Tema: Loznica

Loznica


Координате: 43° 32' 03" СГШ, 19° 13' 27" ИГД

У подножју северних падина планина Гучево, недалеко од реке Дрине (непуна 3 км), на надморској висини од 142 м налази се Лозница. Смештена је на додиру алувијалних равни Дрине, с једне стране, и северозападних падина Гучева, с друге стране, и долинским странама речице Штире. Припада Мачванском округу, захватајући 19% његове територије.

Град Лозница се простире на 612 км2, између планине Цер, јужних делова Мачве, реке Дрине на западу и планина Гучево и Борања на југу. По попису из 1991. године тадашња општина је имала око 87658 становника у 54 насељена места. Град је насељен српским становништвом (94,6%) досељеним у 18. и 19. веку из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Рађевине, Азбуковице, Подгорине, горњег Подриња и других крајева.

Лозница има добар географско - саобраћајни положај. Кроз Лозницу пролази главна саобраћајница Београд - Шабац - Лозница - Зворник - Тузла - Сарајево, односно Бијељина - Лозница - Мали Зворник - Бајина Башта - Ужице и даље до Црногорског приморја. Путем Лозница - Осечина - Ваљево - Лајковац излази на Ибарску магистралу. Кроз Лозницу пролази и железничка пруга Шабац - Зворник.

Лозница је природни, привредни, саобраћајни и културни центар овог дела Подриња. Имала је важну улогу у историји, као гранични град Кнежевине Србије, истурен према Босанском пашалуку, када је била окружно место, а и касније, као седиште Среза Јадарског, а потом Лозничког.


Природни положај Лознице условљава благу климу, са доста најтоплијих дана у години и малим колебањима температуре.

Loznica


Историја града

Најстарији трагови насељавања праисторијског човека на територији Јадра и Лознице, могу се са сигурношћу везивати за период старијег неолита, односно Старчевачке културе (4500 - 3000. године нове ере). На основу археолошких података, може се пратити које је становништво живело на овој територији. Акценат је на Илирима, који су у Јадру оставили доста своје материјалне културе, а и сам назив Јадар потиче од Илира.


Велике промене настају са римским освајањем Балканског полуострва и претварањем наше територије у римску провинцију. Према новој подели Јадар је припао римској провинцији Далмацији. Прво насеље које се налазило на месту данашње Лознице, још у античко доба, звало се путна станица „15 миља", док се најзначајније насеље у Јадру звало Genzis, а налазило се, отприлике, на месту данашње варошице Лешнице. По једном предању Лозница је добила назив по виновој лози, која се гајила у овим крајевима, почев од 3.века наше ере, у доба римског цара Проба.


Лозница се први пут помиње у повељи краља Милутина, када је Катарина, супруга Милутиновог брата Драгутина, подигла оближњи манастир Троношу (1317. година).
Лозница се један дужи период у средњем веку уопште не помиње. По податку из 1533. године у Лозници је по попису становништва живело претежно муслиманско становништво. Од 37 кућа, колико је Лозница имала по том попису, 26 кућа је било муслиманских и 11 хришћанских. Већ 1600. године Лозница постаје чисто муслиманско насеље са 55 кућа. У том периоду Лозница и Јадар ушли су у састав Зворничког санџака са седиштем у Зворнику, а Зворнички санџак је улазио у састав Босанског пашалука.


Становништво Лознице, у жељи да се ослободи турске власти, активно се укључује у заједничку борбу српског народа, одмах по избијању устанка 1804. године. Устаничка борба била је веома важна, јер се Турци нису лако одрицали пограничног дела своје територије из кога су могли да убирају дажбине и снабдевају своју војску, као и да врше продоре ка централном делу устаничке Србије. Свe време устаничког ратовања од 1804 - 1813. године, у Лозници и околини одвијају се бројне и тешке борбе против Турака. Срби су, осим 1813. године, Увек успевали, не само да савладају, него и да протерају Турке преко Дрине. Поновни повратак Турака у Лозницу 1813. године и укључење Лознице и Јадра у Зворнички санџак, створило је изузетно тешку ситуацију са којом се народ није мирио.
Лозница и Јадар улазе у састав Кнежевине Србије за време Милоша Обреновића, доношењем хатишерифа султана Махмуда II, новембра 1833. године, о припајању шест отргнутих нахија Србији. Прикључивањем Лознице и Јадра територији Кнежевине Србије, после 1834. године, укинуто је турско власништво над земљом, и она је проглашена за слободни сељачки посед чиме су укинути феудални односи.

Loznica


Историја града


-nastavak

Јадарски срез ушао је у састав Подринског округа, а Лозница истовремено постаје седиште среза и округа, и то остаје све до пред крај 19. века, када тај примат преузима Шабац. Лозница је 30-тих година 19. века бројала 295 кућа са 1203 становника. У њој се концетрише управна и политичка власт Подриња, развија се школство, отвара болница (1882. године), почињу се градити индустријски објекти, развија се занатство, трговина, па и банкарство. Почетком 20. века гради се железничка пруга Шабац - Лозница - Бања Ковиљача. Невелика лозничка варош прераста из турске касабе у модерно градско средиште.
Ратови 1912 - 1913. године, а посебно први светски рат 1914 - 1918. године, за извесно време заустављају привредни развој и знатно смањују број становника Лознице и околине. По завршетку Првог светског рата, Лозница остаје средиште среза са око 5000 становника. Неколико послератних година чинило је краткотрајни период обнове и релативног привредног напретка, што је карактерисало већину градова бивше Краљевине.


Светска економска криза 1929 - 1930. године осетила се и у Јадарском срезу и Лозници, највише кроз пад цена пољопривредних производа. Привредни успон почео је средином тридесетих година, отварањем неколико трговачких и занатских радњи у Лозници. Преузимање рудника антимона у Лозници, од стране немачких индустријалаца, 30-тих година, допринело је извесном јачању привреде. Међутим тај успон развоја привреде Лознице и Јадра престаје по избијању Другог светског рата (1941 - 1945. година).


ОСЛОБОЂЕЊЕ ЛОЗНИЦЕ 31. августа 1941. године

У првим послератним годинама у Лозници је извршена интезивна измена у економско - социјалномсаставу становништва. Корените измене структуре привреде Лознице настају крајем 50-тих година, изградњом и почетком редовне производње „Вискозе" - индустије вискозних производа и целулозе. Обим и значај индустријске производње „Вискозе" убрзали су развој и других привредних области у Лозници (саобраћај, трговина, грађевинарство, занатство, банкарство и др.), који постају значајни фактор у остваривању даљег привредног развоја Лознице и побољшања животног стандарда грађана. Нагли индустријски развој Лознице позитивно се одразио на услове живота, структуру и запосленост становништва.
Упоредо са развојем индустрије и изградњом привредних објеката, развија се град Лозница, са приградским насељима. У Периоду од 1945 - 1975. године изграђено је око 3500 станова у индивидуалној својини. Изграђено је или реконструисано 5 основних школа, 4 средње школе, музичка школа и три дечија обданишта. Реконструисан је Вуков дом културе, изграђен Спортско рекреативни центар „Лагатор" и Здравствено медицински центар „Др Миленко Марин".
Лозница која је после рата имала само неколико хиљада становника, генералним урбанистичким планом из 1964. годиен израста у модеран град који данас броји више од 40000 становника.

Loznica


Географски положај

Европа, југоисточна Европа, Србија, западна Србија;
• Град Лозница је погранични град са Босном и Херцеговином;
• Површина 612 км2;
• Популација 86.413 становника;
• 44° 32′ 03′′ СГШ, 19° 13′ 17′′ ИГД;
• 59% пољопривредно земљиште, 32 % под шумом, 9% остало;


Саобраћајна инфраструктура

• Главни пут:
• Е70 је 80 км удаљен од Лознице
• Коридора 10 је такође 80 км удаљен од Лознице;
• Магистрални путеви:
• М-19 који повезују град са Београдом и Босном и Херцеговином налази се на 80 км од главног пута Е70;
• М-4 који повезује град са југом Србије;
• Удаљеност од аеродрома: 110 км од Београда и 130 км Сарајева;
• Железница: Београд - Рума - Лозница повезује град са Босном и Централном Србијом;


Рељеф

рељефу града Лозница истичу се три маркантне целине: на северу Цер са Иверком, у средини басен Јадра са алувијалном равни Дрине, и на југу планински венац Гучева.


Клима

Смештена између Цера и Иверка, на северу и североистоку, Влашића, на истоку, Гучева, Костајника и огранака Борање, на југу, а отворена према западу и северозападу, територија града Лозница топографијом подсећа на огроман амфитеатар - џиновску потковицу. Заклоњена планинама и њиховим огранцима од хладних северних и источних ветрова. Лозница са околином представља својеврсну оазу жупног климата, по којем се приметно разликује од поднебља суседних предела.
Средња годишња температура ваздуха у Лозници је 11оС, стварно трајање сунчевог сјаја (ефективна инсолација) износи годишње просечно 2041 сат, у просеку се годишње излучи 800 - 1000 мм падавина, а жестина ветра је релативно мала 282 ‰. С обзиром на показатеље може се климат Лознице и њене околине окарактерисати као веома погодан.

Loznica


Географски положај

-nastavak

Воде

По водним ресурсима град Лозница је свакако међу првим у Србији. Њено водно богатство је значајно и разноврсно. Чине га површински водотоци - реке, подземне воде, обични и термо - минерални извори. Најзначајнији су: Дрина, Јадар, Лешница, Штира и Жеравија.

• Дрина

• Јадар

• Штира

Подземне воде и извори

Територија града Лозница располаже великим резервама подземних вода. Воде су доброг квалитета и најзначајнији су извор водоснабдевања становништва и индустрије Лознице и уопште насеља у граду.
Најснажнији извори на градском подручју везани су за раседне пукотине на којима воде из дубина и са пространим областима храњења избијају на површину. Међу њима најснажнији је извор код манастира Троноша, чија је максимална издашност 5,5 л/с. Каптиран је у чесму „Девет Југовића", са десет „лула" из којих избијају снажни млазеви кристално чисте хладне воде. Извор је прави драгуљ и својеврстан природни и културно - историјски споменик.


Термални извори

Водно богатство и његову разноврсност на градском подручју употпуњују воде термоминералних извора. Појава ових извора везана је за бројне раседне линије, као и за некадашњу слабо изражену вулканску активност.
Најзначајније су воде Бање Ковиљаче, које се јављају у виду више извора, а према садржају растворених хемијских елемената сврстане су у алкално - муријатичне, гвожђевите и сумпоровите. Најновија истраживања показују да је вода Бање Ковиљаче HCO3, ClNa, Ca, Mg типа, укупне минерализације 1,41 g/l, температуре око 30şС и тврдоће (pH) 6,6.
Бања Бадања се налази на јужној падини Иверка, у атару села Доња Бадања у долини реке Цернице. У бањи постоје два извора: „Главни извор" сумпоровите воде и „Гвоздене воде". Температура воде је 15 - 18şС, укупне минерализације 0,8 g/l, тврдоће 7,0, са знатно повећаном радиоактивношћу.



Биљни и животињски свет

Код биљног света најзачајније су: бела врба, пепељаста врба, топола, црна јова, јасен, лужњак, храст, бели граб, црни граб, црни јасен, буква, багрем и др. Присутне су и заједнице зељастих биљака: траве, ливадске биљке (посебно лековито биље, као нпр. кантарион, кичица, хајдучица, мајчина душица и др.), бројне врсте јестивих гљива и пољопривредне културе.
Реке на подручју града Лозница спадају у чисте текуће воде. Нарочито су чисте воде потока и речица које се уливају у Лешницу и Јадар, а и Дрина је веома брза и чиста. Из тог разлога се ова територија може сматрати за очувану и у погледу богатства рибљим врстама. У овим рекама се лове: сом, младица, скобаљ, пастрмка, шаран, клен, мрена, липљан, штука, смуђ, зека, платика и др.
На територији града Лозница срећу се сисарске врсте својствене и другим теренима Србије у брдско планинском појасу. Значајне за лов су: зец, лисица, веверица, вук, срна, дивља свиња и др. На градској територији нема ендемичних врста.
Око Дрине и њених акумулација прелећу или се кратко задржава преко 50 врста птица. За лов су значајне: пољска јаребица, јаребица камењарка, препелица, дивља патка и фазан.

Loznica


Знамените личности


Вук Стефановић Караџић,

Јован Цвијић,

Мића Поповић,

Анта Богићевић.

Александар Саша Петровић