Tema: Kragujevac

Статистички подаци

Kragujevac_avio_snimak Град Крагујевац је привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар Шумадије и Поморавља и суседних региона. Налази се у срцу Шумадије и Србије, јужно од главног града Србије, Београда удаљен је 140 км аутопутем Е10. Простире се на површини од 835 квадратних километара, са 57 насељених места и 78 месних заједница. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља били су од утицаја и бројни водотоци. Наиме, кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама поменутих водотокова и благим развођима између њих, Крагујевац је у прошлости повезивао Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем, куда пролазе саобраћајнице међународног значаја.

Координате града Крагујевца:

северна географска ширина 44° 22'
источна географска дужина 20° 56'
надморска висина 180м.

Поред разгранате мреже путева који Крагујевац повезују са великим бројем градова и насеља, железничким пругама могућ је саобраћај у 4 главна правца:

Крагујевац - Београд - Суботица - Будимпешта
Крагујевац - Подгорица - Бар (морска лука)
Крагујевац - Скопље - Солун (морска лука).

На подручју Града влада умерено-континентална клима.

Надморска висина 185 - 220м
Најхладнији месец - јануар +0.5° C
Најтоплији месец - јул +27° C
Просечна годишња температура +11.5° C
Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
Просечне годишње падавине 550 l/m2
Дани преко 25° C - 92
Дани јако ниске температуре (испод нуле) - 96
Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
Највише падавина - јун просек 83 l/m2
Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m2
Просечан број сунчаних сати - 5.5 h /дан
Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h /дан
Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h /дан

Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано и питомо. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом 1123м. Ово подручје је добило име јер је некада било преогато шумама, које данас заузимају 1/4 укупне површине.

Са 180 252 становника (по попису из 2002) Град је по величини први у Шумадији, а четврти у Републици Србији. Територију Града чине 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 147.473 становника, а на сеоском 32.779.

У структури становника женско становништво чини 51%, а мушко 49%, док радно способно становништво у укупном становништву учествује са 65.2% што је повољније од учешћа радно способног становништва у укупном у Републици Србији (60.6%).

Старосна структура становништва је повољнија од исте структуре на нивоу Републике Србије.

У образовној структури становништва највеће учешће има становништво са завршеном средњом стручном спремом (47.7%) и становништво које има завршено основно образовање (22.0%), док становништво са завршеним вишим образовањем учествује са 5.0%, а са високим образовањем 7.0%. У укупном броју становника неписмено становништво (3.360) учествује са 2.3%.

О грбу града Крагујевца

Почетком деведесетих година XX века, промена опште политичке климе у Србији довела је до захтева за повратком традицији у свим областима друштва. У новонасталој ситуацији, а примарно подстакнута неопходношћу повратка традиционалних државних симбола и националне симболографије уопште, група наших еминентних стручњака, почетком 1991.године основала је Српско хералдичко друштво "Бели Орао" (у даљем тексту: СХД).

У првој деценији постојања СХД је урадило велики број пројеката из свих области свога рада, а у области територијалне локалне хералдике успело је да успостави у међународним оквирима признат стандард тзв. српске градске хералдике. У том корпусу градске хералдике, кога чини више десетина грбова градова, општина и насеља Србије, Црне Горе и Републике Српске, значајно место припада и грбу града Крагујевца. Пут до његовог усвајања није био ни брз ни лак с обзиром на време и околности у којима је настао.

На седници од 17.априла 1996.године, Скупштина града Крагујевца усвојила је Одлуку о грбу и стегу града Крагујевца и Одлуку о употреби грба и стега града Крагујевца (оба - Сл. лист града Крагујевца, бр. 4/96). Крагујевац је први пут у својој историји добио права хералдицка знамења, достојног репрезента свог значаја. Хералдичким средствима испуњени су сви захтеви Титулара. Као трансвременски и надидеолошки усвојени грб хералдички говори о Крагујевцу као најзначајнијем центру Шумадије, некадашњој престоници Србије, зачетнику модерне индустрије, баштинику српске историје и традиције, просветно-културном и универзитетском центру Србије, као и о једној од највећих трагедија модерног доба. Грб града Крагујевца, као и сви градски грбови по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: мали, средњи и велики.

Mali grb На нивоу основног - Малог грба - грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. То је штит са грбовном сликом чији блазон (хералдичка дефиниција грба) гласи: "На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у цело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст измеду четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише".

Централно место заузима мотив црне вепрове главе рањене стрелом, један од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику "Сабор у Констанци" 1415.год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревица. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804.год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушцег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије - Шумадије. Као такав он је традиционално и морално власништво града Крагујевца и свих грађана који у њему живе, а они су његов прави наследник и Титулар.

У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу - седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице - зачетка српске модерне индустрије.

Srednji grb На нивоу службеног - Средњег грба - грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.

Коначно, на нивоу церемонијалног - Великог грба - грба највишег ранга, који репрезентује град у посебним и строго утврђеним случајевима и на за то одређеним местима, додатним хералдичким параферналијама заокружује се хералдичка прича о једном граду.

Као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици - једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза - код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон - код хералдички левог држаца. Симболика књиге је више него очигледна и говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја - симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона ( V ) и три хералдичке греде ( III ) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.

Veliki grb grada Kragujevca Ту су и стегови - хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце - хералдички десно, и стег Града Крагујевца - хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста - култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.

Свети ахијерејски синод Српске православне цркве доделио је граду Крагујевцу Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је град учинио на отварању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Травом обрасли брежуљкасти постамент и трака са именом града нису обавезни елементи грба, али лепо заокружују његову визуелну форму и завршавају ову хералдичку причу о грбу града Крагујевца.

Градови пријатељи

Након демократских промена у Србији, Крагујевац је улагао велике напоре да успостави покидане везе са градовима побратимима и партнерима из иностранства. Неки од контаката су успостављени пре неколико деценија, али су услед изолације земље у међувремену били прекинути, док су неке везе, након успостављања нове власти, успостављене као потпуно нове. Крагујевац се, тако, данас може похвалити пријатељским односима са великим бројем градова у иностранству од којих су неки формализовани потписивањем одговарајућих докумената, док са другим бројем градова одржава садржајне контакте, али без потписаних докумената о братимљењу.

1. Прву ПОВЕЉУ о побратимству Крагујевац је потписао 1967.године са француским градом SURESNES и на тај начин се прикључио Светској федерацији градова близанаца под покровитељством Уједињених нација.

Сарадња са Сиреном била је прекинута у периоду од 1992-1997.године због одлуке овог француског града да, у периоду санкција према Србији, суспендије Повељу. Контакти и сарадња су настављени након промене власти у Србији.

2. Веома интензивну сарадњу Крагујевац остварује са румунским градом PITESTI, са којим је 1971.године закључио Протокол о сарадњи и који је, након три деценије веома успешне сарадње, прерастао у ПОВЕЉУ о братимљењу.

3. Исте године, 1971, закључена је и ПОВЕЉА о братимљењу са пољским градом BIDGOSCEM.

4. Од 1975.године на снази је и ПОВЕЉА о пријатељству и сарадњи са италијанским градом CARARA, исте године 20. октобра потписана је и Повеља о братимљењу са градом ФОЧА из Републике Српске.

5. Након Протокола о сарадњи (из 1977.), 18. маја 2002.године потписана је ПОВЕЉА о братимљењу са пољским градом BIELSKO BIALA.

6. На иницијативу америчког града SPRINGFIELD у Крагујевцу је 16. јула 2002.године потписана ПОВЕЉА о братимљењу.

7. Трогодишња успешна сарадња и пријатељство са градом Reggio Emilia потврђени су Повељом о братимљењу 27.01.2004.године.

Поред ових, Крагујевац сарађује са још неким градовима у иностранству, на различите начине. Нарочито је изражена сарадња са немачким градом Инголстатом и Хановером, преко којих је немачка влада пружала помоћ Крагујевцу .

Од фебруара 1982.године, град Крагујевац је члан Светске уније градова страдалника, градова мира. Од 1991.године је члан Међународног удружења градова добитника " Весника мира " што је значајно признање које је град Крагујевац добио од стране Уједињених Нација.

13. новембра 2008.године покренут интернет сајт посвећен братимљењу градова. Израда сајта реализована је од стране Савета европских општина и региона CEMR међународне организације која окупља асоцијације локалних власти из целе Европе. Такође, истичемо да је Стална конференција градова и општина, као члан CEMR, имала значајну улогу при изради презентације и то тако што је учествовала у осмишљавању садржаја сајта, али и спровела превођење сајта на српски језик.

Град Држава Статус
Сирен Француска Повеља о братимљењу
Бидгошч Пољска Повеља о братимљењу
Питешти Румунија Повеља о братимљењу
Тренчин Словачка Уговор о пријатељству и сарадњи
Охрид БЈР Македонија Уговор о братимљењу
Карара Италија Повеља о пријатељству и сарадњи
Бијелско Бјала Пољска Повеља о братимљењу
Ређо Емилиа Италија Повеља о братимљењу
Suncheon Кореја Споразум о пријатељству и сарадњи
Бат-Yам Израел Споразум о сарадњи
Драма Грчка Протокол о сарадњи
Спрингфилд УСА Повеља о братимљењу
Опола Пољска Протокол о сарадњи и пријатељству
Инголштат Немачка Протокол о сарадњи и пријатељству
Хановер Немачка Протокол о сарадњи и пријатељству
Мостар БИХ Протокол о сарадњи и пријатељству
Фоча Република Српска Протокол о сарадњи и пријатељству
Карловац Р. Хрватска Повеља о братимљењу
Могилев Белорусија Повеља о братимљењу

Култура и забава



Град има богато културно - историјско наслеђе. У периоду од 1818. - 1841.године био је престоница кнежевине Србије и у њему су основане културно - просветне и научне институције:

"Гимназија" - прва средња школа у Србији,
"Књажевско српски театар" - прво позориште у Србији
"Лицеј" - претеча Универзитета у Београду,
"Сербска канцеларија" - прва судска институција.

Ту су и :

Саборна црква,
Стара скупштина,
Спомен парк "Крагујевачки октобар"
као и многи споменици културе.

У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији, као што су Књажевско српски тетар (основан 1835.године), Народна библиотека "Вук Караџић" (1866), Центар за неговање традиционалне културе "Абрашевић" (1904), Студентски културни центар и др.

Народни музеј има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка располаже са више од 1 000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства.

Музеј "Застава" лоциран је у старој ливници и презентира веки по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији.

Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са подручја седам општина Шумадије и располаже са више од 700 дужних метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада оригиналних историјских докумената.

Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије. О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће "Шумадија филм".

Аматерско стваралаштво шире и негују Центар за неговање традиционалне културе "Абрашевић", Универзитетско културно - уметничко друштво "Светозар Марковић", Омладинско културно - уметничко друштво "Застава", Дом омладине, Књижевни клуб "Катарина Богдановић".

Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће "Нова Светлост", које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања "Кораци" и јединствени часопис за дечје уметничко стваралаштво "Дечје искре". Издаваштвом се баве и друге установе, организације и институције у култури.

У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих су најзначајније "ОКТОХ", Међународни салон антиратне карикатуре "Крагујевац", Међународни фестивал камерних хорова, Интернационална школа хармонике и друге.

Спорт у Крагујевцу


Спорт као област од посебног друштвеног интереса, у Граду се остварује у складу са Законом о спорту (Службени гласник РС 52/96,) Стратегијом развоја спорта у Републици Србији за период од 2009. до 2013.године (“Сл. гласник РС“ бр.110/2008), Одлуком Скупштине града Крагујевца о положају, наградама и накнадама врхунских спортиста и спортских стручњака града Крагујевца (“Службени лист града Крагујевца“ бр.8/05 и 30/08), другим подзаконским актима, као и кроз делимично финансирање спортиста и спортских организација из буџета Града.

Образована је Комисија за спорт као стално радно тело Градског већа да у циљу развоја и унапређења спорта разматра и предлаже Градском већу доношење одговарајућих аката којима се утврђује распоред и коришћење средстава у области спорта, суфинансирање активности спортских организација, клубова и појединаца у области спорта, финансирање и организовање школских спортских такмичења и суфинансирање манифестација од значаја за Град.

Градска управа за образовање, културу, информисање, спорт и омладину обавља нормативно-правне, финансијске и административне послове у области спорта и омладине и то:


припрему програма развоја у области спорта и његово остваривање,

изградњу, одржавање и коришћење спортских објеката,

у оквиру оснивачких права над предузећима и организацијама у области физичке културе и спорта ( ЈП Спортски центар “Младост“ Крагујевац ) и обезбеђења њиховог функционисања,

учешћа Града у организовању градског и међуопштинског нивоа школских спортских такмичења,

обезбеђивање услова за повећање обухвата и квалитета рада са младим спортским талентима,

организовање и одржавање спортских такмичења и манифестација од значаја за Град,

доделе награда и признања у области спорта,

обезбеђивања услова за рад спортских стручњака у спортским организацијама,

финансирање делатности организација односно удружења у области спорта које је основао Град, као и других организација и удружења грађана у области спорта којима се доприноси задовољавању потреба грађана у области спорта на нивоу Града, као и развоју спорта на нивоу Града и друго.


Из средстава буџета Града делимично се финансира Спортско друштво “Раднички“, Фудбалски савез града Крагујевца и поједини спортски клубови.

Спортско друштво “Раднички“ је основано 1923.године у Крагујевцу. Обухвата 19 спортских клубова у 16 спортских дисциплина. Од 19 клубова 16 су мушки и 3 женска клуба.

Од средстава која добија од Града Крагујевца, Фудбалски савез града Крагујевца плаћа трошкове суђења, котизације и чланарина за 54 сениорске екипе и 46 селекција млађих категорија које укупно обухватају 3500 играча, 108 судија и 89 службених лица (48 делегата и 41 инструктор).

Град Крагујевац одобрава и једнократне помоћи спортским клубовима за успешније функционисање.

Град Крагујевац издваја средства за финансирање спортског усавршавања 53 категорисаних спортиста и 10 спортских тренера.

Град финансира Градски савез школских спортских друштава Крагујевац који постоји од 16.12.1997.године а правни је следбеник Општинског савеза школских друштава за физичку културу основаног 1974.године у Крагујевцу. Школска такмичења се одржавају по плану и програму Републичког савеза за школски спорт и олимпијско васпитање који обухвата учешће у 11 спортова од којих се у Крагујевцу одржавају такмичења у следећим спортовима: стони тенис, стрељаштво, одбојка, кошарка, спортска гимнастика, мали фудбал, рукомет, атлетика и крос. У њима учествују 22 основне и 9 средњих школа. Такмичења се одржавају на школском, општинском, окружном, међуокружном и републичком нивоу. Прве Олимпијске игре ученика Републике Србије одржане су у Крагујевцу 1980.године.

Спортски објекати су изграђени у 20 школа (фискултурне сале, отворени терени) а у изградњи је и сала Друге крагујевачке гимназије. Фискултурне сале школе користе за извођење наставе и ваннаставних активности и за давање на коришћење спортским клубовима за обављање такмичарских активности.

Изградњом градских базена 1971.године и спортске хале ''Језеро'' 1978.године основано је ЈП Спортски центар “Младост“ у циљу обезбеђивања ефикасне заштите и одржавања спортских објеката и пружања услуга у обављању спортско-такмичарских и рекреативних активности грађана и клубова. Предузеће одржава спортску халу “Језеро“, отворене базене, купалиште “Језеро“, фудбалски стадион “Чика Дача“, бокс салу и новосаграђену спортску халу у Великом парку.

Постоје и други отворени терени у оквиру месних заједница како градских тако и сеоских који доприносе омасовљењу и популаризацији спорта и рекреације као здравих стилова живота.

Туризам у Крагујевцу

Град Крагујевац се налази у централном делу Шумадије, јужно од главног града Београда од кога је удаљен 140км аутопутем Е10. Простире се на површини од 835 квадратних километата, броји 180 252 становника и по величини је први град у Шумадији, а четврти у Србији. Налази се на просечној надморској висини од 180м. Град се простире на обалама реке Лепенице, у крагујевачкој котлини, где се додирују огранци шумадијских планина: Рудник, Црни врх и Гледићке планине.

Крагујевац са својом околином има богате природне ресурсе који пружају многобројне могућности за развој транзитног, стационарног, пословно-манифестационог, спортско-рекреативног, ловног и риболовног, здравственог и сеоског туризма.

У Крагујевцу Вам предлажемо да посетите:

Комплекс " Милошев венац " - унутар овог комплекса је више грађевина и институција које сведоче о богатој историји Крагујевца: Стара дворска црква са скупштинском зградом из времена Кнеза Милоша Обреновића , у чијој су порти постављени темељи српске државности - донети први српски Устави и одржавана сва скупштинска заседања, чак и после премештања престонице за Београд; Споменик палим Шумадинцима Антуна Аугустинчића из 1932.године; зграда Градске тржнице из 1929. једна од најстаријих покривених тржница у Европи; Амиџин конак - једини остатак кнежевог двора из 1818. (кућа управитеља двора Симе Милосављевића Паштрмца), Конак Кнеза Михаила из 1860.године - данас Народни музеј са музејском библиотеком и уметничком галеријом са сталним изложбама; зграда Прве крагујевачке Гимназије која је основана 1833 године са спомен - учионицом; зграда "Књажевско-српског театра", основаног 1835.године; Музеј "Стара ливница" је смештен у аутентичној згради ливнице из осамдесетих година XIX века, једном од ретких сачуваних примера индустријске архитектуре тога времена. Поставка овог музеја приказује почетке и развој индустријске производње у Србији;

Спомен парк "21 октобар" - У спомен на жртве стрељања у Другом светском рату, читав простор Шумарица је претворен у спомен - парк у коме се налази 30 гробница од којих је десет уметнички обликовано споменицима, од којих је свакако најпознатији "Споменик стрељаним ђацима и професорима", потом, "Споменик бола и пркоса", "Споменик чистачима обуће", споменик "Сто за једног", споменик "Отпора и слободе".

На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда музеја "21 октобар" у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет три кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен - парку и три у оближњим селима, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У Шумарицама се налази и вештачко језеро, омиљено излетиште Крагујевчана .

Акваријум "Крагујевац" представља први јавни акваријум у Србији. Основан је 1999.године. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље.

Главни носиоци туристичке делатности у Крагујевцу је Градска туристичка организација "Крагујевац" и већи број туристичких и путничких агенција у приватном сектору. У области угоститељства и туризма последњих година приватни сектор је преузео значајну иницијативу.

Укупне смештајне капацитете у Крагујевцу чини:

Хотел "Крагујевац", хотел треће категорије
Хотел "Шумарице", хотел треће категорије
Хотел "Зеленгора", хотел треће категорије
Хотел "Стари град", хотел четврте категорије
Хотел "Женева", хотел четврте категорије
Гарни хотел " President de luxe ", хотел четврте категорије
Гарни хотел "Анђелика" треће категорије
Гарни хотел "Радовић" четврте категорије
Гарни хотел "Три О" четврте категорије
преноћиште "Дедиње"
преноћиште "Меркур"
преноћиште "Андреја"
преноћиште "Одмор"
преноћиште "Галовић"
преноћиште "Вила 118"
преноћиште "Мир"
преноћиште "Винд мил"
преноћиште "Вила Лана"
преноћиште "Ženeva Lux"
хостел "Лазаревић"
коначиште" Royal "

Град је традиционално домаћин бројних културних, спортских и забавних манифестација, а у последње време постаје и значајан сајамски центар. Од културних манифестација које имају посебан значај најпознатије су: "Међународни џез фестивал", "Међународни фестивал антиратне карикатуре", "Међународни фестивал камерних хорова", "ОКТОХ" - фестивал камерне музике посвећен крагујевачком октобру, Интернационални фестивал хармонике, Фестивал професионалних позоришта "Јоакимфест" , Међународни луткарски фестивал "Златна искра". Најзначајније манифестације забавног и такмичарског карактера су: Дечији карневал, "Бајк шоу"- Сусрети моториста Србије, "Фића фест", Међународна изложба паса CACIB и многе друге.

Корисне информације

Градска туристичка организација "Крагујевац"
Краља Александра I Карађорђевића 98
381 34 334 883
381 34 332 172

Туристички информативни центар "Крагујевац"
Др Зорана Ђинђића 11 (плато Робне Куће)
381 34 335 302
381 34 301 306

Народни музеј
Вука Караџића 1
381 34 33 33 12
381 34 33 33 02
радно време: од 9 - 17, суботом од 9 - 14, недељом од 10-14 h

Кућа проте Милоја Барјактаровића (Градска кућа)
Светозара Марковића 21
381 34 33 04 62
Стална изложбена поставка: Градски живот у Крагујевцу у другој половини XIX века
радно време: од уторка до петка од 10-17, суботом 10-14 h

Музеј "Стара Ливница"
381 34 33 77 86
радно време: од 9 - 14 h радним данима

Музеј 21.октобар
Десанкин венац
381 34 33 56 07
381 33 20 89
381 33 61 12
водичка служба 335-607
радно време: до априла од 8 - 15, од априла до септембра 8 - 18 h
(суботом и недељом) 8 - 15 h

Акваријум
Природно-математички факултет Крагујевац
ул. Радоја Домановића 12
381 34 33 62 23
381 34 30 02 46 локали 241 и 242
радно време: од 10 - 18 h
понедељком не ради (осим уз посебну најаву)

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]