Tema: Jagodina

Jagodina


Историја Града Јагодине
Најстарији трагови живота на тлу Јагодине потичу из млађег каменог доба око 5500 година пре нове ере. У првом веку настало је Римско насеље под "Ђурђевим брдом".

Средњовековно село Јагодна први пут се помиње 15.jула (28.јула по новом календару) 1399. године у једном допису Кнегиње Милице и њених синова Стeфана и Вукана, Дубровачкој општини. Овај документ је први сачувани писани податак да је Јагодина постојала у 14.веку, али да је била и привремена владараска резиденција.

8.јула 1411.године Деспот Стефан Лазаревић, одржао је у тадашњој Јагодњој, Сабор уз присуство свештеника и властеле, на коме је донео златопечатну повељу (хрисовуљу) којом је манастиру Хиландар доделио нове повластице и имања.

У време Турака на територији Јагодине настало је насеље, које су Турци назвали Јагодина паланка, па отуда касније и садашње име. У том периоду улога Јагодине била је углавном саобраћајна, као станица ради преноћишта.

Са Кочином крајином 1788-1791. године почињу ослободилачки ратови српског народа против Турака. Две најважније битке на самом почетку Првог српског устанка одиграле су се у Јагодини. У првој бици, Карађорђе је претрпео неуспех, док је у другој победио Турке и тако ослободио Јагодину. После Другог српског устанка Јагодина се привредно стабилизује и развија се у пограничну варош (до 1833.год.) тадашње Милошеве Србије.

На почетку XIX века град је имао око 200 дућана и 330 занатлијских радњи. Педесетих година XIX века отворени су први индустријски објекти, као и школе, апотеке, болница и то:

1846. - Прва фабрика стакла Аврама Петронијевића, уједно и први индустријски објекат у Србији
1850. – Радионица за производњу пловних објеката
1851. - Прво читалиште
1852. - Прва апотека Ђорђа Крстића
1867. - Основана прва болница
1869. - Основана Јагодинска реалка
1879. - Друга стаклара Нацка Јанковића
1884. - Прва банка – Јагодинска штедионица
1884. - Изграђена је железница и први воз пролази кроз Јагодину
1898. - Основана је Јагодинска мушка учитељска школа

Почетком XX века Јагодина је имала велики број индустријских предузећа, као и занатских и трговинских радњи, а 1902.године отпочела је са радом и кланица Пиетра Клефиша.

Јагодину су од окупатора у Другом светском рату ослободиле јединице Црвене армије , 17.октобра 1944.године. Град, тада општина, 22.септембра 1946.године добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу, међутим на референдуму 1992.године враћа му се старо име Јагодина.

јагодина данас


агодина се налази у централној Србији и представља највећи град у Горњевеликоморавској котлини. Град је поред ауто пута, 136 километара јужно од Београда и 100 километара северно од Ниша.

Јагодина се простире у подножју Ђурђевог брда, својеврсног симбола града, лепог и столетним зеленилом украшеног излетишта. Ова својеврсна оаза зеленила од маја до септембра угошћава бројне извођаче и групе, које на летњој сцени, капацитета 1200 места, изводе своје програме. Дешавања на летњој сцени су бесплатна за све посетиоце.


Зоолошки врт “Тигар”, једини у централној Србији, располаже са више од 80 различитих врста животиња.

Урађен је по највишим светским стандардима и до сада је угостио преко 300 000 посетилаца, како из земље, тако и из иностранства.


У непосредној близини овог комплекса је и Аква парк, први у Србији, који располаже са седам базена за спортске и рекреативне активности, а од тога једним олимпијским.

Водене атракције за децу и систем тобогана дужине 600 метара права су туристичка мека током летњих месеци. Број посетилаца ове туристичке атракције се мери стотинама хиљада.


У Јагодини је историја опипљива кроз ликове српских светаца, царева, писаца спортиста. Јагодина је шести град у Европи, а први у Србији који има Музеј воштаних фигура. Поставка садржи 29 фигура истакнутих личности из најраније али и најновије историје Србије.

Туристичку презентацију треба свакако употпунити ботаничком баштом Учитељског факултета где се налази 240 биљака од којих 30 изузетно ретких, које расту само на овим просторима.

У зимским месецима Јагодина је препознатљива и по градском клизалишту, изузетно посећеном од стране ђака али и оних мало старијих, капацитета око 100 клизача.


Препоручујемо и посету институцијама културе највишег државног ранга, Завичајном музеју који са богатом збирком преко 100 000 експоната сваком посетиоцу показује вековни ток живота и рада на овим просторима, и Музеју наивне уметности, јединственој установи у земљи, смештеном у једној од најлепших кућа у граду, који чува преко 2500 слика, скулптура, цртежа и графика најистакнутијих наивних уметника из земље и иностранства, као и културно историјским споменицима какви су Народна библиотека, Црква Светог Архангела Михајла, познатија као ''Стара црква'' која садржи плочу по којој се одређује тачна година рођења Кнеза Милоша и Црква Светог Петра и Павла у центру града.

У непосредној близини Јагодине налазе се значајни архитектонски споменици Моравске школе-манастири Јошаница, Каленић, Раваница и Манасија.


Све ове туристичке јединствености издвојиле су Јагодину не само у овом региону већ и у Европи, као трећу српску туристичку дестинацију по броју посетилаца.

Јагодина данас представља модеран привредни, културни, туристички и административни центар Поморавског округа.

географски положај


Јагодина се простире од 43°52' до 44°07' северне географске ширине и од 21°02' до 21°21' источне географске ширине на надморској висини од 116 метара. Налази се у централном делу Поморавског округа, само 136 км јужно од Београда и 130 км северно од Ниша, на коридору А-10 међународног ауто пута Е-75 и самим тим чини срце Поморавља.

Простире се на површини од 470 км˛ , у подножју Ђурђевог брда, у равници око Белице (која је лева притока Велике Мораве). Кроз територију града протичу рекe Велика Морава и Лугомир, а западно од Велике Мораве налазе се планине, Јухор (755 метара) и Црни врх (708 метара), које припадају Родопским планинама.

Јагодинска општина граничи се са општинама: Свилајнац на северу, Деспотовац на северо-истоку, Баточина на северо-западу. На истоку и југо-истоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу са општином Крагујевац и на југо-западу са општином Рековац.

Клима

Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Заступљена је умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осецају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.

• Најхладнији месец – јануар – просечна температура 0,8°С
• Најтоплији месец – јул – просечна температура 22,2°С
• Просечна годишња температура 11,5°С
• Највлажнији месец – децембар – просечна влажност 84%
• Најсушнији месец – јун – просечна влажност 68%
• Средње месечне количине падавина су најмање у фебруару и износе 35 л/м˛
• Средње месечне количине падавина су највеће у мају и износе 83 л/м˛
• Просечне годишње падавине износе 619 л/м˛
• Најмањи број сунчаних часова – јануар – просечно 65
• Највећи број сунчаних часова – јул – просечно 306
• Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова

саобраћај

Путеви

Према званичним подацима Републичког завода за статистику град Јагодину покрива 248 километара. Од тога 5 регионалних путева, дужине 86 километара и 32 локална пута, укупне дужине 162 километара. Последњих седам година урађено је доста на развој путне мреже. Скоро сви путеви су пресвучени или комплетно асфалтирани.

Ако се изузме међународни ауто-пут Е-75, који тангира град од око 30 километара, других магистралних путева нема.


Саобраћајнице међународног значаја које пролазе кроз Јагодину су:

1.Електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом. Укупна дужина железничке мреже кроз град је 34 километра, од чега је електрифицирано 28 километара и
2.Међународни ауто - пут Е-75, деоница Београд - Ниш.


Од путева регионалног значаја кроз град пролазе следећи путеви:

• Р.214 Крушевац - Параћин - Лапово (траса старог "Цариградског Друма")
• Р.110 Крагујевац - Свилајнац
• Р.218 од регионалног пута Р.214 према Рековцу
• Р.108 Ћуприја - Свилајнац
• Р.217 од Гиља према Варварину и Крушевцу.

становништво


Према подацима Републичког завода за статистику, по последњем попису из 2011. године, укупан број становника на територији Јагодине износио је 71 195, што представља 301-ог становника више у односу на попис из 2002. године. Око 50,70% становника живи у самом граду, а 49,30% живи на селу.

Према етничком саставу на територији града највише живи Срба, затим Рома, Црногораца, Македонаца, Хрвата, Словенаца, Мађара, Бугара, Румуна, Горанаца, Муслимана и других националних мањина.

У табели је дат детаљан број становника, домаћинства и станова по насељима.
Редни
број Назив
Укупан број
становника Укупан број
домаћинстава Укупан број
станова
1. Багрдан 767 323 555
2. Белица 340 131 224
3. Бресје 650 220 285
4. Буковче 833 257 365
5. Бунар 453 159 236
6. Винорача 980 288 432
7. Вољавче 1875 605 719
8. Врановац 136 57 102
9. Врба 204 65 120
10. Главинци 518 180 266
11. Глоговац 1288 375 636
12. Горње Штипље 145 68 143
13. Горњи Рачник 89 31 69
14. Деоница 606 192 289
15. Добра Вода 372 132 181
16. Доње Штипље 200 92 188
17. Доњи Рачник 540 182 234
18. Драгоцвет 1134 386 488
19. Драгошевац 430 96 192
20. Дражмировац 411 125 156
21. Дубока 625 229 322
22. Ивковачки Прњавор 85 27 30
23. Јагодина 36092 13461 17422
24. Јошанички Прњавор 36 19 63
25. Каленовац 21 13 41
26. Ковачевац 285 90 156
27. Коларе 508 152 191
28. Кончарево 1635 523 750
29. Кочино Село 901 272 412
30. Ловци 785 349 507
31. Лозовик 275 111 143
32. Лукар 113 37 76
33. Мајур 2844 848 1027
34. Мали Поповић 371 114 169
35. Медојевац 131 45 59
36. Међуреч 401 127 148
37. Милошево 987 435 719
38. Мишевић 148 69 143
39. Ново Ланиште 608 212 281
40. Рајкинац 389 133 174
41. Ракитово 1895 560 640
42. Рибаре 3517 1042 1397
43. Рибник 289 95 160
44. Сиоковац 349 115 205
45. Слатина 165 64 112
46. Старо Ланиште 452 151 225
47. Старо Село 52 23 59
48. Стрижило 370 316 412
49. Топола 20 7 15
50. Трнава 2391 751 862
51. Црнче 198 81 181
52. Шантаровац 387 140 257
53. Шуљковац 636 210 345
Нераспоређено 1263 0 0
УКУПНО: 71195 24785 33583

Култура и уметност
Град Јагодина, у приличној мери негује свој културни живот, постојањем многих културних институција и организовањем разноврсних културних дешавања.


Народна библиотека у Јагодини је модерна установа са дугогодишњом традицијом у раду са књигом, у неговању и задовољавању културних и образованих потреба средине у којој делује. Главна је матична библиотека за Поморавски округ и као таква представља чвориште библиотечко - нформационог система ове регије. Библиотека раполаже богатим фондом од преко 100.000 књига из свих области људског знања и стваралаштва. Библиотека свој рад организује подсредством одељења и служби. У саставу има Дечије одељење, Одељење одраслих корисника, Одељење стручне књиге, Завичајно одељење, Матично одељење, Одељење периодике, Одељење набавке и обраде библиотечког материјала, Редакцију културно уметничког програма, и Одељење управе. Библиотека има око 4.000 сталних корисника у чијој структури преовладују млади. Укупан простор библиотеке у којој су њене, службе, одељења, радни и магацински део износи 650 м2. Две учионице - за младе и одрасле, користе и за јавне приредбе промоције књига за сусрете са књижевницима , издавачима.


Завичајни музеј је регионална музеолошка установа комплексног типа од изузетне важности са јурисдикцијом над општинама Јагодина, Свилајнац, Рековац и Деспотовац. Музеолошки рад се остварује кроз 5 одељења: археолошко, етнолошко, природњачко, историјско и уметничко. Поред одељења постоје и службе: општа, вођичко - педагошка, библиотекарска, документаристичка, конзерваторска и фототечка. Завичајни музеј је од оснивања 1954. године мењао локације да би коначно 1981. године прешао у зграду бивше "Соколане" ( Соколско друштво "Партизан") изградене 1935. године, дело јагодинског архитекте Момира Коруновица. Зграда музеја је 1987 године проглашена спомеником културе. Музеј има 400 м2 изложбеног простора и депо од 150 м2. Раполаже са око 200.000 експоната велике научне и културне вредности.


Музеј наивне уметности у Јагодини је основан 1960. године као прва музејска установа специјализована за сакупљање чување, заштиту, проучавање излагање и публиковање дела наивне уметности. Смештен је у згради која датира из 1929. године. Данас је то установа са богатом колекцијом од преко 2.000 дела из земље и иностранства почев од 1935. године. Такође, представља један од највећих документационих центара за проучавање наивне уметности у Европи. У својој бранши, највећи је на Балкану и један од најзначајнијих у свету
Историјски архив "Средње Поморавље", основан 1948. године са основном функцијом да прикупља, чува и заштићује, сређује, обрађује, публикује важну архивску грађу и омогуће њену научну, службену и другу употребу. Рад се остварује кроз службе: служба заштите архивске грађе ван архива, у архиву - служба депоа и служба сређивања обраде архивске грађе. У административној згради Историјског архива у Јагодини, налази се и библиотека. Библиотека Архива поседује преко 3.000 библиотекарских јединица и 1.500 периодичних издања. У библиотеци се налази велики број старих и ретких књига од којих је најзначајнија збирка извора Прибављеније iii, издате у Бечу 1795. године. Смештајни простор - депо Историјског архива је у згради некадашње Учитељске школе "Сретен Аџић" која је споменик културе. У депоима је смештено око 4.500 дужних метара архивске грађе тј. 375 фондова и 9 збирки.


"Светозар Марковић"- културни центар својом програмском оријентацијом задовољава потребе грађана Јагодина за најразноврснији културним садржајима. У активности Културног центра Јагодине спадају програми који се одвијају у простору самог Културног центра (сали и фоајеу), као и програми који се одвијају ван тог простора, односно на летњој сцени, затим градском тргу, у сеоским домовима културе, као и у спортској хали ''ЈАССА''. У програме који се одвијају у оквиру простора Културног центра спадају: позоришни, биоскопски, ликовни, дечји и забавни програми, научне трибине, семинари, саветовања, ђачке академије и друге градске манифестације.



Културно – уметничка друштва
Градско позориште у Јагодини, основано је 1947. године и од тада непрестано ради до данас. Годишње се изведе 50 – так представа на Вечерњој сцени и нешто више на дечјој сцени. Представе се изводе у сали Културног центра. Представе градског позоришта извођене су на Позоришном фестивалу "Дани комедије", а Позориште је гостовало у многим градовима Србије, као и у земљама бивше Југославије. Скупштина града Јагодина је два пута наградило Позориште највишим својим признањем – Октобарском наградом града. Поред извођења представа, Позориште је и значајан издавач. У предходне три године, издате су: „Позориште у Јагодини” (монографија поводом 60. година од оснивања) и „Слике сећања“ свих оних, који су на било који начин, прошли кроз позориште. Многи бивши чланови јагодинског позоришта сада су познати и реномирани професионални глумци.

Културно – уметничка друштва

Културно уметничко друштво "Каблови" које је познато и изван граница наше земље, основано је 1952 године и има 350 активних чланова. Има више секција: фолклорну, музичку, ликовну, драмски студио и књижевни клуб. Фолклорна секција наступала је у више земаља Европе: Грчкој , Немачкој, Аустрији, Бугарској итд. Најзначајнија признања које је освојио КУД "Каблови" су Златна плакета Савеза аматера Србије и прва награда на Међународном фестивалу фолклора у Бургасу. Град је КУД-у доделио више Октобарских награда и "Кристалних призми" за изузетан допринос у афирмацији културе.
„ЛУЈ“- Ликовно удружење Јагодина je удружење академских сликара, које броји 24 члана и, по богатству и квалитету стваралаштва, испред је већих ликовних удружења из Крагујевца, Крушевца и др.
„КЛУЈ"- Клуб ликовних уметника Јагодине је основан као друштвена организација са циљем да скупља ликовне уметнике са подручја града Јагодина, да путем личног, самосталног, стваралачког рада, унапређујe, развија и шири ликовну уметност, као интегрални део ликовне културе и културе уопште. Традиционалне изложбе у Јагодини су мартовска и октобарска.


Културне манифестације
„Дани комедије“ - Прворазредни културни догађај који се сваке године одржава у Јагодини представљају "Дани комедије". Од 20. до 27.марта сваке године у Јагодини се такмиче најбоље комедије у извођењу позоришта Србије. На завршној свечаности уручују се статуете "Јованча Мицић" за најсмешнију представу и "Ћуран" за најбоље улоге и решију. Фестивал је 1996. године прославио сребрни јубилеј-25 година постојања.

Први "Фестивал комедије" одржан је 1971. године и имао је равијални карактер. Већ следеце 1972., одржан је Фестивал са садашњим називом и карактером. Одржан је у времену од 20. марта до 12. априла због изненадног избијања епидемије великих богиња. Приказано је седам представа у конкуренцији и једна (Сарајево) ван конкуренције. Статуету "Јованча Мицић" као најсмешнија добила је представа "Буба у уху" коју је режирао Љубиша Ристић а жири је наградио Бранка Плешу за режију представе "Развојни пут Боре шнајдера". Глумачке награде добили су Никола Симић, Јелисавета Сабљић, Мира Бањаћ и Петар Радовановић.
„Музичка јесен“ као културни догађај, са традицијом од 2,5 деценије, доноси у Јагодину звуке најквалитетније музике, у интерпретацији познатих имена инструменталиста и солиста озбиљне музике. Одржава се сваке године, на јесен, под покровитељством Скупштине града Јагодина и у организацији Културног центра.
„Сусрети села“ је манифестација која преко три деценије чува традицију народног стваралаштва, на овим просторима. Младост, таленат, етно мотиви и шароликост ношњи, преплићу се на сеоским позорницама. Ова манифестација традиционално окупља велики број такмичара из сеоских средина и подстиче сеоско становништво на свеукупну активност, од уређења животне средине до успелих уметничких остварења.
На „Сабору традиционалних песама Шумадије и Поморавља“, у организацији Културног центра, учествују мушке и женске певачке групе, које се такмиче у надпевавању.
„Сабор народног стваралаштва“, одржава се у Старом Ланишту, и има такмичарски карактер. Учествују културно-уметничка друштва из села јагодинског подручја. На Сабору се бира културно уметничко друштво које представља Град на традиционалном сабору „Прођох Левач, прођох Шумадију'' у Каленићу.
„Дани Кочине крајине“, организују се у Кочином селу, подно Кочиног храста, старог више од два века. Храст је везан за спомен на капетана Кочу Анђелковића, команданта српских добровољачких јединица, тзв. фрајкора, који су се борили у Аустријско-турском рату.