Tema: Biljke - opis i karakteristike

Djurdjevak

Drugi nazivi: djurdjica, šmarnica, djurdjevac. Latinski naziv: Convallaria majalis Eng - Lily-of-the-valley


Opis biljke: Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste. Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava. Đurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... , Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren
Lekovito delovanje: U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

herbateka

Djumbir


Drugi nazivi: djumbir. Latinski naziv: Zingiber officinalis

Opis biljke: Djumbir je tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez. Djumbir je veoma ukusan kao zacin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima za kolace, za pivo i likere.. ,
Stanište: Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjac je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke..
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren.
Lekovito delovanje: Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Đumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i uopsteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grceve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrucine, raznih mucnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojacava njihovo dejstvo
Kod izostale menstruacije - 1 cajnu kasikicu djumbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 soljicu toplog caja (polagano srkutati) 3-4 puta dnevno. Kod upale jajnika - po 1 cajnu kasikicu, djumbirovog korena, srdacice i kamilice, uz malo narezanog korena persina, kuvati mjesavinu u 1 litri vode 15 minuta u poklopljenoj posudi, kada se ohladi procediti, uzimati po pola cajne kasikice svaka 2 sata, kada se oseti olaksanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno, tretman traje dok se menstruacija ne normalizuje, obicno 3-4 mjeseca.
Djumbir sa medom je najpoznatiji kucni lek u Americi za lecenje kaslja kod dece. Sok od svezeg djumbira, pomesan sa sokom od svezeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu
Zacin aromaticnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo kod prehlade u caj i lekovite napitke. Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage)
Svez djumbir i susen djumbir su savim raliciti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke U kineskoj medicini susen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svez koren kao Sheng-Jiang. Svez koren se koristi za pojacanje znojenja i izbacivanje toksicnih materija iz organizma. Susen koren, koristi se za stomacne bolesti, dijareju, reumatizam, kasalj itd. I susen i svez djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura. U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomesan.

herbateka

Troskot

Drugi nazivi: dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, pticja trava Latinski naziv: polygonum aviculare Eng - Knot grass


Opis biljke:
oputina je jednogodisnja biljka neuglednog izgleda. Niska je i prilegla. Veoma cesto pojavljuje se kao korov. Uglasto-cvorasta i vrezovita stabljika visine je od 30 do 60 cm. Ima dva reda malih lancetastih, ponajvise modro-zelenih listica koji su crvenkasto prugavi, i male belkaste palistice (koprica, ochrea). U pazuscima listova nalaze se neugledni cvetovi bele ili belo-ružicaste boje ... ,

Stanište:
kao korov na putevima, vrtovima, dvoristima, ledinama, oranicama i, na zapustenim mestima. .
Lekoviti deo biljke: u prolece i leto skupljaju se listovi i mladi vrsci stabljike ..

Lekovito delovanje: oputina se uspesno koristi u lecenju plucnih bolesti, karnenaca, teskoca u radu bubrega, gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, zutice i rana. Deluje na poboljsanje krvne slike i zbog toga pogoduje stvaranju vezivnog tkiva. Isto tako, preporucuje se u lecenju cireva na zelucu. Pomesana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti. Supenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml hladne vode.Zagrejati do kljucanja.Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min.Caj procediti.Piti 2-3 solje caja dnevno

herbateka.eu

Konopljika

Drugi nazivi: Konopljika - Rakita - Divlji biber......... Latinski naziv:Vitex agnus castus ....... Eng - Chasteberry


Prirodno stanište ove biljke je južna Evropa i Mediteran, ali se uzgaja kao ukrasna biljka u celom svetu. Agnus Castus potice iz porodice verbena, poreklom iz Azije i Mediteranskih predela.

Sadrži iridoglikozide: agnusid, aucubin, eurostosid, flavone: casticin, isovitexin, orientin, etericno ulje s cineolom i pinenom. Ova biljka deluje na nivo progesterona i snizava nivo prolaktina.

Primenjuje se u perimenopauzi za zaustavljanje krvarenja ili kod nepravilnih mesecnica. Dnevna doza je 3 x dnevno 40 mg. Rezultati su vidljivi nakon upotrebe kroz nekoliko ciklusa. U medicinske svrhe koristi se plod koji utice na hormonsku funkciju žena te se stoga najviše koristi kod menstrualnih problema. Agnus Castus pozitivno utice na kontrolu i proizvodnju hormona tokom posljednje dve nedelje menstrualnog ciklusa. Ovaj period ciklusa je poznat po stvaranju zutog tela koje priprema jajasce za oplodnju te uterus za eventualnu trudnocu.
Menstrualni problemi:
Neke zene mogu imati simptome kao sto su neredovite i bolne menstruacije, oboljenja grudi i bolne grudi, endometrioza, zapaljenska oboljenja karlice, nenormalna krvarenja uterus ate emocionalni disbalans. Agnus castus normalizuje nivoe progesterona koji izlucuje zuto telo – stoga pomaze obnovi zdrave menstrualne funkcije Agnus castus takodje oslobadja od simptoma PMS-a, ukljucujuci nabreklost grudi, grceve, glavobolje pa cak i akne Pokazao se efikasnije nego vitamin B6.

Neplodnost: Agnus castus moze pomoci pri regulaciji nivoa prolaktina te stim pomoci pri tretmanu neplodnosti kod zena. Nedostatak mleka (isuficijentna laktacija): Istrazivanja pokazuju da agnus castus delotvorno utice na hormone koji kontrolisu izlucivanje mleka te “ispustanje” mleka iz tkiva grudi.

Menopauza:
S obzirom da je i ovo stanje vezano za hormone, agnus castus tadje moze biti izbor tokom menopause a za emotivno zdravlje, odrzavanje “zdrave” menopause
Sigurnost i upozerenje
Poznato je da agnus castus ne uzrokuje nikakve nus pojave. Medjutim, neke osobe mogu doziveti alergijske reakcije, glavobolju i pojacno menstrualno krvarenje kao posledicu terapije agnusom. Ukoliko se pojavi ovi simptomi, potrazite savet kvalifikovane osobe.
Trudnice i dojilje pre uzimanja preparata agnusa treba da se konsultuju sa kvalifikovanim zdravstvenim licem, s obzirom na stanje u kojem se nalaze.
Agnus castus se ne preporucuje deci.
- redukuje opste simptome PMS-a (razdražljivost, depresiju, glavobolje, oticanje i bolove u dojkama).
- smanjuje lucenje prolaktina
- povecava nivo progesterona
- regulise menstrualni ciklus
- pospešuje ovulaciju
- pospešuje plodnost
- smanjuje pojavu akni u PMS-u
.. Upozorenje: nije za trudnice i dojilje. Ne savetuje se uzimanje uz hormonsku terapiju ili sa oralnim kontracepcijskim sredstvima.

herbateka

Yucca

Drugi nazivi: Yucca. Latinski naziv: Uliaceae . .


Opis biljke:
Juka je zimzelena biljka koja endemski raste u SAD, Meksiku i na Karipskim ostrvima. Spoljnim izgledom malo podseca na palmu: ima debelo i kratko stablo i sabljaste listove. Cvetovi juke oblikovani su kao zvoncici koji formiraju velike grozdove piramidalnog oblika, koji mirišu posebno nocu. Juka spada u porodicu ljiljana (Uliaceae), a Indijanci je smatraju najlepšom pustinjskom biljkom i vec je vekovima poštuju.

Zbog njene velike isceliteljske noci nazivaju je drvom života. Indijanci su juku mleli u brašno i pekli kolace. Iz korena su cedili sok, pripravljali sapun za pranje tela. Koristili su ju za poboljšanje zgrušavanja krvi pri ranjavanju, za reumatske i kožne bolesti, izlecenje cireva, bubuljica, upale i kao sredstvo za jacanje . Pozitivni ucinci juke Juka utice na ljudsko telo na mnoge nacine, ali najvažnije njeno delovanje je detoksikacijsko. Prema savremenoj podeli razlicitih bolesti, hronicne upalne bolesti debeloga creva (katar, polipi, Crohnova Iolest, Colitis ulcerosa) i reumatske bolesti ubrajaju se u hronicne bolesti metabolizma. Mnoge lekovite biljke svojim diuretskim delovanjem i ubrzavanjem metabolickih procesa mogu pojacati izlucivanje otpadnih toksicnih materija iz tela i time bitno poboljšati oste stanje bolesnika. I u našem delu Evrope postoje lekovite biljke koje imaju detoksikacijska svojstva, poput koprive (Urtica oica, Urtica urens) i kore bele vrbe (Salix alba), ali juka deluje neuporedivo jace i efikasnije.
Juka, uz to, pospešuje i savršeno uskladjuje apsorpciju potrebnih hranljivih materija u crevima, olakšava procese, regulise i pospešuje razne procese izlucivanja (ekskrecije) nepotrebnih materija iz tela. Od velike je pomoci prvenstveno onima koji boluju od razlicitih bolesti debelog creva, a takvih je ljudi puno, narocito medju stanovnicima industrijski razvijenih zemalja, posebno medju sredovecnom i starijom populacijom. Iz ovih dobnih grupa skoro svaka treca osoba ima neugodne smetnje i simptome hronicne upale debelog creva. U novije se vreme saponin iz juke vrlo uspešno primenjuje u Iecenju upalnih procesa zglobova. Ova prirodna materija ima mnoga delovanja, poput onih koje imaju humani odnosno animalni steroidi, te nesteroidni protivupalni lekovi , ali bez njihovog štetnog delovanja na sluznicu organa za varenje. Nakon tretmana jukom od nekoliko nedelja, organizam se jednostavno preporodi i podmladi.
Ova biljka izuzetnih lekovitih svojstava poboljšava duhovno-telesnu ravnotežu, osigurava bolje opste stanje organizma, a obzirom da pojacava imunitet, štiti od raznih infekcija i bolesti. lstovremeno, snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od stresa. I u cemu je tajna juke i zašto ona ima neuporedivo bolji ucinak na organizam od drugih biljaka s detoksikacijskim svojstvima? Tajna je verojatno u tome što ta biljka opstaje i u izuzetno nepovoljnim klimatskim uslovima nocu podnosi, hladnocu i mraz, sredinom dana nemilosrdne vrucine. Otporna je i na jake orkanske oluje i potpunu sušu koja može potrajati mesecima. Ekstrakt juke sadrži brojne enzime, saponin, klorofil, antioksidanse i neke druge materije.

PAŽNJA! Tokom tretmana jukom treba piti mnogo tecnosti, pa zato kapsule treba uzimati s dve caše vode. Dnevni unos tecnosti treba dostici kolicinu 2-3 litre, da bi se nepoželjne ili toksicne materije što lakše odstranile iz organizma. Na pocetku tretmana može doci do obilnog mokrenja, a ponekad i do proliva u blažem obliku. Kod osetljivih osoba može doci do pada nivoa šecera u krvi (hipoglikemije), a zbog diuretskog dejstva može se javiti blaža hipokaliemija. Sve su ove promene odraz ubrzanih metabolickih i detoksikacijskih procesa. Pažljivom primenom i pocetnim doziranjem preparata uz adekvatnu nadoknadu tecnosti i minerala (kalijuma) putem pravilno izbalansirane prehrane bogate kalijumom (po potrebi uz savet nutricionista) ovi se neželjeni efekti mogu ublažiti ili izbeci.
Deca ispod 10 godina preparate juke mogu uzimati samo po preporuci lekara.

herbateka

Vrbovica

Kiprovina - Epilobium parviflorum - Epilobium anguistifolium


Zeljasta je i sočna biljka. Ima više vrsta vrbovice, a lekovite su Epilobium anguistifolium, Epilobium roseum, Epilobium parviflorum, Epilobium montanum, Epilobium lanceolata, Epilobium palustre, Epilobium anagallidifolium. Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Biljka se ubire tako što se otkida na polovini stabljike, da bi mogla ponovo da raste. Biljku treba usitniti odmah, dok je sveža. Zato bi bilo dobro da se zasadi u baštama, koje će ukrasiti svojim sitnim crvenkastim, roze ili belim listićima.
Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine. Izolovano je antitumorsko sredstvo hanerol.

Lekoviti deo: nadzemni deo biljke

Ova biljka je izuzetno efikasna kod oboljenja prostate, bešike i bubrega. Smatra se da leči i najteža oboljenja ovih organa, ali treba zapamtiti da se i u najtežim slučajevima ne sme uzimati više od dve šolje čaja na dan.
Jedna se uzima ujutru, na prazan želudac, a druga uveče pre spavanja. Naravno, ovo treba da bude dopunska terapija, a takvi bolesnici se obavezno moraju obratiti lekaru.

Čaj: vrhom punu kašičicu vrbovice treba staviti u 1/4 litra vode i pustiti samo da provri, a zatim da odstoji.
Još jednom: dozvoljene su samo dve šolje dnevno!
Napomena: Preterano dugo pijenje čaja od vrbovice može izazvati tegobe u želucu i crevima.

herbateka

Zlatnica

Latinski naziv: SOLIDAGO VIRGAUREA

Opis biljke:
Višegodišnja zeljasta biljka visoka 20-100 cm, uspravne, najčešće nerazgranate stabljike koja je okrugla i blago uzduž izbrazdana. Donji deo stabljike je go, dok je gornji obrastao proređenim, kratkim dlakama. Listovi imaju naizmeničan raspored, donji su na kratkoj dršci i testerasto nazubljeni, a gornji su bez drške i imaju ceo obod. Jezičasti i cevasti cvetovi sakupljeni su užute, mirisne glavice, a one su grupisane u guste, vršne grozdaste ili metličaste cvasti.

U narodnoj medicini je poznata kao sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Smiruje kašalj, poboljšava iskašljavanje sekreta i pomaže kod upale krajnika, grla i pluća kao i kod bronhitisa i astme. Smanjuje bolove kod reume, gihta i artritisa, kao i nekih hroničnih kožnih bolesti. Zbog sadržaja tanina koristi se kod upala za ispiranje usta i ždrela i kod proliva izazvanih nicanjem zuba kod dece, a pospešuje zaceljivanje rane posle vađenja zuba. Zvanična medicina, takođe, priznaje lekovita dejstva ove biljke pa se ona koristi za spravljenje različitih lekovitih čajeva, praškova, masti i krema.
Upotreba čelebi grane je, zbog prisustva saponina, ograničena na 4-6 sedmice u propisanim dozama. Osim toga, negde se u literaturi sreću podaci o otrovnosti ove biljke pa se usled toga savetuje opreznost pri upotrebi.


Narodna imena:zlatnica, čelebi grana, zlatna šiba,štapika


Čaj od cvjetne grane;
Kad djeci izbiju zubi ili kad obole od hripavca, dobijaju često proljev. U tom slučaju treba piti čaj koji se pravi od 100 grama cvjetne grane, poparene litrom ključale vode.
Pošto odstoji poklopljen cijelu noć, ocijediti ga i piti umjesto vode tokom dana. Zasladiti medom.

Sljedeći način pripreme čaja je da se biljka kuva u vodi 10 minuta, ostavi poklopljen 12 sati, procijedi pritiskanjem na cjedilo i malo zasladi medom. Pije se do dva decilitra na dan.


Lijek protiv astme i gušenja;
Stariji mogu piti odvar od 30 grama biljke na 100 grama vode i to po dvije do tri šoljice na dan, ili po dvije kafene kašike alkoholature na dan, posebno kod astme na bazi uremije, u slučaju gušenja, kad je krv puna otrova vlastitog organizma.


Protiv upale bubrega;
Za liječenje bolesnih bubrega najbolja je mješavina od 70 grama lišća breze i po 20 grama zlatnice i bosiljka.
Tri velike kašike mješavine popare se sa pola litre ključle vode, pa se to ostavi poklopljeno da stoji tri sata. Zatim se procijedi i pije tri puta dnevno po kašiku prije jela.


Pomoć kod uremije
Pri teškom mokrenju i uremiji pomaže mješavina od po 20 grama zlatnice, korijena selena, sapunjače i brezova lišća.
Pet velikih kašika mješavine treba ključati 10 minuta u litri vode, ostavi se poklopljeno preko noći, a drugi dan se pije umjesto vode.
Može se zasladiti samo kafenom kašikom sirupa od ribizla ili kiselih višanja.


Lijek za reumu i upale zglobova
Radi liječenja od reume i upale zglobova uzme se po 20 grama zlatnice, lišća breze, izopa, trava ive i paprenog lisca, pa se pet velikih kašika te mješavine drugi dan piju umjesto vode.

herbateka

Hortenzija
Hydrangea sp.

Hortenzija, koja pripada familiji Saxifragaceae, rod je od oko 70 do 75 vrsta čije je stanište u južnoj i istočnoj Aziji, Kini, Koreji, Japanu, Himalajima i Indoneziji, Severnoj i Južnoj Americi. Većina vrsta je visoka od jednog do tri metra, dok ostale imaju mala stabla ili su penjačice, koje mogu dostići do 30 metara u visinu uspinjući se na stabla. Mogu biti listopadne ili zimzelene, a većina kultivisanih vrsta su listopadne.

U Srbiji je najzastupljenija krupnolisna hortenzija (Hydrangea macrophylla), žbun visine oko jednog metra sa raskošnim mekanim loptastim cvetovima različitih boja i nijansi koji ulepšava vrtove i balkone od ranog proleća do kasne jeseni. Osim u vrtu, može se uzgajati kao saksijska biljka na balkonu i drugim otvorenim površinama, a poslednjih godina je postala i vrlo popularna sobna biljka. Koristi se vrlo često kao rezano cveće, za cvetne bukete.

Vlada mišljenje da postoje ružičaste, ljubičaste i plave vrste što je potpuno pogrešno. Naime, boja cveta kod krupnolisne hortenzije nije slučajna, već zavisi od pH vrednosti zemlje. Što je tlo kiselije, cvetovi su plavlji, a sa smanjenjem kiselosti zemljišta smanjuje se i intenzitet boje cveta, pa često viđamo i hortenzije ružičastih nijansi. Ipak, na boju se može uticati.

Nekada su žene, u želji da im hortenzije budu plave, dodavale u vodu kojom su ih zalivale mastilo za nalivpero i uspevalo im je. Postoji i hortenzija u potpuno beloj boji i mnoge dame smatraju je za najlepšu. Bele vrste su vrlo često korišćene za pravljenje venčanih buketa.

Naziv biljke (Hydrangea sp.) potiče od grčke reči hydro što znači voden, dakle iz samog naziva se može zaključiti da se radi o biljci koja ima vrlo visoke zahteve u pogledu vode. Osim vode, hortenzija zahteva i bogato zemljište, bez kreča . Takođe joj odgovaraju svetla mesta zaštićena od direktnog sunca i polusenka. Mnoge vrste nisu otporne prema niskim temperaturama.

Svi delovi biljke su otrovni. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju,uzrokuju stomačno crevne smetnje,smetnje u srčanom ritmu ili radu srca uopšte, kao i promene u funkciji nervnog sistema.

Hortenzija krasi vrtove širom naše zemlje, a počasni je stanovnik i mnogih bašti u privatnom posedu, kao i prostranih terasa i malih balkona. Bila je cvet naših baka pa nas vraća u detinjstvo i budi uspomene. Kažu da je simbolika ovog ukrasnog žbuna pomirenje ljubavnika ili bračnih parova, a da buket hortenzija označava mir u kući. Takođe označava i srdačnost, a veruje se i da smiruje um.

U Japanu se vrsta Hydrangea serrata koristi za biljni čaj (ama-cha / ama-ča) što znači slatki čaj. Listovi ove hortenzije sadrže supstancu koja razvija sladak ukus ( phillodulcin). Za puniji ukus, sveži listovi se savijaju, kuvaju na pari i suše, i tako se dobiju tamnosmeđi listovi čaja. Ama-cha uglavnom se koristi za kan-butsu-e (ceremoniju Budinog kupanja) 8. aprila svake godine — dan za koji se u Japanu veruje da je Budin rođendan. Ama-cha poliva se po kipu Bude i služi se ljudima koji prisustvuju ceremoniji.
beta.rs/zelena-srbija