Srbi u Evropi! - izbor iz stampe


Kada sa milijardu želja uđemo u Evropu, svi će Srbi biti Abramovič. I on je ušao u Evropu pravo iz Rusije. Doduše, umesto milijardu želja uneo je milijardu dolara, ali, Bože moj, cifra je cifra. Bar je matematika egzaktna nauka. Dok se evropskim standardima ne bude tražila reforma i u tom domenu.

Mnogi se nadaju da će im, u znak dobrodošlice, biti dozvoljeno da za Čelzi odigraju bar jedno poluvreme. Ako bi to bio meč sa Mančester junajtedom, za samo pola sata igre zaradili bi više nego za celu ličnu srpsku karijeru.

Naravno da smo, zbog ulaska, spremni da se takve karijere odreknemo. Kao i Kosova i Metohije i kulture i nacionalnog identiteta i državnog suvereniteta i najdražeg nam hobija – istorije.

Naša deca se u školskim udžbenicima više neće susretati sa Veselinovićevim Hajduk Stankom kao borcem za oslobađanje od turskog jarma. On će, shodno evropskim vrednostima, biti Haj Stanko u jednopolnom braku sa svojim Zekom Buljubašom. Na zidu iznad uzglavlja njihove bračne postelje visiće Erdogan, Davutoglu, a između, Angela Merkel. (Ovo vešanje iznad postelje ne bi trebalo mešati sa Sadamom Huseinom. On je, uz evropske aplauze, izvisio na trgu u Bagdadu.) Ako bi se tu našla i Hitleri Klinton, a velike su šanse da hoće, njihovoj bračnoj sreći nigde kraja ne bi bilo.


Hajduk Veljko više neće davati glavu za Krajinu. Pošto Haški tribunal ne pravi razliku između Kninske i Negotinske Krajine, Veljko će završiti u Ševeningenu kao ratni zločinac po komandnoj odgovornosti. (Komandna odgovornost se prevodi na srpski: Vašington komanduje, Hag odgovara.) Tamo će bivši hajduk iz Krajine, budući da se nalazi u zemlji punih ljudskih prava i neograničenih sloboda izbora, moći da izvrši samoubistvo iz zasede po slobodnom izboru između svilenog gajtana i nesrećnog pada s konja na magarca.

Čučuk Stana će se, u znak žalosti, preobući u crno i činiće deo beogradskih žena u haljinama istih boja. Ove žene su nekada igrale u kolu srpskih sestra, ali se, protokom vremena i dobijanjem na kilaži, reformama običaja, preobratiše u stariju formaciju – žene u crnom, sa velikim izgledima da u bliskoj budućnosti postanu babe sa posebnim prohtevima. Kao javne ličnosti, babe će imati pravo da bez posledica i bez ustručavanja javno postave pitanje: „Deco, gde je ovde najbliži nužnik“? Do neželjenih posledica bi moglo doći samo ako odgovor ne bi bio precizan i pravovremen. Za tačan i pravovremeni odgovor staraće se Saša, ombudsman Partizanove navale u drugom poluvremenu.

Očekivane promene se neće odnositi na fudbalski klub „Hajduk“ sa Liona, jer su evropski eksperti došli do saznanja da u Francuskoj postoji jedan grad koji, zahvaljujući ovom klubu, i danas sa ponosom nosi ime Lion i u kome se, u znak zahvalnosti Srbima sa Liona, takođe igra fudbal.

Nasuprot „Hajduku“ sa Liona, promene su moguće praktično u celom regionu čije je devojačko prezime – Jugoslavija. Tako će Šiptari biti Iliri, a Crnogorci Šiptari dok će Makedonci, zbog Filipa i Aleksandra, obojica Makedonski, moći da biraju da li će biti Filipinci ili Aleksandrinci, stvarajući na taj način uslove za dalji dijalog gluvih jer Aleksandrinci ne razumeju filipinski i obratno.


Hrvati će kao i do sada biti Persijanci. Dakle, bez promena. Objašnjenje je što su tokom tisućljetnje hrvatske povijesti uvek bili seka-Perse. To što su u poslednjim okršajima pobedili Srbe, mogu da okače Marčepu o rep. Da im nije bilo NATO avijacije i evropske humanitarne podrške u savremenom naoružanju, kao i ogromne medijske halabuke, proveli bi se kao bos po trnju. Ili kao Srbi po poglavljima.

Zbog pritiska i iskvarene mašte hrvatskih nacionalista, ćetnik Pero Kuronja iz Petrinje morao je promeniti i sopstveno ime. Sada se zove Đoko Kuronja na opšte zadovoljstvo ženske momčadi rukometnog kluba iz istog grada.

Dok Francuzi u buradima drže prvoklasna vina, Škoti izvanredan viski a Turci kiseli kupus, Srbi u buretu drže barut. Zbog toga, pozivajući se na pronalazača baruta Nobela, Srbi imaju pravo da sebe nazivaju Nobelovcima. Uostalom, svaki Srbin o sebi upravo tako i misli.

Neizvesno je samo gde se to srpsko bure baruta nalazi. Izvesni izvori nagoveštavaju da je bure u Nišu i to potkrepljuju činjenicom da će Hrvati dobiti balističke raketa sa kojima iz Zagreba mogu da gađaju Niš.

Drugi, doduše, poluzvanični izveštaji, smatraju da je bure u Beogradu, a kao dokaz za tu tvrdnju navode da su u Beogradu još uvek Nataša Kandić, Sonja Biserko i ležeći policajci montenegrinske provenijencije.

Najverovatnije da su vrlo blizu istini oni koji tvrde da se srpsko bure baruta nalazi u srcu svakog Srbina gde će ga najlakše pogoditi Rusi jer su Srbima najbliži srcu. Na kraju krajeva, Rusi i nemaju ništa protiv da Srbija uđe u Evropu, pod uslovom da tamo ode sa sve svojim buretom.

Svetski mediji su već objavili eksplozivnu vest: Srbi u Evropi!

Dragoslav Pakić

Stanje stvari/koreni.rs