Tema: Zoran Vracevic - Biografija

Zoran Vracevic - Biografija

Zoran Vračević (Master Scratch Band, Šizike i Data)

Beograd do 1986 - svirao bubanj sa nekoliko grupa, prvi singl sa grupom "Braca" 1981..Od 82, clan nove elektronske scene u Beogradu, kao clan grupa "Data" (Jugoton), Master Scratch Band (Album za Jugoton) - prvi Hip Hop projekat u granicama stare Jugoslavije, Sizike (PGP RTB)...

Posto smo posedovali najvecu kolekciju sintisajzera u Beogradu (posle Laze i Vlade Ribela), pojavljivali smo se kao programeri na desetinama ploca u tom periodu: Bebi Dol, Sladjana Milosevic, U Skripcu, Kornelije Kovac, Aske, Piloti, Bajaga, Laboratorija Zvuka Vranesevic, itd, itd...
Tehnika u to vreme: Roland MC4 Micro Composer, Roland 100M, RSF Kobol synths, SH-101, Juno-60, TR-808, TR 707, Vocoder, MKS-30, Korg Mono Poly, Polysix, Simmons V drums (prvi u Jugoslaviji!) Prophet Drumtrax, Prophet V, Yamaha DX7, itd...

'86 - London
Prvi Singl "Zoran - Hooked On You" (Logic/BMG) 1994
Oko 130 "sound- a - likes" velikih hitova za Timbuktu records / Universal Asia !!
Prvi remix koji je skrenuo paznju - Gloria Estefan - Dont Let This Moment End" (Epic USA) - Billboard Dance Chart No.2
Onda su usledili remiksi za Epic USA :
Donna Summer - Con Te Partiro (Billboard Dance No.1) Epic USA
M People - Testify (Billboard Dance No.4) Epic USA
Kristine W - Stronger (Billboard Dance No.1) RCA USA...

Drugi znacajniji remiksi iz tog perioda:
Bob Marley - Sun Is Shinning (Island UK)
Bob Marle & MC Lyte - Jammin (Islan / Palm Picture) - Glavni radio miks za svet i DVD singl mix,
Pa onda, Kylie, Jamelia, Aaron Soul, Negroca, DJ Luck & MC Neat, Bizzi, Tom Stephan, Gerideau, East 17, Korrupted Crew, Atful Dodger, Mellanie Blat (iz All Saints), Big Fella, itd...
Onda je usledio Las Ketchup - The Ketchup Song (Columbia) remiksi i dodatna produkcija i drugi radio miks (UK No.1 600.000 prodatih), No.1 u 30-tak zemalaja, total 7 milliona sales! (za sta sam dobio i 2 platinum diska)...
Onda su usledili: Bond (Decca / Universal) 2 remiksa za album za Japan i Ameriku; Narcotic Thrust - I Like It (Sinewave Surfers Mix)- Najveci UK DJ Judge Julse je vrteo ovaj miks 4 meseca svake nedelje na njegovom radio programu na BBC1 (kao i Fergie i drugi poznati techno DJ-i);
Nate James (Hed Kandi), Romina Johnson, D Influence..

U zadnje 2 godine malo manje radim remikse, ali vise miksam i popravljam aranzmane itd...kao na pr. Raghav (V2) glavni radio miks za Francusku, Candice Alley - 3 pesme sa albuma, miks / dodatna produkcija (Universal Australija), Nil (Sony UK / Turska), itd...

Takodje u zadnjih godinu dana, ucestao je rad na muzici za TV reklame...
Sure / Rexona, Philips, BMW, Kahlua, Sony Ericsson.

Uff, ima jos puno toga (oko 150 razlicitih mikseva i remiksa) ali mislim da je dosta...aha, domaca scena!

Od novijih projekata sa naseg podneblja, bih izdvojio, Ceca - London Mix, Dino Merlin - duet sa Ninom Badric (aranzman / miks) album Burek,
Ana Nikolic - Romale i novi album (dodatna produkcija, arr, miks), D & D - Love is Around track, itd..

Zoran Vračević (Master Scratch Band)
Spremio Lou Benny - 8. March 2007 - 4:07.

Iščitavajući Wikipedia-u pre nekoliko dana, došao sam i do stranice Serbian Hip Hop. Prvo što sam primetio je bio nedostatak informacije o Master Scratch Bandu. Brzo sam ispravio tu "istorijsku nepravdu" a zatim se zapitao – "Zašto nisam nijednom u poslednjih godinu dana, od kada znam da je Zoran Vračević i dalje u muzičkom biznisu, pokušao da potražim na Internetu informacije o tom čoveku?" Još uvek u neverici da posle toliko vremena sve može da ispadne krajnje jednostavno, preko Googlea sam već na prvoj stranici rezultata pretrage pronašao gospodina Vračevića na forumu websitea koji se bavi audio produkcijom - Rumski - Home. Otišao sam na forum, registrovao se i poslao gospodinu Vračeviću privatnu poruku u kojoj sam mu ukratko izložio svoje iskustvo u vezi sa pločom njegovog benda i predložio mu da uradimo intervju. Sledećeg dana sam dobio odgovor da je više nego raspoložen za to, tako da sam, nadam se, sada na pragu rešavanja bar nekih istorijskih nedoumica. Hajde da zajedno vidimo šta se tu dešavalo...


RiV: Prvo želim da Vam odam veliko poštovanje i da Vam se najlepše zahvalim za bezrezervni pristanak na intervju. Da li biste mogli, molim Vas, da za početak hronološki izložite spisak izdanja i projekte u kojima ste učestvovali od početka karijere pa do danas?

ZV: Hvala, lepo je da se neko setio da prekopa po prošlosti! Ja radove delim u dve faze: prva, dok sam bio u Beogradu (do 1986) i druga, London od 1986.
Ja sam posle mnogo godina sviranja po raznim bendovima kao bubnjar, rešio da prodam akustične bubnjeve i kupim ritam mašinu! Znao sam Zorana Jevtića (u daljem tekstu Jevta) iz škole, a i stanovao je na drugom kraju moje ulice! Zajedno smo pozajmili par sintija i počeli da eksperimentišemo. Vrlo brzo smo nakamarali puno opreme i samo su Laza Ristovski i Vlada Ribel imali više od nas.
Usledila su gostovanja i programiranja na velikom broju albuma. Tada sam kupio i elektronski bubanj Simmons, prvi u Jugoslaviji, i stalno smo bili po studijima. Radili smo sa Bajagom, Bebi Dol, Masimom Savićem, Laboratorijom Zvuka, U Škripcu, Kornelijem Kovačom, Askama, Pilotima, Slađanom Milošević, Goranom Vejvodom, Sašom Habićem, itd, itd. Od naših izdanja smo uradili singl kao Data – Ne zovi to ljubavlju za Jugoton (mešavina Depeche Mode i Yazoo, sa pevačem Goranom Marinkovićem) , Šizike – U zemlji čuda, album za PGP RTB i na kraju The Master Scratch Band – Degout za Jugoton.
U Londonu sam prvi singl objavio 1994., ZORAN – Hooked On You za Logic Records/BMG (Logic je bila izdavačka kuća grupe SNAP!). Posle su krenuli remiksi, njih 150 i još nekoliko mojih projekata (Zanzibar, Kut'N'Paste, EQ). Od poznatih artista koje sam remiksovao, tu su bili: Kylie Minogue, Jamelia, Bob Marley, Donna Summer, Gloria Estefan, M People, PYT, Artful Dodger, Melanie Blatt from All Saints, Sugarbabes, Narcotic Thrust, Romina Johnson, Bond, Aaron Soul, Nate James, Las Ketchup (7 miliona prodatih ploca!), Kristine W, Doobie Brothers, Nio, Raghav, Nil, i puno manje poznatih DJa i club actova.

RiV: Kako je nastao The Master Scratch Band? Kako ste se zainteresovali za hip hop electro breakbeat 1984. godine, u vreme kada je ta muzika bila novost u celom svetu?

ZV: Pošto smo otkrili novi zvuk koji nam je bio jako blizak, rešili smo da uradimo nešto. Ja sam u to vreme često putovao u London i imali smo brdo ploča sa breakdance muzikom. Onda je Herbie Hancock uradio Rock It i to je bio prelomni momenat! Miša (Milutin Stoisiljević - prim. aut.) je u to vreme imao piratsku radio stanicu na vrhu Banovog Brda i puštao disko, pravio je razne elektronske naprave u svojoj šupi i radio kao snimatelj kod Enca Lesića u studiju Druga Maca. On je bio zadužen za scratching/editing i snimanje. Krug se zatvorio...
Electro nam je bio srodan zbog instrumenata koje smo koristili. Tada nije bilo mnogo izbora kao danas i bilo je vrlo malo tih instrumenata kod nas. Elektronski faktor je bio presudan. U to vreme slušali smo dosta i British electro pop (Yazoo, Depeche Mode, Human League) ali kad je Rock It izašao, to je bilo to!!!

RiV: Kako ste se informisali o potrebnoj opremi i kako ste je nabavljali?

ZV: Roland TR808 ritam mašina je bila glavno oružje, zajedno sa Linn Drum ritam mašinom (koju je Malcolm McLaren koristio). Dobijao sam puno časopisa iz Engleske, a i putovao svaka tri meseca, tako da smo bili stalno u toku.

RiV: Da li je postojala breakdance scena u Beogradu, Srbiji, Jugoslaviji 1984. godine i koliko je bila razvijena? Koliki je uspeh postigao Degout EP (broj prodatih primeraka, mesta na top listama, recenzije)?

ZV: Koliko znam nije postojala nikakva scena. Mi smo odneli dva projekta u Jugoton u Zagreb da im ponudimo. Prvi su bile Šizike a drugi Master Scratch Band. Šizike su imale ceo album gotov a MSB samo par demo snimaka. Na naše zaprepašćenje, Jugoton nije uzeo Šizike, nego se odlučio za MSB! Dobili smo avans i pare za snimanje (!?), plaćali su nam hotel i avionske karte kad god je trebalo da idemo tamo! Pravi tiraž nikad nismo saznali, ali verujem da je oko 5.000 (to je uglavnom bio standardni tiraž za malotiražne projekte). Uradili smo tri video spota, bili broj 1 na Diskomeru Studija B i na još par lista. Najviše sam se oduševio kada je Džuboks radio nagradnu igru u okviru koje smo delili primerke naše ploče kao nagradu i dobitnici su bili iz svih republika naše stare Jugoslavije. Bilo mi je nezamislivo da je neko u Hrvatskoj ili Makedoniji čuo za nas!

RiV: Da li je u to vreme u Jugoslaviji bilo još ljudi koji su se bavili produkcijom electro breakbeata ili drugim elementima hip hop kulture – mcingom, djingom, crtanjem graffitija? Možete li mi reći nešto više o Dudu Vuduu i grupi Du Du A?

ZV: Electro breakbeata, ne. Du Du A su isto bili "cutting edge" band. Radili su neki Reggae pomešan sa Funkom, puno pevanja na engleskom i rapa! U tom krugu se kretala i Bebi Dol i ona nas je upoznala sa Dudu Vuduom. Usledilo je njegovo gostovanje na nekolicini naših projekata. Rapovao je i na legendarnoj pesmi Radiation koju smo uradili sa Bebi. Vudu je vrlo dobro pričao engleski i zvučao je vrlo uverljivo kao rapper. Nažalost pre nekoliko godina sam saznao da je preminuo. Šteta.

RiV: Da li ste imali u to vreme bilo kakav kontakt sa ljudima iz inostranstva koji su se bavili hip hop kulturom? Ako jeste, da li ste imali povratne informacije i utiske o Degoutu?

ZV: Nismo... Imali smo puno posla programirajući za druge i nismo uopšte pomišljali da to šaljemo nekome preko. Već posle godinu i po nakon izdavanja smo otišli za London.

RiV: Zašto ste album nazvali Degout? Da li je šaka na naslovnoj strani nacrtana tako da izgleda kao da je obložena voskom ili je nešto drugo u pitanju? Koja je ideja omota?

ZV: Pa na jednoj pesmi smo semplovali podrigivanje (!) (Computer Break – prim. aut.) i sve ženske su se grozile toga, otuda i naziv! Šaka na omotu nije nacrtana, već je prava šaka (moja) zamočena u vrući vosak! Bilo je bolno! Fotografiju je uradila Goranka Matić. Hteli smo samo da skrenemo pažnju na sebe i projekat!

RiV: Numera Computer Break sa Degout EPja sadrži synth-bass liniju koja zvuči isto kao i linija iz planetarnog hita elektronske plesne muzike – French Kiss čikaškog house producenta Lil' Louisa, iz 1987. godine – urađene, dakle, tri godine nakon Vaše numere. Da li je u pitanju "pre-set" sa neke od sprava koje ste koristili u stvaranju Degouta, a koji je možda upotrebio i Lil' Louis, ili je reč o sampleu iskorišćenom bez rešenih pravnih obaveza?

ZV: Pa mislim da nije baš ista linija, možda je zvuk sličan. Mi smo tad koristili Pro One sintisajzer za basove koji nije imao presete.

RiV: Studio Druga Maca u kojem ste uradili album mi je poznat kao studio u kojem je nastalo i kultno izdanje Paket aranžman četiri godine pre Degouta. Da li je slučajnost to što su oba izdanja nastala na istom mestu ili se to možda desilo zato što je Druga Maca bio jedini muzički studio u Beogradu u kojem se mogla producirati "avangardna" muzika?

ZV: Druga Maca je u to vreme bio jedan od boljih studija u Beogradu. Vlasnik Enco Lesić nas je gotivio puno zbog našeg entuzijazma za tehniku i puštao nas je da provodimo puno vremena u studiju. Pošto je Miša već radio tu i bio upoznat sa tehnikom, to je bio logičan izbor. Jedan od bitnih faktora (sem tehnike) je po mom mišljenju bila lokacija – sam centar grada! 100 metara od Šumatovca, 200 metara od PGPa, 300 metara od televizija na drugu stranu itd... a i Aca Pekar je bio blizu! Koliko smo pojeli vrućeg peciva kod njega u ranim jutarnjim časovima – samo on zna!

RiV: Da li ste u kontaktu sa Vašim saradnicima iz M.S.B.a – Zoranom Jevtićem i Milutinom Stoisiljevićem? Da li su se i oni bavili muzikom nakon rada u M.S.B.u i, ako jesu, da li se sećate u okviru kojih projekata, t.j. na kojim izdanjima su učestvovali?

ZV: Milutina (Mišu) sam "pronašao" pre godinu dana. Bili smo izgubili kontakt. On se nije posle bavio muzikom - posle kraćeg staža po studijima se bacio na elektroniku i danas ima svoju firmu koja pravi neke elektronske spravice koje su se našle i u francuskom Space Shuttleu!!! Jevta se u Londonu bavi grafičkim dizajnom i web dizajnom. Malo je radio sa muzikom i par puta su nam se ukrstili putevi. Sad sarađujemo na animiranom projektu.

RiV: Da li je možda bilo još kompozicija M.S.B.-a koje nisu ušle na Degout?

ZV: Koliko se sećam, ne. Jedva smo skrpili i ove...

RiV: Voleo bih da znam zašto ste odlučili da se preselite u London i kako ste u Engleskoj nastavili karijeru?

ZV: Pa, imali smo neke snimke koje smo (naivno) hteli da ponudimo tamo. Naravno, svi su nas odbili, jer to još uvek nije bilo dovoljno dobro! Inače ni ja ni Jevta nismo planirali da ostanemo ovde. U Beogradu smo sa našom muzikom dostigli neki plafon – nije bila muzika za široke mase. Bili smo nebrojeno puta na radiju, televiziji, po novinama. Gostovali na mnogim albumima kao programeri i to je bilo to! Mislili smo da je tad bio red da "osvojimo" Englesku... nažalost, završili smo po restoranima perući sudove!

RiV: Kako ste dobili priliku da radite zvanične remixe za planetarno popularne soliste i bendove?

ZV: Iako sam uradio 5-6 remiksa pre toga, prelomni momenat je bio remiks za come-back singl Glorije Estefan - Dont Let This Moment End, Epic USA. To sam dobio da uradim na "spec" (ako im se ne sviđa – nema para!). Na svu sreću Gloriji i njenom mužu se svidelo. Single je stigao na No.2 Billboard Dance Liste, a onda su počeli da se javljaju drugi labeli. Usledio je mali članak u Billboard magazinu, pa zatim remiks za Donnu Summer (Billboard Dance No.1) i M People (Billboard Dance No.4) i Kristine W (Billboard Dance No.1).

RiV: Da li ste naučili neke nove stvari kada ste se probili do viših nivoa muzičke industrije – mislim, pre svega, na neka pravila u vezi sa izradom komercijalne muzike?

ZV: Što kažu: bottom line – koliko to može da se proda? Sve se svodi na broj prodatih primeraka. Pa čak i mali underground labeli.

RiV: Šta smatrate najvažnijim postignućima u svojoj muzičkoj karijeri?

ZV: To što sam uspeo da opstanem ovde (u Londonu) ovoliko dugo radeći muziku!

RiV: Da li možda poznajete neke muzičke producente iz Srbije koji su uspešni i priznati u svom poslu u inostranstvu? Da li ste poznavali tragično preminulog Mitra Subotića Subu koji je ostvario, između ostalog, veoma veliki uticaj na savremenu brazilsku muziku? Da li ste možda čuli za mladog producenta i kompozitora iz Srbije - Ognjana Miloševića, kojeg je žiri sastavljen od uglednih ljudi iz sveta filma (Walter Salles, Mike Figgis, Antonio Pinto,...), proglasio pobednikom takmičenja za mlade filmske kompozitore održanom u okviru Berlinalea 2005.?

ZV: Nisam upoznao nijednog našeg producenta u Londonu. Sa Subom se nisam upoznao. Moj drug Željko Kerleta mi je skrenuo pažnju na njega još davno... a ni za Ognjana nisam čuo. Drago mi je da neko ima toliki potencijal, baš bih voleo da ga upoznam.

RiV: Koje su kompozicije, od onih koje ste remixovali ili producirali, za Vas bile najinspirativnije? Ko Vas je, od muzičara sa kojima ste sarađivali ili sarađujete, najviše impresionirao?

ZV: Pa kod remiksovanja skoro nikad ne vidim nikoga od artista. Kurir donese trake/fileove i posle ih pokupi kad je sve gotovo. Ponekad dođe neko iz izdavačke kuće da proveri da li je sve u redu (ako je neki važniji projekat) i to je to. Par puta sam se oduševio kad sam čuo da neko dobro peva na nekim miksevima...

RiV: Da li pored elektronske plesne muzike – housea i progressive housea kojima se uglavnom bavite – producirate i druge vrste muzike?

ZV: Sem dance muzike, najbolje se snalazim u pop produkciji. Imam za svaki stil drugi pseudonim i niko ne zna da je to jedan-isti čovek!

RiV: Koje savremene producente smatrate najvećim inovatorima u poslu, nezavisno od muzičkog žanra?

ZV: Proveo sam dosta vremena u studijima Stock Aitken & Watermana i mislim da to što su oni uradili nije lako premašiti! Takođe, na totalno suprotnoj strani tu su Neptunes na primer, i puno drugih urbanih producenata koji su po mom mišljenju danas najinventivniji!

RiV: Da li postoji mogućnost da se vratite hip hop produkciji ili da možda uradite remix neke od numera sa Degouta?

ZV: Pa već dve godine radim na Hip Hop projektu koji je polako prerastao u animiranu seriju. Projekat je još uvek u pre-produkciji, iako ima već zainteresovanih pet velikih izdavača. Malo je komercijalniji i up-tempo Hip Hop. Nije daleko od Black Eyed Peas/De La Soul itd... Biće više ljudi uključeno u muzičku stranu. Za sada je sve tekstove i rap uradio mladi Engleski rapper Jahaziel. Sada radi i svoj Christian Hip Hop album, a gostovao je na nekolicini singlova: Daniel Bedingfield, Raghav,… (Lemar, Craig David, Monica, Kirk Franklin – prim. aut.). Naslovnu špicu sam uradio sa drugim kompozitorom/rapperom, Lee Bennettom, koji je svojevremeno imao deal u Americi sa Motown Records, a u Engleskoj je pisao pesme za MN8, Jameliau, Sonique, itd… Biće i ženskih talenata, rappera i kompozitora.
Jevta pomaže malo na grafičkoj strani i biće zadužen za interaktivni web site kad ga postavimo, a ja nadgledam ceo vizuelni koncept i produciram svu muziku. Ogroman je poduhvat (i skup) ali polako se približavamo kraju prve faze.

A za remikse... ne znam. Nemamo ništa od originalnih fileova/zvukova. Morali bismo sve otpočetka da radimo - a to je već novi projekat!

Hvala Vam još jednom na predusretljivosti i želim Vam puno sreće u daljoj karijeri!

Više o zvuku sličnom muzici koju su M.S.B. producirali, a oko koje je u Velikoj Britaniji nastala čitava scena koja čini nedostajuću kariku u analizi razvoja engleskog clubbinga sa Northern soul i disco scene na house muziku i žanrove bazirane na breakbeatovima, možete naći na stranici Grega Wilsona, jednog od vodećih engleskih dja početkom '80ih.


Izvor:radivizija.com