Da li ce 21. decembra biti smak sveta


Već nekoliko godina u medijima aktivno se razmatra tema „tačno izračunatog“ kraja sveta 21. decembra 2012. godine. Internet se šareni od argumenata, kratkometražni filmovi su tu, spremni da konačno ubede da nikakvih šansi za dalje preživljavanje za ljudski rod nema (na jednom sajtu je čak uključeno računanje vremena prema ponoći 21. decembra: dakle, kada odbroji do nule, tada će se i vreme završiti).

Vredni istraživači – ezoterici sakupljaju u jedno razbacana proročanstva drevnih pitija, sibila, hijeroglife kineske Knjige promena, predskazanja bezumnog proroka Merlina i sve ostalo – čak do finansijskih prognoza savremenih internet programa, ne zaobilazeći, naravno, da pomenu i Otkrovenje svetog apostola Jovana Bogoslova… Eto, sve do tančina ukazuje na 21. decembar 2012. godine kao na kraj sveta. Osnovno pozivanje se vrši na kalendar Maja koji je napravljen do tog datuma: tobož će upravo u tom danu „sunce ući u crni prelom i tada će nastupiti kraj sveta“. Upravo je sa kalendarom indijskog plemena Maja sve i počelo, ali ćemo o o tome malo kasnije.

Glasine, kao što im je i svojstveno, rastući, dobijaju najčudnije oblike i forme. Najoptimističniji od ljudi koji su poverovali glasinama veruju da kraj sveta u decembru, najverovatnije, neće nastupiti, ali neka ekološka katastrofa će ipak da se dogodi – svet će potamneti, temperatura će se spustiti od -50 celzijusovih stepeni, žice će se slediti, i moćni magnetni talas koji će krenuti od sunca će uništiti sve električne uređaje, tako da će preživeti samo oni koji imaju peć i žive u kući. Imajući iskustvo životnih promena, čovek se lako odaje pesimističnim prognozama. Eto, već i u crkvenoj sredini može da se čuje da će 21. decembra biti vrhunac kratkotrajne apokalipse. Jedna moja poznanica, poodmaklih godina, koja je poželela da kupi usisivač pre svega ovoga, rešila je da umesto usisivača kupi peć. „Drhtaće od straha gde straha nema“ (Ps. 53:5) – rečeno je za takve ljude u Svetom Pismu.

A šta je izazvalo strah? Čitava komplikovana argumentacija zaštitnika kraja sveta koju nema smisla u potpunosti navoditi, ima osnovnu shemu: u kalendaru Maja istorija prolazi nekoliko ciklusa i eto, poslednji propisani ciklus se završava po nizu pouzdanih verzija – 21. decembra 2012. godine.

Uopšte, čak i sa pozicija majanskih plemena kraj sveta u ukazanom danu je krajnje sumnjiv. Na primer, arheolog sa Bostonskog univerziteta, Vilijem Saturno, koji je vodio ekspedicije u džungle Gvatemale ne tako davno, otkrio je najdrevniji majanski kalendar: astronomske tablice sa informacijama o intervalima mesečevih mena. Ove tablice ne poseduju nikakve informacije tragičnog karaktera o 2012. godini, a u samom kalendaru postoje izračunati milenijumi i nakon 2000-te godine.

Predstava da će se kraj sveta dogoditi 21. decembra 2012. godine zasnovana je na natpisu koji je pronađen 1950-te godine u gradiću El Tortugero, u meksičkoj državi Tabasko. Na spomeniku iz sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, govorilo se o životu lokalnog vladara, njegovom rođenju, vladavini, o tome kako je osvajao susedne zemlje. U tekstu se takođe govorilo da će se nakon određenog vremena završiti veliki istorijski ciklus – 13-ti baktun – i tada će se nešto dogoditi. A šta konkretno, nije uspelo da se vidi iz loše očuvanog natpisa. Jedni istraživači to tumače kao obnovu celokupne tvorevine, drugi kao posebno javljanje božanstva, treći kao prekid svega starog. Datum završetka baktuna hipotetički odgovara 21. ili 23. decembru 2012. godine.

Bez udubljivanja u mistiku, ovde se govori samo o završetku kalendarskog ciklusa, isto kao što se i računanje pravoslavne Pashalije uvek vrši na određeni period nakon koga sledi produžetak. Da je pleme Maja do sada postojalo na neophodnom kulturnom nivou, ono bi bez sumnje nastavilo kalendar.

Ako se udubimo u sadržaj majanskog kalendara videćemo uobičajenu neznabožačku mitologiju u koju će savremeni čovek teško poverovati. Saglasnoj toj mitologiji, ljudi se pojavljuju na svetu kao rezultat nekoliko božanskih eksperimenata, stvaraju se čas iz prljavštine, čas iz drveta korala i trske, a sadašnji ljudski rod je stvoren iz jezgra kukuruza. Sam ljudski rod, po majanskom kalendaru (uzimajući u obzir da su bogovi uništili prethodna pokoljenja) pojavio se 3113. godine pre Hristovog Rođenja.

Zamislimo najtragičnije tumačenje majanskih predskazanja (hipotetički je ta verzija dopustiva imajući u vidu da je po indijanskim predstavama svaka istorijska era završavala propašću živih bića). Ali, odakle je pleme Maja crpelo svoja otkrovenja o prvim i poslednjim vremenima?

Maje su bile neznabožačko pleme koje nije imalo pravu predstavu o Nebeskom Ocu. Ono se klanjalo bogovima i prinosilo im krvave žrtve. Na žrtvu su hladnokrvno prinošeni ljudi posredstvom vešanja, davljenja, trovanja, prebijanja, pa čak i živog zakopavanja. Najsuroviji način žrtvoprinošenja bilo je otvaranje grudnog koša i čupanje srca koje je još kucalo. U plemenu Maja smatralo se da su bogovima potrebne slične žrtve. Kakvi su to bogovi koji zahtevaju krvave žrtve i ljudska mučenja, a zauzvrat daju neka svoja otkrovenja. Ko je u duhovnom svetu spreman da istupi u ulozi bogova, kada su ljudi izgubili vezu sa Istinitim Bogom? U 96. psalmu cara Davida napisano je „Jer su svi bogovi u naroda demoni: a Gospod je nebesa stvorio“ (Ps. 96:5). I ako govorimo o otkrovenjima tih „bogova“ setimo se da je đavo „laža i otac laži“ (Jn. 8:44). Demon nikada neće reći istinu, u najboljem slučaju će reći samo neki deo istine i to uvek sa primesom laži.

Cilj demona je da unese smutnju, poseje paniku, parališe sile za delanje. I eto, vidimo da se ljudi sujeverno boje nekih brojeva i datuma, kao da našim životom ne upravlja Bog već hladni fatum i odranije napisana sudbina.

Gospod Isus Hristos je nedvosmisleno govorio: „A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski“ (Mt. 24:36). Čak anđeli, a tim pre pali anđeli, taj datum ne znaju. Sledi da svaki konkretni datum kraja sveta koji ljudi objave predstavlja zabludu i da se nikada neće ispuniti. Štaviše, u Svetom Pismu je napisano da Sudnji Dan neće doći kada ga budu vredno izračunavali, već: „kada govore: Mir je i sigurnost, tada će naići na njih iznenada pogibija“ (1 Sol. 5:3). Bog posramljuje ljudske izmišljotine, javljajući Svoj Promisao onda kada čovek ne računa i ne očekuje. Na taj način, za hrišćanina Sveto Pismo daje vrlo jasan kriterijum u vezi sa svim apokaliptičnim brojevima: ako neko određuje konkretni datum kraja sveta, znači da se tog dana apsolutno nikakav kraj sveta neće dogoditi. Zato bi hrišćanin trebalo svim predskazivačima i ljudima koji računaju poslednja vremena da odgovori rečima Svetog Pisma: „Nije vaše znati vremena i rokove koje Otac zadrža u svojoj vlasti“ (Dela ap. 1:7).

Bez volje Oca Nebeskog: „ni jednome od vas neće pasti dlaka s glave“ (Dela ap. 27:34). Sveto Pismo svedoči: sve je pod vlašću jedinog Boga, a ne ljudskih računanja ili pokvarenih zamisli palih anđela. Nema determinizma, Bog upravlja svetom, uzimajući u obzir slobodni izbor ljudske volje, imajući Svoj Promisao za svaku, i najmanju česticu Vaseljene. Gradu Nineviji je bilo predskazano strašno razorenje zbog greha njenih stanovnika, ali se Bog smilovao i poštedeo grad radi pokajanja ljudi koji su živeli u njemu. A Sodom i Gomoru čak nisu ni upozoravali: poroci ljudi, njihova nepokajanost bili su takvi da je Bog odatle izveo samo pravednog Lota sa porodicom, i oganj sa nebesa je uništio razvratne gradove. Znači – sve je u rukama Božijim. U svakom trenutku sa svakim od nas može da se dogodi bilo šta. Pobeđuje samo onaj koji uvek i svuda stremi da bude sa Bogom: „Ako je Bog s nama, ko će protiv nas?“ (Rim. :8:31)

Na kraju krajeva, istinsko otkrovenje o sudbini sveta može dati samo Bog i On ga je i dao u Svetom Pismu. Nije slučajno u Bibliji poslednji dan nazvan Danom Gospodnjim. To jest, taj dan je u potpunosti pod Božijom kontrolom, to je upravo Njegov dan, koji je On jedini odredio i koji će On javiti u vreme koje je On odredio, a ne izazvan duhovno-moralnim stanjem sveta ili čak tehnogenom situacijom na planeti Zemlji, tim pre nekim smešnim računanjima neznabožačkog plemena koje je davno izumrlo.

„Jer svemoć Tvoja je uvijek s Tobom, i snazi mišice Tvoje ko će se suprotstaviti? Jer je cijeli svijet pred Tobom kao zrnce pijeska na terazijama i kao kap jutarnje rose na zemlju pale. Ti pak sve miluješ, jer Ti se sve može, i previđaš grijehe ljudske radi pokajanja. Zato što sva bića ljubiš i ništa nećeš prezreti od onoga što si sazdao pošto ih iz mržnje ni stvarao nijesi. A kako bi nešto i opstalo, da to Ti nijesi htio, ili ono što Ti nijesi prizvao (u biće) kako bi se održalo? Zato sve i sva poštedi, jer je Tvoje, Vladiko dušeljupče!“ (Prem. 11:22-27).

Kao što Sam Bog nije pod kontrolom Svojih stvorenja – planeta, zvezda, ljudi i anđela, tako ni Njegov dan nije pod kontrolom bilo čijih računanja, planova i zamisli. Zato je dan Gospodnji nemoguće izračunati posmatranjem zvezda, kompjuterskim programima ili verovati izjavama ekstrasensa, šamana i medijuma.

Ako pogledamo na istoriju ljudskog roda, videćemo da je očekivanje kraja sveta i određivanje za neki blizak dan uvek uobičajena pojava. Tako je bilo i 1000-te godine nakon Hristovog Rođenja, a zatim i 1037. kada su mislili da treba računati milenijum od trenutka Hristovog Vaznesenja, plus tri i po godine delovanja tajnih bezakonja. 1492. godinu nakon H.R. (to jest, 7000 od stvaranja sveta) u Rusiji su skoro svuda smatrali poslednjom. Pashalija je bila izračunata samo do te godine, mnogi 1491. godine nisu zasejali polja zbog čega je počela glad. Tako je bilo i 1666. godine u kojoj su videli broj antihrista, i sa tim datumom su povezivali i crkvene reforme koje su se odvijale. „Jehovini svedoci“ su računali kraj sveta za 1874, 1914, 1925 i 1975. godinu. A drugi prevaranti i probisveti su objavljivali kraj sveta za 1980, 1993, 1995, 1999, 2000, 2008, 2011. godinu – ljudi su se spaljivali, ubijali međusobno kao vid samopožrtvovanja ili su se zatvarali u pustinje, želeći i direktno da približe kraj.

Ako se zamislimo, za hrišćanina je aktuelnija njegova, da se tako izrazimo, lična eshatologija. Stotine hiljada, možda i milioni ljudi napustiće ovaj svet do 21. decembra 2012. godine iz potpuno prirodnih razloga (svake sekunde, po statistici, umire dva čoveka u svetu). Mnogo više će ga napustiti kasnije. Njihov lični kraj je za njih aktuelniji, od kraja celog ostalog sveta.

Kakvim ćemo se javiti pred Hristom? Šta ćemo pokazati Bogu u skrivenim riznicama svog duha? I šta je meni do kraja sveta, ako zbog svojih grehova mogu zauvek da budem osuđen na pakao? Sa druge strane, kakvu će štetu pravedniku učiniti katastrofa planete, ako je njegova duša, zbog svoje čistote, sjedinjena sa Tvorcem vaseljene?

Međutim, čovek je radoznao. On želi da zna budućnost, želi da od ranije osmotri sve moguće neprijatnosti. I Bog nam je otkrio zavesu tajni u meri u kojoj je to korisno za nas. U Svetom Pismu su otkriveni znaci apokaliptičnog vremena. Ove znake je neophodno znati da ne bismo žurili da u svakom objavljenom datumu sa strahom vidimo kraj sveta.

Sveti apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica počinje otkrovenje o budućoj sudbini sveta sa upozorenjem: „Ne dajte se lako pokolebati umom, niti uplašiti… kao da je već nastao Dan Hristov“ (2 Sol. 2:2). A zatim o samom danu apostol objašnjava: „Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer neće doći dok najprije ne dođe otpadništvo i ne pojavi se čovjek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sam sjesti u hram Božiji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog“ (2 Sol 2:3-4).

Ovde se govori o pojavi antihrista kao svetskog vladara koji će primati religiozno poklonjenje. Ne može da nastupi kraj sveta dok Bog ne dozvoli da se pojavi Njegov najvatreniji i najmrskiji protivnik.

Carstvo antihrista, kao što se može zaključiti iz Otkrovenja Jovana Bogoslova, trajaće potpuno određeno vreme, tri i po godine, što je označeno ili simbolički: „vrijeme i vremena i pola vremena“ (Otk. 12:14) (to jest, saglasno mnogim tumačenjima, godinu, dve godine i pola godine) ili konkretnije: „hiljadu i dvjesta i šezdeset dana“ (Otk. 12:6).

Sveti Andrej Kesarijski, čuveni tumač Otkrovenja svetog Jovana Bogoslova koji je obuhvatio tumačenja otaca koji su živeli pre njega, takođe pojašnjava da će carstvo antihrista trajati tri i po godine: „Kada se đavo u licu antihrista naoruža na Crkvu, onda će izabrani i najdostojniji, prezrevši građanske počasti, sujetu i zadovoljstva, pobeći, kako govori Metodije, u pustinju, tuđu beščašća i plodotvornu za one koji ljube dobro, i tamo će izbeći napade demona i zlih ljudi. Istina je da će i fizička pustinja spasiti one koji beže od napada odstupnika i antihrista u planinama, pustinjama i zemaljskim gudurama, kao što je pre toga spasavala i mučenike. Tri i po godine je rok tokom koga će vladati odstupništvo… Sa posebnom silom će se to (duhovno snaženje pravednika – V.D.) izvršiti u vreme antihristovog dolaska koji će vladati određeno vreme, kako se govorilo više puta i ranije – tri i po godine. Tada će možda, oni koji se sakriju u fizičkoj pustinji – planinama, gudurama i pustinjama – izbeći njegove zamke“.

Ako makar ova predskazanja uporedimo sa našom stvarnošću – onda zbog odsustva „sina pogibelji“ tokom poslednjih tri i po godine – kraj sveta 21. decembra 2012. godine treba odložiti.

U velikoj meri objavljivanje konkretnih datuma predstavlja pojavu iste vrste kao i duhovno samozvanstvo, kada se pojavljuju lažni hristosi i lažni proroci. I u jednom i u drugom slučaju kratkovidi ljudski rod poverljivo prima samouvereno objavljeni broj ili samouvereno objavljenog „mesiju“.

U Jevanđelju čitamo: „I zapitaše ga govoreći: Učitelju, kada će to biti? I koji je znak kada će se to dogoditi?“ (Lk. 21:7). To jest, kada da čekamo Tebe, kada će doći poslednji dan kada ćeš se Ti javiti? Hristov odgovor u Jevanđelju glasi: „A On reče: Pazite da vas ne prevare, jer mnogi će doći u ime Moje govoreći: Ja sam, i: vrijeme se približilo. Nemojte, dakle, ići za njima“ (Lk. 21:8).

Poznati vizantijski tumač, Eftimije Zigaben je ovaj tekst objasno ovako: „Doći će, govori, pod Mojim imenom, da bi uveli u zabludu one koji će im poverovati i svaki će govoriti da „sam Ja“, to jest Hristos, i da se „vreme približilo“, to jest Moj Drugi dolazak. „Nemojte ići za njima“ ili za bilo kim od njih“.

Dakle, nama govore, da je u decembru 2012. godine vreme apokalipse došlo, a Hristos govori: ne idite za onima koji to tvrde. Koga da poslušamo?

Međutim, veliki deo sujevernih ljudi koji sa pojačanom pažnjom gleda u medijima širenje strašnih proročanstava o decembarskom kraju sveta, svejedno nastavlja, kao za svaki slučaj, da ide na posao, zarađuje novac, priprema se za Novu godinu, kao da izražava drevnu mudrost: „pripremaj se za smrt kao da ćeš umreti danas, a radi kao da ćeš živeti sto godina“, doživljavajući priču o 21. decembru kao zanimljivu basnu o kojoj možeš popričati sa prijateljima, ali koja nije u stanju da kardinalno izmeni nečiji život.

Ipak, slični strahovi odvlače mnoge ljude od rešavanja realnih, nasušnih problema. Umesto da bi aktivno učestvovao u životu i uneo lični doprinos za njegovo preobraženje, takav čovek se zabija u ćošak, prethodno sakupivši hranu, šibice i drva. A zatim, kada se ništa ne bude dogodilo, on će ponovo kupovati usisivače umesto peći i čekati novo proročanstvo o kraju sveta.

Duh sveta je ispunjen pesimizmom. Želeći da što više da ugrabi, proguta i iskoristi, čovek se drži za materijalna blaga kao za jedinu svoju sreću. I u tom smislu se poslednji dan doživljava kao potpuni slom životnih planova. Hrišćanstvo poslednji dan ne doživljava kao planetarnu katastrofu, već kao dugoočekivani susret sa Spasiteljem Isusom Hristom, koji pobedonosno dolazi u Svojoj nebeskoj slavi. „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grijehova svojih, da dođu od lica Gospodnjega vremena utjehe, i da pošlje unaprijed naznačenoga vam Hrista Isusa, Kojega treba da primi nebo do vremena vaspostavljanja svega o čemu je Bog govorio ustima sviju svetih proroka svojih od vajkada“ (Dela ap. 3:19-21).

Prvi hrišćani su živeli tom jasnom verom da se Spasitelj vazneo da bi pripremio obitelji na Nebesima za Svoja verna čeda, a zatim će se, u rok koji je On odredio, vratiti po nas, kako su o tome u vreme Njegovog Vaznesenja rekli sveti anđeli: „Ovaj Isus koji se od vas vaznese na nebo, tako će isto doći kao što ga vidjeste da odlazi na nebo“ (Dela ap. 1:11).

U molitvi Gospodnjoj, koju hrišćani izgovaraju svaki dan, postoje reči: „Oče naš… da dođe Carstvo Tvoje“. Upravo to mi čekamo – javljanje Carstva Božijeg, koje će zameniti iluzije zemaljske sreće istinskim dobrima za koje je rečeno: „Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube“ (1 Kor. 2:9).



Izvor; Official sajt Predrag Andjelic