LinkBack URL
About LinkBacks
: 
Mihailo Spasojevic - Biografija
Mihailo Spasojevic - Biografija
Mihailo Spasojević (1823—1896)
U starom Beogradu, u XIX veku, živeli su mnogi zanimljivi ljudi sa čudnim životopisima, o kojima se tek u naše vreme otkrivaju neki zanimljivi detalji iz njihovog života. Takav je slučaj i sa beogradskim činovnikom Mihailom Spasojevićem o kome saopštavam nekoliko biografskih podataka koji mogu da budu zanimljivi za našu muzičku kulturu i istoriografiju.
U beogradskom dnevnom listu Večernje novosti za 1896. godinu izašla je kratka beleška o smrti Mihaila Spasojevića, a potom i posmrtna lista iz kojih saznajemo nešto šturih podataka o njegovom životu. Tamo piše sledeće: "Jedan od starih činovničkih veterana, dugogodišnji blagajnik Državne štamparije, Mihajlo Spasojević, preminuo je sinoć u 75. godini starosti. Pok. Mihailo bio je unuk Čučuk Stanin, po njenom drugom mužu, kapetanu Jorgaću1 i kao savestan i pošten činovnik uživao je poštovanje u građanstvu, a sa svoje vesele naravi bio je rado viđen u svim društvima. Njegovu smrt žaliće, pored njegove supruge i njihovih p e t kćeri još i svi mnogobrojni poznanici, srodnici i prijatelji. Bog da mu dušu prosti!"2 Nešto kasnije, u istom dnevnom listu izašla je i posmrtnica, u kojoj stoji da je Mihajlo Spasojević bio "računovođa Državne štamparije u penziji" i da je preminuo'' 28. novembra u 6 časova po podne, u 74. godini života, posle dugog bolovanja. Ožalošćena porodica." Iz posmrtnice se očekivalo da ćemo saznati bar dva podatka: da li je preminuo 1874. ili 1875. i kako su se zvali članovi te porodice, majka i pet ožalošćenih kćeri. Jer njegovo ime: Mihailo, Mijailo, sugeriše da se on rodio 1823. kada i srpski knez Mihailo Obrenović, po kome je dobio ime, pa je moguće da je to prava godina njegovog rođenja, a to znači da je porodica bolje znala u godini smrti koliko je on tačno godina imao.
I na tome bi se stalo, da ne postoji i jedan rukopis u kome se više govori, kako o samom Mihailu Spasojeviću, tako i o njegovim precima i potomcima. Za te podatke o njemu zaslužan je njegov unuk, poznati srpski arhitekta Dragomir Tadić (1893—1976). U njegovom rukopisu dati su sledeći "kratki biografski podaci", koji nisu uvek tačni i koje sam nastojao da ispravim i dopunim. "Moj deda po majci, Mihailo Spasojević, rodio se u izbeglištvu, u Besarabiji (Hotin), od oca Nedeljka i majke Stamene, najmlađe sestre Čučuk Stane." Da je arhitekta D. Tadić imao prilike da vidi objavljena sećanja njegovog dede Mihaila Spasojevića, on bi uvideo da je pogrešio. Spasojević je kazivao da je njegovo poreklo od čučuk Stanine sestre Stojne. Njihov otac prezimenom Plještić potiče iz Hercegovine. Imao je tri kćeri: Stanu (čučuk Stanu, 1797—1849), Stojnu i Stamenu. "Sve tri kćeri , još dok su male bile, pošlje Plještić u Banat, u Belu Crkvu, gde su bile kod tamošnjeg popa i učile ženski rad. Po želji očinoj nosile su sve tri sestre u Beloj Crkvi muške nemačke haljine, pa su se docnije u tim haljinama vratile u zavičaj."3 Dalje piše D. Tadić: "Posle pogibije Hajduk Veljka (1813), Čučuk Stana je izbegla u ondašnju Vlašku, a prihvatio je veliki prijatelj i član Heter(ij)e Olimpijus Georgakis, zvani Jorgać, veliki grčki junak, koji je poginuo slično kao naš Sinđelić. Iz Vlaške je odveo Čučuk Stanu u Grčku i tamo se sa njom venčao."4 Po kazivanju Spasojevića, kada su Turci provalili u manastir, Jorgać se povukao zajedno sa Petrom Dubonjcem u manastirski podrum gde je bila barutana. Pošto je glavnina Turaka prodrla u manastir, on upali barut i svi odlete u vazduh; nekoliko Grka i sa njima Petar Dubonjac i veliki broj Turaka. Bilo je to 1821. godine. "Jedan isti trenutak načini udovicom i Stanu i njenu sestru Stojnu", pričao je Mihailo Spasojević. Petar Dubonjac je bio prvi muž Stanine sestre Stojne i Jorgaćev pašenog. "Sestra Stojna, udovica Petrova preuda se za Nedeljka Spasojevića u Bukureštu, gde je i umrla oko 1838. Iz Hotina se odseli Stana sa svojom i svoje sestre decom 1842. preko Carigrada u Atinu", kazivao je dalje Spasojević.
"U braku su (Stana i Jorgać) imali troje dece: dva sina, Mihaila i5 ..., i ćerku Frosinu", pisao je D. Tadić. "Posle smrti Čučuk Stane, u životu je ostala još samo kći Frosina. Bila je vrlo imućna i primila se da školuje svoja dva sestrića: Teofila i Mihaila Spasojeviće. Pošto je moj ded pokazivao velike naklonosti ka muzici, ona mu je omogućila, pored redovnog školovanja, da izučava i muziku u Atini. Po svršetku školovanja, oba su se brata vratila u Srbiju. Stariji Teofilo je stupio kao računoispitač u Glavnu kontrolu6, a moj deda Mihailo za blagajnika Državne štamparije u Beogradu, gde je proveo punih 40 godina."7 U službenim Srbskim novinama od 24. maja 1855., u rubrici: Zvanične vesti, nalazi se podatak o zaposlenju: "Njegova Svetlost visočajšim ukazom svojim od 20. o. m. BN 538 (postavlja): litografa Pravitelstvene Tipografije Mihaila Spasojevića, pomoćnika računovoditelja Pravitelstvene tipografije premilostivo postaviti." Dalje u Tadićevom rukopisu stoji: "Po kazivanju moje majke (Frosine), njihov je otac izvan službe sve vreme posvećivao muzici i, po ženidbi, počeo da okuplja kod sebe sve ondašnje ljude, bilo muzičare ili ljubitelje muzike. Sastajali su se svake subote i gajili kamernu muziku i kamerno pevanje. Više se ne sećam svih imena, ali znam posigurno za dva: Šlezingera (1794—1870) i nekog Šrama8, koji je u Beogradu u ono vreme privatno predavao po srpskim kućama klavir. Moj deda je svirao više instrumenata: klavir, harfu, gitaru i naročito flautu. Moja mati Frosina (dobila ime po tetki iz Atine, Čučuk Staninoj ćerki!), kao mlada devojka i sama se priključila tom ansamblu i kao učenica svog oca i pomenutog Šrama, pratila ih je na klaviru, a i sama je uzela učešća u solo pevanju. Imala je izvanredan dramski sopran. Njeno učešće se datira između 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.9 Međutim, moja najstarija tetka po majci, Lenka udata Marković10, seća se i pričala mi je da ona pamti taj kamerni ansambl još 70-tih godina kao mlada devojka."11 Pošto je Josif Šlezinger preminuo 1870, teško se može uzeti kao član kamernog sastava o kome je ovde reč. "Osim muziciranja, piše dalje D. Tadić, moj deda se bavio i poučavanjem svojih srodnika, naročito u sviranju na flauti. Njegovi su đaci: sinovac, Živan Spasojević (1876—?), profesor Pravnog fakulteta, mašinski inž. Vlada Marković i arhitekt Đura Bajalović (1879—1956), školski drug Vladin. Svi su oni nastupali i javno u sali ondašnje Građanske Kasine (ugao Knez Mihailove i 7 jula), a naročito Bajalović, koji se u Beogradu afirmirao kao izvrstan flautista. Verovatno da je nakon učenja kod mog dede nastavio i posle njegove smrti da uči i usavršava se. Moja mati Frosina i po svojoj udaji nastavila je da gaji tradiciju svog oca i nas je decu od malena poučavala i sama; a za časove iz klavira, violine i tradicionalne flaute uzela nam je učitelja Jana Urbana u Valjevu. Ja sam takođe nastavio tradiciju mog dede i majke, gajeći muziku i tako se moj mlađi sin Dušan, pijanista, posvetio sasvim muzici."12
Mihailo Spasojević se bavio i kompozicijom, ali se njegove kompozicije nisu sačuvale. O tome D. Tadić piše: "Kazivala mi je mati da je moj deda takođe pisao mnoge partiture i komponovao. Kao maturant beogradske realke, gde sam učestvovao u prvom đačkom orkestru pod upravom Steve Šijačkog, s njim sam govorio i sa Josifom Marinkovićem da dođu i pregledaju puna dva sanduka notnih rukopisa mog dede. Međutim, ubrzo se zaratilo, a 1914. godine u kuću mojih tetaka, u ulici Kraljice Natalije 11 udarila je austrijska granata i sa ostalim stvarima uništila i te note." Ipak, ostale su dve kompozicije Mihaila Spasojevića, pripojene ovim sećanjima o kojim je Tadić na kraju zapisao: "Sećam se da smo često izvodili jednu njegovu kompoziciju za flautu i klavir Tuga Menelaja, koje se arije i danas sećam i mogu je rekonstruisati. Takođe mislim da je njegova pesma, koju je moja mati volela da peva, a i mi deca: Pogled oka tvoga plava, kojih se i reči i melodije sećam i danas."13 Te muzičke kompozicije Mihaila Spasojevića prilažemo ovom radu.
Iz ovih sećanja mogu se izvući dva podatka, značajna za muzički život starog Beograda. Prvo, vidi se da je kućnih i salonskih muzičkih priredbi bilo u starom Beogradu, kao što se navodi u ovim sećanjima, i pre pojave Beogradskog gudačkog kvarteta 1889. godine. Zna se da je takvih zabava bilo i u kući muzičara i kompozitora Milana Milovuka i njegove supruge Katarine Milovuk, direktorke Više devojačke škole, kao i u kući profesora Gavrila Vitkovića i njegove supruge, profesorke Lujze. I te muzičke priredbe su se davale pred odabranim gostima 60-ih i 70-tih godina, posle tragične smrti kneza Mihaila. Do ovih sećanja nisu bila poznata muzička okupljanja u kući Mihaila Spasojevića, što je doista jedan mali prilog istoriji muzičkog života starog Beograda. Drugo, Mihailo Spasojević je bio jedan od prvih poznatih srpskih flautista, muzički pismen i obrazovan, kakvih je bilo vrlo malo u polovinom XIX veka. Duvački instrumenti bili su poznati jedino u Šlezingerovoj "knjažesko-serbskoj bandi", pa je moguće da je i mladi Spasojević po pozivu ponekad sa njima svirao o praznicima, što zahteva da se istraže i donesu novi podaci. U starijim godinama on je i poučavao mladiće u sviranju na flauti, pa je imao i nekoliko učenika. Nasledio ga je njegov đak Đura Bajalović koji je, doista, u drugoj polovini XIX veka i javno nastupao na većim muzičkim priredbama i zabavama studentske omladine u Beogradu.
Đorđe Perić
01 Pogrešno; nije bio unuk čučuk Stanin već njene sestre.
02 Anonim: Umro, Večernje novosti, 29. novembar 1896.
03 Jovan Đorđević: Čučuk Stana, Mostar 1903, s.5-6. Imale su i brata Mihaila, rođenog kasnije u ustanku oko 1812. godine.
04 I taj deo nije tačan. U borbama sa Turcima u Moldaviji, zatvorio se sa svojim ljudima u manastiru Seku, gde je opkoljen od brojnijeg turskog neprijatelja.
05 U navedenoj monografiji D. Popović Stojković Čučuk Stanini sinovi se zovu Milan (+ 1876) i Aleksandar (+ 1844) i ćerka Frosina (Jevrosima-Eufrosina, rođena pre 1821, živa 1884; živela je u Atini).
06 Teofilovi sinovi su Vlada i Živan Spasojević, profesori univerziteta; napomena D. Tadića.
07 Dragomir Tadić: Podaci o počecima kamernog muziciranja u Srbiji, rukopis Biblioteke Muzikološkog instituta u Beogradu, sign. 4277. sa napomenom: ''Svi navedeni podaci dati su na osnovu sećanja i pričanja moje majke Frosine Tadić, rođene Spasojević.''
08 Stevan Šram (1853 - ?), poznati beogradski muzičar, saradnik Stevana Mokranjca i jedan od čet-vorice osnivača Beogradskog gudačkog kvarteta, 25. septembra 1889. godine. (videti: Vladimir R. Đorđević: Prilozi biografskom rečniku srpskih muzičara, Beograd 1950, s.64). Sa Mihailom Spasojevićem Šram je mogao zajednički da nastupa samo do tog datuma.
09 Njeno učešće u kamernom orkestru je bilo devojkom, do udaje. Devedesetih godina ona se udaje u Valjevo za valjevskog apotekara Milorada Tadića. Videti: Milisav D. Protić: Smrt velikog crkvenog neimara arh. profesora dr Dragomira Tadića, Pravoslavlje, 15. septembar 1976.
10 Napomena D. Tadića: Lenka Marković, "baba poznatog našeg violiniste Vlade Markovića."
11 D. Tadić, navedeni rukopis.
12 D. Tadić, navedeni rukopis. Sin Dušan Tadić (1928), poznati pijanista živi u Parizu.
13 D. Tadić, navedeni rukopis; datirano: 28. II 1963. u Beogradu.
BUKTINJA časopis za književnost, umetnost i kulturu | Broj 36
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2013.
Odgovor Sa Citatom
Odg: Mihailo Spasojevic - Biografija
Bookmarks