Tema: Dogodilo se u Februaru

Dogodilo se na dan - 11. februar


1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison. Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf [gramofon], mikrofon, megafon, fonometar.

1858. - Tokom rata za reformu [1856-61] Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom [Fukoov eksperiment] dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879. - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889. - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919 - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929 - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945 - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967 - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970 - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971 - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975 - Margaret Tačer izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990 - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
1993 - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ['Zeleni vitez', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena'].

1994. - Pet američkih kosmonauta Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega i jedan ruski Sergej Krikalev spustili su se u šatlu 'Diskaveri' na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom [lex specialis] priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija 'Zajedno'.

2000 - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim.

2001 - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002 - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004 - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2008 - Umro je američki glumac Roj Šajder, najpoznatiji kao šerif Brodi iz filma "Ajkula".

2011 - Predsednik Egipta Hosni Mubarak podneo je ostavku pod pritiskom građana. Mubarak je na tom položaju bio od 1981. godine. U sukobu vlasti i demonstranata tokom višednevnih protesta protiv vlasti i predsednika Mubaraka poginulo je blizu 900 osoba.

Dogodilo se na dan - 12. februar


1804. Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

1809. Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom, posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu [SAD], u Rusiju se vratio 1994.

1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu 'Er Rodezija' kojeg su oborili gerilci.

1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt, nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana 'seksualna afera' sa Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kome se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od hiljadu svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije su Miloševića isporučile sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu i ubistvo američkog reportera Danijela Perla, izvestača Vol strit džornala.

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

Dogodilo se na dan - 13. februar

1199 - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571 - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633 - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobodea stronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.

1668 - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689 - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787 - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom,filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793 - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831 - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887) i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883 - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda", "Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").

1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945. - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974. - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili 'Tursku federalnu državu Kipar' i
formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984. - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle
Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.

1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili
potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999. - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata [1936-39]. Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001 - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004 - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu Zelimkan Jandarbijev njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

Dogodilo se na dan - 14. februar


269 - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rodjen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo medju Moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope, nasuprot uticaju salcburške arhiepiskopije. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik Slovena iz okoline Soluna, koji su dobro znali iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad smetao je bavarskom [nemačkom] sveštenstvu koje ih je optužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, morali su da putuju u Rim gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.

1400. - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399. zbacio rodjak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV. Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i tokom vladavine od 1377. bio je prinudjen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

1468. - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, čije je delo označilo civilizacijski preokret jer je omogućilo masovno štampanje knjiga, dotad radjenih ručno. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. - Kanada je postala francuska kolonija.

1779. - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. istraživao je ostrva u Tihom okeanu, a na trećem putovanju od 1776. do 1779. prvi je oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

1797. - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1835. - Pod nazivom 'Knjaževsko-serbski teatar', u Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujuća i uz novčanu pomoć knjaza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priredjivane za knjaza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1893. - SAD su anektirale Havaje.

1912. - Rodjen je srpski geograf, istraživač i putopisac madjarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela: putopisi 'Oluja nad Akonkagvom', 'Osvojenje vrhova', 'Kroz zemlju Indijanaca', 'Putovanje izvan vremena', 'Nepal otvara vrata', 'Gde civilizacija prestaje', 'Karavana prijateljstva', roman 'Nadjena sreća', knjiga za decu 'Kumenana' [prevedena na 16 jezika].

1922 - Italijanski inženjer Djulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929 - Al Kaponeovi (Capone) gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena (Bugs Moran) da bi sprečili kradju krijumčarenog viskija. Taj dogadjaj nazvan je "St Valentine's Day Mašacre".

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak - kompjuter, koji je sate normalnog računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958 - Irački kralj Fejsal (Faisal) i jordanski kralj Husein (Hušein) objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989 - Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju (Rushdie) zbog njegovog dela "Satanski stihovi", koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1995. - Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu s Ekvadorom.

1997 - Medjunarodna arbitražna komisija donela je odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod medjunarodni nadzor do marta 1998.

1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali Haškom sudu.

2000 - U nastojanju da izoluje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da 'pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala'.

2001 - Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002 - Umro je nemački dirigent Ginter Vand (Guenter Wand), poznat po svom zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003 - Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004 - Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi srpski predsednik koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005. - Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička 'Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu'.

2005. - U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211 rudara.

2005. - U požaru u džamiji u centru Teherana život je izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povredjeno.

Dogodilo se na dan - 15. februar


1115 - Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1564. - Rođen je italijanski fizičar, astronom i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke, posebno dinamike i kinematike. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca, navodno je posle presude rekao: 'Ipak se okreće!'. Zabrana objavljivanja njegovih dela ukinuta je tek 1757. Hidrostatsku vagu pronašao je 1585, a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Astronomski durbin konstruisao je 1609, otkrio je Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri najsjajnija Jupiterova satelita, Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda.

1573 - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1710. - Rođen je francuski kralj Luj XV, koji je posle smrti pradede Luja XIV stupio na presto u petoj godini života i vladao do smrti 1774. Tokom vladavine ponašao se krajnje rasipnički i od njega potiču reči 'posle mene potop'.

1763. - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju preotetu od Austrije i postala je jedna od vodećih svetskih sila.

1781. - Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljivač savremene nemačke književnosti i estetike. Odlučujuće je doprineo oslobadjanju nemačke drame od uticaja klasičnih i francuskih modela.

1804. - Zbor uglednih Srba [najviđenijih ljudi sa teritorije Beogradskog pašaluka] je u Orašcu kod Aranđelovca [u Marićevića jaruzi] doneo odluku o dizanju ustanka protiv Turaka i za vožda izabrao Karađorđa. Sukobi Srba i Turaka izbili su posle seče knezova koju su naredile beogradske dahije da bi zastrašile srpski narod i njegove prvake. Prvi srpski ustanak isprva je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, a bezmalo ceo Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata. Kad su Rusija i Osmansko carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812, Porta je ugušila ustanak 1813. Sretenje je danas državni praznik - dan državnosti Srbije.

1832. - U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na svetosavskom platou u Beogradu.

1835. - Donet je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je, po uzoru na francuski i belgijski ustav, izradio Dimitrije Davidović. Knjaz Miloš Obrenović je već u martu 1835. suspendovao ustav, iskoristivši negodovanje Austrije, Osmanskog carstva i Rusije.

1857. - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere 'Ivan Susanjin', koja je, prema želji cara Nikolaja I, nazvana 'Život za cara'. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu 'Ruslan i Ljudmila'.

1861. - Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je 'Principia mathematica'. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o 'večnim objektima'. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj.

1880. - Rodjen srpski književnik Grigorije Božović u Ibarskom Kolasinu. Radio je u prosveti, bio predsednik prizrenske opštine, okružni načelnik, narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je najslikovitije opisao stvarnost Stare i Južne Srbije. Bio je aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu, Božović je streljan u zanosu revolucionarne 'pravde'.

1898. - Počeo je američko-španski rat u kojem su SAD od Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu [pri čemu je Kuba dobila nezavisnost].

1922 - U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.

1928 - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije "Potez 29-2", jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije "Aeroput". Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942 - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku" (1903), na tekst Branislava Nušića.

1942 - Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.

1965 - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol (Cole).

1971 - Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem,umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988 - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm (Waldheim), optužen da je, kao pripadnik SS jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.

1989 - Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. - London i Buenos Ajres obnovili su pune diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme bezuspešnog pokušaja Argentine da Velikoj Britaniji otme Foklandska ostrva u Atlantskom okeanu.

1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je na praznik Sretenja Gospodnjeg svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.

1993 - Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača (Michal Kovac) za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.

1994. - Severna Koreja pristala je da otvori deo nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.

1994. - Izvršena je smrtna kazna nad ruskim serijskim ubicom Andrejem Čikatilom, 'Rostovskim trbosekom', koji je silovao i iskasapio više od 50 osoba.

1996. - U eksploziji skladišta municije blizu predsedničke palate u glavnom gradu Avganistana Kabulu poginulo je najmanje 60 ljudi.

1996 - Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997 - Srpska opoziciona koalicija "Zajedno" održala je poslednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999 - U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan (Ocalan) i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002 - Predsednik SAD Džordž Buš (Georges Bush) objavio je da njegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat "staklene bašte", SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003 - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata,više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.

2003 - Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države sa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije papa Pije XII) bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.

2004 - U Kini je pogubljen Jang Ksinhai (Yang Xinhai) jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.

2004. - U požaru u petospratnom tržnom centru u gradu Đilin na severoistoku Kine poginulo je najmanje 53 ljudi. Samo nekoliko sati kasnije, u požaru koji je zahvatio hram u Hainingu u kineskoj pokrajini Džedjang, poginulo je 40 vernika.

2013. - Rusija: Udar meteora, 550 povređeno - Izvor: B92,
Moskva -- Više od 550 ljudi je povređeno nakon eksplozije meteora u donjem delu atmosfere iznad Urala. Zbog detonacija popucali prozori u nekoliko gradova.

Dogodilo se na dan - 16. februar


1808. - Napoleon je počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.

1831. - Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, autor romana i pripovedaka o ruskoj provinciji. Prema njegovom delu 'Ledi Makbet scenskog okruga' Šostakovič je komponovao poznatu operu 'Katarina Izmajlova'.

1871. - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire koja u njegovim najboljim delima ''Stradija', 'Vođa' i 'Danga' doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1871. - Francuska je potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan je u maju.

1873. - Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao je zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena je prva španska republika koja je oborena naredne godine kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.

1877. - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, autor knjige meditativne proze 'Saputnici', putopisa 'Pisma iz Norveške',
pripovedaka i esejističke proze - dela koja su je svrstala među najbolje i najznačajnije srpske pisce 20. veka.

1907. - Umro je Đozue Karduči, najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, dugogodišnji profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906.

1932. - Na opštim izborima u Irskoj pobedila je partija 'Fijana fejl' [odvojeno krilo Šin Fejna], a njen lider Eamon de Valera postao je predsednik izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.

1933. - U strahu od nemačkih pretnji, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija su, zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara, učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta je prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

1936. - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio je Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu je formirao Manuel Azanja, vraćen je demokratski ustav iz 1931. Pokušaj vojske u julu da obori republikansku vladu prerastao je u građanski rat koji je završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka.

1945. - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu počeli masovno bombardovanje Tokija.

1959. - Vođa gerilaca Fidel Kastro postao je premijer Kube, nakon što je 1. januara 1959. zbacio s vlasti diktatora Fulhensija Batistu.

1978. - Kina i Japan su u Pekingu potpisali trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara. To je bio početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.

1994. - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

1998. - Prilikom pada 'Erbasa A-300' tajvanske aviokompanije 'Čajna erlajnz' u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe - svi putnici i članovi posade, među kojima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.

2000. - Rusija je obnovila odnose s NATO-om koji su bili prekinuti zboga napada te vojne alijanse na SR Jugoslaviju u martu 1999.

2001. - U napadu naoružanih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo je 10 Srba, a 43 osobe su ranjene.

2002. - Umro je prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije Volter Vinterbotom [89], koji je najduže bio na tom mestu [1947-1962].

2003. - U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu Amerike umrlo je najmanje 59 ljudi.

Dogodilo se na dan - 17. februar

1600 - Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije.

1653 - Rođen je italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor u 17. veku baroknih dela za gudačke instrumente.

1673 - Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer, umro je nakon što mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji "Uobraženi bolesnik". Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao je više od 30 pozorišnih komada među kojima su najpoznatiji "Učene žene", "Tartif", "Don Žuan", "Mizantrop".

1836 - Ukazom kneza Miloša Obrenovića u Bukureštu je osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio je Mihajilo German, a sekretar Jovan Gavrilović.

1856 - U Parizu je umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ("Knjiga pesama", "Romansero", "Ata Trol", "Nemačka, zimska bajka").

1864 - Južnjačka podmornica "Hanli" je u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini potopila torpedom severnjački brod "Hustanik", što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.

1909 - U tvrđavi Fort sil u Oklahomi umro je indijanski poglavica Gojatlaj (Goyathlay, "Onaj koji zeva"), poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao američkoj vojsci.

1916 - Britanske i francuske trupe zauzele su u Prvom svetskom ratu Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966 - Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari.

1972 - Donji dom britanskog parlamenta usvojio je zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici (kasnije Evropska unija).

1979 - Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera, Kina je napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije bila je prisiljena da povuče svoje trupe.

1982 - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio je nekadašnjeg saborca DŽošua Nkoma, za učešće u zaveri i isključio ga iz vlade. Mugabe i Nkomo vodili su sedamdesetih godina zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990 - Čehoslovačka komunistička partija isključila je iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i još 20 visokih funkcionera koji su došli na vlast nakon sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992 - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije.

1995 - Albanci u Tetovu u Makedoniji počeli su masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni "Albanski univerzitet" u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a veći broj je povređen.

1999 - Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo pod nazivom "Zajednički čuvar"; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić naredio je jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.

2002 - Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.

2003 - Po nalogu haškog Tribunala na Kosovu su uhapšeni pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i izručeni tom sudu: Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. To je prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio Kfor. Protiv Agima Murtezija sud je povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2003 - U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu, 21 osoba je poginula, a oko 50 je povređeno.

2004 - Umro je bivši meksički predsednik Hoze Lopez Portiljo.

2006 - Oko 1.800 ljudi progutalo je blato na jednoj farmi na istoku Filipina.

2008 - Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Do kraja 2008. Kosovo su priznale 53 države, među kojima su SAD, Australija, Avganistan, Turska, Albanija, Senegal i 20 zemalja članica Evropske Unije.

2009 - U Tribunalu UN u Pnom Penu (Kambodža) počelo je suđenje Kaing Guek Eavi, prvom od pet lidera crvenih Kmera, odgovornih za smrt više od 1,7 miliona ljudi. Suđenje je počelo tri decenije od vladavine režima Pola Pota.

Dogodilo se na dan - 18. februar


1405. - Tokom pohoda na Kinu umro je tatarski emir Timur Lenk, osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije.

1455. - Umro je italijanski slikar fra Anđeliko, dominikanski kaluđer, jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse. Njegovi najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i u Vatikanu.

1478. - Brat engleskog kralja Eduarda IV, DŽordž, vojvoda od Klarensa, osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina.

1546. - Umro je nemački verski reformator Martin Luter, avgustinski monah, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji vođa evropske crkvene reformacije. Luter je 1517. prikovao na vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza o reformi crkve i pozvao na javnu raspravu, zbog čega je ekskomuniciran iz katoličke crkve.

1564. - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelanđelo Buonaroti, uz Leonarda i Rafaela najveći umetnik visoke renesanse. Tvorac čuvenih fresaka u Sikstinskoj kapeli i monumentalnih skulptura 'Pjeta', 'David', 'Mojsije', sahranjen je uz najveće počasti u crkvi Santa Kroće u Firenci.

1861. - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II za kralja Italije.

1865. - Flota Unije je u Američkom građanskom ratu zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.

1900 - Počela je bitka kod Pardeberga u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4.000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju.

1915 - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Kao ministar prosvete sproveo je reforme u školstvu i pokrenuo osnivanje Narodne biblioteke, muzeja i Državne štamparije. Napisao je "Srpsku bibliografiju" sa popisom svih srpskih knjiga objavljenih 1741-1861 i 1868-76 i više zapaženih radova iz srednjovekovne istorije.

1932 - Rodjen je češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik "novog talasa" u češkoj kinematografiji. Proslavio se filmovima "Let iznad kukavičjeg gnezda", snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, "Amadeus", za koji je takodje dobio Oskar, "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta".

1952 - Grčka i Turska su postale članice NATO-a. 1956 - Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje, koji je 1902. osnovao "Konzervatorijum Mimi Pinson", namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom "Lujza" (1900), kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera i Verlena.

1960 - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli su dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine.

1965 - Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

1967 - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer , profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme "makartizma" bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu.

1991 - U terorističkom napadu Irske republikanske armije (IRA) na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba.

1997 - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3.200 osoba, od kojih 686 dece.

2000 - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju.

2002 - Evropska unija odobrila je upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti medjunarodnu policiju Ujedinjenih nacija (IPFT) koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995.

2002 - Pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka.

2003 - U podmetnutom požaru u podzemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginulo je preko 130 osoba, a više od 150 je povredjeno.

2004 - U Iranu je u eksploziji voza koji je prevozio mešavinu nafte i hemijskih supstanci poginulo najmanje 200, a povredjeno više od 400 osoba.

Dogodilo se na dan - 19. februar

1473. Rođen je poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo je u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju. Zabrana je skinuta 1757.

1674. Potpisan je Vestiminsterski ugovor kojim je okončanenglesko-holandski rat, a Nova Nizozemska (područje današnjeg Njujorka) pripala je Engleskoj.

1743. - Rođen je italijanski kompozitor Luiđi Rodolfo Bokerini, virtuoz na violončelu, koji je uticao na razvoj gudačkih kvarteta kao muzičke forme i prvi komponovao muziku za gudačke kvintete i kvintete za gudačke instrumente i klavir. Stvorio je oko 500 dela u stilu rokokoa, uključujući simfonije, koncerte za violončelo, kamernu i crkvenu muziku.

1797. - Papa Pije VI potpisao je s Napoleonom Bonapartom Tolentinski ugovor, prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1800. - Napoleon Bonaparta se proglasio prvim konzulom Francuske.

1807. Britanska flota prošla je kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.

1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo je kmetstvo u Rusiji.

1868. - Rođen srpski etnolog Tihomir Đorđević, u Knjaževcu. Đorđević je jedno od najvećih imena srpske nauke uopšte - kad su humanističke nauke u pitanju. Posle beogradske Velike škole doktorirao u Minhenu 1902. Radio kao gimnaziski i univerzitetski profesor. Veoma plodan autor, mnoštvo njegovih tekstova razasuto je po stručnoj periodici. Osnovao je i uredjivao neke stručne časopise, poput 'Karadžića', uredjivao Etnografski zbornik Srpske kraljevske akademije. Dela: 'O Makedoniji', 'Iz Srbije kneza Miloša', 'Naš narodni život', 'O esnafima'.

1875. - Umro je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički slikao naravi vojvodjanske sredine u drugoj polovini 19. veka.

1878. - Sanstefanskim ugovorom okončan je srpsko-turski rat. Ugovor kojim je Rusija pokušala da stvori veliku Bugarsku na račun Srbije poništen je na zahtev ostalih evropskih sila na Berlinskom kongresu u julu 1878.

1918. - U Rusiji je dekretom boljševika zabranjeno privatno vlasništvo nad zemljom, vodom i prirodnim dobrima.

1922. - U Zagrebu je izašao prvi broj lista 'Borba', iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom svetskom ratu u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941. i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle oslobodjenja Beograda, 15. novembra 1944. kao organ KPJ postao je dnevni list.

1924. - Rodjen je američki filmski glumac Li Marvin, briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi s margine društva. Filmovi: 'Velika trka', 'Komančerosi', 'Dvanaest žigosanih', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Kat Balu' [Oskar], 'Monti Valš', 'Point Blank', 'Pakao Pacifika', 'Ubice'.

1940. - Umro je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i simbol Demokratske stranke. Bio jedan od prvaka Radikalne stranke. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1942. - Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam brodova i uništena su 23 aviona.

1945. - Američke snage su se u Drugom svetskom ratu iskrcale na pacifičko ostrvo Ivo Džima, a posle krvavih borbi, od 22.000 Japanaca samo 212 najtežih ranjenika predalo se 26. marta 1945, dok su Amerikanci imali više od 6.800 mrtvih.

1951. - Umro je francuski pisac Andre Žid, sjajan stilista, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Njegovu modernu intelektualnu prozu odlikuje velika iskrenost i prezir prema predrasudama. Dela: romani 'Kovači lažnog novca', 'Podrumi Vatikana', 'Pastoralna simfonija', 'Zemaljska hrana', putopisi 'Povratak iz ŠSR', 'Putovanje u Kongo' i izuzetno poetski 'Dnevnik'.

1952. Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio je popularnost, a njegovi čitaoci vraćali su mu poštom knjige. Posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje").

1959. Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra, na kojem je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1976. - Island je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dveju zemalja o pravu na ribarenje u spornim vodama.

1977. - U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale 'Djerdap 2'.

1991. - Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika S S S R Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. - U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.

1993. - Pored obala Haitija u oluji je potonuo feribot i od oko 1.500 putnika i članova posade spaslo se samo 285 ljudi.

1997. - Umro je kineski državnik Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od 1978, a s poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti.

1999. - Ubijen je verski vodja iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek el Sadr, zajedno s dva sina.

1999. - Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević je, povodom pretnji Jugoslaviji bombardovanjem ukoliko ne dozvoli stranu okupaciju na delu teritorije, izjavio: 'Nećemo dati Kosovo i Metohiju ni po cenu bombardovanja'.

2002. Nakon ubistva šest izraelskih vojnika, izraelske snage napale su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi. U tom napadu ubijeno je 15 Palestinaca.

2003. Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio je adventističkog sveštenika Elizafana Ntakirutinama, na 10, a njegovog sina doktora Žirarda na 25 godina zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u toj zemlji. To je prva presuda Tribunala jednom sveštenom licu.

2003. U Nemačkoj je osuđen na 15 godina zatvora Munir El Motasadeku, saučesnik u terorističkim napadima u Njujorku 11. septembra 2001.

2003. - U dotad najgoroj avionskoj nesreći u Iranu, na jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion 'Iljušin 76' s pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.

2008. Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politička figura, povukao se sa čelnih funkcija u zemlji na kojima je bio od 1959. godine. Kastro je iz zdravstvenih razloga bio odsutan iz javnosti od jula 2006. godine. Za šefa države izabran je njegov brat Raul Kastro.

Dogodilo se na dan - 20. februar


1631. - Nemački protestantski knezovi sklopili su savez sa švedskim kraljem Gustavom II, čime je i Švedska ušla u Tridesetogodišnji rat [1618-48].

1707. - Umro je poslednji veliki mogul Indije Aurangzeb. Godine 1658. zbacio je oca s vlasti, pogubio braću i uzurpirao presto. Osvojio je Dekan, Kandahar i Kabul i nazvao se 'Alamgir' [osvajač sveta]. Podsticao je umetnost i nauku, osnivao škole i fanatički širio islam, progoneći hinduizam. Njegovom smrću počelo je slabljene mogulske države.

1790. - Umro je austrijski car Josif II, najstariji sin Marije Terezije i njen suvladar od 1765. do 1780. Kao pobornik prosvećenog apsolutizma sproveo je značajne reforme, uveo je 1781. državnu kontrolu nad papskim bulama i doneo Edikt o toleranciji kojim je priznao slobodu veroispovesti u austrijskom carstvu.

1809. - Francuzi su posle duže opsade zauzeli Saragosu, koja je odbila Napoleonovog brata Žozefa za kralja Španije.

1860. - U Novom Sadu je izašao prvi roj 'Danice', najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao Đorđe Popović. 'Danica' je okupila stotinak srpskih pisaca, među kojima Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i druge.

1886. - Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, jedan odosnivača Komunističke partije Mađarske -vođa mađarske sovjetske revolucije 1919. Streljan je u staljinističkim čistkama u S S SR -u 1939, a rehabilitovan posle Staljinove smrti.

1908. Umro pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Njegovo najznačajnije delo roman "Bakonja fra Brne".

1920. Umro američki istraživač, admiral Robert Edvin Piri, prvi čovek koji je, u aprilu 1909, stigao na Severni pol. Ispitao najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo.

1938. Šef diplomatije Velike Britanije Entoni Idn podneo ostavku u znak protesta zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru.

1942. Japanci u Drugom svetskom ratu napali ostrvo Bali u holandskoj Istočnoj Indiji.

1962. Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod Merkjuri-Atlas 6, kojim je prvi astronaut SAD Džon Glen tri puta obleteo oko Zemlje. Let trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.

1967. Predsednik Indonezije Ahmet Sukarno predao svu izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši titulu predsednika.

1979. U erupciji indonežanskog vulkana Sinira život izgubilo 175 ljudi.

1985. U Irskoj, i pored žestokog protivljenja Rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

1986. Verski sukobi hindusa, muslimana i sika zahvatili Indiju, u tri indijske države zaveden policijski čas.

1991. Usvajanjem amandmana 99 na Ustav, kojim je Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula inicijativu za izdvajanje iz SFRJ.

1991. Vlada Hrvatske podnela Saboru dopunu Ustava po kojoj u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav SFRJ.

1996. Zetovi predsednika Iraka Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel, vratili se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Husein ih pomilovao, ali su tri dana kasnije obojica ubijena.

1999. Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke, pojačani oružani sukobi srpskih snaga bezbednosti i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

2000. Srpska policija tokom sedam dana privela 24 aktivista studentske organizacije Otpor zbog lepljenja plakata i ispisivanja grafita antirežimskog sadržaja. Hapšenje aktivista Otpora i onemogućavanje rada nezavisnih medija obeležili naredni period sve do izbora u septembru, na kojima je, pobedom Demokratske opozicije Srbije, srušen režim Slobodana Miloševića.

2002. U najvećoj železničkoj nesreći u Egiptu poginula 373 putnika, 66 putnika povređeno, u požaru u vozu na liniji Kairo-Luksor.

2003. U požaru koji je izbio na koncertu grupe Grejt vajt u jednom noćnom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud, SAD, poginulo 100, povređeno 200 osoba.

2003. Komandant vazdušnih snaga Pakistana Mušaf ali Mir, njegova žena i 15 osoba poginuli kada se vojni avion "foker 27" srušio blizu Kohata, na severozapadu zemlje.

2005. Vlada Izraela donela odluku o povlačenju iz pojasa Gaze i etapnom iseljavanju jevrejskih naselja, koja su u toj oblasti više od 37 godina.

2006. U bečkoj palati Daun Kinski počeli dvodnevni razgovori predstavnika Beograda i Prištine o decentralizaciji vlasti na Kosovu. Time zvanično počeli direktni pregovori o statusu Kosova.

2006. Umro je penzionisani nadbiskup Pol Marčinkus, bliski saradnik mnogih papa, čiji je dugogodišnji staž na čelu Vatikanske banke obeležen velikih finansijskim skandalima, misterioznim smrtima i kriminalom.