Tema: Beograd

Beograd kojeg vise nema...

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Ada Ciganlija

Naziv Ada Ciganlija potice od kombinacije keltskih reci 'singa' što znaci ostrvo i 'lia' što znaci podvodno zemljište.
Ime 'Singalija' je vremenom iskvareno i prevedeno u današnji naziv Ciganlija.
Ada Ciganlija je izuzetan model urbanog poluostrva, oaza zdravlja, mira, zelenila, sporta i kulture koja se nalazi
na svega 4km od centra Beograda. Njena dužina je oko 5,5km a prosecna širina oko 500m.
Ukupna površina, ukljucujuci Makiš, Adu Medicu i akvatorij, iznosi oko 800 hektara.
Kopnena teritorija Ade Ciganlije, udobno je smeštena izmedu Savskog jezera na jugu i Cukarickog rukavca na severu.

Savsko jezero, omiljeno kupalište nebrojenih generacija Beogradana i njihovih gostiju, dugacko je 4.2km , prosecne širine 200m, a dubina 4,5m.
Zapremina mu je oko 4 miliona m3 vode, cija cistoca odgovara najvišim svetskim standardima.
Uprava Ade Ciganlije uz pomoc odgovarajucih gradskih i republickih institucija, neprestano prati cistocu vode, smatrajuci je jednim od najvažnijih
preduslova za neometano odvijanje mnogobrojnih aktivnosti na vodi i oko nje.

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedan od centralnih ekoloških punktova na mapi Srbije. Poluostrvo, nekada ostrvo, je nastalo taloženjem recnog
nanosa u vodama Save i Dunava. Zahvaljujuci blagotvornoj kombinaciji uticaja vodenih površina i šumskih kompleksa,
Ada ima specificnu mikroklimu, koja se odlikuje povecanom vlažnošcu vazduha i nešto nižim letnjim dnevnim temperaturama, u odnosu na
ostale delove grada. Glavna klimatogena vegetacija Ade su hrastove i borove šume. Sredinom prošlom veka ona je bitno obogacena unošenjem
americke topole i zelenog jasena. Najdivljiji delovi Ade prekriveni su nekultivisanom vegetacijom, što otežava prolaz, ali i podstice istraživacku
strast i avanturisticki duh poluostrva.

Ada Ciganlija obiluje životinjskim svetom, pri cemu su najbrojnije zajednice ptica, posebno divljih pataka i galebova, ali i fazana i prepelica.
Ada je jedno od retkih mesta u gradu, gde još uvek možete videti u prirodi srnu ili zeca.

Iako se s razlogom naziva «Beogradskim morem» i omiljenim izletištem, Ada je mnogo više od toga. Na njenim mnogobrojnim vodenim i suvozemnim
sportskim terenima, odvijaju se najrazlicitija takmicenja od kojih mnoga imaju zvanicni karakter. Na desetine manifestacija, od nacionalnih,
balikanskih i drugih medunarodnih šampionata, u veslanju, kajaku, kanuu, preko oficijelnih takmicenja u plivanju, sportskom penjanju i biciklizmu,
do odbojke na pesku, strit basketa, ragbija, golfa i sl. Može se slobodno reci da ne postoji sport cije je upražnjavanje moguce na Adi,
a da nije zastupljen. To potvrduje cinjenica da se na Adi mogu videti novi, još ne toliko afirmisani sportovi u našoj zemlji, kao što su peintbol,
akvasoker, bejzbol, ragbi, golf...

Ada Ciganlija se nalazi pred realizacijom nekih od najvecih poduhvata u svojoj istoriji. Ako ste pomislili, šetajuci Adom, da nedostaje
recimo «WaterLand», ili neki slicni zabavni park, bar jedna kulturna manifestacija evropskih razmera, još tipova prevoza, još raznovrsnija ugostiteljska ponuda,
moderna savremeno opremljena marina... to znaci da se vaše želje poklapaju sa našim namerama.


Toranj

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Piknik prostor

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Laserski show

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Beogradski Zoo Vrt...

Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић.
Свечано је отворен на Петровдан - 12. јула.

Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи,
муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.


Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили.
Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом
време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао
за даље планове и изградњу.

Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам,
а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест
хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован:
најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен.
Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара,
колико и данас заузима.

По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Милорад Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања
1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште.
Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много
људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона
разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину,
морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

KALEMEGDAN I BEOGRADSKA TVRDJAVA

Kalemegdan i Beogradska tvrdava su mesta koja nijedan posetilac Beograda ne sme propustiti. Najstariji delovi Beogradske trvdave poticu iz prvog veka Nove Ere, kada se na ovom mestu nalazilo rimsko vojno utvrdenje. Sama tvrdava (podeljena na donji i gornji grad) i njena okolina (kalemegdanski park) nalaze se na ušcu reke Save u Dunav, što danas znaci fantasticnu panoramu, ali je nekada bilo glavni uzrok stalnih okupacija i ratova oko ove strateške tacke. Upravo zbog toga Kalemegdan danas svedoci o istoriji razlicitih klutura i umetnosti njegovih mnogobrojnih osvajaca.

Prvo utrdenje na ovoj lokaciji podigla su keltska plemena u trecem veku pre nove ere, pod imenom Singidunum. Kasnije su u vreme Rimljana ovde je bazirala IV legija Flaviusa, i gradansko naselje pored tvrdave polako je pocelo da se razvija. Medutim, Singidunum su 441. potpuno zbrisali Huni. Grad je obnovio car Justinijan, koji je Kalemegdan ogradio jakim zidinama (Beograd je u to vreme bio deo Vizantijskog carstva). Slovensko ime Beograd prvi put je zabeleženo u IX veku.

Kalemegdan, odnosno Beograd je u srpske ruke pao tokom vladavine kralja Dragutina u XIII veku, ali se najviše razvio za vreme despota Stefana Lazarevica, koji je i osnivac srpske prestonice. On je stvorio jaku ekonomsku, društvenu i obrazovnu osnovu grada. Beograd ubrzo postaje najveca srpska naseobina, a Stefan Lazarevic na gornjem gradu zida sebi tvrdavu. Nakon njegove smrti, Beograd ponovo osvaja Austrougarska i on postaje jedan o retkih gradova koji uspeva da zaustavi Turke i spreci njihov dalji prodor na sever.

Beograd se prvi put uspešno odbranio od Turaka 1440, a drugi put 1456. godine u cuvenoj bici "Antemurale Christianitatis" (odbrana hrišcanstva), u kojoj je Janos Hunyadi (Sibinjanin Janko) porazio sultana Mehmeda II. Ipak, Turci 1521. godine osvajaju Beograd i grad ostaje u turskim rukama narednih 150 godina.

Godine 1688. Kalemegdan na kratko opet pada u austrijske ruke, a pobeda 1717. dopušta im da pocnu da razvijaju grad. Stilovi gradnje su se promenili i izgled grada je iz orijentalnog prešao u barokni. Postavljena je nova odbrambena struktura iz koje datira i današnji zvezdast oblik tvrdave. Beograd se u to vreme smatrao neosvojivim - nažalost, Austrija je grad izgubila sporazumom 1739. godine i ne želeci da ostavi Turcima tajne savremene arhitekture, tokom svog povlacenja je sistematski razorila grad. Poslednje veliko osvajanje grada dogodilo se 1807. tokom Prvog srpskog ustanka, a Turci su 1867. konacno predali grad Mihailu Obrenovicu.

U svojoj dugoj i krvavoj istoriji, Kalemegdan je rušen preko 40 puta, a posledice ratova i osvajanja su vidljive na današnjem izgledu tvrdave. Na odredenim mestima može se videti nekoliko slojeva zidina razlicite strukture i nacina gradnje, koji poticu iz razlicitih istorijskih perioda.

FONTANA "BORBA"

Rad vajara Simeona Roksandica predstavlja ribara koji se bori sa zmijom. Nalazi se u centru kruzne aleje na Velikom Kalemegdanu. Roksandic ju je napravio za veliku Balkansku izlozbu, koja se 1907. odrzavala u Londonu.
Postoji zanimljivost vezana za ovu skulpturu. Obavesten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo, Roksandic ju je, na osnovu sacuvanog gipsanog modela, izlio ponovo. Kako je obavestenje o katastrofi broda bilo netacno, ostale su dva istovetna primerka "Borbe". Jednu je otkupila Beogradska opstina i posle 1912. godine postavila na Kalemegdanu. drugu je otkupila Zagrebacka opstina i fontanu postavila na Gricu.

SPOMENIK ZAHVALNOSTI FRANCUSKOJ

Rad je Ivana Mestrovica, podignut 11. novembra 1930. godine u znak prijateljstva, uzajamne pomoci i saradnje Srbije i Francuske tokom I svetskog rata. Podignut je dobrovoljnim prilozima Drustva prijatelja Francuske i Drustva nekadasnjih djaka francuskih skola. Bronzana skulptura zene sa macem simbolizuje Francusku koja jurisa u pomoc Srbiji. Postavljena je na visokom postolju, ciju monumentalnost jos vise istice geometrijski resenog partera.
Na ovom mestu nekada se nalazio spomenik Karadjordju, koji je srusen tokom I svetskog rata.
Monumentalnost spomenika istice i masivno zdanje Vojnog muzeja u pozadini.

VOJNI MUZEJ

Smesten je u zgradi bivseg Kartografskog vojnog instituta (sagradjena izmedju 1923. i 1924. godine). Muzej je osnovan 1878. godine, a otvoren za javnost 1904. na Gornjem gradu, u zgradi iz XIX veka. 1915. godine Muzej je potpuno razoren i opljackan od strane austrougarske vojske. Deo zaplenjenih predmeta posle rata je vracen, a muzej obnovljen 1934. godine i smesten u dve zgrade pored rimskog bunara. Za vreme II svetskog rata ponovo je opljackan od strane nemacke vojske. Obnovljen je 1945. godine, a u danasnju zgradu preseljen je 1961. Osim u samoj zgradi, mnostvo eksponata, oruzja iz I i II svetskog rata, kao i starih livenih topova, nalazi se na velikom prostoru oko zgrade.

SAHAT - KULA I KAPIJA

Gradjene su u XVIII veku, u doba austrijske okupacije. Naslanjaju se na srednjevekovni zid Gornjeg grada. Na kuli, gradjenoj u baroknom stilu, nalazi se sat po kome je i dobila ime. Namena joj je bila, kao i drugim objektima iz XVIII veka, smestaj straze, oruzja i drugog vojnog materijala.