Tema: ‎Anticki svet‎

"Jabuka razdora "

Izraz "Jabuka razdora" sinonim je za uzrok nekakvog sukoba. Potiče iz legende o venčanju Peleja i Tetide na koje jedino boginja Erida nije bila pozvana, s obzirom da je uvek izazivala borbe i sukobe gde god se pojavi, širila glasine i ljubomoru i raspirivala svađu. Međutim, Erida se dosetila kako da nasamari i ujedno se osveti bogovima sa Olimpa. Otišla je nepozvana na veselje i pred noge Here, Atine i Afrodite spustila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "Najlepšoj". Sujetnim boginjama to je bilo dovoljno da zapodenu prepirku o tome kojoj boginji zapravo treba da pripadne zlatna jabuka.

Svemoćni Zevs nije hteo da učestvuje u raspravi, pa naredi Hermesu da povede boginje njegovom lepom i pametnom sinu Parisu i da on odluči koja je od njih najlepša. Paris najpre odluči da jabuku podeli na tri dela i tako ne uvredi ni jednu boginju, ali to nije bilo moguće, pa reši da nasamo sasluša svaku boginju, a zatim odluči kojoj će zlatna jabuka pripasti. Najpre sasluša Heru koja mu obeća da će ga učiniti gospodarom Azije i najbogatijim čovekom na svetu ako izabere baš nju. Atina, boginja mudrosti, ponudila mu je da bude pobednik u svim bitkama i najlepši i najpametniji čovek na svetu. Afrodita, boginja lepote i ljubavi, obasu ga komplimentima govoreći da mu priliči da se oženi ženom božanstvene lepote, pa poče da mu opisuje lepotu Helene iz Sparte, prelepe Zevsove i Ledine kći koja se izlegla iz labudovog jajeta i koja je bila udata za princa Menelaja, najbogatijeg Ahajca. Međutim, to nije bila prepreka da Afrodita Parisu obeća da će učiniti da se Helena smrtno zaljubi u njega i pobegne sa njim iz Sparte ukoliko joj Paris da zlatnu jabuku.

Tako je i bilo. Svojom odlukom Paris je navukao strašan bes Here i Atine koje su potom počele da smišljaju kako da razore Troju. Tako je zlatna "jabuka razdora" dovela prelepu Helenu Parisu, ali i izazvala Trojanski rat.

"Sizifov posao"

Kada za nešto kažemo da je "Sizifov posao", mislimo na neki težak, uzaludan i često besmislen posao. Po grčkoj mitologiji, Sizif je bio kralj jednog starogrčkog grada i najlukaviji i najmudriji čovek na svetu, koji je nekoliko puta nadmudrio i same bogove.

Jednom prilikom, kralj Sizif se bio popeo na vrh Akrokorinta i video kako je Zevs, u obličju orla, ugrabio kćer rečnog boga Asopa. Zevs je mislio da je njegova otmica prošla neopaženo, ali je shvatio da nije tako kada je Asop, nakon dugotrajnog uzaludnog traženja, ipak saznao istinu od Sizifa. Zevs se strahovito naljutio zbog izdajstva ovog smrtnika i rešio je da Sizifa kazni poslavši po njega Tanatosa, boga smrti, da ga odvede u Had, odnosno pakao. Međutim, lukavi Sizif izigrao je i ovo božanstvo. Okovao ga je, strpao u gvozdeno bure i bacio u najdublji podrum svoje palate. Tada je Zevs poslao Aresa, boga rata, da oslobodi Tanatosa iz zatočeništva, pa je ovaj, čim se oslobodio, zgrabio Sizifovu dušu i odneo je u Had. Međutim, znajući šta mu se sprema, Sizif je pre toga rekao svojoj ženi da u slučaju njegove smrti ne prinosi nikakve žrtve bogovima. Tako su Pluton i njegova žena Persefona, vladari podzemnog carstva Hada, uzalud iščekivali darove. Kada su zatražili objašnjenje, Sizif im, praveći se veoma tužan i nesrećan, reče da je njegova žena postala bezbožna i bogohulna i da bi bilo najbolje da ga oni puste iz Hada i vrate na Zemlju kako bi je opomenuo. Tako je Sizif još jednom nasamario bogove i vratio se među žive.

Kralj je nakon toga još dugo poživeo i kada je u dubokoj starosti umro i dospeo u carstvo mrtvih, Zevs se setio svih njegovih prevara i lukavstava kojima je pokazao svoje bezbožništvo i bogohulu, pa je odlučio da ga surovo i zauvek kazni. Tako je Sizif dobio zadatak da odgura ogromnu stenu na vrh jedne planine, ali tako da taj zadatak nikada ne može ispuniti - svaki put kada bi stenu dogurao do vrha, ona bi se otkotrljala niz drugu stranu planine, pa Sizif stalno iznova započinje svoj mukotrpni i uzaludni posao.

"Tantalove muke"

"Tantalovim mukama" nazivamo najteže moguće patnje na koje čovek može biti osuđen. Izraz potiče iz grčke mitologije i odnosi se na sudbinu Tantala, razmaženog sina ljubimca vrhovnog boga Zevsa. On je, naime, na surov način kaznio svog sina koji je prezreo očevu ljubav i sve bogove.

Tantal je bio bogat i moćan kralj grada Sipila u Lidiji na maloazijskoj obali Egejskog mora. Zahvaljujući naporima oca da ga zaštiti od svake nevolje, živeo je u stalnoj sreći i bogatstvu i nije poznavao nijednu brigu ovoga sveta. Razmaženi kralj, koji je često uživao sa besmrtnim bogovima u najlepšim gozbama na Olimpu, počeo je sebe da smatra nadčovekom, a zatim i ravnim svom ocu Zevsu. Postao je obestan, ohol, uobražen i sujetan - odavao je tajne bogova koje bio čuo na Olimpu i krišom donosio i delio prijateljima ambroziju i nektar, božanske hranu i piće koji čine smrtnike besmrtnima. Iako ga je Zevs opominjao, Tantal nije shvatao očeve pretnje ozbiljno, pa je postao još drskiji. Ubio je svog sina Peloposa, ne bi li proverio da li će bogovi otkriti da je za trpezom posluženo ljudsko meso. Bogovi su Peloposa ponovo oživeli, ali je ovaj postupak Zevs smatrao dovoljnim da svog sina surovo kazni. Zevs je Tantala osudio na trostruke muke - da večno bude u samrtnom strahu, večno gladan i večno žedan. Bacio ga je u Had, podzemni svet, i osudio ga da stoji u bistroj vodi do vrata koja bi se povlačila kada bi pokušao da je pije, a da mu nad glavom vise grane pune najlepših plodova voća koje bi se podizale kada bi on pokušao da ih ubere.

Bastet

Kultni centar ovog božanstva je Bubastis Delti. Kao Boginja sunca ona predstavlja toplotu, daje snagu životu od sunca. Njen kult se javlja vrlo rano, sa drugom dinastijom. Nalik mački, bila je obožavana zbog svoje gipkosti i snage. Bast je branila Ra od zmije Apep.
Predstavlja se kao žena sa glavom domaće mačke. Kaže se da je kćerka i supruga Ra, majka Khensu i Maahes.
Još je zovu Bast.


Boginja Maja

Boginja Maja bila je rimska boginja proleća i plodnosti. Ona je bila kći Fauna, boga plodnosti, šuma i stada, i supruga boga vatre Vulkana. Stari Rimljani slavili su Maju svakog 1. i 15. maja.

Po boginji Maji naziv je dobio prolećni mesec maj, a danas je to i često žensko ime. Zanimljivo je da su latinska imena za nazive meseca u godini prihvatili Sloveni koji pišu ćirilicom (Srbi, Rusi, Bugari...), a oni čije je zvanično pismo latinica (Hrvati, Česi, Poljaci...) prihvatili su nazive za mesece koji potiču iz drevne slovenske mitologije.


Geb

Kultni centri se nalaze širom Egipta. Za Geba se smatra da predstavlja Zemlju, često se viđa opružen ispod nebeske Boginje Nut. Geb je bio nazivan i kao "Veliki Gakač", pa je u skladu s tim bio predstavljen kao guska. U ovoj formi je bio jer se kaže da je ležao na jajetu iz kojeg se izleglo sunce. Veruje se da je treći božanski kralj Zemlje. Kraljevski tron Egipta je poznat kao "Gebov tron" u čast njegove velike vladavine.

Kao Bog vegetacije bio je prikazivan sa zelenim parčićima zemlje ili biljkama na njegovom telu. Kao Zemlja, često se viđa kako leži ispod Nut, naslonjen na jedan lakat, jednim kolenom savijenim prema nebu, ovo prestavlja planine i doline na Zemlji. Često je naslikan i sa guskom na njegovoj glavi ili kao guska.
Od rodbinskih veza pripisuje mu se da je sin Shu i Tefnut, brat blizanac od Nut, muž od Nut, otac Ozirisa i Isis, Seth i Nephthys. Još na nazivaju i Keb.


Hapi

Kultni centri su širom Egipta. Hapi je bio veoma važno božanstvo za svakoga ko živi u dolini Nila. On je bio Bog Nila, posebno poplave, njegove pristalice su ga obožavale i bio je čak i iznad Boga Ra. Posle svega, bez sunca Egipćani mogu živeti u tami, ali bez Nila će pomreti. Verovalo se da su Hapijev izvor bila dva vrtloga u pećinama na ostrvu Elephantine. Na njegovom putovanju zamišljen je kako teče kroz podzemni svet, kroz nebesa i onda kroz Egipat. Bio je odgovoran za pojenje livada donošenje jutarnje rose. Ali najvažnije je da je donosio plodne poplave. Poplave su bile vrlo važne za Egipćane jer u jednom periodu godine Nil bi nadošao i na taj način navodnjavao zemlju i tako je činio plodnom.

Hapi je obezbeđivao hranu i vodu za ishranu i za ponude Bogovima. Kao Bog plodnosti pridružen je Ozirisu.
Predstavlja se kao čovek sa bradom obojenom plavo ili zeleno, sa ženskim grudima, nagoveštavajući njegove moći ishrane. Kao Bog severnog Nila on nosi biljke papirusa na njegovoj glavi i kao Bog južnog Nila nosi biljke lotosa. Često se mogao videti i kako nosi ponude hrane ili kako sipa vodu iz vaze. Ponekad je naslikan nudeći dve biljke i dve vaze što simboliše gornji i donji Egipat.

Nekhebetin je muž .
Njegovo ime se često brka sa Horusovim sinom koji se zove Hapy.


Hator

Kultni centri se nalaze širom Egipta, a posebno u Denderi. Zato što se njeno obožavanje proteže još u predinastičko vreme, nalazimo Hathor identifikovanu sa mnogim lokalnim Boginjama i možemo reći da su sve te Boginje samo različite forme Hathor. Nalazimo je u ulozi Boginje nebesa, Boginje sunca, Boginje meseca, Boginje istoka, Boginje zapada, Boginje vlage, Boginje plodnosti, Boginje poljoprivrede i Boginje podzemnog sveta.

Hathor je bila Boginja radosti, materinstva i ljubavi. Smatrala se za zaštitnicu trudnica i babica. Bila je pokrovitelj svih žena bez obzira na njihov položaj. Kao Boginja plodnosti i vlage, Hathor se pridružuje sa poplavama Nila. U legendama o Ra, Hathor se naziva "okom Ra".

U kasnijim vremenima kada je Oziris povećao popularnost, njena uloga je izmenjena. Sada je dočekivala pokojnike sa dobrodošlicom u podzemni svet, deleći vodu dušama mrtvih iz grana drveta sikamor (egipatska smokva) i nudeći im hranu.

Originalno je obožavana u formi krave, ponekad kao krava sa zvezdama na njoj. Kasnije je predstavljaju kao ženu sa glavom krave i konačno sa ljudskom glavom širokog i mirnog lica, ponekad se opisuje sa ušima ili rogovima krave.
Često se može videti i sa parom rogova iznad njene glave, a između je disk koji simboliše mesec.

Kćerka je od Nut i Ra, žena od Ra, majka od Ihy. Mnoge legende je portretišu kao majku Horusa.

Heleni

Grci, nekada nazivani Heleni (sami sebe i dalje tako nazivaju na grčkom jeziku, a od tog naziva sačinjene su i izvedenice - naziv za grčku državu i sve što je grčko) čini glavni deo stanovništva današnje, ali i drevne Grčke. Ime Heleni potiče od Rimljana, tačnije rimskog naziva za jedno od grčkih plemena kolonizovanih u južnoj Italiji.

Grčka zajednica naroda počela je da se formira još od 12. veka pre nove ere mešanjem starog, predgrčkog (pelazgijskog) stanovništva sa doseljenicima iz Male Azije i plemena iz severozapadnih delova Balkanskog poluostrva. Grci su osnivali mnoge kolonije po Sredozemlju i na obalama Crnog mora tokom vekova svoje superiornosti.


Helios

Kao blistavi bog sa zlatnom kosom i krunom od sunčevih zraka, Helios je bio dostojno otelotvorenje Sunca. Prema legendi, stanovao je na istočnoj obali Okeana, u zlatnoj palati, iz koje je svakog jutra izlazio u zlatnim kolima u koja su bila upregnuta četiri krilata konja, i u njima je putovao preko nebeskog svoda. Obasjavao je zemlju zracima koji su joj darovali svetlost, toplotu i život. Uveče je na zapadu opet silazio u vode Okeana. Tamo ga je čekala zlatna lađa kojom se vraćao u svoju palatu, a sledećeg dana bi ponavljao putovanje. Helios je sve mogao da vidi i čuje i bio je bistro oko olimpskog Zevsa. Voleli su ga bogovi, ljudi, životinje i biljke. Jedino u podzemnom Hadovom carstvu nije bio dobrodošao gost. Sam mu se, međutim, uklanjao po sopstvenoj volji.

Heliosova žena bila je okeanida Perza. Na istoku je s njom imao sina Ejeta, koji je postao kralj u Kolhidi, a na zapadu kćer Kirku, moćnu čarobnicu. S Perzinom sestrom Klimenom imao je sina Faetona, poznatog po nesrećnoj vožnji nebeskim kolima, i nekoliko kćeri. Osim njih imao je još dve kćeri s nimfom Neerom. Zvale su se Faetusa i Lampetija, a čuvale su mu stada stoke na ostrvu Trinakiji, današnjoj Siciliji. Tu je bilo sedam stada krava i sedam stada jaganjaca, svako od po pedeset komada. Bila su simbol trista pedeset dana i trista pedeset noći (mesečeva godina kod Grka je imala pedeset nedelja po sedam dana). Prema nekim mitovima, Helios je osim Perze (pre ili posle nje) imao ženu Rodu, kćer boga mora Posejdona. Po njoj je nazvao ostrvo Rodos, koje je izvukao iz morskih dubina, jer na svetu za njega ništa nije ostalo kada su bogovi delili vlast i imanja. Zbog toga su ga stanovnici Rodosa posebno poštovali, kao i svi Grci, a posle njih i Rimljani, iako kod njih kult Heliosa nikada nije imao takvo značenje kao kult sunca i bogova sunca u Egiptu ili u zemljama Bliskog istoka.


Horus

Onaj koji je iznad. Kultni centri su širom Egipta. Ime dolazi iz egipatske reči Hor koja se prevodi kao "lice". Njegove oči predstavljaju sunce i mesec.
Pristalice Horuse su izvršile invaziju na Egipat u predinastičkoj istoriji, u to vreme je bio poštovan kao ratni diktator. Postao je deo državne religije i bio je pridružen Bogu sunca Ra. Horus je bio veoma važan za državnu religiju tako da su faraoni smatrani njegovom ljudskom manifestacijom i čak uzimali ime Horus.
U popularnijim religijskim verovanjima bio je sin Ozirisa i Isis. Osvetnik očevog ubistva i model savesnog sina. U ovim pričama nalazimo ga u bitkama sa njegovim ujakom Setom.

Možemo naći različita predstavljanja Horusa, ali najčešće je soko ili čovek sa glavom sokola.
Ima mnoga druga imena, pa ćemo opisati neka:
Haroeris (Horus stariji) - rana forma Horusa. Bio je Bog svetlosti. Oči su mu predstavljale sunce i mesec. Bio je takođe brat Ozirisa i Seta. Ponekad je bio sin ili muž Hathor.

Horus Behudety - u formi Horusa od Edfua predstavlja podnevno sunce. Bio je obožavan u zapadnoj Delti, a kasnije kako se njegov kult širio gornjim Egiptom, kultni centar je uspostavljen u Edfuu. Horus od Edfua bori se u velikoj bici sa Setom i armijom zaverenika. Naslikan je kao lav sa glavom jastreba.

Ra-Harakhte - ovaj Horus je bio identifikovan sa Ra i dnevnim putem sunca od horizonta do horizonta. Dva božanstva su kombinovana i postala Ra-Harakhte. Predstavljen je kao soko ili čovek sa glavom sokola noseći solarni disk i duplu krunu.

Harmakhet - u ovoj formi je predstavljen kao izlazeće sunce i bio je pridružen sa Khepri. Takođe je smatran čuvarem mudrosti. Ponekad je slikan kao čovek sa glavom sokola, ali najprepoznatljivija forma je sfinga sa glavom ovna.

Harsiesis (Horus sin od Isis) - ovaj Horus je bio sin Isis i Ozirisa. Posle smrti Ozirisa, Isis ga je dovela na plutajuće ostrvo u močvarama Butoa. Dete je bilo slabo i u konstantnoj opasnosti od njegovog zlog ujaka Seta koji je slao zmije i čudovišta da ga napadaju. Ali njegova majka Isis je bila odlična magijskim veštinama i odbijala zlo koristeći čini protiv stvorova i maladi Horus je preživeo i porastao.

Harpokrates (dete Horus) - kao dete je predstavljen kao novorođeno sunce. Uobičajeno je predstavljen kao dete koje sedi i sisa palac. Iako dete nosio je kraljevsku krunu i uraeus.

Harendotes (Horus osvetnik oca)

Har-pa-Neb-Taui (Horus gospodar dve zemlje)

Izis

Hram posvećen Isis nalazi se na ostrvu Fila, blizu prve katarakte. Nju duboko poštuju širom celog Egipta.
Isis je jedna od najranijih i najvažnijih boginja drevnog Egipta. Smatrana je kao ženski kontrapunkt Ozirisu, uloga koju je verovatno zauzimala pre svanuća dinastičkog Egipta. Nijedno drugo božanstvo nije izdržalo probu vremena tako dobro kao Isis. Njen kult nije ugašen sa drugim egipatskim bogovima, ali je bilo prigrljeno od strane Grka i Rimljana, njeno obožavanje se održalo do današnjih dana.

Poštovana je od Egipćana kao velika boginja-majka i predstavlja materinski duh u svojoj najintimnijoj formi. Često je viđana kako doji mladog Horusa. U Ozirisovoj legendi ona je viđena kao savesna supruga, žalosna udovica i kao zaštitnik mrtvih.

Kao boginja sa krilima može predstavljati vetar. U legendi o Ozirisu ima upućivanja da Isis cvili i jeca kao vetar. Takođe je stalno u putovanju gore i dole zemljom u potrazi za njenim izgubljenim mužem. Po nalaženju Ozirisovog tela, ona uzima oblik jedne od najbržih ptica, sokola. Lepršajući iznad njegovog mrtvog tela ona cvili i jeca. Ona vraća Ozirisu život lepršanjem njenih krila i puneći njegova usta i nos vazduhom.

Isis je bila velika čarobnica, boginja magije. Zajedno sa Totom, naučila je čovečanstvo tajnama medicine. Ona je balsamovala i čuvala Ozirisa. Često je predstavljena u podnožju mrtvačkog kovčega sa dugim raširenim krilima da zaštiti pokojnike.

Često je viđamo sa rogovima i solarnim diskom na njenoj glavi. Ponekad je naslikana sa krilima, važno je reći da je ona jedna od samo nekoliko božanstava sa krilima u drevnoj egipatskoj mitologiji.

Rođačke veze: kćerka od Nut i Geb. Sestra Ozirisa, Nephthys i Seta. Žena Ozirisa. Majka Horusa.


Khepri

Onaj koji dolazi u egzistenciju. Kultni centar se nalazi U Heliopolisu, svetom gradu. Heliopolis više ne postoji, a nalazio se u jednom od sadašnjih delova Kaira, vremenom je ostao samo jedan obelisk na ulazu u Heliopolis, a na njegovim ruševinama su izgrađene kuće. Smatran je za prvo kopno koje se pojavilo posle potopa.

Bog sunca, povezan sa njegovim izlaskom. Zbog njegove asocijacije sa sunčevim izlaskom, smatran je jednim od Bogova stvaralaca. Khepri je gurnuo sunce preko neba na isti način na koji skarabej gura kugle izmeta preko zemlje.

Predstavljen je kao čovek sa glavom skarabeja ili skarabej.

Sam je sebe stvorio. Od drugih mogućih imena spominje se kao Khepra, Khepera.


Khnum

On je Bog hladnih voda. Kultni centri se nalaze na ostrvu Fila, Elefantin i Esni.
To je veoma drevno božanstvo. Kao Bog vode povezivan je sa godišnjim poplavama Nila. Njegovo ime znači da stvara. On je bio stvaralac svega što postoji i što će biti. On je stvorio Bogove i oblikovao čovečanstvo na grnčarskom točku.

Predstavljen je kao čovek sa glavom ovna. Sam je sebe stvorio.
Od drugih imena spominje se kao Khnemu.

Kralj Egej

Egejsko more dobilo je naziv prema starogrčkom kralju Egeju. Prema antičkoj legendi, u Atini je vladao stari kralj Egej koji je svake osme godine morao da šalje lađom sedam atinskih devojaka i sedam mladića na Krit kao danak svirepom kralju Minosu. Minos je u svojoj palati od hiljadu soba međusobno povezanih u nepregledni lavirint držao čudovište Minotaura, pola čoveka, a pola bika, koji je proždirao mlade Grke. Egejev sin Tezej odlučio je da ubije Minotaura i tada saopšti ocu da će ako pobedi, po povratku kući na brodu istaći belo, a ako pogine, njegova posada će istaći crno jedro. Kada je doplovio na Krit, Minosova kći Arijadna pomogla je Tezeju da se snađe u palati sa lavirintom i ubije Minotaura. Nakon ubistva Minotaura, Tezej je otplovio lađom i poveo Arijadnu, ali mu ju je oduzeo Dionis na ostrvu Naksosu uz koje je njegova lađa pristala. U gorkoj tuzi za devojkom Tezej je zaboravio na obećanje dato ocu i isplovio je sa razvijenim crnim jedrom. Stari kralj Egej ugledao je sa visoke litice da se izdaleka približava Tezejev brod sa crnim jedrom i u očaju se bacio u more. Od tada se, po legendi, ono zove Egejsko more.


Lakonski govor

Spartanci, stanovnici Lakonije na Sparti u staroj Grčkoj i čuveni ratnici, ostali su u istoriji poznati po čeličnoj disciplini i oštrim vaspitnim merama, ali i po - škrtosti na rečima. Otuda danas izraz "lakonski govor" ili "govoriti lakonski" znači sasvim kratak govor, odnosno govoriti vrlo kratko i sažeto.

Jedna od legendi o Spartancima kaže da su jednom prilikom dobili od Atinjana, svojih najvećih neprijatelja, oštru, preteću poruku koja je glasila:

"Ukoliko ne učinite ono što zahtevamo, povešćemo vojsku na vas i ako vas pobedimo, opljačkaćemo vam sva imanja, sravniti vaše gradove sa zemljom, a decu i žene porobiti."

Hrabri Spartanski ratnici, poznati po svojim uspešnim vojevanjima, odgovorili su na poruku samo jednom rečju: "Ako..."


Maat

Maat je Boginja istine, a kultni centri se nalaze duž celog Egipta. Maat predstavlja ideale zakona, poretka i istine. Reč Maat se prevodi kao "ona koja je ispravna". To sadrži u sebi bilo šta što je istinito, uređeno ili uravnoteženo. Ona je ženski duplikat Thoth-a. Znamo da je drevna Boginja zato što je nalazimo u brodu od Ra kao ružu iznad voda ambisa Nu prvog dana. Zajedno sa Thoth-om su unosili dnevni kurs Boga sunca Ra. Ponekad je nazivana "oko Ra" ili "kćerka Ra".Maat takođe igra važnu ulogu u knjizi mrtvih. U "Haal of Maat" je vršeno presuđivanje mrtvima. To je rađeno tako što se na jednoj strani vagalo srce umrlog, a na drugoj je bilo pero od Maat. Ako je srce bilo lakše, tada je osoba bila dostojna susreta sa Ozirisom posle života. Ako bi srce bilo teže od pera tada bi osoba bila proždrana od Ammut.

Maat se predstavlja kao žena koja nosi visoko nojevo pero na glavi. Od srodstva je kćerka Ra, žena od Thotha. Još je negde nazivaju Mayet.


Min

Min je poglavar nebesa. Kultni centri su u Panopolisu i Koptosu. U drevnim vremenima Min je bio nebeski Bog čiji je simbol bila munja. U srenjem kraljevstvu bio je identifikovan kao Bog-soko Haroeris (Horus starešina). Iznad svega Min je bio obožavan od strane muškaraca kao Bog plodnosti. Takođe se viđa kao Bog kiše koji promoviše plodnost prirode, specijalno rast žita.

Za vreme Min festivala koji su slavili početak sezone sađenja, nalazimo faraone kako ceremonijalno motikaju zemlju i navodnjavaju polja pod supervizijom Mina. Isto tako kao što je Minov festival označavao početak sezone žetve, faraon je viđen kako kosi žito.

Uprkos njegovim asocijacijama na plodnost, Min je takođe poznat kao Gospodar Istočne pustinje. U ovoj ulozi bio je zaštitnik karavana koji su išli iz njegovog kultnog centra Koptosa ka Crvenom moru. Kao gospodar stranih zemalja bio je zaštitnik nomada i lovaca.

Slikan je sa bradom sa nogama skupljenim zajedno. Nosio je dva visoka pera, isti šešir kao što nalazimo da Amun nosi. Njegova ruka je podignuta držeći bič ili munju. U novom kraljevstvu bio je predstavljan kao beli bik.

Rođačke relacije su mu da je sin Ra ili Shu.

Minotaur

Minotaur (grčki Minotauros, latinski Minotaurus) poznata je mitološka ličnost - čudovište iz knososkog Lavirinta, koje je imalo ljudsko telo i glavu bika. Njegova majka je bila Pasifaja, žena kritskog kralja Minosa, a otac - sveti beli bik u koga se Pasifaja zaljubila u Minosovom odsustvu. Da bi sakrio rođeno čudovište, kralj Minos je naložio slavnom atinskom graditelju i umetniku Dedalu da sagradi Lavirint u koji je zatim zatvorio Minotaura. Minos je u Lavirint bacao mladiće i devojke iz Atine, koje je na Krit svakih devet godina morao da šalje atinski kralj Egej kao iskupljenje, pošto je na Olimpijskim igrama u Atini ubio Minosovog sina Androgeja. Od tog danka u krvi Atinu je spasio Egejev sin Tezej, koji se dobrovoljno javio da bude poslat u Lavirint zajedno sa drugim žrtvovanim mladićima i koji je tamo, uz pomoć Minosove kćeri Arijadne, u teškoj borbi ubio Minotaura.


Mut

Kultni centar Teba tj. današnji Luksor. Mut je božanska majka, kraljica svih Bogova. Ona je ženski par sa Amunom. Mut je prisvojila mnogo od drugih egipatskih Boginja koje su predstavljale osobine materinstva. Za vreme Novog kraljevstva, venčanje Mut i Amuna je bila jedna od najvećih godišnjih proslava. Amun bi dolazio iz njegovog hrama u Karnaku u velikoj pratnji da poseti Mut u njenom hramu u Luksoru. Uprkos venčanju sa Amunom, Mut je bila biseksualna, možda da bi pojačala njenu poziciju kao majka svih stvari. Njen hijeroglifski simbol bio je lešinar, to je nošeno na krunama egipatskih kraljica da simboliše njihovo materinstvo.

Predstavlja se kao žena koja nosi šešir sa simbolom lešinara, sa duplom krunom gornjeg i donjeg Egipta. Na nekim slikama glave lešinara štrče iz njenih ramena. Ponekad drži skiptar od papirusa.
Od rođačkih veza je žena Amuna, majka svih Bogova, majka svih živih stvari.


Neith

Kultni centar je u zapadnoj Delti. Neith je bila Boginja lova. Takođe može biti i Boginja rata. Njeno obožavanje datira iz predinastičkog perioda. U drevnim vremenima nazivana je "majka Bogova" i "Velika Boginja". Smatrana je za čuvara muškaraca i Bogova.

Kasnije Neith viđamo kao zaštitnika mrtvih, često je viđamo kako stoji sa Nephthys u uzglavlju sarkofaga. Ili asistirajući Isis, Nephthys i Serqet da čuvaju Kenopik tegle. Kao "Otvarač puteva " bila je vodič u podzemlju, ženski Anubis. U osamnaestoj dinastiji uzela je atribute Hathor, kao zaštitnik žena. Kao božanstvo stvaranja rečeno je da će biti žena Khnuma u Elefantinu. Zamoljena je za njenu mudrost da arbitrira u velikoj svađi Horusa i Seta.

Neith je preuzela ulogu nacionalnog božanstva za vreme dvadesetšeste dinastije, kada su kraljevi odbili napad Asiraca i obnovili Egipat. Ovaj period je trajao oko vek i po i tendencija u umetnosti i religiji je bila da se obnovi slava prošlosti. To je bilo odgovarajuće vreme za obožavanje neke drevne Boginje.

Slikana je kao žena koja nosi crvenu krunu Donjeg Egipta, držeći luk i strele. Njen kultni znak bio je štit i ukrštene strele. Povremeno je bila predstavljana kao velika krava, majka od Ra.

Rođačke veze variraju od vremenskog perioda. Majka Sobeka, Isis, Horusa i Ozirisa. Ili majka Ra. Faraon Nectanebo II iz dvadesetšeste dinastije ju je potvrđivao kao svoju majku. Žena Khnuma.

Pandora

(Grč. Pandora. lat. Pandora - žena titana Epimeteja, koja je na svet donela zlo i patnju)

Kad je titan Prometej, prijatelj i zaštitnik čovečanstva, naučio ljude da koriste vatru, služe se spravama, obrađuju polja, grade kuće, leče bolesne, zatim da čitaju, pišu i računaju, ljudima je svanula zora srećnog života. Postali su razumniji i toliko moćni da su prestali da se boje bogova. To se, naravno, nije svidelo najvišem bogu Zevsu. Uništiti čovečanstvo nije mogao, kako je to najpre nameravao, pa je odlučio da na ljude pošalje zlo i bar tako im zagorča život. Naredio je bogu Hefestu da od zemlje i vode napravi predivnu devojku, a kad je Hefest to učinio, udahnuo joj je život i zamolio sve bogove da je bogato daruju.

Bogovi su bili široke ruke pa su joj osim dobrih darova dali i takve kojih su sami hteli da se reše. Zevs je devojci dao ime Pandora ("Svedajuća") i zapovedio bogu Hermesu da je sa svim tim darovima, zatvorenim u čvrstoj škrinji, odvede na svet Prometejevom bratu Epimeteju. Zevsova namera se ostvarila: Epimetej se u Pandoru zaljubio i, uprkos Prometejevim opomenama, njome se oženio.

Pandorina sudbonosna kutija nije bila dugo pod ključem. O tome kako je došlo do njenog otvaranja postoje dve verzije: prema jednoj, Pandoru je na to nagovorio Epimetej, a prema drugoj, Pandora je sama podigla poklopac i u taj čas su iz kutije izletele sve nevolje, sva zla, bolesti, muke i stradanja i razleteli se po čitavom svetu. Pandora je poklopac brzo zatvorila, ali u kutiji je ostalo još samo ono što su beda i patnja potisnuli na samo dno: nada.


Pegaz i Belerofont

Mit koji je bio veoma omiljen u antičkim vremenima danas je manje poznat po junaku Belerofontu, a više po njegovom konju Pegazu. Belerofont je bio unuk čuvenog Sizifa i sin korintskog kralja Glauka. Svojom lepotom, snagom i odvažnošću bio je sličan bogovima. Nesrećnim slučajem je počinio ubistvo, pa je bio izgnan iz Korinta i utočište je pronašao kod Proita, kralja Tirinta. Njegova žena se zaljubila u naočitog mladića koji ju je odbio, pa je ona osvetu zatražila od svog muža koji je mladića poslao svome tastu, kralju Likije. Kralj Jobat je priredio gozbu koja je trajala 9 dana, a kada je saznao da na kraju treba da svog gosta ubije, nije se usuđivao da to učini, već je odlučio da mladića pošalje na nemogući zadatak. Naložio mu je da ubije čudovište Himeru, zastrašujuće biće koje je bilo spoj lava, divokoze i zmije i koje je bljuvalo vatru iz vulkana Kulehimera. Belerofont se obratio proroku za savet, a on je glasio da Himeru može ubiti samo ako prethodno sebi pribavi Pegaza, božanskog besmrtnog konja koji leti brzinom vetra. Pegaz je izleteo iz odsečene glave Gorgone Meduze i živeo je na gori Helikonu, ali je često dolazio da pije vodu na korintskom akropolju. Kada je Belerefont prespavao u hramu Palade Atine, boginja mu je u snu poklonila zlatnu uzdu kojom će moći da obuzda i pripitomi Pegaza. Belerofontu je to i pošlo za rukom i leteći na Pegazu napao je Himeru strelama iz vazduha i napokon je ubio. Kasnije je Belerofont sa Pegazom odlazio i pobeđivao u najneverovatnijim poduhvatima sve dok nije poželeo da se sa njim popne na Olimp. Zevs je ovaj pokušaj smatrao najvećom drskošću i poslao je obada da ugrize Pegaza. Konj se trgao i zbacio Belerofonta koji je udario glavom o zemlju i izgubio razum.


Plejade

Grč. Pleiades, lat. Pleiades ili Vergiliae - kćeri titana Atlasa i okeanide Pleone)

Bilo ih je sedam: Maja, Meropa, Elektra, Tajgeta, Alkiona, Kelena i Steropa. Kad su njihove posestrime Hijade umrle od tuge za svojim mrtvim bratom Hijantom, oduzele su sebi život od žalosti, i najviši bog Zevs ih je pretvorio u sazvežde.

U mitovima su značajnu ulogu imale prve tri: Maja je postala majka boga Hermesa, Meropa - žena korintskog kralja Sizifa, a Elektra - majka kralja Dardana, praoca Ila, osnivača Troje. Prema ranim verzijama mitova, Tajgeta je postala majka Lakedemona, prvog spartanskog kralja. Jedna od njih je na nebu teško vidljiva, a druga se vidi tek povremeno: to su Meropa, koja se stidi što se udala za smrtnika, i Elektra, koja je nakon pada Troje raspustila kosu i luta nebom kao kometa.


Prometejev poduhvat

Prometejev poduhvat, nama poznat iz grčke mitologije, postao je simbol neprestane borbe protiv sile i nepravde. Prometej, što u prevodu znači "promišljen", bio je sin jednog od Titana, prvobitnih grčkih božanstava, i nimfe. Njegov brat je bio džinovski Atlant koji je vladao tajanstvenim potonulim kontinentom Atlantidom, i danas zanimljivim za avanturiste i naučnike. U borbi Zevsovog oca Krona zajedno sa Titanima, a protiv olimpijskih bogova koje je predvodio Zevs, Atlant je stao na stranu svojih predaka. Pošto je Zevs odneo pobedu, osudio ga je da zauvek podupire nebesa svojim plećima.

Međutim, Prometej je bio mudriji od svog brata. On je predvideo ishod ove borbe i stao na stranu pobednika. Pošto je pomogao pri rađanju Atine, boginje mudrosti, ona ga je naučila raznim veštinama: astronomiji, arhitekturi, matematici, medicini, metalurgiji, koje je on prenosio čoveku - svojoj tvorevini. Jer, prema jednom grčkom predanju, upravo je Prometej od gline i vode stvorio smrtne ljude kojima je Atina udahnula život. Kao njihov tvorac, zaštitnik i dobročinitelj, nastavio je da ih usavršava, podučavajući ih svemu onom čemu je njega učila mudra boginja. Međutim, to je izazvalo Zevsov gnev, jer je shvatio da se na ovaj način snaga i sposobnost ljudi stalno uvećavaju.

Naljutivši se jednom prilikom na Prometeja koji ga je lukavstvom nasamario, a potom mu se i podsmevao iza leđa, Zevs je odlučio da ga kazni time što je ljudima oduzeo preko potrebnu vatru. Ali mudri Prometej se nije pomirio sa ovom odlukom. Sporednim ulazom je dospeo na Olimp, zapalio je baklju o usijane sunčeve kočije i razbio je na nekoliko ugaraka koje je sakrio. Potom se iskrao sa Olimpa i ljudima odneo vatru. Zevsa je ovaj postupak toliko razljutio da je odlučio da kazni i vinovnika krađe i sve smrtnike. I dok je ljudima poslao prelepu Pandoru sa kovčegom punim zala i nesreća, Prometeja je okovao za stub na Kavkazu gde mu je orlušina celog dana kidala telo. Bolu nije bilo kraja, jer bi se tokom noći njegovo telo obnavljalo. Ovaj mit postao je inspiracija mnogim umetnicima koji su stvorili brojna značajna literarna i muzička dela.

Volkano - italski bog vatre

Volkano (Vulkan, Volkanus) stari je italski bog vatre koji je od najranijih vremena imao u starom Rimu svog sveštenika i dan posvećen samo njemu - 23. avgust. Ovaj praznik pada u vreme najvećih letnjih vrućina, kada prete opasnosti od požara. Stoga su na taj dan, na prostoru posvećenom ovom bogu, žrtvovane sitne ribe iz Tibra koje su bacane u vatru kako bi se umilostivio Volkano i zaštitio narod i njegovu imovinu od požara. Pošto je smatran tvorcem i nosiocem večne vatre, u III veku sagrađen je i posvećen mu je hram na Marsovom polju van gradskih bedema. Posle Neronove paljevine Rima, Domencijan je naredio da se u svim delovima grada Volkanu postave žrtvenici na kojima su žrtvovane životinje riđe boje (boje vatre) - riđe tele i vepar. Pod grčkim uticajem, Volkano je postao i bog kovačke veštine i vremenom je poistovećen sa Hefestom iz grčke mitologije. Vulkani, mesta na kojima izbija užarena istopljena lava iz središta Zemlje, dobili su naziv po ovoj mitološkoj ličnosti.

Izvor; Vesela skola