Inicijacija i kontrainicijacija

[Vesna]

Inicijacija i kontrainicijacija


Poznati francuski mislilac-tradicionalista, Rene Genon, skovao je pojam „kontrainicijacija“. Ona, za razliku od pravog posvećenja u svete tajne uranske mistike, ljude uvodi u nesvete tajne htonskog i demonskog. (Tako sledbenici Alistera Kroulija i drugi satanisti naopako čitaju „Oče naš“). Imperija Vašington-Brisel kao da je sazdana na kontrainicijatičkim principima svođenja čoveka na ekonomsku životinju („Ko se iz čoveka ne penje u Boga, silazi u zver“, kaže pesnik Ljubomir Simović), čega nema bez raspamećivanja čitavih naroda, potpunog pretumačivanja njihove istorije na načelima niskog, kao i sebičnjaštva i kukavičluka maskiranog u priču o „univerzalnim standardima“ tržišta, demokratije i ljudskih prava. Zato nije slučajno što se malim i velikim narodima kao jedan od ključnih uslova za prijem među sluge Imperije postavlja rušenje tradicionalnog morala – recimo, parada LGBTotalitaraca, maskiranih u „veselnike“(gay). Takva parada, pred kojom je ovih dana i Beograd, jeste neka vrsta kontrainicijatičkog „silovanja“, kojim se ruši svaka vertikala tradicionalnih moralnih vrednosti. Narod se uvodi u ropsko stanje duha, radi podaništva Lihvarskoj Internacionali. To i jeste glavni cilj tzv. „promene svesti“ kod Srba.


Pouke švedskog ambasadora

Kada je švedski ambasador u Zagrebu, Sture Teolin, sredinom prošle decenije napuštao svoju dužnost, razgovarao je sa ambasadorom Srbije, Radivojem Cvjetićaninom, i ispričao mu poučnu priču o poklonu koji je NATO pregovarač o statusu Kosova, Marti Ahtisari, maskiran u „međunarodnu zajednicu“, darovao šiptarskom teroristi i potonjem „premijeru“ samozvane „države Kosovo“, Agimu Čekuu. Bili su to memoari finskog maršala Manerhajma, koji je, kao general ruske carske vojske, za vreme boljševičke revolucije podigao ustanak protiv Petrograda i odvojio Finsku od Rusije. Time je Ahtisari Čekuu, bivšem oficiru JNA, stavio do znanja da ga smatra Manerhajmovim naslednikom, koji će Kosovo „osloboditi“ od Srbije. Cvjetićanin je pitao Teolina – šta ako se pregovori s Prištinom završe uspešno: hoće li Srbija biti bliže EU ili će dobiti Republiku Srpsku. Ovaj mu je rekao da neće. Cilj je drugi – kontrainicijatički. I dodao je: “Zašto se ne ugledate na Hrvate? Oni su istakli da će u Uniju za dve godine; nije realno, ali cilj je postavljen. Šta treba da bude naš cilj, pitam. Odgovara: Recite: na stotu godišnjicu od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, 28. juna 2014, mi hoćemo da se pomirimo sa Evropom. I da joj se priključimo“.(1) Da je to put kojim nastavlja da korača i ova Vlada Srbije, dokaz je i nedavni člančić Ivice Dačića, objavljen u nezvaničnom glasniku Lihvarske Internacionale, „Fajnenšel Tajmsu“.(2) U tom tekstu je Dačić pokazao da je razumeo poruku Teolina i sličnih lumena. Iako je ovo „remek-delo“ konvertitske svesti već komentarisano, neke bitne stvari nisu sasvim uočene.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Ovo su vrednosti zapadne slobode! Bruka.......

Čitanje Svetog Pisma naopako

Pre svega, malo pažnje je obraćeno na podtekst članka, koji je svojevrsno naopako čitanje Svetog Pisma i srpskog hrišćanskog predanja. Dačić pominje Sudnji dan, ključni pojam hrišćanske eshatologije, ali ga lišava religiozne dubine i svodi na priču o materijalnoj svakodnevici. Tu su i apokaliptične scene razorene Srbije. Pisac izbegava da kaže ko je kriv za „četiri surova rata, sankcije, bombardovanje, izbeglice, jednog ubijenog premijera, inflaciju, devastiranu privredu, najveću stopu nezaposlenosti u Evropi...“, kao i da pomene smrt Miloševića u Hagu. Naravno, zna se ko je kriv – Imperija koja je, u pohodu na Rusiju, udarila Srbiju s ciljem da, kako reče još 1994. Dejvid Gompert iz RAND korporacije, „zauvek uništi srpski virus u Evropi“. Prvi zadatak koji su Vučić i Dačić postavili sebi je (mada svi znaju da EU nije isto što i Evropa) da živimo „u Evropi“ kao „sav normalan svet“, sa sodomitskim „brakovima“ i “gej paradama”. Drugi je, po Dačiću: „Srbiju, čija većina stanovništva je do juče sanjala o "nebeskom carstvu" i za koje je Kosovo samo srce tog mita, trebalo je, veoma brzo, spustiti na zemlju“. Nebesko Carstvo, kao konačna mera i provera („to su oci naši i praoci sveti, / što sa krstom časnim dostigoše meti“, rekao bi Vladika Nikolaj), treba da bude proterano iz svesti srpskog naroda. Cilj je da se Srbi odreknu Hrista, bez koga je, kako reče Sveti Justin Ćelijski, ovaj svet „trkalište priviđenja kaldrmisano ljudskim lobanjama“.



Da li je Tači zmija Apokalipse?

Da bi ovaj cilj postigao („prizemljenje“ Srbije), Dačić je učinio sledeće: „Zato sam otišao na razgovor sa čovekom sa kojim sam, nekih desetak godina ranije, ratovao. Bilo je potrebno, narodu koji je živeo u mitu, pokazati da Hašim Tači nije nikakva apokaliptična "aždaja, stara zmija" (Otkrovenje 12,9), koja je nasrnula na naše nebesko carstvo, već običan, ovozemaljski čovek, protivnik, ali ne mitski, nego politički, sa kojim se može, i mora razgovarati. Hvala Bogu, Srbija brzo uči. Posle prvog, imao sam više od deset sastanaka sa Tačijem. I ni jedan ozbiljni glas, protiv toga, u Srbiji“. Dačić je u tekstu pisanom za oči svojih gazda sa Vol Strita krenuo od laži – jer, on nije ratovao sa Hašimom Tačijem. Sa Tačijem su ratovali Vojska Srbije i njena policija, a on je, u to vreme, držao konferencije za štampu i pričao ono što sada poriče. Hašim Tači, naravno, nije „aždaja, stara zmija“ (Otk. 12,9), jer se tako u Otkrovenju naziva sam satana. Tači je jedan od sataninih slugu, sa nadimkom Zmija, koji je, u ime NATO Imperije, krenuo u otimanje Svete Srbije – Kosova i Metohije, i počinio stravične zločine, o čemu od 2010. i izveštaja Dika Martija rađenom za Savet Evrope, zainteresovani znaju sve. On je krvolok koji je trgovao organima nevinih srpskih žrtava, a Dačić je upravo takvome ne samo pružio ruku, nego mu je, po nalogu Imperije, predavao zemlju koja, po Božjem zakonu i Ustavu Srbije, ne može biti nikome predata. Srbija Tačija i dalje smatra zlikovcem i krvolokom, a ozbiljni glasovi koji na to ukazuju ne čuju se zbog totalitarne medijske cenzure u Beogradu i drugde, jer su na vlasti oni koji su prekršili Ustav i zakone, i, kako reče Slobodan Antonić u svom tekstu „Izdaja i nasilje“, streme cezarizmu.(3)



Otvaranje pečata

Apokaliptička zla opisana u poslednjoj knjizi Novog Zaveta bivaju najavljena otvaranjem sedam pečata. Dačić je biblijsku sliku iskoristio da nam ispriča banalnu priču o tome kako je nakon njegovog poklonjenja Tačiju zvanom Zmija počela hilijastička budućnost Srbije: “Prvi, od mnogobrojnih srpskih sudbinskih pečata, jeste otvoren i ništa strašno se nije dogodilo. Osim što je pao još jedan stari zid. I mogli smo da vidimo, u daljini, Evropu. Evropu, koja je, zbog svega što smo uradili, počela da nam veruje. I da nas prihvata kao ozbiljne partnere.“ I ovo je laž. Priču o Evropi koja nas shvata kao „ozbiljne partnere“ pričali su svi vlastodršci po volji Imperije, od Đinđića, preko Tadića (čije je vazalstvo premijer Srbije zdušno podržavao, iako se sad pravi da je bio puki posmatrač) do pisca teksta u „Fajnenšel Tajmsu“. I od toga je ovom narodu bivalo samo gore. Od popisa 2002, posle famoznog „Petog oktobra“ kad smo „ugledali Evropu“ do popisa 2011. godine (period bez rata i sankcija), Srbija je izgubila preko 400 hiljada stanovnika – neki su otišli pod zemlju, a neki van zemlje. To su rezultati evrofanatizma srbskih političkih elita.



Ishodi zemaljske Srbije

Uveren da je „zemaljska Srbija“ trijumfovala, Dačić nas zasipa svojim vizijama milenijumskog raja koji sve čeka: “Hteli smo nove principe, nove ciljeve i nove planove u ekonomiji. Novu viziju. Srpsku ekonomiju i državne finansije treba dovesti na put dugoročne održivosti. Država mora biti garant funkcionisanja tržišnog sistema, a ne instrument iskrivljene socijalne politike i glavni akter na tržištu.“ Dačić je ovim obećao dalje uništavanje Srbije primenom neoliberalnih reformi, opisanih u knjizi Naomi Klajn „Doktrina šoka“, iz koje se vidi da je priča o slobodnom tržištu i povlačenju države kao osnovnim uslovima demokratija obična prevara. Po autoru knjige, u pitanju je „fundamentalistički oblik kapitalizma koji neprekidno obdržavaju najokrutniji vidovi prisile koji se primjenjuju na politiku kolektivnog tijela, jednako kao i na tijela bezbrojnih pojedinaca. Povijest suvremenog slobodnog tržišta – bolje rečeno, povijest uspona korporacija – pisana je šokovima”.(4) Ne zaboravimo, crni mag „doktrine šoka“, Milton Fridman (čija bleda kopija u Srbiji, posle Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, može postati Lazar Krstić, novi ekonomski „genije“ u Vladi Dačić-Vučić) bio je glavni savetnik čileanskog diktatora, Augusta Pinočea, omiljenog čoveka Imperije u Južnoj Americi. Srbija, dakle, klizi (repetitio est mater studiorum!)ka diktaturi južnoameričkog tipa i neviđenoj bedi (od početka EUropskih reformi, skoro milionska vojska radnika je ostala bez posla, a rasprodaja poslednjih državnih preduzeća, poput EPSa i Telekoma, tu vojsku očajnika će samo da uveća).



Kuda?

Srbija koja se odrekne Kosovskog Zaveta neće biti Srbija. Ne bude li nje, neće biti ni Srba, osim kao izgnanika širom sveta (na radost Imperije, kojoj treba ova teritorija, ali ne i stanovništvo). Na nama je, međutim, da likovanje vraga sprečimo. Živeće ovaj narod, šta god Dačić obećavao Lihvarskoj Internacionali.


Izvor; Official Sajt Predraga Andjelica

[Vesna]

Pogled iz mog ugla!

Ovaj clanak u sustini ima samo jednu poruku;-,,Draga braco i sestre Srbi, dragi ortodoksni Hriscani Ptravoslavne veroispovesti, ne verujte zapadu ni kad Vam poklone nosi. Upravo su zemlje zapadne alijanse 4 puta rusile Srpske zemlje i ubijale nas narod. Kad god se Srbin uspravio, pogledao u nebo i zahvalio Bogu da je ziv, tudjin je udario sa svih strana da ga obori, ponizi, satanizuje. Ovaj clanak je hronoloska opomena svim budnim Srbima da sa vragom tikve ne sade, upozorenje da vlast pritisnuta krizom koju su opet stvorili zapadni politicari i osiljeni vladari, saginje glavu i prostovoljno pristaje na vazalstvo, prostovoljno se odrice suvereniteta najsvetijeg dela svoje drzave. Ako oni buduci pritisnuti uza zid od zveri sa zapada skidaju gace i okrecu im dupe da pokazu da su istih pogleda na slobodu, pa ih taj zapad trti danonocno dok ne oslepe dok se Krsta i Hrista ne odrukne, mi obican narod to ne moramo.

,,Bolje grob nego rob!,,parola pod kojom su gladni iznemogli i bolesni pobedili fasizam. Valja smo mi danas dovoljno mudri jaki i slozni da se Obozimo i umnozimo i pobedimo stvaranje homoseksulnog naroda koji ce zbog prirodne nemogucnosti razmnozavanja da istrebi sam sebe.
Zamislite agonije da mnoge zemlje zakonom izjednacavaju homoseksualne parova i brakove sa heteroseksualnima, da im dozvoljavaju usvajanje dece a koje to dece?
Ako pristanemo da nam zapad bezdusni namece vrednosti i pravila zivota, pristajemo da homoseksualnost bude nacin zivota, onda pristajemo na ne- radjane, na ne- razmnozavanje, pa koju ili ciju decu ce takvi partneri da usvajaju. Da nece mozda zapadni vladari dovoditi marovce i vanzemaljce, onako malecke i dati na usvajanje.
Strasnooooooooooooooo, zwerinski strasnooooooo!

Vesna Kosovka