Tema: Dragan Tokovic - Biografija

Dragan Toković



1932 - 2002


Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub), jedan od naših nekadašnjih najboljih pevača zabavne muzike, čuveni đez pevač evropskih klubova, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, "Lelom Vranjankom".
Potiče iz porodice sveštenika i intelektualca.
U mladosti je živeo burno, boemski, uz alkohol i muziku, a završio je u domu za nezbrinuta lica.


Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne "kupce". Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije "Stranac u noći", koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu).

Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava" itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu "Lela Vranjanka" maestralno je otpevao Staniša Stošić.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. A taj istaknuti umetnik, koji je burno živeo u mladosti, a potiče iz ugledne porodice sveštenika i intelektualaca, završio je u domu za nezbrinuta lica. Živeo je boemski, uz alkohol i muziku. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju"Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče". Tamo je "Lela" izvedena u pank obradi, kao instrumental.

Iz zivota Dragana Tokovica


Dragana Toković - Tarantinu uspeh, našem kompozitoru beda

Samo dobri poznavaoci zabavne i narodne muzike danas se sećaju Dragana Tokovića, nekada velike muzičke zvezde, retko talentovanog čoveka koji je bio i vrhunski interpretator i još bolji kompozitor. Otac mu je bio sveštenik, majka profesor, a on se posvetio muzici. Voleo je džez i rano se otisnuo u svet, gde je pevao po klubovima. Jedno vreme živeo je u Egiptu, a onda se vratio u Srbiju. Od njegovih hitova pamte se „Rastao sam pored Dunava", „Zorice, Zorule" i „Lela Vranjanka".

Međutim, Toković je i pored ogromne slave i uspeha završio kao beskućnik, klošar i umro je u domu za nezbrinuta lica. Tražeći muzičku podlogu za svoj sada već kultni film „Petparačke priče", čuveni Kventin Tarantino angažovao je ekipu vrsnih muzičara koji su, na još misteriozan način, došli do pesme Dragana Tokovića, „Lela Vranjanka" i tu melodiju pretvorili u instrumental po kojem je ovaj film, uz ostalo, poznat. Toković je imao pravo na tužbu, navodno je i razmišljao o njoj, ali nije imao para za advokate.


Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao - u pogrešno vreme i za pogrešne „kupce”.
Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije „Stranac u noći”, koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu).


Iz autobiografije Tome Zdravkovića
„Došli smo prvo u Beograd - pričao je Toma Zdravković novinaru Draganu Gajeru jula 1971. u „Politici ekspres". - U ono vreme bio mi je dobar prijatelj Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru „Terazije". Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči nekom lokalu. Toković, veoma popularan, nije više hteo da peva u Bezistanu, pa me je upoznao sa šefom ba-ra. Misleći da sam na nivou Dragana Tokovića, ponudio me je da ga zamenim. Sutra-dan je održana proba.


Dragan Toković je nastupao u tri filma, uglavnom u ulozi pevača:
- 1976 - Vagon li
- 1970 - Burdus
- 1962 - Medaljon sa tri srca


Vranjanka” S. Stošića
Dragan Toković napisao je evergrin „Volela me jedna Vranjanka” koju je pevao Staniša Stošić. U pesmi se prepoznala sada sedamdesetogodišnja Jelena Đorđević, koja je 1972. u Vranju upoznala Tokovića. Jelenu su u to vreme zvali Lela Numerka.


Grupa "BANANA" (Beograd)

Grupa Banana osnovana je 1985. godine i kroz nju je prošao priličan broj muzičara sve dok se nisu ustalili u postavi: pevačica Aleksandra Toković (kćerka poznatog kompozito*ra narodne muzike Dragana Tokovića), basista Boban Šaranović, gitarista Dragan Lončar, klavijaturista Srđan Cincar i bubnjar Igor Borojević. Debi LP "Ponoćni pasaži" snimili su 1986. godine uz pomoć gitariste Dušana Bezuhe, klavijaturiste Saše Loknera i Bogdana Dragovića (ex Zamba) koji je pevao prateće vokale. Pesme su radili Šaranović, Cincar, Bezuha, Dragović i Vladimir Đurić Leta 1987 godine grupa je svirala u Čehoslovačkoj Početkom 1988, godine objavili su drugi LP "Banana". Produkciju ploče radio je Đorđe Petrović koji je u to vreme i nastupao sa nji*ma. Aleksandra Toković se potpisuje kao autor sedam kompozicija promovišući svoje viđenje tinejdžerskog power popa.

Ubrzo posle objavljivanja druge ploče grupa prestaje sa radom Igor Borojević prelazi u Partibrejkerse i radi kao snimatelj i producent Aleksandra Toković postaje voditelj na Trećem kanalu RTS, a krajem 1997. godine Srđan Cincar privodi kraju snimanje sa*mostalne ploče