Biznismen Milan Beko ranjen je u pucnjavi na Senjaku. Kako "Blic" nezvanično sazanje, on je ranjen sa dva metka u stomak i grudi. Kako je navedeno u Urgentnom centru, Beko je operisan, njegovo stanje je trenutno stabilno ali se lekari uzdržavaju od davanja prognoza.

Prema prvim informacijama iz policije, Beko je upucan u sačekuši ispred svoje kuće dok je ulazio u automobil. Nepoznati napadač je iskočio iz žbunja i u Beka ispalio najmanje pet hitaca, od kojih su ga dva pogodila u stomak. Beka je do Urgentnog centra odvezao njegov lični vozač.

Beko je sa ozbiljnim povredama odmah prebačen u beogradski Urgentni centar gde je operisan.

- Beko je zadobio povrede abdomena. Operisan je i za sada je stabilno - rekao je za "Blic" jedan od lekara Urgentnog centra.

Kako je navedeno, u operacionu salu je ušao ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Reporter "Blica" javlja da se ispred Urgentnog centra okupljaju Bekovi prijatelji, među kojima i Toplica Spasojević i Milorad Vučelić.

Policija u potrazi za napadačem zaustavlja vozila na mostu "Gazela" i saobraćaj se veoma usporeno odvija. Prema nezvaničnim saznanjima, zatvoreni su svi izlazi iz Beograda, a pojačana je kontrola i na graničnim prelazima.

Biznismen Milan Beko nije član nijedne stranke, mada je bio ministar u vladama SPS, ND i JUL. Učestovao je u nekoliko najvećih privatizacija, a u poslednje vreme pominjao se kao kandidat za direktora "Železnica Srbije".

Beko je rođen u Herceg Novom. Diplomirao je 1997. na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvo zaposlenje bilo mu je u pozicija direktora maketinga u marketinškoj agenciji Spektra. Ubrzo je postao suvlasnik Spektre zajedno sa Vladimirom Popovićem Bebom. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu DiBek.

U politiku se uključuje posredno kroz marketinšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine. Kasnije postaje blizak vladajućoj strukturi, pa 1997, kao nestranački stručnjak, postaje ministar za vlasničku transformaciju u Vladi Mirka Marjanovića.

Ostao je upamćen kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva Telekoma grčkom OTE-u i italijanskom STET-u. Dve godine kasnije prelazi u Saveznu Vladu Momira Bulatovića.

Bio je i predsednik UO kragujevačke “Zastave”, ali je tu funkciju napustio posle bombardovanja 1999. godine. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a. U 2000-tim učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija - kupovini najvećih srpskih mlekara, “Knjaz Miloša”, “Luke Beograd”, kao i privatizaciji “Večernjih novosti” i “C marketa” sa Miroslavom Miškovićem. Otac je četvoro dece.

izvor: Blic