Tema: Teslina etarska tehnologija

Teslina etarska tehnologija

-I- deo

Nikola Tesla je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji pobudjuje potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno beskonačan i kompaktan (apsolutno homogen) etar. Radi se o principu osamostaljivanja delova u beskonačnoj celini jedinstevenog fizičkog continuum-a (u današnjoj naučnoj upotrebi je više pojmova koji svi znače istu fizičku pojavu: nula, kontinum, kontinuitet, etar, beskonačnost, celina, Elejsko Biće, Euklidova tačka, vakum, itd.).

Delovi kontinum-a nastaju po posebnom algoritmu koji ih izdvaja tako da ne napuštaju celinu, tj. beskraj, i oni su to što nazivamo elektromagnetnim entitetima ili klasično – svetlost. Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmičkog medijuma, sledi ne samo da je centar kosmosa svuda, tj. neodredjen već sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran sa zakonom koji definiše relacije tačaka na homocentričnim sferama. (Ovde nije moguće ulaziti u dublju analizu tog zakona čija suština zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i matematike. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dovršio i iskazao u ovom obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na savremenoj fizici potpuno nedokučivim principima. Reč je o etarskom generatoru, tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom elektro-potencijalu bez obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim o asinhronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunčevog sistema (motor sam počinje sa radom u izvesno doba godine, reagujući na odredjenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i “lebdilicu”, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jačine gravitacije na datom terenu.)Etarski medijum beskonačan je u svim pravcima, ima jednu jedinu karakteristiku – r (radius) koji (po sfernom zakonu) useca sferne delove u kontinuum, delove čije su površine diskontinualne, odnosno punktualne.Delovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezonantni, i asinhroni. U prvom slučaju dolazi do kondenzovanja subatomskih čestica kao što su elektroni, protoni i neutroni. Ove čestice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim principima po kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru. Asinhroni delovi etera, dakle, nerezonantni, jesu prostor u kome rezonantni fotoni grade materiju.

Teslina etarska tehnologija

-II- deo

Teslin Toranj Varadenklif bio je pitagorejski oscilator. Matematika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa specijalnih karakteristika bila je identična sa tajnom stvaralačkom matematikom Pitagorejaca. Simboli koje je Tesla pisao u svojim jednačinama imali su jednoznačnu fizičku interpretaciju. Principi Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmičke egzistencije sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama Kula, nego princip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera je tako moćan da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje rešavaju svi ključni problemi savremene fizike i posebno konverzije energije. Pomoću svoje takozvane otvorene vakumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizičkog kcontinum-a, stvarajući ih na bilo kojoj udaljenostei. Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do odredjenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja čestica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veličina elektrona, protona i neutrona takodje ničim nije bila ograničena. Upravo razlika u njihovoj veličini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja medju paralelnim svetovima, koji inače svi pripadaju istom osnovnom continuum-u.Oslanjajući se na pretpostavku o Teslinom zapanjujućem i u nauci još nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se zamisliti nad tim kakve je tehničke zadatke i sa kakvim mogućim posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvrši?

1) Da osciluje jonosferu; kako naponska razlika izmedju zemljine površine i jonosfere iznosi oko dve milijarde volti, to bi Kula neprekidno oscilujući višim i nižim harmonicima frekvencije jonosfere, najzad ušla s njom u fazu (rezonanciju) i ispraznila je slično kao što se prazne obični električni kondenzatori. S obzirom da bi se takvo pražnjenje izvršilo trenutno, postojala je realna opasnost uništavanja Njujorka. Jer pražnjenje bi izgledalo ovako: iz jonosfere odjednom bi se sručio visokoenergetski stub plazme velikog prečnika, možda i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom prostoru bilo bi dezintegrisano, spaljeno na način kako se u Biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore. Naravno, Tesla nije hteo da uništi Njujork, već kratkim intervalima oscilovanja samo da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji je zahtevao minimalni napon od sto miliona volti. Kao aparat za vrlo kratko oscilovanje Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih lampi rasporedjenih na vrhu kupole.

2) Da uzima energiju iz etera; oscilovanjem nerezonantnih elektromagnetnih polja moguće je pomeriti vremensku koordinatu i reciklirati energiju iz prošlosti i budućnosti, a da se ne narušava elektromagnetna stabilnost okoline. Svakako, to se mora raditi po strogo kauzalnom matematičkom zakonu koji odnose frekvencija odredjuje sasvim precizno, inače efekti izlaze izvan kontrole i dešava se neprevidjeno dekomponovanje materijalnih objekata ili njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta naše realnosti, kao u Filadelfija Eksperimentu.

3) Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima; kako paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu talasnih dužina i frekvencija različitih od našeg sveta, moguće je kompleksno-harmoničnim elektromagnetskim oscilovanjem uspostaviti parcijalnu vezu izmedju frekvencije našeg sveta i frekvencija tih drugih svetova, tako da pojedini prizori iz njih postanu vidljivi u našim uslovima na Zemlji, i obrnuto.

Teslina etarska tehnologija

-III- deo

4) Da ubrzava mentalnu evoluciju čovečanstva; uspostavljanjem konstantnog polja više frekvencije, harmoničnog kolektivnom elektromagnetnom polju ljudi, vrši se postepeno povećavanje moći percepcije i proširivanje mentalne sposobnosti prijema ideja. Zračenje ovih frekvencija može biti i štetno, ako je neprecizno. Svaka disharmoničnost polja (nerezonantnost) izaziva u čoveku delimično razdvajanje mentalnog i fizičkog plana što se u blažem vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga oboljenja.Potpuno razdvajanje je, naravno, smrt jedinke. (Na istom principu funkcionišu i virusi, bakterije, kao i promena u Kosmosu uopšte.) Važno je napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odloženim efektima. Usled nedostatka pravog znanja, ljudi svoju elektromagnetsku okolinu sve više zagadjuju radio-talasima, radarskim mikrotalasnim zračenjem (radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno dokazano) i drugim negativno interferirajućim elektromagnetnim zračenjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama živih bića i informatičkim poljem našeg Sunčevog sistema.

5) Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realnosti; da je dovršio svoj sitem od pet emitera i pustio ih u rad, Tesla bi bio u mogućnosti da čitavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifično za neki drugi segment realnosti i tako nas fizički premesti u paralelni svet. Ovim aktom on je verovatno želeo da izvrši mutaciju ljudske vrste, ubrza putovanje civlizacije kroz vreme i na taj način naglo je unapredi tehničkim putem. Ai s obzirom na univerzalnu uskladjenost frekvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. Ulaženje Zemlje u fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim svetom trajalo bi suviše dugo i dešavale bi se katastrofe poput one iz predanja o Atlantidi. Napustivši fizički plan Tesla nam je ostavio svoj dragoceni naučni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata, uglova i interpretacija istina nikada ne može potpuno sagledati, kao što se ni continuum ne može sagraditi iz diskretnih delova. Priroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u celini ili nikako. Podsetimo se samo Dekartovog otkrića da beskonačno prethodi konačnom i Spinozine beskrajne supstancije, koja je ono što prirodu ujedinjuje sa Bogom. Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavršene svesti. Ključni prodor sadašnjeg ljudskog saznanja mora se učiniti, i učiniće se, u fizici. Jer gradju materije, zakone njene kreacije i njenu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi se ljudski um oslobodio i osposobio za prava duboka kosmološka istraživanja. Rukvodioci Filadelfija eksperimenta, ma ko da su bili, otkrili su nam egzistenciju do tada nepoznatih naučnih problema. U smislu fizičkih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje, moć i pravo da u pogon stavljaju njene principe – izjednačeni su. Ali šta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da isti kosmički principi vladaju i naučnicima, kao delovima Kosmosa? Šta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom obliku može razviti u takozvane elektromagnetske spektre i iz njih povratno sintetisati po egzaktnim matematičkim zakonima? Zar onda etička pravila ne gube svoj isključivo ljudski karakter i ne zadobijaju univerzalnu matematičku podlogu? Nije li etika onda samo kosmički princip distribucije energije?

Teslina etarska tehnologija

-IV- deo

U tom smisluona zadobija snagu prirodnog zakona. Teško ćemo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu pomerenih svetova zašto našim reaktorima i akceleratorima izazivamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i zašto uopšte eksperimentišemo na način koji i nas same nepredvidljivo menja i razara. Ako je etika u suštini harmonija, a dobrota energetski ekvilibrijum, onda u svetu nužno deluje matematička kosmička etika. A nad matematičkim principima nasilje se ne može vršiti. (“Nema kraljevskog puta u geometriji!” – rekao je Euklid kralju Egipta, dok se mučio da reši jedan geometrijski problem.) Kosmos je završeni eksperiment na koji razum postavlja pitanja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, rodjena iz defektne, a nesavitljive teorije, ono čega se pravi filosof i naučnik prvo mora odreći da bi shvatio nešto od rada kosmičkog mehanizma. Evolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do čisto inženjerskih i od inženjerskih do metafizičkih, kao i Teslin lični život, paradigme su pravog osnivača naučno-tehnološke civilizacije. Njegov odnos prema ljudima kao i prema samom sebi posledica su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao čoveku; ni prema sebi, ni prema drugima nije imao lični odnos i zato je tako malo grešio u životu. U savremenoj nauci Tesla se sve više citira. Počeli su da ga proučavaju i naučnici koji do sada nisu poimali teškoće elektromagnetske teorije zasnovane isključivo na Maksvelu, posebno oni koji se muče ujedinjenjem elektromagnetizma, gravitacije i jake i slabe nuklearne sile. Da li je materija beskonačno deljiva ili nije? Je li prostor beskonačno deljiv? Najzad, šta je sa ulogom vremena u fizičkim procesima, njegovom jednoznačnom i ontološki zasnovanom definicijom kao i njegovim dejstvom? Naravno, bez definicije vremena ne može se dati nikakva hipoteza o njemu kao aktivnom faktoru fizičke realnosti. Ili je vreme samo mera, neka vrsta ljudske fikcije, obična kordinata, kako se danas prećutno uzima u fizičkim teorijama, postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici… Ljudsko neznanje je neizmerno i odbacivanje Tesliniih ideja o etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor i materiju dovelo je do zaustavljanja mišljenja u fizici, do kruženja u koncepcijama, do neprestanog vraćanja na stare, već ispitane i prevazidjene ideje. Reč je, pre svega, o Ajnštajnovoj neadekvatnoj matematici (množenje negativnom dužinom u specijalnoj teoriji relativnosti, iz čega proističu vremenska nesaglasnost opažaja u translatornim sistemima i skraćivanje dužine tela u pravcu rasprostiranja, zatim, množenje nulom u opštoj teoriji relataivnosti, iz čije korekcije je proizišla najveća besmislica moderne kosmologije: big-bang teorija, tj. naizmenično eksplodiranje i sažimanje kosmosa). U pravim naučnim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe rizik obrazovanja “nove fizike”, Tesline koncepcije sve više se proučavaju i uvažavaju. U ovom trenutku su u toku eksperimenti sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama specifičniih modulacija, (HARP projekt), kojim se zrači jonosfera. Sve posledice tih dejstava se još ne znaju. Medju njima su i upravljanje metereološkim pojavama, naročito uraganima i atmosferskim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja, elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim emiterima. Pokazalo se da je tehnološki sasvim moguće imitirati elektromagnetsku osnovu ljudskih misaonih radnji, tako da subjekat ima utisak da je to njegova originalna misao ili odluka njegove slobodne volje. Upravo to je i glavni stav Tesline kibernetike: “Čovek je automat kosmičkih sila” ističe on u više članaka i predavanja. Još lakše je, kažu eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem jonosfere, koja je samo kompleksna mreža nižih harmonika kolektivno nesvesnog čitavog čovečanstva. Jonosfera je ključ za upravljanje masovnim osećanjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio svestan još daleke 1899. Godine, u Koloradu. Univerzitetska nauka, posebno srpska naučna zajednica, je protiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato što ih ne razume. Drugi jak razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj proceni da će njena primena u tehnologiji trajati kratko i da kvantna mehanika nema ozbiljnu naučnu budućnost. Zar akceleratori nisu već prevazidjene stare mašine, dobre još samo za Muzej nauke i tehnike?

Tesla – kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju:

“Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji”.

Ko je bio Tesla?


TESLA KAO JASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.

I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u odredjena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćnske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.

Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On besumnje poseduje duhovnost najvišega nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva…a osetio sam prisustvo i samog Brame.” (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznošću glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.

TESLINA VREMENSKA FIZIKA

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo očigledno pokazuje da je moguće postići promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom čistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje još jedan dokaz više u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna opštekosmička sila?

Iz Kolorado Springsa Tesla piše u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u “škrabotinama” visokofrekventnih elektromagnetnih pražnjenja otkrio um i kako će uskoro on, Johanson, moći svoje pesme da čita Homeru, dok će sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istraživanja susreću se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, što se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova” sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Ova njegova otkrića otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, već ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske suštine tih odnosa – matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi – program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizičke objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistična predanja složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost.

Tesla je verovao da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima. Takodje je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obično smatra, već da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljašnji stimulans. Još važnije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naučnih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je čvrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobodjenjem. Na dva dana pred čas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegatno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen.

Lično duboko verujem da matematičke i fizičke istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u suštini da koncidiraju, čineći osnovu jedinstevene kosmologije na čijem smo pragu. Neki je zovu “Nova nauka”, ali je, mislim, adekvatniji naziv “Jedinstvena nauka”, jer temelj našeg Kosmosa čini jedinstven fizički kontinuum, koji je čista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.

Teslina elektromagnetna teorija bila je početak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizičkog sveta. On je toliko mnogo učinio praktično i lično, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, možda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.

Proučavanje Tesle nije samo naučno pitanje, u njegovom radu ne treba tražiti prevashodno tehnološka rešenja. Tesla je praktično ono što je Euklid teorijski, spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost Čoveka koji će shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematičkih zakona) i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je, prema mojim istraživanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zašto je tek danas došlo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.

TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA


Čest posetilac Tesline laboratorije u noćnim časovima bio je i čuveni pisac Samjuel Klemens, čiji je pseudonim po kome je u književnosti ostao poznat, bio – Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o još živom prisnom prijatelju.

Pisac Tven umro je 1910. godine, a šest godina posle toga objavljena je njegova čudna novela “Tajanstveni stranac”. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susreće sa grupom dečaka sa kojima se igra i poučava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik Andjela zameni Teslom, dobiće se sjajno objašnjenje veoma čudne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izražene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o osećanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaća, i nesreći prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.

Ljudska slobodna volja, prema njemu, je čista zabluda čula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ograničen broj mogućih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, i čovek se može prebacivati zi niza u niz voljom viših bića. Andjeo, na primer, učini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slaže sa Teslinom idejom o čoveku kao automatu kosmičkih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturškim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego što Andjeo napušta svoje prijatelje, seoske dečake, uvodi ih u poslednju kosmičku tajnu koja ih je užasnula, tajnu Nebića: “Sve je samo misao” kaže on, “ništa ne postoji”, “i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira”…

Kakvu tajnu čuva Teslina kula u Vardenklif-u

Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu. Naići ćemo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentiše sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. Prijatelju Johnsonu piše o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Začinje se biofizička osnova neurologije.

Neposredno posle toga, 1901. godine počinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o složenom emiteru elektromagnetskih talasa u čijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadašnje znanje: teleautomatsku kontrolu, bežični prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamičku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakterističnu gravitacionu konstantu, specifično G), kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje ‘nova fizika’.

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta leži u osnovi izvodjenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na čas mistiku Džordžu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govoreći o vibratu on ističe da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se naći ljudi koji žive lišeni muzike i plesa.

Pre više od 2500 godina Pitagora je rekao učenicima da je kamen zaledjena muzika. Poznato svojstvo svake čestice u fizičkom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, što znači od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar slušanja otvara nam mogućnost sećanja našeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmičke osobine svih stvari. Vibrato nam pomaže da ujedno istražimo sebe i svet čiji smo deo. Ta pulsacija izviruća iz tona može da nas dovede do nečega što je najspontanije i najkreativnije u ljudskom životu.

Vibrato koji pobudjuje unutarnje ljudske tonove može biti i duboko erotičan. Kod laganog stava Bahovog Četvrtog Brandenburškog koncerta, svi drveni duvački instrumenti jednog orkestra i žice počnu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da oseća neko čudjenje da tako jedan intiman zvuk može da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objašnjava se činjenicom da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje izmedju budjenja i spavanja kada je odsutna uobičajena kontrola uma. Sanjač, budeći se, često ima osećaj pristupačnosti svih izvora memorije i stvaranja. Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematičar Poenkare spazio pred samo utonuće u dubok san: matematičke ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajući se kao materijalne i kombinujući u rezultat koji je dugo tražio. Takodje, snažan i dugotrajan muzički vibrato, hvatajući ritam sa našim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Način kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i dogadjaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih čestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju još brži. Vibracije svih energija zračenja – radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. – mogu da se svrstaju u red. Blektromagnetski spektar, tako posmatran, ima više od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo je samo jedan opseg tog reda. Kao i u muzici, elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonične gornje tonove, a postoje i izvesne sličnosti koje se pojavljuju medju intervalima oktava. Zakoni muzičke harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje električne rezonatore.

Kakvu tajnu čuva Teslina kula u Vardenklif-u

-nastavak

Johan Kepler (na slici), astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunčevog sistema živa i da je na svakoj od njih nastanjen njen andjeo čuvar koji čuje njemu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveću brzinu, peva pištavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi dubokum snažnu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mol šest, a Zemlja svira divni drugi mol.

Poseban aranžman zvukova, što ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove sličnosti i različitosti, to je i način kako stari rastu i trule, propadaju, kao i način kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naučnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva časovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaćenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili više oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da počnu pulsirati tačno u isto vreme. Oni se ponašaju prema zakonu ekonomičnosti i načelu minimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajedničkog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritmičnog ili suprotnog. To usaglašavanje svuda je prisutno ali ga retko primećujemo. Moglo bi se čak reći da su sve žive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmički. I najjednostavniji jednoćelijski organizam oscilira u velikom broju harmonično složenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subćelijskom i ćelijskom nivou. U komplikovanom organizmu kao što je ljudski, račun tih frekvencija je veoma složen. Naši unutrašnji ritmovi čvrsto su medjusobno povezani, ali ništa manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-noćnim ciklusom kao i u kosmičkim ritmovima koji današnja nauka nije još odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se osećaj nelagodnosti što je predznak oboljenja.

Dve galaksije mogu da prodju jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji medjusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnošcima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Kolizija je malo verovatna.

Našem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240 miliona godina) da opiše krug oko galaksije mlečnog puta. Talasi u centru toma vibriraju 10 na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Ceo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko 10 na četrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko 10 na deveti stepen ciklusa u sekundi. Žive ćelije na direktnu stimulaciju reaguju sa oko 1000 ciklusa u sekundi a svoje interne cikluse podešavaju prema danu od 24 časa (rotaciji Zemlje), lunarnom kalendaru i Sunčevoj godini.

Komplikovana grupa ćelija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kod aktivne koncentracije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmički talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa u drugi.

Talasi vidljivog svetla pulsiraju izmedju 390 triliona i 780 triliona u sekundi, što čini tačno jednu oktavu, jedno dupliranje frekvencije. Ljudsko oko može da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrste retinalniih ćelija razlikuje oko 10 miliona boja.


Ljudsko telo generiše svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate načine, utiču elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo.

Nauka tek treba da načini prve veće korake u pravcu ovog izučavanja..

Naše fizičko telo manitestacija je našeg unutrašnjeg pulsa koji je ujedno i naš identitet, naša pozicija u Kosmosu.

Takozvano mistično astralno telo ima u suštini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Ceo život neke jedinke ima odredjenu ritmičku šemu koja preživljava fizičku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo duše koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste Šumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i čine polje stojećih talasa u kanalu izmedju zemljine jonosfere i njene površine; oni su takoreći naš prirodni elektromagnetski omotač, najbolje ih osećamo na morskoj obali ili u šumi, budući da more i šuma apsorbuju druge, često štetne frekvencije).

Dešava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji udje u stanje rezonancije i tako biva moguće vidjenje na daljinu. To je kontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne dužine (oko 38000 km) prenos je gotovo trenutan. S obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogu blokirati običnim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari, vrlo često mi ulazimo u fazu sa njima, medjutim, problem je što talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo informacija u nekom odredjenom vremenu, tako da često ne možemo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo. Ovo se može ipak rešiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na način nižeg harmonika tj. na odgovarajućoj još nižoj frekvenciji, da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje moždanog engrama mogla očitati informacija. U stvari radi se o tehničkom skraćivanju vremena telepatskog prijema.

Moderni holistički pristup objašnjavanju Univerzuma ima zapravo mističnu tradiciju u svakoj velikoj religiji; Hinduizam, Islamizam, Budizam, Jevrejska vera, ili Hrišćanska sadrži eksplicitno tvrdjenje da svaki deo kosmosa u izvesnom smislu sadrži celinu. Znalcu je suvišno i napominjati da to ima duboke veze sa holografijom gde svaki deo holograma može celog da ga reprodukuje. Štaviše, smatra se da je svaka čestica u svemiru toplija od apsolutne nule i neprestano proizvodi i odašilje karakteristična polja svojih talasa, tako da je moguće načiniti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj tački, uzimajući u obzir potenciju beskonačnog niza zraka koji se presecaju. Formiranje ovog holograma, medjutim, trajalo bi večno i stoga mislim da ta koncepcija nije do kraja promišljena.

Nikola Tesla – Gospodar munja – Повелитель молний (2010)

Tesla - covek andjeo


Prvu holografsku sliku uradio je naučnik Denis Gabor. Za to svoje otkriće dobio je 1971. godine Nobelovu nagradu.
Hologram je posebna laserska slika (laserski svetlosni zapis) čiji svaki pojedinačni deo sadrži u sebi obaveštenje o celini slike. Njegova praktična pojava je potkrepila stavove onih naučnika koji smatraju da svaka stvar u sebe uključuje i sve druge stvari, pa prema tome i jeste sve ostalo – zapravo, da svaki delić vasione nosi upisano obaveštenje o celini i da se ceo svemir ponaša kao jedinstveni veliki hologram.


SVE U JEDNOM

Sa čudesnim predosećajima Tesla je ovo naučno gledište izneo još 1900. godine. On o tome kaže:
„Kad govorimo o čoveku mislimo na pojam čovečanstva u celini i pre nego što primenimo naučne metode u ispitivanju njegovog kretanja, moramo to da prihvatimo kao fizičku činjenicu. Ali, da li neko može danas tvrditi da svi milioni pojedinaca i svi bezbrojni tipovi karaktera čine jednu sveukupnost, jedinku? Iako smo slobodni da mislimo i delamo, mi se držimo zajedno neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. Mi ne vidimo te veze ali ih osećamo. Posečem se po prstu i to me zaboli: taj prst je deo mene. Vidim povređenog prijatelja, a to i mene zaboli: moj prijatelj i ja smo jedno. A sada vidim pobeđenog neprijatelja, hrpu materije, za koju me je najmanje briga od svega na svetu, ali to me ipak rastužuje. Zar to ne pokazuje da je svaki od nas samo jedan deo celine?
Vekovima se ova zamisao proklamovala u savršeno mudrom učenju religije... Budisti to izražavaju na jedan način, hrišćani na drugi, ali i jedni i drugi kažu isto: Mi smo svi jedno. Metafizički dokazi, međutim, nisu i jedini koje možemo da iznesemo u prilog ovoj zamisli. Nauka takođe priznaje povezanost izdvojenih pojedinaca iako ne sasvim u istom smislu kao što priznaje da su Sunce, planete i meseci sazvežđa jedno telo i nema sumnje da će se to potvrditi ogledima u budućnosti kada se naša sredstva i metode ispitivanja fizičkih i drugih stanja i pojava, usavrše... Tu se isto tako može naći delimično objašnjenje za mnoge od onih izvanrednih pojava nasleđa, koje su učinak bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uticaja...
Stoga sve što postoji, organsko ili neorgansko, živo ili neživo, osetljivo je na spoljne nadražaje. Nema nikakve granice, nikakvog prekida neprekidnosti, niti posebnog i određenog pokretača života. Isti zakon upravlja celokupnom materijom, ceo univerzum je živ... “.