnji prve svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.

1975 - Troje ljudi je poginulo u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Nemačke u Stokholmu.

1981. - Predstavljeni su prvi IMB-ovi PC računari.

1986 - Umrla je Volis Simpson, koja je udajom za britanskog kralja Eduarda VIII postala vojvotkinja od Vindzora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj je bio prinuđen da 1936. abdicira.

1987 - Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podrška, simbolično izražena rečenicom "Niko ne sme da vas bije", označila je početak srpskog populističkog talasa na čijem će čelu u narednih 13 godina biti Slobodan Milošević.

1989. - u Pekingu 10.000 studenata otpočinje protest.

1990. - Istočna i Zapadna Nemačka postižu sporazum o sjedinjavanju valute i ekonomije do 1. jula 1990. godine.

1991 - Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla dogovor s Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.

1992 - Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili su se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha.

1995 - Haški tribunal za ratne zločine podigao je optužnicu protiv vođe Srba u Bosni i Hercegovini Radovana Karadžića.

1996 - Palestinski parlament u izbeglištvu je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela.

1996 - U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin dogovorili su se o novim odnosima dve zemlje.

1999. - Avijacija NATO je u selu Velika Dobranja kod Lipljana usmrtila šiptarsku devojčicu Artu Lugići (6).

2002 - U svom domu u Njujorku umro je fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju Viktor F. Vajskopf koji je iz Beča došao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalazača atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja.

2003 - Južnoafrički sud osudio je heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mendela, bivšu suprugu nekadašnjeg predsednika Nelsona Mendele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe. Nakon žalbe kazna joj je smanjena na tri i po godine zatvora.

2003. - U Bagdadu se predao Tarik Aziz, bivši zamenik premijera Iraka i 43. na američkoj listi najtraženijih 55 pripadnika oborenog režima Sadama Huseinma.

2004 - Papa Jovan Pavle Drugi postavio je jednu opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima. To je najviše mesto koje je jedna opatica ikada zauzela u adminsitraciji Rimokatoličke crkve.

2004 - SAD su ublažile ekonomske sankcije Libiji, pošto je napustila program proizvodnje oružja za masovno unsistenje. Sankcije su bile na
snazi od 1986. godine.

2004 - Kiparski Grci su dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje sa kiparskim Turcima i time sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju.

Dogodilo se na dan - 25. april

1595. Umro je italijanski pesnik Torkvato Taso autor epa "Oslobodjeni Jerusalim". Jedan broj pesama posvetio je Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić koja je u svom salonu u Firenci okupljala književnike i umetnike.

1599. - Rođen je Oliver Kromvel, engleski vojskovođa i državnik, najvažnija ličnost Engleske buržoaske revolucije. Kromvel je organizovao revolucionarnu vojsku kojom je porazio kraljevske pristalice kod Marston Mura i Nezbija, a potom je zarobio i kralja Čarlsa I, koji je kasnije osuđen na smrt. Odbivši titulu kralja, Kromvel je 1653. postao protektor triju kraljevina: Engleske, Škotske i Irske. Posle njegove smrti ponovo je uspostavljena monarhija.

1684. - Odobrena patentna zaštita za naprstak.

1744. Umro je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, izumitelj jedne od skala za merenje toplote.

1765. - Rođen je srpski guslar Filip Višnjić, najistaknutiji srpski pesnik u prvoj polovini 19. veka, "Homer srpske epske književnosti". Taj Srbin iz Bosne, slep od osme godine, rano je počeo da uz gusle stvara nadahnute pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune". Posle sloma ustanka 1813, prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (Višnjićevo), u kojem je ostao do smrti 1835. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući "Početak bune na dahije", "Boj na Mišaru", "Knez Ivo Knežević", "Smrt Marka Kraljevića".

1792. - Prvi put je upotrebljena giljotina, sprava za pogubljenje u Francuskoj revoluciji. Prva žrtva je bio Nicolas J. Pelletier,

1840. - Rođen je Petar Ilič Čajkovski, ruski kompozitor i najistaknutiji simfoničar 19. veka. Komponovao je šest simfonija, koncerte za klavir, violinu i orkestar, solo pesme i opere: "Evgenije Onjegin", "Pikova dama", balete: "Labudovo jezero", "Uspavana lepotica"....

1859. Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanade Lesepsa , počelo je kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno je, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno More i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku.

1874. Rodjen je italijanski inženjer Guljermo Markoni . Radio je na usavršavanju bežične telegrafije i prvi je uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika (1901). Nobelovu nagradu 1909. podelio je sa nemačkim fizičarem Braunom

1901. - Njujork postaje prva država u kojoj su automobili morali da nose registarske tablice. Taksa na tablicu iznosila je jedan dolar.

1915. Počela je bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom. To je bila i jedina pobeda Turske vojske u tom ratu. U osmomesečnoj bici poginulo je oko 7.000 Australijanaca i oko 2.000 Novozelandjana.

1918. Rodjena je američka pevačica Ela Ficdžerald, nekrunisana "kraljica džeza".

1920. Poljske trupe upale su u Ukrajinu, potom brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska je dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa.

1938. - Umro je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske preko Crne Gore i Albanije. Na Solunskom frontu komandovao je 1916. i 1917. Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem.

1945. Sovjetske i američke trupe susrele su se prvi put u Drugom svetskom ratu kod mesta Torgau u Nemačkoj.

1945. U San Francisku, 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo je osnivačku konferenciju UN.

1950. - Chuck Cooper je prvi crnac koji je zaigrao u NBA ligi.

1961. - Robert Nojs je patentirao integrisano kolo.

1974. - Diktator Ant˘nio Salazar svrgnut je sa vlasti u Portugalu. U Portugalu je u udaru, poznatom kao "revolucija karanfila", oboren autokratski režim Marsela Kaetana . Istog dana, godinu dana kasnije, na prvim slobodnim izborima posle pola veka, pobedila je Socijalistička partija Marija Soareša.

1980 - Misija američkih komandosa, koja je trebalo da spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce, propala je u iranskoj pustinji, posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera s avionom.

1980. Srušio se danski "Boing 727", koji je čarter letom prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo je svih 146 putnika i članova posade.

1982. Poslednji izraelski vojnici napustili su Sinaj, okončavši 15-godišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.

1993. Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača je podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.

1993. U prisustvu mirovnog posrednika lorda Ovena, predsednici SRJ, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali su da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština RS je odbila ovaj plan, rat u Bosni je nastavljen, a SRJ su pooštrene sankcije medjunarodne zajednice.

1994. U Londonu je formirana Kontakt grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i EU u bosanskom ratu.

1995. Umrla je američka pozorišna i filmska glumica Džindžer Rodžers , koja je svetsku slavu stekla u mjuziklima kao partnerka Freda Astera. Oskar je dobila za film "Kiti Foil".

1999. Avijacija NATO-a srušila je drumsko-železnički "Žeželjev most", već oštećen u tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.

2000. U Beogradu je ubijen direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) Žika Petrović.

2002. Rusija je saopštila da su ruske trupe ubile jednog od najtraženijih ljudi u zemlji - Kataba , čečenskog lidera arapskog porekla, za koga se sumnjalo da ima bliske veze sa terorističkom mrežom Osame bin Ladena - al Kaidom.

2005. U okviru bliskoistočne turneje predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Egipat i Izrael. On je prvi i jedini ruski, odnosno sovjetki lider koji je posetio Egipat u poslednjih 40 godina i prvi ruski zvaničnik koji je posetio Izrael.

Dogodilo se na dan - 26. april

121. - Rođen je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije (Marcus Aurelius Antoninus), koji je tokom vladavine od 161. do 180. suzbio germansku invaziju na Rimsko carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku, vođene na ratnim pohodima u Evropi i Aziji, filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljena posmrtno u 12 knjiga pod naslovom 'Samom sebi', vekovima su bile jedno od najčitanijih štiva. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Upamćen je i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

1452. - Rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta, inženjer, pronalazač i mislilac Leonardo da Vinči (Vinci), jedan od najvećih umova renesanse, koji je spojio srednjovekovno enciklopedijsko znanje sa egzaktnom modernom metodom opažanja. U Francusku je prešao 1516, gde je 1519. umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije 'Mona Liza', 'Bogorodica u pećini', 'Sveta Ana', 'Tajna večera'. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske oštećene su zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u 'Tajnoj večeri' je metodski prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti, a u 'Mona Lizi' je tražio misteriju unutrašnjeg života. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekotu tela. Nijedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli ostale su u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke - fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je 'Traktat o slikarstvu'.

1514. - Kopernik je prvi put posmatrao Saturn.

1532. - Napredujući ka Beču, turska voska pod komandom sultana Sulejmana II upala je u Mađarsku.

1573. - Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Marija de Mediči (Marie, Medicis), koja je posle smrti kralja Anrija IV (Henri) 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja XIII (Louis). Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da nađe oslonac u parlamentu raspustila ga je 1614, posle čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789. Tek je kardinal Arman Žan Rišelje (Armand-Jean Rićelieu), prvi ministar od 1624, suzbio težnje plemstva i ojačao kraljev apsolutizam, ali je onemogućio i njen upliv na državne poslove.

1607. - Kapetan Džon Smit (John Smith) doveo je u Kejp Henri u Virdžiniji prve koloniste, koji će osnovati prvo stalno britansko naselje u Americi.

1711. - Rođen je škotski filozof, ekonomista i istoričar Dejvid Hjum (David Hume), koji je kritikom verodostojnosti metafizike, odnosno preispitivanjem principa kauzaliteta, uzdigao empirističko filozofsko mišljenje u Engleskoj. Dao je značajan podsticaj kritičkoj filozofiji Imanuela Kanta (Immanuel) i uticao na pozitivizam i logičko-empirističku filozofiju. Prethodnik je klasičnih engleskih ekonomista i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela: 'Rasprava o ljudskoj prirodi', 'Moralni, politički i literarni ogledi', 'Filozofski ogled o ljudskom razumu', 'Političke rasprave', 'Istraživanje principa morala', 'Istorija Engleske', 'Moj život'.

1798. - Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa (Eugene Delacroix), glavni predstavnik romantizma, izvrstan kolorista, sklon litetarnim i egzotičnim sižeima, koji je stvorio dela velikog temperamenta i dramatičnosti. Ilustrovao je 'Fausta' Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe) i napisao 'Dnevnik' u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela: 'Danteova barka', Ulazak krstaša u Carigrad', 'Na barikadama 28. jula 1830.', 'Pokolj na Hiosu', 'Smrt Sardanapala'.

1812. - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup (Krupp), nazvan 'kralj topova', pod čijom je upravom metalurški koncern 'Krup' 1847. počeo da proizvodi teške topove. Fabrike 'Krup' su u oba svetska rata proizvodile teško naoružanje za nemačku vojsku.

1828. - Rusija je objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost.

1865. - Džon Vilkis But (John Wilkes Booth), ubica predsednika SAD Ejbrahama Linkolna (Abraham Lincoln), ubijen je u pucnjavi s federalnim vojnicima, 11 dana posle Linkolnove smrti.

1889. - Rođen je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein), zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: 'Filozofska istraživanja', 'Plava i smeđa knjiga', 'Napomene o osnovama matematike', 'Filozofske napomene'.

1894. - Rođen je nemački ratni zločinac Rudolf Hes (Heš), zamenik nacističkog vođe Adolfa Hitlera, koji je u maju 1941, navodno na svoju ruku, avionom odleteo u Škotsku u nameri da kod britanske vlade izdejstvuje separatan mir s Nemačkom. Njegov predlog nije prihvaćen i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u Velikoj Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je za ratne zločine na doživotnu robiju. U avgustu 1987. obesio se u ćeliji zatvora 'Špandau' pomoću električnog kabla.

1900. - Rođen je Čarls Rihter, seizmolog, tvorac Rihterove skale.

1904. Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji.

1906. - Prvi put je prikazan kino-film na Havajima.

1910. - Rođen je srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Kako je sam otkrio, potomak je srpske porodice Vujović. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor 'Bosna-filma' i glavni urednik 'Svjetlosti'. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Roman 'Derviš i smrt', jedan od najznačajnijih u srpskoj literaturi, odlikuje se osobenošću tretiranja teme, gustinom opservacije čovekovog života u tragičnim okolnostima, refleksijama o ljudskoj egzistenciji i - kao i druga njegova dela - unutrašnjim čarom pripovedanja. Ostala dela: romani 'Tišina', 'Tvrđava', 'Magla i mjesečina', 'Krug' (nedovršen), zbirke pripovedaka 'Prva četa', 'Tuđa zemlja', 'Djevojka zlatne kose', studija 'Za i protiv Vuka', eseji 'Pisci, mišljenja, razgovori', memoarska proza 'Sjećanja', nekoliko filmskih scenarija.

1915. - Italija je tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i prešla u Prvom svetskom ratu na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije.

1931. - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca svog vremena. Znatno je uticao na stil igre koji odlikuje prirodni govor i neusiljeno ponašanje na sceni.

1937. Da bi pomogli generalu Franku u vreme španskog gradjanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali su španski grad Gernika. Razaranje ovog grada inspirisalo je Pikasa da naslika čuvenu "Gerniku", apokaliptični prikaz gradjanskog rata.

1942. U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo je najmanje 1.540 ljudi.
1945. Uhapšen je maršal Henri Filip Peten šef francuskog kolaboracionističkog režima sa sedištem u Višiju u Drugom svetskom ratu. Osudjen je na smrt zbog izdaje, ali mu je zbog ranijih zasluga i starosti kazna preinačena u doživotnu robiju.

1954. U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

1962. Britanija je lansirala prvi satelit Ariel I.

1964. Tanganjika, Zanzibar i Pemba su osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija.

1966. - U erupciji vulkana Kelud na indonežanskom ostrvu Java poginulo je najmanje 1.000 ljudi.

1977. - Otvorena je čuvena njujorška diskoteka "Studio 54". U ovu diskoteku svraćali su arapski prinčevi, princeza od Monaka, Vorhol, Truman K. i mnogi drugi pripadnici svetskog džet seta tog vremena.

1984. Umro je američki džez muzičar i vodja orkestra Vilijam"Kaunt" Bejzi. Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton i pevačica Bili Holidej.

1986. Eksplodirao je četvrti blok nuklearne centrale u Černobilju u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a posledice, ove do sada najveće nuklearne katastrofe, još uvek se ispituju. Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine.

1994. Prilikom pada tajvanskog putničkog aviona 'Erbas A300-600' blizu aerodroma kod japanskog grada Nagoje, poginulo je svih 264 putnika i člana posade.

1994. U Južnoj Africi su održani prvi izbori, na kojima suučestvovali i crnci i belci, i koji su označili kraj režima aparthejda.

1999. U Albaniji se srušio američki helikopter AH-64 tipa 'apač', što je NATO opisao kao nesrećan slučaj tokom 'rutinske vojne vežbe'. Slično je objašnjen i pad letilice istog tipa devet dana kasnije, kad su oba pilota poginula, ali to nije razvejalo sumnje da su 'kvarovi' zapravo posledica vatre protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije.

1999. Tokom vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju, Evropska unija je zabranila ulazak u zemlje članice Unije predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, visokim zvaničnicima SRJ i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.

2002. U Erfurtu, prestonici nemačke pokrajine Tiringija, bivši učenik je u tamošnjoj gimnaziji ubio 14 profesora, dva đaka i jednog policajca, a potom izvršio samoubistvo.

2003. Na zasedanju Komisije UN za ljudska prava ozvaničen je kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori.

2005. Sirija je u potpunosti povukla svoje trupe iz Libana, posle gotovo tri decenije vojnog prisustva u toj zemlji.

Dogodilo se na dan - 27. april

1521. - Urođenici na Filipinskim ostrvima ubili su Fernanda Magelana, čuvenog portugalskog moreplovca. Magelan je 1519. godine iz Španije poveo eskpediciju od pet brodova da bi otkrio nov pomorski put za Molučka ostrva. On je preplovio Atlantski okean, otkrio moreuz (Magelanov moreuz) na jugu Južne Amerike i prošao u Pacifik, kojem je dao naziv Tihi okean (jer ga u njemu nisu pratile bure kao u Atlantskom). Ekspedicija se završila 1522. godine, a vratio se samo jedan od pet brodova koji su je otpočeli. Magelanova ekspedicija dokazala je da je Zemlja okrugla.

1565. - Formirana je prva španska naseobina na Filipinima.

1737. Rodjen je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva".

1791. Rodjen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.

1822. Rodjen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom gradjanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija.

1830. Južnoamerički vojskovodja i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku.

1830. - Beograd je dobio ulično osvetljenje - fenjere sa svećama.

1838. - U požaru koji je zahvatio Čarlston u SAD-u uništeno je više od pola grada.

1861. - Predsednik Abraham Linkoln suspendovao je Habeas Corpus Act, Zakon donesen u 17. veku u Engleskoj kao jedna od mera za zaštitu lične slobode građana.

1908. - Otpočele su četvrte moderne Olimpijske igre u Londonu.

1909. - Grupa pod nazivom "Mladi Turci" oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.

1915. Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici ("Božanstvena poema", "Prometej", "Poema ekstaze").

1932. Rodjen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.

1937. Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.

1937. - U SAD-u je izvršena prva isplata socijalnog osiguranja.

1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi.

1945. Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini. Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.

1950. Velika Britanija je priznala Izrael.

1956. Roki Marćano povukao se iz boksa kao jedini nepobedjeni svetski šampion u teškoj kategoriji.

1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.

1961. Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije.

1961. - NASA je lansirala "Explorer 11" u orbitu radi izučavanja gama-zraka.

1972. U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1978. Avganistanske vojne snage preuzele su vlast i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan.

1989. - Kineski studenti u Pekingu preuzimaju trg Tjenamen.

1992. Po raspadu SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava ("Žabljački ustav") donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ doneli Deklaraciju o stvaranju SRJ.

1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.

1992. Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije gradjanskog rata i referenduma na kojem su gradjani glasali za nezavisnost.

1993. Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog gradjanskog rata 1949. godine.

1997. U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu koji je povezao grad s novim aerodromom.

1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 zgrada je srušeno ili oštećeno.

2001. Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o osavremenjavanju oružja koje je dobila tokom sovjetske ere.

2003. Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime se nastavila 55-godišnja vladavina njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.

2005. Najveći avion na svetu, evropski "Erbas A380", poleteo je prvi put. Avion je dugačak kao osam autobusa, ima prostor na krilima dovoljnog za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je veličinom preuzeo primat od "Boinga 747", kao najvećeg aviona koji je ikada leteo.

2010. Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Januković.

Dogodilo se na dan - 28. april


1442. Rođen je engleski kralj Edvard IV, sin vojvode od Jorka. U ratu protiv dinastije Lankaster, posle zauzimanja Londona i pobede kod Toutona, izabran je za kralja. Time je kraljevska vlast prešla na kuću Jork.

1758 - Rođen Džejms Monro, američki političar i državnik, predsednik SAD

1789. Pobunjena posada engleskog broda "Baunti" ostavila je kapetana broda Vilijama Blaja i 18 njegovih pristalica u vodama kod Tahitija. Blaj je posle 48 dana dramatične plovidbe i više od 3.500 milja uspeo da se domogne ostrva Timor, blizu Jave.

1804. - U Zemunu je, uz posredovanje Austrije, održan sastanak srpskih ustanika sa Turcima. S turske strane bilo je 12 dahija iz Beograda, a sa srpske - vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, vojvoda Janko Katić, barjaktar Tanasko Rajić i prota Mateja Nenadović, koji su predočili da je teško postići mir dok Turci pale srpske kuće, seku glave viđenijim ljudima i terorišu narod. I u trenutku dok su pregovori vođeni, Turci su palili srpske kuće na Čukarici, iznad koje se vio gust dim, vidljiv iz Zemuna. Srpski pregovarači vratili su se u Ostružnicu i počeli pripreme za napad na Beograd.

1813 - Umro Mihail Ilarionovič Kutuzov, ruski vojskovođa i vojni strateg

1855. - Osnovan prvi veterinarski fakultet u Bostonu u SAD-u.

1871 - Rođen Slavoljub Eduard Penkala, inženjer, pronalazač prve mehaničke olovke - penkala

1874 - Rođen Karl Kraus, austrijski književnik.

1878. Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor. Kao dete proslavio se u ulozi Olivera Tvista, a kasnije je značajne uloge odigrao u filmovima "Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", kao i u TV seriji "Dr Kilder".

1899 - Rođen Miloš Savković, književnik, književni kritičar i istoričar

1900 - Rođen Moris Torez, francuski političar

1910. - Izveden je prvi noćni let avionom u Engleskoj.

1918. - Umro je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i kao maloletnik je osuđen na 20 godina teškog tamnovanja. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezinu u Češkoj, i to šest meseci pre sloma Austrougarske.

1919. - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu, 32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovale su posle Prvog svetskog rata Društvo naroda, obavezavši se na zajedničku akciju protiv agresije, odrekavši se upotrebe sile i prihvativši obavezu mirnog rešavanja sporova.

1920. - Azerbejdžan prvi put pristupa SSSR-u.

1920 - Rođen Džon Leonard Štraus, američki kompozitor, dobitnik Oskara

1924. Rođen je zambijski državnik Kenet Kaunda, prvi predsednik Zambije od 1964. do 1991. i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1925 - Rođen Vladeta Vlatković, novinar Radio Televizije Beograd

1930 - Umro Mihailo Živković Gvozdeni, general srpske vojske.

1936 - Umro Ignjat Job, slikar

1936. Umro je egipatski kralj Fuad I. Za kralja se proglasio 1922, kada je ukinut britanski protektorat nad Egiptom. Nasledio ga je sin Faruk I.

1937 - Rođen Sadam Husein, irački političar i državnik, predsednik Iraka.

1939. Adolf Hitler odbacio je nemačko-poljski pakt o nenapadanju sklopljen u januaru 1934. I nemačko-britanski ugovor iz juna 1935.

1943 - Rođena Desanka-Beba Lončar, filmska glumica.

1943 - Rođen Milan Blanuša, slikar i likovni kritičar, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti u Novom Sadu.

1945. - Italijanski fašistički vođa Benito Musolini ubijen je u Dongu, na jezeru Komo, kada je prilikom povlačenje nemačkih snaga iz Italije pokušao da pobegne preko granice.

1952. Japanu je vraćen suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine.

1958 - Otvoren prvi supermarket na Balkanu, "Cvetni trg" u Beogradu

1960 - Rođen Valter Zenga, italijanski fudbalski golman i trener

1962 - Otvoren Aerodrom "Beograd"

1967. - Muhamed Ali odbija regrutacioni poziv, zbog čega mu oduzimaju šampionsku titulu u boksu.

1969. Predsednik Francuske Šarl de Gol dao je ostavku nakon referenduma o regionalizaciji zemlje i reorganizaciji Senata, na kojem je većina Francuza glasala protiv njegovih predloga.

1974 - Rođena Penelope Kruz Sančez, španska filmska glumica, dobitnica Oskara.

1977. Članovi nemačke levičarske terorističke grupe "Bader-Majnhof" osuđeni su na doživotnu robiju.

1980. Državni sekretar SAD Sajrus Vens podneo je ostavku posle neuspele misije komandosa u spasavanju američkih taoca u Iranu.

1981 - Rođena Džesika Alba, američka filmska glumica.

1990. - "Boston Seltiks" ostvario je rekordan broj poena na jednoj utakmici NBA plej-ofa, pobedivši "Njujork Nikse" sa 157 : 128.

1992. - Proglašena je Savezna Republika Jugoslavija, na osnovu Ustava donetog prethodnog dana i odluka skupština Srbije i Crne Gore o stvaranju zajedničke države posle otcepljenja pobunjenih republika. Ispred zdanja Savezne skupštine s jarbola je spuštena zastava SFRJ s petokrakom i podignuta plavo-belo-crvena trobojka - zastava treće Jugoslavije.

1992. Prokomunistička vlada u Kabulu predala je vlast islamskim gerilcima, čime je okončan 14-godišnji građanski rat u Avganistanu.

1995. U eksploziji gasa poginula su najmanje 103 stanovnika južnokorejskog mesta Tegu.

1999. Vlada SR Jugoslavije podnela je Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO-a zbog "neovlašćene upotrebe sile" u vazdušnim udarima koji su počeli 24. marta.

1999. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smenjen je sa mesta potpredsednika vlade SR Jugoslavije zbog kritika na račun vlasti tokom ratnog stanja.

2001. Prvi turista u svemiru, američki biznismen Denis Tito, platio je 20 miliona dolara za svoje putovanje na Međunarodnu svemirsku stanicu, na koje je otišao sa ruskom posadom.

2002. U padu helihoptera u Rusiji, poginuo je gubernator sibirske oblasti Krasnojarsk, general Aleksandar Lebed, bivši savetnik za bezbednost predsednika Borisa Jeljcina.

2004. Snimci američke TV CBS o zlostavljanju iračkih zarobljenika u iračkom zatvoru Abu Graib, pod kontrolom američke vojske, izazvali su šok u svetu. Američki predsednik Džordž Buš uputio je javno izvinjenje iračkom narodu za poniženje koje su pretrpeli irački zatvorenici i njihove porodice.

2005. Irak je dobio prvu demokratsku vladu u poslednjih više od 50 godina.

2005 - Umro Ljubomir Ramač Kime, novinar, glavni urednik lista "Ruske slovo"

2007 - Umro Miloš Janićijević, lekar, pedagog i humanista, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

2009 - Umrla Ekaterina Maksimova, ruska balerina

Dogodilo se na dan - 29. april

1429. Žan d'Ark, poznatija kao Jovanka Orleanka,oslobodila je Orlean, grad koji su britanske trupe opsedale sedam meseci.

1553. - Flamanske žene prenele su u Englesku veštinu štirkanja lanenog rublja.

1661. - Kineska dinastija Ming okupira Tajvan.

1769. Rođen je engleski vojskovođa i državnik Artur Velzli, prvi vojvoda od Velingtona, koji je porazio Napoleona I 1815. kod Vaterloa. Kao vođa torijevske desnice bio je premijer od 1828. do 1830. godine.

1813. - Patentirana je guma.

1818. Rođen je Aleksandar II Nikolajevič Romanov, ruski car od1855. Tokom njegove vladavine ukinuto je kmetstvo, reformisani su sudovi,

data ograničena samouprava gubernijama i gradovima. U februaru 1881. ubio ga je pripadnik organizacije "Narodna volja".

1854. Rođen je francuski matematičar Žil Anri Poenkare, autor teorije automorfnih funkcija i jedan od osnivača topologije.

1892. U Beogradu je osnovana Srpska književna zadruga. Prvi predsednik bio je Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio i njen amblem. Prva objavljena knjiga bila je "Život i priključenija" Dositeja Obradovića.

1899. Rođen je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi "Đuk" Elington, jedan od zajznačajnijih džez muzičara XX veka.

1899. - Rođen je srpski istoričar književnosti Miloš Savković, profesor gimnazije u Beogradu. Ubili su ga četnici 1943. Dela: "Istorija jugoslovenske književnosti" (tri knjige), studije o srpskim i hrvatskim piscima, ogledi o francuskim realistima.

1901. Rođen je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921, kad je kao regent zamenjivao bolesnog oca. Krunisan je 1926. i bio na prestolu do smrti 1989. godine.

1907. Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman, dobitnik Oskara za filmove "Odavde do večnosti" i "Čovek za sva vremena".

1913. - Gideon Sundback patentira rajsferšlus.

1922. - U Estoniji je održan prvi zvanični međunarodni šampionat u podizanju tegova.

1929. - Umro je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici je u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, zahvaljujući čemu je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu, te prinudila Bugarsku na kapitulaciju.
Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije, a od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle čega je, krajem 1912. i početkom 1913, učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac doline Nišave prema Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande, vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju u forsiranju Drine. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe u području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku, a potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1936. Rođen je indijski dirigent i violinista Zubin Mehta, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Karijeru profesionalnog dirigenta započeo je nastupima u Jugoslaviji i Belgiji.

1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.

1945. Snage nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu kapitulirale su u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj.

1946. - U Tokiju je podignuta optužnica za ratne zločine protiv 28 bivših japanskih lidera iz Drugog svetskog rata.

1967. - Areta Frenklin objavljuje jedan od svojih najvećih hitova - "Respect".

1975. Poslednji američki vojnici evakuisani su iz Sajgona, dan uoči ulaska severnovijetnamskih snaga u grad.

1980. Umro je engleski filmski režiser Alfred Hičkok, proslavljeni autor kriminalističkih filmova, majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta ("Čovek koji je suviše znao", "Nevolje sa Harijem", "Vrtoglavica", "Ptice", "Psiho").

1991. U zemljotresu u sovjetskoj republici Gruziji poginulo je više od 140 ljudi.

1992. Jedinice Teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blokirale su kasarne Jugoslovenske narodne armije u Sarajevu.

1998. Kontakt grupa u Rimu usvojila je paket sankcija protiv SRJ zbog pogoršanja situacije na Kosovu.

1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju srušen je telekomunikacioni toranj na Avali.

2003. U Zagrebu je preminuo penzionisani hrvatski general Janko Bobetko, koga je Haški tribunal u septembru 2002. optužio za ratni zločin počinjen 1993. u vojnoj akciji "Medački džep".

2009. Evropska unija je potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizacijii pridruživanju.

Dogodilo se na dan - 30. april

313 - Rimski car Konstantin I Veliki izdao je Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom carstvu.

1722. - Prvi put se pominje igra pod nazivom bilijar.

1777 - Rodjen je nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrić Gauš), pronalazač više metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji (Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija). Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.

1789 - DŽordž Vašington (Georges Washington) izabran je za prvog predsednika SAD. Nakon dva predsednička mandata, u septembru 1796. godine uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Ađreš) i povukao se na svoje imanje.

1803 - SAD su od Napoleona Bonaparte, za 15 miliona dolara kupile Luizijanu, koja je istog dana 1812. i formalno ušla u sastav američke države kao njena 18. članica.

1804 - U borbama u Surinamu Britanci su prvi put upotrebili šrapnel, nazvan po izumitelju Henriju Šrapnelu (Henry Shrapnel).

1808. - Italijan Pellegrini Turri konstruisao je prvu mašinu za kucanje.

1828. - Ubijen je kralj Šaka Zulu.

1864. - U državi Njujork prvi put se uvodi praksa izdavanja i naplaćivanja dozvola za lov

1870 - Rodjen je austrijski kompozitor madjarskog porekla Franc Lehar (Franz), najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka ("Vesela udovica", "Zemlja smeška").

1883 - Umro je francuski slikar Eduar Mane (Edouard Manet), jedan od začetnika impresionizma ("Doručak na travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija").

1883 - Rodjen je češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana "Doživljaji dobrog vojnika Švejka".

1893 - Rodjen je Joahim fon Ribentrop (Joaćim von Ribbentrop) šef diplomatije nacističke Nemačke. Medjunarodni sud u Nirnbergu osudio
ga je na smrt zbog zločina u Drugom svetskom ratu. Smrtna kazna vešanjem izvršena je 1946.

1895 - Svečano je otvorena Prva internacionalna izložba u Veneciji, koja je vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu, poznata kao Venecijanski bijenale.

1900 - Havaji su postali sastavni deo SAD.

1909 - Rodjena je holandska kraljica Julijana. Kraljica je postala 1948, a 1980. je abdicirala u korist starije kćerke Beatrise (Beatrix).

1915 - U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobadjanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.

1934 - Austrija je donela novi ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa (Dollfuš).

1941 - Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.

1945 - Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle su u centar Berlina, osvojile Rajhstag i druge državne institucije, dok su savezničke trupe osvojile Minhen, a francuske ušle u Austriju.

1945. - Delovi 45. divizije Jugoslovenske armije koji su progonili već razbijene nemačke i hrvatske jedinice, u Drugom svetskom ratu oslobodili su ustaški koncentracioni logor Jasenovac, u kojem je likvidirano najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Prilikom povlačenja, ustaše su masakrirale logoraše, tako da ih je jedva stotinak dočekalo oslobodioce. Jasenovac je tokom rata bio najveća "fabrika smrti" na Balkanu, "fabrika" koja je punom parom radila od leta 1941, pri čemu je jedinice pod komandom Josipa Broza nisu ni najmanje ometale.

1953. - U Beogradu je za posetioce otvoren Železnički muzej, prvi te vrste u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.

1955. - Pronađen je hemijski element mendeljevijum, aktinid dobijen veštačkim putem. Redni broj mu je 101, a oznaka Mv.

1970. - Američke trupe izvršile su invaziju na Kambodžu.

1973 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) prihvatio je odgovornost za prisluškivanje stranačkih protivnika u Votergejtu 1972, što je dovelo do njegove ostavke u avgustu 1974. godine.

1975 - Padom Sajgona (Ho Ši Min) u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan je vijetnamski rat. U tridesetgodišnjem ratu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.

1989 - Umro je italijanski filmski režiser Serdjo Leone (Sergio) autor "špageti" vesterna ("Za šaku dolara", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi").

1991 - U ciklonu u Bangladešu je poginulo najmanje 125.000 ljudi.

1993. - Na teniskom terenu u Hamburgu prvu zvezdu svetskog tenisa, Moniku Seleš, tada Jugoslovenku, nožem je ubo navodno umno poremećeni navijač nemačke teniserke Štefi Graf. Napadač je ostao nekažnjen, zahvaljujući skandaloznim presudama nemačkog suda.

1995 - Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) naložio je prekid trgovine s Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava medjunarodni terorizam.

1999 - U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.

2000 - Preminuo bivši premijer Danske Pol Hartling, koji je 1978. godine postao Visoki komesar UN za izbeglice, a 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.

2002 - Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe proglasio je vanredno stanje u zemlji zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza sa hranom nastupila je usled suše, ali i zbog zatvaranja farmi koje su drzali belci.

2003 - SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično su objavile "mapu" za mirovno pregovore Izraela i Palestine, koji bi trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.

2005 - Na jugu Iraka medjunarodni istražitelji su otkrili masovnu grobnicu sa 1.500 tela, za koju se veruje da su većinom ubijeni Kurdi, koji su tokom 80-tih godina prošlog veka, u vreme režima Sadama Huseina, bili primorani da napuste svoje domove na severu zemlje.

2010 - Umrla je američka kabaretska pevačica Suzan Rid (Susan Reed) koju je časopis Lajf (Life) 1955. nazvao vodećom ličnošću ere folk muzike.