Tema: Marko Nesic - Biografija

Marko Nesic - Biografija

Marko Nešić

(Novi Sad, 03.02.1873 — Novi Sad, 30.04.1938)

Na prelasku iz 19. u 20. vek budi se kod Srba, kao i kod svih naroda u Evropi nacionalna i kulturološka svest. Svakako da je iz Srpske Atine Prometejevom svetlošću veliki broj pesnika, slikara i ostalih umetnika obasjavao srpski narod koji je delom još uvek grcao pod turskom vlašću, a među njima se svakako izdvajao Marko Nešić, pesnik, kompozitor, kapelnik i esperantista.

U vojvođanskoj ravnici je Marko Nešić rođen 3. februara 1873. godine i tu ravnicu je osećao na vrlo specifičan način, tako da je veliki broj pesama posvećen Vojvodini, njenim poljima, konjima, đermima...

Kao mladog pesnika koji je pisao pesme za decu zapazio ga je i veliki Čika Jova Zmaj, koji ga je pozvao kao saradnika u njegovom časopisu "Neven".

Marko Nešić je imao širok spektar delovanja u kulturnim i društvenim delovanjima tog vremena, ali ga ipak najviše pamtimo po stilskoj harmonizaciji vojvođanskih narodnih pesama, koje je objavljivao o svom trošku i slao tamburaškim grupama širom zemlje. Sam je svirao tamburu primu i tamburu šargiju, i bio kapelnik u tamburaškim zborovima Bratimstvo, Beli orao, Ekscelzior, Sloga....

Najpoznatije pesme koje je spevao su: Radničko (Neven) kolo; Đuvegije gde ste, da ste?; Udovica (Bogata sam imam svega), Idem kući, a već zora; Zavičaju mili kraju; Divno miri lipin cvet; Ej vidiš mužu kakvo mi je lice i mnoge druge.

Bio je veliki pobornik radničkih pokreta i kako je preminuo 30. aprila 1938. godine, baš pred sam 1. maj, na njegovoj sahrani na Almaškom groblju u Novom Sadu skupila se impozantna kolona radnika sa velikim brojem venaca kao poslednjim pozdravom drugova iz raznih radničkih organizacija.1



Čuveni novosadski tamburaš i kompozitor. Izdao je školu za tambure, učio obućarski, štamparski i stolarski zanat, ali se od 1890. godine potpuno posvetio muzici. Napisao je oko 200 pesama i instrumentalnih kompozicija, od kojih se mnoge smatraju narodnim: Žabaljka, Bogata sam, Đuvegije gde ste da ste, Kukuruzi nek se beru, Donesi vina krčmarice, Majka me psuje, Oj meseče, Idem kući, Tri bekrije, Uzmi mi srce moje, Prolaze noći mučim se ja, Zumbul Jelo, Kad' sam bio mlađan lovac ja i dr..

Sa tamburaškim orkestrom Vase Jovanovića gostovao je u svim većim gradovima Evrope i tako postao pobornik esperanta. On je osnivač društva esperantista u Novom Sadu, koji nosi njegovo ime.

Đurđevska kišica — muzika i tekst Marko Nešić
Knjiga: Mile Bogdanović "Zavičaju, mili kraju" / Beograd, 2004.

Kad sam bio mlađan lovac ja — muzika i tekst Marko Nešić
Knjiga: Mile Bogdanović "Zavičaju, mili kraju" / Beograd, 2004.
Zvonko Bogdan 3 "Pesme koje večno ostaju" / PGP JPG CD 403613 / 1997.
Kad sam bio mlađan lovac ja (tradiiconal — Marko Nešić)
Zvonko Bogdan "Uspomena na vreme koje se sigurno ponoviti neće" / Vojvodina music CD ISBN 86-86903-00-0 / 2003.

Neven kolo (M. Nešić)
Zvonko Bogdan "Zvonko Bogdan peva za vas" RTB PGP LP 1323

K O M P O Z I C I J E M A R K A N E Š I Ć A

01. Novosađanka
02. Žabaljka
03. Kaćanka
04. Mesečina divno sja
05. Jahalo momče zelenka
06. Bekrijina ispovest
07. Dođi mi dragane!
08. Sumbul Jela
09. Uzmi mi srce moje
10. Ej, gledaj muže...
11. Kukuruzi već se beru
12. I ja imam slatko lane
13. Čije je ono luče belo
14. Umoreno "zlato" moje
15. Idem kući a već zora
16. Majka me psuje
17. Oj, Dunave, lakše goni
18. Stiže premaleće
19. Opijo sam se, e pa šta?
20. Udovica (Bogata sam imam svega)
21. Surovo me babo psuje
22. Oh! Da ti znaš!
23. Sedi Boso, de!
24. Vidosava
25. Propast sveta
26. Oj meseče mnogo znaš
27. Đuvegije gde ste, gde ste?
28. Dones' mi vina krčmariis!
29. Voleli se ja i ona
30. Lopov
31. Bačvanka
32. Đavolija
33. Poslušaću staru majku
34. Često mi dragi urani
35. Divno miri lipin cvet
36. Moj je lola trgovac
37. Oči čarne, zvezde sjajne
38. Anđeli se zavadiše
39. Prolaze noći, mučim se ja
40. Krivo mi je na birtaša
41. Lafica
42. Sinoć prođe kraj prozora moga
43. Momčić mio
44. Celu noć sam pijo vina
45. Nisam ja bio bekrija
46. Ženo moja tri forinte daj mi
47. Vidiš muže kakvo mi je lice
48. Obrvice đul Marice
49. Vina daj vina daj
50. U samoći
51. Zbogom selo maleno
52. Daj mi Maco
53. Neka dođu grobu mome
54. Kad jedanput više groba
55. Zašto suza blista
56. Siromah tužim
57. Nešto me je silno vuklo
58. Ja umirem, spasavaj me dragi
59. Imala je golubana
60. Zbogom čergo
61. Šta si stao stari cigo
62. Radosna je majka stara
63. Mirisava ruža cvala
64. Devojka na studencu
65. Zadnji pozdrav
66. Kažu, lažu
67. Sitna kiša, sitno pada
68. Mirisavka ruža cvala
69. Oh, da ti znaš
70. Kobni sastanak

Nešićeve kompozicije, pored njegovog tamburaškog društva ili onih kapela u kojima je učestvovao na realizacnji diskografskih projekata (Stevana Bačića-Trnde, Filipa Lipe Grujića...), stavili su na svoj repertoar i drugi, tada najpopularniji interpretatori narodne muzike, kao što su to bili Joca Mlinko — Mimika iz Mola, Joca Maksimović iz Sombora, Đura Stojkov iz Velike Kikinde, Mita Grujić — Hala iz Pančeva, Tamburaška družina "Jorgovan"... Kao svedočanstvo ostale su gramofonske ploče na kojima se nalaze Nešićeve kompozicije u njihovom izvođenju.

Za te snimke kompozicija na gramofonskim pločama Marko Nešić je dobijao i određene tantijeme, a to saznajemo zahvaljujući sačuvanom dopisu Autor — Centrale za autorska prava iz Beograda, od dana 25. marta 1932. godine, koja kampozitora Marka Nešića obaveštava o sledećem:

"Nalazimo se u ugodnoj mogućnosti da vam možemo javiti, da smo od gramofonske fabrike Edison-Bell-Penkala u Zagrebu konačno naplatili tantijeme za godinu 1927 — 1930".

Autor — Centrala obaveštava Nešića da je taj iznos 2.352,26 dinara, od kojih je poloivnu te svote dobio "kao predujam" prošle godine.

"Gospodin Marko Nešić, kompottor, Novi Sad" dobija pismo upućeno iz Beograda 31. oktobra 1930. godine, kojim ga Autor-Centrala za autorska prava Zagreb-Beograd...—


Izvor;riznicasrpska.net