Tema: Biljke - opis i karakteristike

ŽUTI NOĆURAK [Oenothera biennis]


Opis biljke:
Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.
izvor:herbateka.com

ZOVA [sambucus nigra]


narodni naziv:
bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika

engleski naziv: elder

Opis biljke:
Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smedja, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Listovi su tamno zeleni koji su na rubovima testerasto nazubljeni. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smedje i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma prijatnog mirisa, koji je blaži kad su cvetovi suvi. Ukus cvetova je gorak i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, ali pripremljene u kompotu su jako ukusne.

Stanište:
Raste na rubovima šuma, na zapuštenim mestima i u blizini naselja.

Lekoviti deo biljke:
Mlade grane i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja, plodovi nakon sazrevanja, a kora od od februara do novembra.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova i mladica zove se koristi za lakše izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećeme bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatckih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme i tvrdu stolicu. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. Zreli plodovi zove su takodje vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita I cirkulacije.
izvor:herbateka.com

LATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]

narodni naziv:
tlatinjak

engleski naziv: STONE FEM

Opis biljke:
Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.

Stanište:
Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.


Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.


Lekovito delovanje:
Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.
izvor:herbateka.com

ZOB [avena sativa]

narodni naziv:
ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob

engleski naziv: OATS

Opis biljke:
Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.

Lekovito delovanje:
Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.
izvor:herbateka.com

BELI LUK [allium sativum]

narodni naziv:
češnjak,češan, češan luk, češanj, luk cešnjak

engleski naziv: GARLIC

Opis biljke:
Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu stabljike nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Cvat u obliku glavice je obavijena dugačkim, zašiIjenim, belim cvetnim omotačem. Glavica se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovičastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male količine belih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.

Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi lukovica.

Lekovito delovanje:
Kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama poboljšava protok krvi, čime povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka pospešuje rad jetre I žuči. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogućuju truljenje u crevima.Takodje poboljšava rad srca. Beli luk se koristi sa uspehom u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.
izvor:herbateka.com

BAGREM [Robinia pseudoacacia]

narodni naziv:
akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cveće, bela bagrena, bela drača, bela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kratjegac, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija

Opis biljke:
Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine. Cveta u maju. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlučuju puno nektara. Plod bagrema je pljosnata do 11 cm duga mahuna sa 4 do 10 semenki oblika pasulja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, ugkjenih hidrata i masnoće. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.

Stanište:
Bagrem je poreklom iz Kanade, u a Evropu je prenesen početkom 17 veka. Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi cvet. Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek. U narodu se upotrebljava cvet, redje list . Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad.

Lekovito delovanje:
Cvet se upotrebljava u obliku čaja za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List izaziva jače lučenje žuči. Narodna medicina preporučuje i čaj od osušenih cvetova, koji je ukusan i deluje lekovito kod prehlade i kašlja.
izvor:herbateka.com

TRN CRNI [prunus spinosa]


narodni naziv:
tmovina, drača, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka

engleski naziv: BLACKTHORN

Opis biljke:
Crn trn je grm visine od 1 do 3 metra. Mladi izdanci su dlakavi, a grane se završavaju oštrim trnjem. Kora crnog trna je crno smedje boje. Na trnovitim gustim ograncima rastu mali jajasti listovi, koji su na rubovima nazubljeni. U početku razvoja listovi su dlakavi, a posle goli. Beli cvetovi pojavljuju se pre samog listanja i to u velikom broju, da se grane jedva primećuju. Plod je koštunav i okruglog oblika veličine do 1 cm, tamno plave boje. Ima veoma opor i kiseo ukus.

Stanište:
Raste po živicama, pašnjacima, krčevitom tlu i rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru cvetovi, plodovi i kora sa korena.

Lekovito delovanje:
Čaj od cvetova koristi se kao sigurno sredstvo za otvaranje i jačanje želuca. Isti čaj odstranjuje kožne osipe i kožne nečistoće, umiruje grčeve u želucu, pospešuje izlučivanje mokraće, rastvara sluz kod katara, a preporučuje se kod vodene bolesti i stvaranja kamena. Pekmez od plodova pospešuje stolicu i posebno se preporučuje deci koja nemaju urednu stolicu ili pate od zatvora. Čaj od korena preporučuje se u lečenju groznice.
izvor: herbateka.com

VINOVA LOZA [vitis vinifera]

narodni naziv:
čokot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs

engleski naziv: GRAPE VINE

Opis biljke:
Vinova loza je trajan grm, odnosno penjacica koja dosti`e visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se duga~ki izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova. Plod je veoma so~an, sladak i kiselkast oblika bobice sa nekoliko semenki.

Stani{te:
Pretpostavlja se da je pradomovina vinove loze podru~je izmedju Cmog mora i Kaspijskog jezera.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava u prvom redu gro`dje pa cvetovi, listovi i vitice.

Lekovito delovanje:
^aj od listova vinove loze koristi se kao lek za le~enje reumatizma, gihta, povra}anja i krvavog ispljuvka. Sok od sve`e obrezane loze smanjuje krvarenja, ste`e, a razredjen sa vodom koristi se i za obloge za ja~anje o~iju. ^aj od cvetova vinove loze koristi se za le~enje oslabljene funkcije mozga i ki~mene mo`dine. Gro`dje se uzima kao lek za ~i{cenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za le~enje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumati~nih pote{ko}a i ko`nih osipa. Sve` sok od gro`dja sadr`i vitamin A, B i C, a koristi se , za ja~anje probavnih organa, izlu~ivanje otrovnih materija iz tela, za le~enje proliva i katara creva, uklanjanje zatvora i sl. Kada se uzima u manjim koli~inama, vino deluje lekovito jer o`ivljuje i podsti~e na aktivniji rad mnoge organe. Vino se koristi u pripremi napitaka od raznog lekovitog bilja. Vinski ocat hladi i ste`e, smiruje prolive i krvarenje. Od vinskog octa pripremaju se obloge za razne bolesti. Povremeno pranje celog tela me{avinom vinskoga octa i vode ~isti ko`u i otvara pore, pospe{uje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i {tetne spoljne uticaje.
izvor: herbateka.com

VILINO SITO [carlina acaulis]

narodni naziv:
bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, šikavac, veliko sito,kravljak

engleski naziv: CARLINE THISTLE

Opis biljke:
Kravljak je trajna biljka, niska sa vrlo kratkom stabljikom i sa jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajno bele boje, a razvijaju se pojedinačno. Koren je dubok i stupast, spolja smedje, a iznutra svetlo smedje boje. Miris mu je sladak, a ukus oštar i aromatičan.

Lekoviti deo biljke:
U rano proleće ili jesen za lek se skuplja koren. Potrebno ga je naglo sušiti i čuvati na suvom mestu jer je sklon plesni.

Lekovito delovanje:
Biljka se koristi kao sredstvo za izlučivanje vode, čišćenje creva i za izlučivanje mokraće. Čaj od korena se koristi za ispiranje usta, za lečenje rana I čireva koji teško zarastaju.
izvor: herbateka.com