Geološka razdoblja Zemlje


Geologija je nauka o postanku, građi i obliku čvrste Zemljine kore. Prema saznanjima koja su prikupljana od kada ova nauka postoji, pa i ranije, geološka podela istorije Zemlje podeljena je na 6 era, 20 perioda, 45 epoha i 74 doba. Po američkom Udruženju za geologiju osnovna je podela na ere i periode.

Nazivi era i perioda obično imaju grčke prefikse. "Keno" je prvi deo složenice za oznaku skupa, zajednice; "palios" znači star, pradavan; "mezos" znači srednji; "mejon" - manji, niži; "oligos" - mali, kratak; "pleistos" - najviši; "kainos" - nov.


Paleozoički lokaliteti u svetu

Prekambrijska era je vreme od nastanka planete do pojave prvih složenih oblika života. Ova era se deli na arhaik (arheozoik) i algonkij (proterozoik). Era paleozoika se deli na periode kambrija, ordovicijuma, silura, devona, misisipija, pensilvanije, karbona i perma. Era kenozoika se sastoji od tercijara i kvartara. Tercijar je podeljen na stariji deo (paleogen) u čijem sastavu su paleocen, eocen i oligocen, i na mlađi deo (neogen) koji se sastoji od miocena i pliocena. Kvartar je takođe podeljen na stariji deo (pleistocen - diluvijum) i na mlađi deo (helocen - aluvijum) koji traje do današnjih dana.




Mezozoički lokaliteti u svetu

Kambrijski period je dobio ime po rimskom nazivu za Kambriju, današnji Vels u Velikoj Britaniji. Ordovicijum i silur su nazvani po keltskim plemenima koja su priznavala vrhovnu vlast Rimskog carstva. Devonski period je nazvan po mestu Devon u Engleskoj, a permski po gradu Permu u Rusiji. Period trijasa je nazvan po troslojnim stenama u Evropi, period jure po planinskom vencu između Francuske i Švajcarske, a period krede po latinskoj reči "crete" - kreda, kojim se nazivaju bele stene na strmim obalama - liticama istočne Engleske.