Predrag Gojković Cune - Biografija
Rodjen 06. 11. 1932.
Porodica:supruga Leposava, ćerke Nataša i Katarina, unuci Mia (14), Sergej (12) i Ema (9)
Karijera:nagrade „Zlatni beočug”, „Vitez umetnosti Karađorđevog reda”, „Vitez reda” Privredne komore, Plaketa grada Beograda, nacionalna penzija, tri zlatne ploče „Kafu mi, draga, ispeci”, „Janjičar” i „Prodavačica ljubičica”. „Žao mi je što nisam dobio Vukovu nagradu zbog svega što sam učinio za negovanje lepog jezika i narodne muzike.”
Zanimanje:nezavršena Trgovačka akademija
Stao sam na nožnu kočnicu, sad čekam da podignem ručnu, pa da skroz zaustavim ovaj životni valjak posle dva infarkta, dva stenta i 20 kilograma manje. Dušo moja, ja sam tiho i mirno završio karijeru. Moja Lepa je baš sinoć planula: „Nisi, još ćeš ti pevati!” Obećao sam da ću u martu sledeće godine napraviti treći koncert u Centru „Sava”, ali neću, to bi značilo in memoriam za života. Ušao sam burno u popularnost, a želim da se tiho i mirno povučem.
Dostojanstveno, na samom početku razgovora, Predrag Gojković Cune najavio je kraj svoje 65 godina duge karijere.
— Nisam umoran od života, ne daju mi moji unuci, moja radost najveća na svetu. Smiren sam, jedina mi je želja da poudam i oženim unuke. Sreća je imala mnogo udela u mom životu, ali neobično je važna i ličnost, postaviti sebe na pijedestal poštovanja onih koji upijaju ili odbijaju ono što govorite. Ukoliko odgovor nije adekvatan i pristojan, takav će se i vratiti, a ako i jeste, opet je dvosekli mač. Trudio sam se da ne bude bezobrazluka i agresije, ali nisam ni govorio dobro jutro na sve četiri strane.
Životni rezovi
Pre 50 godina pesma „Kafu mi, draga, ispeci” lansirala je Cuneta u sam vrh jugoslovenskih pevača, sasvim slučajno, i kako to biva, preko noći.
— Hvala pokojnoj Nadi Mamuli, koja me je naučila tu pesmu. Pesma nije bila ubačena u prvih 3.000 tiražnih pesama na singlici, ali kad sreća hoće, hoće. Jedna pesma se pokvarila i ubacili su „Kafu”. Tri meseca kasnije to je bila zlatna ploča. Za ovih 50 godina otpevao sam je bar 10.000 puta. Ne znam da li sam toliko i popio, iako sam ja u kući zadužen za kuvanje kafe.
Predrag je rođen u Kragujevcu, a za nadimak Cune odgovorna je njegova majka, koja mu je govorila: „Dođi da te majka cune (poljubi)!”
— Otac mi je bio miran Sremac, imao je frizersku radnju, a majka Šumadinka, pozitivno agresivna da bi održala brak i porodicu, domaćica zauzeta pranjem i hranjenjem porodice i dvojice očevih kalfi. Preselili smo se u Beograd jer je otac shvatio da u provinciji neće imati željeni prosperitet. Imao sam tada tri godine, a sestra godinu. U osnovnoj školi na prvoj probi hora fascinirao sam učitelja pevanja i izdvojio me je kao solistu. U novembru 1939. Radio Beograd slavio je na Kolarcu neku godišnjicu i bio sam izabran da u duetu sa sestrom pevam. Za nju kažu da bolje peva od mene, ali rano se udala, a muž joj se nije slagao s tim da ima takvu karijeru. Prvi rez u životu donela je selidba u Beograd, okupacija je donela nove strahove, bombardovanje, siromaštvo, glad, ali i ekspanziju sposobnosti moje majke. Švercovala je brašno, mast, duvan, a mene je vodila da joj pomažem. Oslobođenje od fašista nije donelo i oslobođenje od gladi, a period od ’44. do pedeset i neke bio je teži i u pogledu ekonomije i sloboda. Upisao sam se na trgovačku akademiju, istovremeno sam pomagao ocu u radnji, a zaposlio sam se i u PTT-u. Morao sam da pomognem porodici da se prehranimo. Uz oca sam naučio da brijem i to mi je dobro došlo u vojsci, gde sam brijao oficire i komandante, a za nagradu imao izlazak u grad svake nedelje. Ali kad viknu: „Ide pesma!”, zna se, Cune mora da povede „druže Tito mi ti se kunemo”. Vojska mi je donela prva zaljubljivanja, ali zagorčala mi je na kraju, kada je umro Staljin i desila se situacija s Trstom. Ostao sam šest meseci duže.
Bookmarks