Stanisa Stosic



1945 - 2008



STANIŠA Stošić, Pavaroti vranjanske pesme, kako su ga zvali, umro je u utorak ujutru u Beogradu od posledica moždanog udara, u 63. godini. Iako nikada nije bio zvezda, Staniša je bio i ostao među najboljima, zahvaljujući pre svega pevačkoj perfekciji koju su cenili i publika i kritika.

Poreklom iz sela Vrbova kraj Vranja, baš odande gde je Koštana šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček, Staniša je život posvetio zavičajnim pesmama. Punim čežnje, tuge, ljubavi i patnje, koje su njegov zaštitni znak, "Lela Vranjanka" (koju je za Stanišu napisao Dragan Toković), "Dimitrijo, sine Mitre", "Simbil cveće", "Zbog tebe, mome ubava", "Stani, zoro, stani", "Belo Lenče", "Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata"...

U muzičkoj istoriji ostaće ubeležen kao prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme (do tada se podrazumevalo da ih pevaju isključivo žene). Ovaj melos zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. — Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni - govorio je Staniša Stošić. — Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja.

Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu. Za RB uradio je 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Najviše od svih kolega. Ploče nije brojao. Tri godine kasnije pobedio je na festivalu "Zlatiborski narcis" sa pesmom "Stojanke, bela Vranjanke". Legendarnu "Vranjanku", koja je stigla i do filma "Petparačke priče", snimio je 1972. I svakog puta ju je otpevao drugačije.

Repertoar ovog istaknutog umetnika činilo je 3.000 pesama od Triglava do Đevđelije. Nije želeo da snima istant-hitove. Odbio je mnoge ponuđene pesme, jer je hteo da zadrži nivo, čak i po cenu da ne bude zvezda. Oženio se tek u 43. godini i, po sopstvenom priznanju, pogrešio što to nije učinio ranije, jer su mu supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, uz prijatelje, bili najveći imetak.


Staniša Stošić, najpoznatiji interpretator pesama vranjanskog melosa
Staniša Stošić bio je pevač koga su za života nazivali Pavarotijem vranjanske pesme. I ne samo vranjanske jer su se na njegovom pločama nalazile pesme iz svih krajeva juga Srbije .Od Toplice do Pirota i od Niša do Prizrena. Ono što ga je, osim anđeoskog glasa i sposobnosti da vrhunski otpeva bilo šta, činilo drugačijim od ostalih pevača jeste činjenica da se nikada nije polakomio za novcem i nije hteo da snima “tralalala pesmice”. Tokom karijere pevao je isključivo pesme iz svog kraja.

Staniša je rođen 1945 u selu Vrbovo, kraj Vranja, baš tamo gde je Koštana nekad šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček. Pesme koje je pevao tokom života, pune čežnje, tuge, ljubavi i patnje i čuvenog “žala za mlados’” bile su njegov zaštitni znak. Samo on je mogao da otpeva „Lela Vranjanka“, „Dimitrijo, sine Mitre“, „Simbil cveće“, „Zbog tebe, mome ubava“, “Karakoca”, „Stani, zoro, stani“, „Belo Lenče“, „Šano dušo“… tako da trezan čovek pusti suzu.
Iako nije bio velika zvezda, Stanišino umeće nikada nisu mogli da poreknu ni publika, ni kritika, a ni kolege.

Osim po pevačkoj perfekciji, u istoriji muzike ostaće upamćen i kao prvi muškarac koji je pevao “južnjačke” pesme”, jer su ih do tada pevale isključivo žene. Melos svog rodnog kraja, zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. “Kada sam se opredelio za pevanje znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja” – govorio je.

Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu, za čiju fonoteku je uradio više od 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Nikada nije pristao da snima instant-hitove, a odbijao je mnoge ponuđene pesme jer je hteo da zadrži nivo. Čak i po cenu da ne bude zvezda.

Staniša Stošić je preminuo 08.04.2008. Iza sebe je ostavio suprugu Ljiljanu i sinove Stefana i Dušana. Njegov stariji sin je bolestan, a porodica živi samo od Ljiljanine penzije u iznosu od 15.000 dinara. Tužno. Eto kako prolaze vrhunski umetnici u Srbiji…

Da se ne zaboravi

Najveci hitovi Stanise Stosica


Zapisano u vremenu CD 1

01. Dimitrijo, sine Mitre
02. Petlovi pojev
03. Sto si Leno na golemo
04. Otvori mi belo Lence
05. Jovane, sine Jovane
06. Svu noc sedim na kapiju
07. Ne goni konja more momice
08. A kude si bila Karakoco
09. Stanika mi bolna legnala
10. Iz banju idu
11. 'Ajde, mori, Gajo, sto se ne odavas
12. Kisa pada, mori, Cone
13. Sto ti je Stano mori
14. Svu noc odim nano'le
15. Prevari se stari Meta
16. Nema te, more nema te
17. Kroz carsiju prodje moje Lence
18. Dojce, sine Dojce
19. Sinocke te vido', lele, Zone


Zapisano u vremenu CD 2

01. Milkano, dado mori
02. Gajtano, mome mori
03. Dude, mori Dude
04. Pisti, place Milica devojka
05. Puce puska
06. Crno grozje drenovica
07. Dzam Stojanke
08. Dremka mi se, dreme milo nane
09. A sto su ti sele
10. Dimitro'le, ruse kose
11. Simbil cvece
12. Sto mi je merak
13. Kolika je nojca
14. Alt' no kad'no
15. Po drum idem
16. Rosa rosi, kisa pada
17. K'd ostado siromasce
18. Zasto Vase, zasto ujnin Vase
19. Dugo se polje zeleni
20. Pokraj, pokraj ruske
21. Jane mi kundre nemalo
22. Oj Nisavo, vodo mutna

Pocivaj u miru!