Tema: Biljke - opis i karakteristike

Biljke - opis i karakteristike

Smokva

Smokva je rod od oko 800 vrsta biljaka koje pripadaju porodici Moraceae. Najpoznatija vrsta je obična smokva (Ficus carica). Smokva potiče iz Mesopotamije, u Egiptu se spominje 4.000 godina pre Hrista, a bila je čak i Kleopatrino omiljeno voće. Smatra se da je smokva iz Jugozapadne Azije, preko Turske dospela na Mediteran. Danas se uzgaja u svim toplijim krajevima zemaljske kugle.


Smokva je relativno nisko listopadno drvo sa jako razgranatom krošnjom. Dostiže visinu od 3 do 10 metara, sa prečnikom stabla do 1,5 metar. U pogledu staništa nije izbirljiva i veoma je otporna na sušu. Listovi su veliki i nepravilno usečeni, veoma interesantnog oblika, tamnozelene boje. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica koji sazreva u leto ili na jesen. Plod je sladak, mesnat, žućkaste ili purpurne boje.


Za razliku od ostalih vrsta iz ove porodice, jedino se smokva kultivira za proizvodnju voća. U najveće proizvođače smokve spadaju Turska, Egipat, Alžir, Iran i Maroko. Turska proizvodi četvrtinu ukupne svetske produkcije smokve.


Smokve se jedu sveže, konzervirane ili sušene. Koriste se u prehrambenoj industriji za proizvodnju punjenog keksa i džema.
Smokve su neizostavne u slatkišima, ali se odlično slažu i u kombinaciji s mesom, ribom i povrćem. Preporuka je da se čuvaju na tamnom i hladnom mestu i da se nikako ne posipaju brašnom jer se na taj način podstiče pojava grinja.


Smokva spada u takozvane drevne biljke čija je lekovitost poznata čoveku još od samih početaka civilizacije.

Jedna od osnovnih karakteristika smokve vezana za njenu lekovitost je visok sadržaj magnezijuma. Osim magnezijuma u smokvama ima još i kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, bakra, vitamina B6, vitamina C i betakarotena. Sušene smokve sadrže trostruko više magnezijuma nego obične. Smokva sadrži vrlo nizak sadržaj masnoća i veći sadržaj vlakana nego bilo koje drugo voće i povrće.

Osnovno delovanje smokve je laksativne prirode, kao što su i šljive, ali se osim toga smokva u narodnoj medicini koristila i za lečenje bradavica (tačnije beli sok smokve), tumora, kašlja, upale grla, čireva itd. Čaj od smokve leči bolesti jetre, grla, disajnih organa, žučnog kamenca.

Konzumacija smokvi smanjuje umor i poboljšava memoriju. Svakodnevna konzumacija smokvi u kombinaciji s mlekom, dobar je lek protiv anemije. Smokve su odlične i u balansiranju ph vrednosti tela.


Iako se suvih plodova većina uglavnom seti tokom posta, malo je onih koji znaju da ovo voće sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko.
Šaka suvih plodova otklanja neraspoloženje i nervozu, poboljšava koncentraciju i pamćenje, jer stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu, a istovremeno otklanja i umor.


Poznati prorok Muhamed je jednom rekao "Ako bih zaželeo rajsko voće, to bi zasigurno bila smokva". Sigurno najpoznatije voće u biblijskoj tradiciji, smokva se spominje i u Kuranu. List smokve simbolizuje požudu i plodnost, a 'odenuli' su ga i Adam i Eva.


Prema rimskom verovanju pod smokvom su rođeni Romul i Rem. Budisti smokvu smatraju svetim drvetom, jer je pod krošnjom smokvinog drveta, Buda doživeo prosvetljenje.

Smokva je mediteranskim narodima ono što je jabuka kontinentalcima.


Ova veoma ukusna i lekovita voćka, poznata vekovima, predstavlja još i simbol života, mira, blagostanja ali i erotičnosti.
Veruje se da smokve donose sreću i da štite kockare, a koriste se i u ljubavnim napicima, kao i u seksualnoj magiji. Uz pomoć smokve žene navodno mogu začarati svoje ljubavnike.

Izvor; Zelena Srbija

Jarebika

Jarebika je listopadna vrsta koja pripada porodici ruža (Rosaceae). Drvo je visine do 15 metara. Ima retku okruglastu krošnju, vitko i tanko deblo. Od prirode je rasprostanjena u Evropi i zapadnoj Aziji. Dostiže starost do 100 godina.

Listovi su perasti, dugi do 20 centimetara, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetlijezeleni, u jesen dobijaju crvenkastožutu boju. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, skupljeni u štitaste (oblika kišobrana) cvasti.Cveta u maju mesecu. Plodovi su okrugli, slični bobicama, mesnati, narandžastocrvene boje, sazrevaju u septembru i ostaju na granama preko zime.

Sa svojim blistavim belim cvetovima u proleće i retkim perastim lišćem, ta vrsta, jedinstvene lepote, uspeva na gotovo svim staništima. Ipak, tek krajem godine dolazi do izražaja njen najveći potencijal. Kao neobičan prirodni nakit sa grana vise bobičasti plodovi. Oni mogu da posluže kao materijal za dekoraciju ili čak za kulinarske eksperimente.

Vrsta je otporna prema niskim temperaturama. U senci ne cveta. Ako ima dovoljno sunca, pojavljuje se čak i na nadmorskoj visini od 2000 metara. Bez problema podnosi vetar, mraz i sneg. U severnim predelima Nemačke jarebika se već decenijama tradicionalno koristi kao živa ograda za zaštitu od vetra na otvorenom prostoru.

Često je gajena kod nas po parkovima i pojedinačno, u grupama i u zajednici sa drugim vrstama. Dekorativna je vrsta zbog veličine, oblika i boje listova, zbog cvetova i crvenih plodova koji se zadržavaju na granama preko zime. Može da se primenjuje i u uličnim drvoredima.

Drvo jarebike upotrebljavalo se u kotlarstvu i rezbarstvu.

Jarebikini plodovi su jestivi kada se prerade sirovi su opori i gorki, a uzeti u velikim količinama, mogu delovati otrovno. Pri branju plodova, najbolje je odrezati cele cvasti. Poželjno ih je brati posle prvih mrazeva, kada plodovi sadrže više šećera, do sedam odsto. Nakon prerade, služe za spremanje mešanih marmelada, želea, kompota, kaša, sokova, sirupa, vina i vitaminskih koncentrata. U Nemačkoj se pripremaju mešane marmelade od plodova jarebike, jabuke, kruške, šipka i drugog voća dodavajući do 50 odsto šećera. U slovenskim zemljama priprema se rakija, koja ulazi u sastav nekih vrsta votke. Od plodova se priprema i sirće, osušeni služe kao zamena za ruski čaj.

U narodnoj medicini smatra se, da povoljno deluju protiv dijabetesa, promuklosti, kašlja, reume, bolesti žuči i za izlučivanje kamenaca. Smanjuju količinu holesterola u krvi, a poseduju i jako antimikrobno dejstvo.

Dobro prezreli plodovi, u stanju laganog vrenja, služe kao sredstvo za otvaranje, a deluju i na izlučivanje mokraće. Kompot, žele ili sok (sveži ili sterilizovani) deluje povoljno kao sredstvo za grgotanje kod promuklosti.

Konzumiranje svežeg soka se preporučuje kod bolnog otvrdnuća želuca, kod preopterećenosti creva zbog neuredne stolice. Sveži sok plodova koristan je prirodni lek kod bubrežnih kamenaca kao i kod teškog mokrenja.

Jarebika, starogermansko drvo zdravlja, u germanskoj mitologiji bila je, kao i koze, posvećena bogu Donaru. U nekim krajevima, gde još drže koze, uobičajeno je i danas bolesne koze hranili lišćem jarebike. Istraživači narodnih običaja smatraju da je to ostavština starih narodnih običaja. Uz grane lešnika mnogo se upotrebljavaju i grane jarebike kao viline rašlje za traženje vodenih žila i izvora.


Izvor; Zelena Srbija

Orah

Orah je biljka iz porodice Juglandaceae. Drvo je visine do 25 metara, sa jajastom do okruglastom krošnjom. Kora je u mladosti glatka, sivkasta, kasnije ispuca i postaje tamnija. Listovi su perasti, dugi 20 do 30 centimetara, aromatičnog mirisa. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima. Plod je orah (koštunica) koji je zreo u septembru, okruglastog je do eliptičnog oblika. Mesnati deo ploda se odvaja od oraha.

Orah može da doživi starost do 400 godina. Drvo mu je kvalitetno, tvrdo, elastično i trajno i ima raznovrsnu upotrebu ( za izradu nameštaja, trupa kočija, drški pištolja...). Lišće, kora i mesnati deo ploda služe za bojenje tkanina i ima primenu u medicini.

Gaji se i kao parkovska vrsta zbog dekorativnih svojstava krošnje i listova, zbog brzine porasta, otpornosti na štetne gasove, dim i prašinu u gradskim uslovima.

Orah se ubraja među najstariju hranu na svetu. Domovina mu je Azija, od Dalekog istoka do Male Azije. Bila je to divlja biljka, kakvih i danas ima u orahovim šumama u podnožju Himalaja. Odatle je, preko Mediterana, osvojio čitav svet. U osmom veku, ostao je zapis, Karlo Veliki naredio je da se sadi kao lekovito bilje i tako je krenuo na sever Evrope i dalje.

Danas je Kina najveći proizvođač oraha, sa oko 360.000 metričkih tona ploda godišnje. Među najvećim odgajivačima su i SAD, Iran, Turska, Ukrajina i Rumunija.

Milenijumima je ukrštanjem dobijena 21 vrsta, ali najkvalitetnijim se i dalje smatraju oni stari, indijski, odnosno engleski, i iranski orasi, iz okoline Kaspijskog jezera.

Plod oraha podseća na ljudski mozak pa su ga u stara vremena smatrali lekom za mozak. Plodovi sadrže velike količine ulja i nezasićenih masnih kiselina. Bogati su i kvalitetnim belančevinama pa mogu u prehrani zameniti mesni obrok. Odlikuju se bogatim sadržajem vitamina i minerala i njihova biološka vrednost je vrlo visoka.

Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšavanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta, kao i za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju. Orahom se ljudi već dugo vremena bore protiv znojenja nogu, a koriste ga i za jačanje kose. Poslednja naučna istraživanja su pokazala da orah jeste mastan, ali da je to dobar holesterol, koji smanjuje loš holesterol u krvnim sudovima i snižava šećer u krvi. Time se taj koštunjavi plod svrstao u prvi red spasilaca srca.

Za najdragoceniji efekat koji orah izaziva smatraju se omega 3 masne kiseline i antioksidansi koje taj plod sadrži. Orah je, kao jak antioksidans, istovremeno i veliki zašitnik zdravlja u borbi protiv raka. Zeleni orasi, u kombinaciji s medom, posebno su poglavlje narodnog lečenja koje priznaje i zvanična medicina. U tom pravcu, kao i u proizvodnji preparata, najdalje su otišli Rusi.

Poslovica kaže "U kameno doba, dok je čovek jeo žireve, bogovi su jeli orah".

Zahvaljujući svom ukusu, ima neverovatno široku primenu u slatkim i slanim jelima. Čuveni ruski prirodnjak Mičurin orah je zvao voćkom kombinatom.

Bez oraha se torte ne mogu zamisliti, kao ni baklave i orasnice. Orah se lepo slaže sa čokoladom, šlagom, kafom, medom, sušenim i ponekim svežim voćem. Od začina ide sa vanilom, rumom, indijskim oraščićem, karanfilićem, s belim lukom.

Drevna verovanja u afrodizijačku moć oraha zadržali su i savremeni muškarci. Taj mit nije najdirektnije dokazan, ali podizanje čitavog organizma jedenjem oraha svakako dovodi do veće živosti, boljeg zdravlja, i naravno, želje. A ni placebo efekat ne izostaje.

Orah je opevan u pesmama i u literaturi, a najveću pohvalu izrekao mu je Petar Petrović Njegoš metaforom da je „voćka čudnovata, zube slomi, al’ ga ne polomi“.

Aleksa Šantić je u svojim stihovima pesme „Pretprazničko veče“ kucanje oraha na prozor - uporedio sa kucanjem uspomena na vrata ljudskog srca...

Izvor; Zelena Srbija

Alpska ruža


Drugi nazivi:
slec, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododendron Latinski naziv: rhododendron ferrugineum

Opis biljke:
alpska ruža ili pjenišnik planinska je biljka što raste iskljucivo na visokim planinskim podrucjima. To je zimzelena i trajna biljka što raste u grmovima. Listovi su kožasti i jajastog oblika.
S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u pocetku žutozeleni, a posle smedji, nalik rdji, i Ijuskavi. Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove.

Stanište:
Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke:
listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke


Lekovito delovanje:
alpska ruža ili pjenišnik lekovita je biljka kojom se pospešuje izlucivanje znoja i mokrace. Koristi se, zatim, u lecenju reumatizma zglobova, bolova u mišicima, uloga (gihta) i neuralgicnih bolova.

Aloe vera

Drugi naziv: Aloa Latinski naziv: Aloe Barbadensis Miller
Od davnina je poznata kao eliksir dugovecnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botanicaru Milleru koji ju je otkrio na strvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Rec Aloe potice iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", cije je znacenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tecnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znaci "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku celiju ljudskog organizma. Kada je celija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju razlicite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najvece Aloe Vera (Barbadensis Miler). Secenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti ucinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake celije.. Prirodno raste samo u podrucjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosecna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveca. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseca na cvet istocnog ljiljana. ,
Sadrzaj Naucnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu;
MINERALE: (više od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozdje. ...
MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremecaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belancevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belancevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono sto je jos vaznije je da ovaj gel obezbedjuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguce proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.;
ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belancevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze)
ANTRAKININE Najvazniji medju njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju mocne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U cistom obliku, oni su i mocni laksativi., LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogucava Aloi Veri da prodire duboko u kozu., SAPONINE Ovo su penusave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao sto je kandida, STEROLE Tri glavna medju njima deluju kao mocni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi.,....
Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo šecera). Upotreba
Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma:
- jaca imunološki sistem
- smanjuje upale
- uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore
- detoksifikuje organizam
- podstice metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuci, bubrega, srca, živcanog i sistema za varenje, kože, ociju…
- pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga.
- Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišici- ma, za njegu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti ociju (konjunktivitis, mrena…), za akne, seboreju, peruti…
Delovanje
Podstice varenje, neutralizuje povišenu želudacnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbioticnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i cisti crevne resice od naslaga. Na taj nacin smanjuje upale i povecava apsorpciju hranjivih materija.
JETRA I ŽUC - Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporucuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuci, ciroze jetre, akutnog i hronicnog hepatitisa i masne jetre.
ŠECERNA BOLEST - Regulise i snižava nivo šecera u krvi, smanjuje oscilacije šecera (posebno važno kod bolesnika na inzulinu).
SRCE I KRVNE ŽILE - Jaca srcani mišic. Snižava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje ucestalost napada angine pektoris.
BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistemA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastuci tumor, acemanan…). Podstice imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave kemo i radio terapije.
ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublažava simptome astme i alergija.
MOKRACNI PUTEVI I PROSTATA - Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli).
RESPIRATORNI ORGANI - Pomaže kod akutnih i hronicnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela, glasnih zica, pluca itd.).
BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje je kod uganuca, nategnuca i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.
BOLESTI OCIJU - U obliku kapljica za oci uspešno se upotrebljava kod upale ocne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjace), herpes simplexa…
NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI - Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomladuje kožu jer povecava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj nacin ubrzava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštecenu kožu; ublažava i otklanja staracke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze. ...


Izvor; Herbetika eu

Božikovina


Božikovina , Ilek akuifolium L. , zakonom je zaštićena biljna vrsta . Zovu je još česvina i zelenika . Božikovina je zimzeleni dvodomi (1) žbun ili drvo koje dostiže visinu do pet metara, retko do 10 metara. Raste sporo, ali može doživeti starost i do 300 godina. Pripada familiji Aquifoliaceae. U prirodi raste u srednjoj i zapadnoj Evropi, maloj Aziji i severozapadnoj Africi. Stari Rimljani za vreme zimskih praznika darivali su božikovinu prijateljima kao zaštitu od uroka , grmljavine i čarolija . U narodnim običajima božikovina predstavlja zaštitu od zlih duhova i nesreća , u zimskim mesecima stavlja se ispred vrata , a za vreme božićnih praznika u domove u kojima mora ostati do Svijećnicu . Cvet božikovine simbol je Isusova rođenja , crveni plod Isusove krvi , a list Isusove krune . U nas je gotovo neizbežan deo božićnog dekora . I u mojoj porodici na ulazna vrata stavljamo mali venčić ispleten od žita , ukrašen grančicom božikovine i zvončićima , a na stolu svećnjak ukrašen grančicama smreke i božikovine . U narodnoj medicini koristi se za lečenje artritisa i drugih reumatskih oboljenja , gihta , groznice i malarije , bolesti krvi , naročito malokrvnosti , bolesti limfe , škrofuloze i otečenih limfnih žlezda , bolesti disajnih organa i puteva ( bronhitis i katar ) , bolesti digestivnog sistema ( slabi rad želuca ) , bolesti jetre ( žutica ) , krvarenja , tegoba s mokrenjem ili za pojačano izlučivanje mokraće , visoke temperature . Sok iz listova dobija se mlevenjem sveže ubranih listova , a isceđeni sok koristi se za lečenje bolesti jetre . Koren se koristi za pojačano izlučivanje mokraće i za izazivanje znojenja u lečenju grozničavih stanja i povišene telesne temperature .

Moguća i alergija
Tinktura od listova božikovine uz čaj se najčešće koristi u narodnoj medicini , i to za lečenje artritisa , reumatskih oboljenja , hroničnog bronhitisa , tegoba sa želucem , mokrenjem . U nekim krajevima koristi se prženi ili suvi list božikovine kao surogat za kafu , a suvi plod kao purgativ , u dozama koje ne izazivaju povraćanje .

Zreli plodovi su jako otrovni , izazivaju mučninu , povraćanje i proliv , a u težim slučajevima i smrt . Od božikovine se izrađuju i poznate Bahove kapi , koje se upotrebljavaju za lečenje tegoba kao što su često izmenjivanje ljubavi i mržnje prema voljenoj osobi . Moguće su alergija i osetljivost često praćene mučninom , prolivom te jakim povraćanjem .

Od plodova božikovine dobija se lepak uz pomoć kojeg se love ptice .

(Tanjug)

Solomonov pecat

Raste uz vodu, u jarugama i na vlažnom tlu. Biljka troskot veoma je efikasan lek protiv bolesti srca, jetre, želuca, bubrega i pluca, a veoma cesto koristi se i u terapiji oboljenja ženskih reproduktivnih organa Troskot ili solomonov pecat, kako još u narodu zovu ovu jednogodišnju zeljastu biljku, karakteristicnih modrozelenih listova i belih ili svetloljubicastih cvetova, raste kao korov uz puteve, oranice, jarke, ali može se videti i u vrtovima i dvorištima.

Ova biljka sadrži dragocene sastojke kao što su tanini (4%), flavonski heterozidi, vitamine C i A, vosak, sluz, smolu, šecer i silikate, a njeni najlekovitiji delovi, koji se sakupljaju u prolece i leto, su listovi i mladi vrhovi stabljike.
Troskot je godinama poznat kao lek za takozvane "ženske" bolesti, ali je izuzetno efikasan i u lecenju kardiovaskularnih oboljenja jer stimuliše rad srca.. izvrsno je sredstvo za zaustavljanje povracanja krvi, lecenje katara želuca i cireva u želucu. Koristi se, inace, za grgljanje kod upala grla i ždrela. Izvana koristi se za ispiranje starih i zapuštenih rana. Otvorene rane po nogama oblažu se sveže izgnjecenom biljkom, cime se ublažuju bolovi i rane brzo zaceljuju..

Herbetika

Zecji trn


Drugi nazivi: gladež, gladišnik, gladiška, gladuška...

Opis biljke: zecji tm trajna je biljka što raste kao korov s veoma dugackim, jakim i žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, cvrsta i razgranjena, s tmovitim izdancima, a visoka je do 50 cm. Listovi u vršnom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listica. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazušcima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje ... ,

Stanište:
raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i pašnjaka . .

Lekoviti deo biljke:
u prolece ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvatnje. ..

Lekovito delovanje:
koren zecjeg tma veoma je dobro sredstvo za izlucivanje mokrace, cime se sprecava stvaranje peska i kamenaca. Koristi u lecenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine. Preporucuje se u lecenju upale bubrega, kamenaca i peska u bubrezima, upale mokracnog mehura i kamenaca u mehuru te kod gihta, reumatizma i kronicnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i caj od nadzemnog dela biljke. Izvana zecji trn koristi se za pripremanje obloga u lecenju rana .

Izvor; Herbetika