Tema: Biljke - opis i karakteristike

ŽALFIJA [salvia officinalis]


narodni naziv:
kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija, kadulja

engleski naziv: Sage

Opis biljke:
Žalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom. Veliki tamno ljubičasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasa koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i venčić imaju žlezdaste dlake.

Stanište:
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje:
Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača nerve, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru(kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća žalfija taj problem rešava za par dana). Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Takodje leči i obolele od reumatizma. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršcim.
izvor: herbateka.com

TIMIJAN [Thymus vulgaris]

narodni naziv:
bosiljak, majčina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan

engleski naziv: THYME

Opis biljke:
Timijan je sličan majčinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm), listovi su uži, cvati nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grančice su četvorouglaste, kratke i gusto obrasle belim dlacicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišće je sitno, sedeće ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naličju obraslo finim mekim sivim dlačicama. Cvat ima oko 5 ružičastih, 3 do 6 mm dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružičasto-ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa zuba.

Stanište:
Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. Bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka u cvetu.

Lekovito delovanje:
Timijan je lek i začin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv običnog, a naročito protiv velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptičko sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, i lekova protiv vrenja. Ulje timijana a naročito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je odličan konzervans.
izvor:herbateka.com

UVA [arctostaphylos uva ursi]

narodni naziv:
divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak,medvedje grozdje

engleski naziv: Bearberry

Opis biljke:
Medvedje groždje je uglavnom polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 cm. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Cvetovi su sitni,zvonasti, bele ili svetlo roze boje obešeni u grozdovima. Plod je bobica, crvene boje.

Stanište:
Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, izmedju grmlja po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi od maja do jula . List se bere u proleće kad biljka cveta jer je tada najviše lekovit (tada ima najviše arbtozida). Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. Listovi su neprijatnog, oporog i gorkog ukusa, ali bez mirisa.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova uve leci povećanu prostatu, organe za mokrenje, proliv i šećernu bolest. Listovi pomešani sa drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronicne upale mokraćnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku čaja za lečenje organa za mokrenje. Kod nas lekari često daju mešan čaj u jednakim količinama od uve i sitnice. Pri pravljenju čaja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina. Inače, se list u apoteci čuva ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Od uve se takodje priprema još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu.
izvor: herbateka.com

TRBULJA VODENA [oenanthe aquatica]

narodni naziv:
bedreničak, konjski morač, krpilo, mokrorok, vodeni morač

engleski naziv: WATER DROPWORT

Opis biljke:
Vodena trbulja jevišegodišnja zeljasta biljka sa šupljom i razgranatom stabljikom visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom su dvostruko ili trostruko perasti sa potpornim listićima. Koren je dvogodišnji, oblika šargarepe. Sitni i beli cvetovi su skupljeni u štit. Plod je sa strane duguljasto jajastog oblika, a sa gornje i donje strane malo šiljast, go, zeleno srnedje ili žuto smedje boje.

Stanište:
Vodena trbulja raste u barama, močvarama, stajaćoj vodi, na močvarnim zemljištima i u jarcima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme.

Lekovito delovanje:
Vodena trbulja je po lekovitom dejstvu slična komoraču, samo mnogo jača. Njegova upotreba delotvorna je kod veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhalnih katara sa gnojnim i zaudarajućim ispljuvkom, kod tuberkuloze pluća i gnojenja kostiju. Osim toga, preporučuje se u lečenju pluća, astme, grčeva u želucu i crevima i kod jakog nadimanja. Za spoljnu upotrebu se koristi seme vodene trbulje kao melem za rane jer ih čisti i sprečava upale.
izvor:herbateka.com

VRKUTA [Alchemilla vulgaris]

narodni naziv:
gospin plašt, virak

engleski naziv: Lady's Mantle

Opis biljke:
Sam narodni naziv govori da je velika pomoć ženama - skoro da se ne može nabrojati za šta je sve lekovita. Ipak treba istaži najvažnije: vrkuta leči pojačani sekret, bolne menstruacije koje i reguliše, a pospešuje i olakšava porodjaj.

Stanište:
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje:
Ona skuplja i zateže tkivo, potpomaže izbacivanje vode iz organizma, jača srcani mišić, leči upale, čireve, čak i ako su zapušteni. Kod slabašne dece i odraslih deluje protiv mišićne slabosti i slabosti udova. Vrkuta jača i na taj način što deluje protiv malokrvnosti. Kod žena koje se teško poradjaju leči slabost materice, a zaštita je i od pobačaja.
izvor: herbateka.com

VIDAC [euphrasia officinalis]

narodni naziv:
dragočka, dragonka, radoka, vidica, vidova trava,očanica

engleski naziv: EYEBRIGHT

Opis biljke:
Vidac je jednogodišnja biljka visine 10 do 15 cm. U gornjem delu je razgranata i pokrivena mekanim dlačicama. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih listova, a boja im je bela ili bledo ljubičasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute mrlje.

Stanište:
Raste na suvim livadama, šumskim čistinama i neplodnim zemljištima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek sakuplja se citava biljka, bez korena .

Lekovito delovanje:
Ova biljka se najviše koristi se u lečenju očiju, i to kod upale očne spojnice, slabosti očiju zbog premorenosti od čitanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale šarenice, glaukoma, čira na rožniači, upale suzne žlezde i sl. Vidac se preporučuje i kod bolesti disajnih organa, kao što su kijavica, grip, bronhitis, probavne smetnje, i kod želucanih i crevnih bolova.
izvor: herbateka.com

ZEČJI TRN [ononis spinosa]

narodni naziv:
gladis,gladež, gladišnik, gladiška, gladuška

engleski naziv: HARROW

Opis biljke:
Zecji trn je trajna biljka koja raste kao korov sa veoma dugačkim, jakim i žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, čvrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50 cm. Listovi u gornjem delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listića. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazuhu listova, leptirastog su oblika, i crvene boje.

Stanište:
Raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i pašnjaka.

Lekoviti deo biljke:
U proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Koren zečjeg trna je veoma dobro sredstvo za izlučivanje mokraće, čime se sprečava stvaranje peska i kamena. Koristi u lečenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine. Preporučuje se u lečenju upale bubrega, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćnog mehura i kamena u mehuru, kod gihta, reumatizma i hroničnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i čaj od nadzemnog dela biljke. Za spoljnu upotrebu zečji trn se koristi za pripremu obkoga u lečenju rana.
izvor:herbateka.com

Biljke cvetnice

Biljke cvetnice su najrasprostranjeniji tip biljaka koji se razmnožava preko cvetova - oprašivanjem. Cvetovi su nosioci reproduktivnih organa kod ovih biljaka, koji se nalaze u centru glavice cveta, okruženi laticama. Nakon oprašivanja cveta i oplodnje formira se seme, koje se nalazi unutar ploda - strukture koja pre svega štiti seme. Neke biljke cvetnice, kao na primer kukuruz, imaju jednodelno seme i takve biljke se nazivaju monokotile. Ostale biljke, kao na primer pasulj, imaju seme koje se sastoji iz dva dela (dve polutke) i ove biljke se nazivaju dikotile. Postoji mnogo načina pomoću kojih se seme biljaka cvetnica rasejava u prirodi.


Monokotile i dikotile

Sve biljke cvetnice se dele u dve velike grupe - monokotiledone (monokotile) i dikotiledone (dikotile). U monokotiledone spadaju kukuruz, razne vrste trava, lala i palmi. Sve ove biljke imaju uzane, dugačke listove sa paralelnim žilicama. Pošto njihovi čašični listići (koji prekrivaju pupoljke) liče na latice, oba ova dela biljke nazivaju se laticama.

Primeri dikotiledona su ljutić, sve biljke pasuljastog ploda, suncokret i mnoge vrste drveća i žbunastih biljaka. Sve one imaju široko lišće sa žilicama koje se granaju iz glavne, središnje žile lista ka krajevima lista. Latice ovih cvetnica su zaštićene zelenim čašičnim listićima dok se nalaze u obliku pupoljka.


Oprašivanje

Oprašivanje predstavlja prenošenje polena sa jednog na drugi cvet. Polen, u obliku veoma sitnog praha, sadrži muške polne ćelije cveta i proizvode ga prašnici, koji se nalaze na vrhovima prašničnih drški i sa kojima prašnici čine muške polne organe cveta. Ženski delovi cveta sastoje se od tučka, drške i plodnika u kojem se nalazi ženska polna ćelija cveta. Svi ovi reproduktivni delovi cveta okruženi su laticama upadljive boje kako bi se privukli insekti i druge životinje koji će polen preneti do drugog cveta. Kada polen sa prašnika dospe na vrh tučka, cvet je oprašen i nedugo zatim dolazi do oplodnje.


Oplodnja

Spajanje muške i ženske polne ćelije naziva se oplodnja. Kod biljaka cvetnica muške polne ćelije se nalaze u zrncima polena, a ženske polne ćelije se nalaze u plodniku. Do oplodnje dolazi kada zrnce polena dospe na vrh tučka. Ono se zatim spušta niz svojevrsnu cev koja kroz dršku tučka vodi do samog plodnika cveta i ženske jajne ćelije sa kojom se spaja, stvarajući zametak. On raste u seme, koje sadrži klicu buduće biljke i dovoljno hrane za nju dok seme ne dospe do zemlje.


Rasejanje semena u prirodi

Biljkama je potrebno da raseju seme na što veću daljinu kako im buduće biljke ne bi bile konkurencija u borbi za životni prostor - zemlju, vazduh, vodu, sunčevu svetlost i dr. Kada se seme formira, latice otpadaju, a plodnik formira plod u čijoj unutrašnjosti se nalazi seme. Plod se formira u mnogobrojnim oblicima kako bi se seme odbacilo što dalje od majke-biljke. Ako je sočan, plod će najverovatnije pojesti neka životinja koja će kasnije, kroz izmet, izbaciti nesvareno seme daleko od majke-biljke. Neki plodovi imaju svojevrsna krilca, pomoću kojih "odleću" na velike razdaljine pri naletu vetra. Vetar, kišu i druge vremenske pojave koriste i plodovi u obliku malih "burgija", "šila", "pera" i sl, sve u cilju uspešnog zasejavanja. Neke biljke imaju i svojevrsne rasprskavajuće plodove, pomoću kojih se seme, pod pritiskom koji se stvara u plodu, izbacuje i na nekoliko desetina metara unaokolo. Seme u obliku padobrana, kao na primer kod maslačka, nošeno vetrom, odlazi i na stotine metara daleko od majke-biljke.

Izvor; Vesela skola

Jarebika biljka | drvo


Jarebika biljka u svojim svežim bobicama sadrži nepresušan izvor vitamina i lekovitih supstanci -koje nam pomažu za smirivanje upala ,podstiču izlučivanje mokraće i izbacuju štetne materije iz krvi.Za lek se koriste samo zreli plodovi jarebike koje je najbolje brati nakon jesenjeg mraza. Kada bobice promrznu u njima se povećava nivo slatkih glikozida.


JAREBIKA DRVO - Staniste

Jarebika biljka raste kao grm ili listopadno drvo a najbolje uspeva na polusenovitim mestima poput planinskih šuma, mada se zbog svoje prilagodljivosti na suše, niske temperature i mrazeve može naći na raznim staništima i terenima.Vrlo je rasprostranjena u kontinentalnim delovima Evrope, ima je u zapadnoj Aziji kao i u pojedinim delovima severne Afrike, Male Azije i Kavkaza. Češće raste pojedinačno, dostiže 15-20 m visine i vrlo je dugovečna - neretko živi preko 100 godina. Lišće jarebike je neparno perasto složeno, 10-20 cm dugo, oštro nazubljeno pri vrhu. Beli dvopolni cvetovi formiraju se u maju i junu i neprijatnog su mirisa, zbog čega je jarebika u narodu poznata i kao gorska smrdljika. Njen okruglasti, mesnati, narandžastocrveni plod sa zvezdastim ožiljkom ima opor, gorak ukus i u većim količinama može biti i otrovan, ali ukoliko se prelije vrelom vodom ili ostavi u razrađenom sirćetu oko 10 sati, to neprijatno svojstvo se gubi.Dozreva krajem avgusta i početkom septembra, a preporučljivo je da se bere što kasnije, posle prvih mrazeva, jer tada sadrži veću količinu šećera. Jarebika biljka latinski naziv - Sorbus aucuparia

JAREBIKA KAO LEK

Jarebika biljka poseduje brojna lekovita svojstva i od davnina se koristi za lečenje čitavog niza bolesti. Zreli plodovi sadrže oko 70 odsto vode, 7 odsto šećera, kao i ogromnu količinu vitamina C, A i E, a njihovom fermentacijom dobija se sorboza, zaslađivač niske kalorijske vrednosti. Od njih se pripremaju marmelade, kompoti, kaše, sokovi, sirupi, pa čak i vina, koji se mogu koristiti kao pomoćno sredstvo za ublažavanje brojnih tegoba. Čaj od jarebike je odličan kod problema sa lošom probavom i varenjem, kod nedostatka apetita, kao i kod hroničnih poremećaja rada želuca i creva. Ova biljka je poznata i kao veoma dobar antireumatik, pa se pomenuti čaj može koristiti i kod ublažavanja tegoba koje izazivaju reumatska oboljenja. Jarebikin čaj pomaže i u terapiji upale pluća ,plućnih infekcija i bronhitisa. Zreli plodovi od jarebike kada lagano fermentišu, mogu da se upotrebljavaju i kao prirodni laksativ jer se u njima sadrži parasorbinska kiselina koja odlično nadražuje sluzokožu na zidovima želuca i creva. Osim toga,ona pospešuje i izlučivanje mokraće prirodnim putem . Konzumiranje svežih plodova ili soka preporučuje se osobama koje pate od nedostatka vitamina C, kao i u slučaju preopterećenosti creva zbog neuredne stolice. Svež sok od jarebike i marmelada pospešuju izlučivanje bubrežnih kamenaca,ublažavaju bolesti bubrega i pročišćavaju krv. Sirup od plodova jarebike veoma je delotvoran u slučaju kašlja, dok grgljanje kompota ili soka pomaže protiv promuklosti.

JAREBIKA BILJKA RECEPTI

Pripremili smo vam brojne prirodne recepte od ove lekovite biljke,evo i predloga na koji način ih možete pripremiti:

Marmelada od jarebike

Pola kilograma plodova jarebike ostaviti da odstoje preko noći u razređenom sirćetu, pa ujutru procediti. Oljuštiti dve jabuke, iseći ih na četvrtine, pa malo prokuvati, a zatim ih pomešati sa plodovima. Propasirati, pa dodati jednake količine šećera i kuvati pet minuta dok se smesa ne zgusne. Sipati pripremljenu smesu u tegle dok je još vruća.

Sirup za kašalj od jarebike

Pažljivo oprati 3,5 kg bobica,pa staviti u širu posudu i dobro izgnječiti. Iscediti dva limuna, pa sok sipati u posudu, prekriti je krpom i ostaviti da odstoji preko noći. Smesu sutradan procediti kroz gazu i dodati 1 kg šećera i 2,5 dl vode. Pustiti da odstoji dok se šećer ne rastopi, povremeno mešajući. Gotov sirup od jarebike sipati u čiste,zagrejane boce i dobro ih zatvoriti. Čuvati sirup na hladnom mestu.

Jarebika biljka leči promuklost

Oprati i dobro ocediti sveže bobice od jarebike, ostaviti da se malo prosuše, pa ih sipati u tegle.Za to vreme prokuvati 250 grama šećera u litri vode, pa preliti bobice u teglama tako da ogreznu. Zagrejati vodu u velikoj šerpi do 80°C, pa poredati tegle i ostaviti ih da odstoje oko 20 minuta,a potom ih izvaditi, obrisati krpom i ostaviti da se ohlade. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Čaj od jarebike - recept za bolje varenje

Pomešati jednaku količinu plodova jarebike i kore žutike pa kašiku mešavine preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 10 minuta. Napitak po želji zasladiti sa kvalitetnim medom i piti u gutljajima jednu do dve obične šolje dnevno.


Jarebika biljka čisti organizam

Prvog dana žvakati pa ispljuniti suvu bobicu jarebike, drugi dan dve i tako do 15 dana povećavati dozu za po jedno zrno. Nakon 15. dana uzimati po bobicu manje, sve do 30. dana kada se uzima samo jedno zrno.

Lekovita rakija od jarebike

Peći u rerni 150 g bobica jarebike (na temperaturi od 100°C) pa izvaditi i ostaviti da se ohlade. Potom staviti u teglu, dodati 30 grama prženih zrna kafe, 150 grama smeđeg šećera, l štapića cimeta, izrendanu koru od jednog limuna, dobro izmešati i preliti litrom vinjaka. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 2 nedelje na sunčanom mestu, uz povremeno protresanje. Rakiju procediti u čistu flašu, a lek uzimati 1 do 2 čašice dnevno. Ovaj eliksir je odlično sredstvo protiv probavnih tegoba .

Jarebika biljka deluje i antimikrobno, dobar je pomoćni lek protiv dijabetesa i artritisa, a ublažava i tegobe izazvane hemorodima.

Natalijina ramonda

Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice Natalije kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom "cvet feniks".

Nije lako odlučiti se da li kod Natalijine ramonde više očarava njena skromna i ljupka lepota ili neverovatna izdržljivost po kojoj je dobila čak i nadimak "cvet feniks". Naime, čak i kad se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada je zalijemo.

Natalijina ramonda uvedena je kao simbol kojim obeležavamo Dan primirja odlukom Vlade Srbije 2012. godine, a simbolika je višestruka. Ovaj cvet se može naročito naći na planini Nidže čiji je vrh Kajmakčalan poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.

Ova otporna perena nosi i medalju britanskog Kraljevskog udruženja hortikulture, a Britanci takođe imaju poseban amblem za Dan primirja - stilizovanu značku u obliku cveta maka, prvog cveta koji je nikao na bojnim poljima Prvog svetskog rata.

Ramonde je, inače, prvi pronašao Josif Pančić, 1874. godine i biljku nazvao "ramonda serbica" (slika u galeriji br. 2), dok je niški varijetet dobio ime po kraljici Nataliji (slika u galeriji br. 3). Biolozi kažu da je preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu. Prema nalazima naučnog rada grupe naših autora pod nazivom "Uskrsnuće cvetnice Natalijina ramonda na kamenitom tlu - izdržljivost u uslovima ekstremnog stresa mineralnog sastava" (Tamara Rakić, Konstantin Ilijević, Maja Lazarević, Ivan Gržetić, Vladimir Stevanović i Branka Stevanović) ova biljka preživljava i na tlu sa visokim nivoom fitotoksičnih teških metala.

Lisa.rs