Tema: Naucna otkrica koja mogu da nas uniste

Naucna otkrica koja mogu da nas uniste


Hormoni u mleku dovode do raka, potvrdila harvardska studija?

Prema istraživanju koje je sprovedeno u okviru Harvardskog univerziteta, kravlje mleko, sir i drugi mlekarski proizvodi mogu imati uticaj na pojavu hormonski uslovljenog kancera (raka), uključujući rak testisa, prostate i grudi.



Veza između raka i estrogena (grupe hormona) izaziva veliku zabrinutost u krugovima naučnika, izjavila je japanska naučnica dr. Ganmaa. Potencijalni rizik je veliki.

Estogeni su grupa primarno ženkog hormona koji mogu biti prirodni i sintetizovani. Prirodni estrogeni mogu imati 100.000 puta jači uticaj nego sintetizovani, a upravo zabrinjavajuća doza prirodnog esterogena se nalazi u kravljem mleku.

Moderne mlekare muzu krave 300 dana godišnje. Tokom tog perioda krave su steone. Što je period duži, više hormona se pojavljuje u mleku pa mleko u poslednjem stadijumu sadrži 33 puta više estrogena.



U studiji koja je obavljena u japanskoj modernoj mlekari, dr. Ganmaa je pronašla 10 puta više progestrona nego u neobrađenom mleku iz Mongolije.



"Mleko koje pijemo danas verovatno nije isto kao mleko koje su pili naši predci pre 2000 godina" izjavila je dr. Ganmaa i dodala "Mleko koje danas pijemo verovatno nije odlična prirodna hrana"



Jedna studija upoređivala je ishranu i pojavu raka u 42. države. Pokazala je da je potrošnja mleka i sira snažno povezana sa učestalošću raka testisa kod muškaraca uzrasta od 20 do 39. Stopa raka je bila viša u mestima kao što su Švajcarska ili Dansaka, gde je sir nacionalna hrana, a niže u zemljama gde mleko i mlečni proizvodi nisu toliko zastupljeni u ishrani.

Povezanost pojave raka sa ishranom se može brzo promeniti, rekla je Ganmaa. U proteklih 50 godina u Japanu, porast stope potrošnje mleka je povezan sa sve većom smrtnosti od raka prostate - od blizu nule na 100.000 ljudi pre pet decenija, do 7 procenata danas.



Puter, meso, jaja, mleko, sir su naznačeni kao uzročnici visoke stope hormon-zavisnih tumora. Rak dojke je posebno povezan sa potrošnjom mleka i sira.



U drugoj studiji, pacovi hranjeni mlekom pokazali su veću učestalost raka i razvijali su veći broj tumora od onih koji su pili vodu, rekao je Ganmaa.



Sve to nameće pitanje o zdravstvenim efektima mleka na decu. Oko 75 odsto američke dece mlađe od 12 godina konzumira mlečne proizvode svakodnevno, ali njihovi efekti na zdravlje tela adolescenata se ne znaju rekla je Ganmaa, koja proučava uticaj bioaktivnih supstanci u hrani i poremećaj reproduktivnog zdravlja.



Ona i njene kolege sa Harvarda već su sproveli dve pilot studije.



Prva pilot je poredila nivo hormona u američkom mleku sa mlekom koje se dobija mužom u Mongoliji. Nivo hormona su bili veoma niski i u američkom i obranog mongolskom mleku.



Druga pilot studija je pratila učenike trećeg razreda u Mongoliji. Posle mesec dana konzumiranja komercijalnog američkog mleka došlo je do povećanja nivoa hormona kod dece hranjene ovim mlekom.



Dugoročne studije su potrebne da bi se videlo da li išta od ovoga je važno za zdravlje dece. "Mi ne znamo koje su moguće implikacije", rekla je Ganmaa. (Nacionalni institut za zdravlje se sada razmatra aplikaciju dr. Ganma-e i njenog tima za finansiranje dugoročne studije.)



U međuvremenu, dr. Ganmaa je istraživala podatke iz protekle 22 godine dobijene iz Harvardske zdravstvene studije, tražeći potencijalnu vezu između mlečnih proizvoda i karcinoma endometrijuma.



Ona je oprezan o implikacijama studija od raka i mlečnih potrošnje.



"Mleko je hrana od velike kompleksnosti" i sadrži visok nivo korisnih hranljivih materija, uključujući kalcijuma i vitamina D (Mongolska deca koja piju za trećinu manje mleka od svojih američkih vršnjaka, imaju nizak nivo vitamina D ). "Hormonalni efekti mleka su veoma novi," rekla je dr. Ganmaa.



Ali, koraci se mogu preduzeti da se smanji količina hormona u mleku, rekla je dr. Ganmaa. Hormoni se nalaze u mlečnoj masti, obrano mleko za piće je jedna opcija. Dobijanje kalcijum iz zelenog lisnatog povrća je druga.



Načini proizvodnje mleka može da promeni. dr. Ganmaa je predložila mužu ne steonih krava, ili izbegavanje muže krava kada su u kasnijim fazama trudnoće, kada su nivoi hormona posebno visoki.

Planeta će se zagrejati za dva do pet stepeni do 2100. godine


Temperatura bi mogla da poraste između 3,5 i 5,0 stepeni Celzijusa prema "najpesimističnijem" od četiri scenarija, a 2,0 prema "najopstimističnijem" scenariju.

Taj scenario je moguć ako bi se donele snažne i brze mere protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji su izvor klimatskim promena.



- Rad francuskih naučnika predstavlja i prvi korak ka poboljšanju mogućnosti predviđanja klime u bliskoj budućnosti, za narednih 10 do 30 godina - rekao je jedan od naučnika Kristof Kasu, ali je dodao da je to i dalje novi "izazov".

Stvorena najtoplija stvar na Zemlji!


Više temperature od te mogu se naći samo u središtu Sunca ili nuklearnih eksplozija. Ali fizičari ističu da cilj njihovog eksperimenta nije bilo postizanje rekorda, već istraživanje posledice koje će uzrokovati tako visoka temperatura.



Naime, tim nastoji proučiti ponašanje različitih plazmi – gasova s podjednakim brojem elektrona i pozitivnih jona koji, za razliku od ostalih gasova, provode struju i reaguju na magnetska polja.



"Imali smo već podatke o ponašanju jednog ekstrema plazme, tzv. retke plazme – materije koja je toliko difuzna da ju je teško otkriti u vakuumu", rekao je fizičar Ričard Li koji je radio na eksperimentima u SLAC National Accelerator Laboratory u San Mateu u Kaliforniji.



Prema izveštaju predstavljenom u časopisu Nature, tim je zagrejao aluminijum pomoću tzv. Linac Coherent Light Sourcea (LCLS), uređaja koji može velikom brzinom ispaljivati najmoćnije pulseve rendgenskih zraka na svetu. Tajna njihove snage krije se u činjenici da LCLS može koncentrirati zrake na površini tri puta manjoj od krvne stanice.



Obilje prikupljenih podataka trebalo bi pomoći astrofizičarima da bolje razumeju procese koji se odvijaju u Suncu i plinovitim povima poput Jupitera. Ali od njih bi koristi mogli da imaju i naučnici koji pokušavaju da stvore fuzijske reaktore, odnosno kontrolisanu fuziju koja je sveti gral zagovornika čiste energije. Na primer, National Ignition Facility u Livermoreu u Kaliforniji nastoji laserima stvoriti plazmu i u njoj pokrenuti fuziju - proces u kojem se pri visokoj temperaturi i pritisku spaja više atomskih jezgara i oslobađa energija. Proces fuzije odvija se u središtu Sunca i izvor je njegove goleme topline.

Majmuni nastali ukrštanjem šestoro roditelja


Nastali su tako što je genima šest majmuna stvoren embrion koji je stavljen u surogat majku.Ključ uspeha ovog eksperimenta su takozvane totipotentne matične ćelije, koje imaju spobnost da se razvijaju u bilo koji tim ćelija organizma. Mogu da stvore i celokupnu životinju. Druga vrsta matičnih ćelija su pluripotentne i one ne mogu da stvore pojedina tkiva, poput placente, a samim tim ni celokupan organizam.

NEOštit za odbranu zemlje od asteroida


NEOštit je incijativa koju finansira Evropska unija i koja će privući stručnjake Evrope, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, povezati sva poslednja saznanja iz oblasti nauke, pokrenuti više laboratorijskih eksperimenata i metoda kompjuterskih simulacija, nakon čega će pokušati da definitivno zauzme neke pozicije.


Partneri projekta, u koje spadaju nemačka, britanska i francuska odeljenja velike svemirske kompanije “Astrijum”, razmatraće inženjerski deo posla u sklopu uklanjanja asteroida ili komete sa putanje Zemlje.


Pokretači NEOštita će verovatno, nakon okončanja troipogodišnjeg perioda za proučavanje, predložiti političarima da lansiraju misiju kako bi se demonstrirala neophodna tehnologija.

Pretnja objekata blizu Zemlje deluje udaljeno, ali podaci pokazuju da je veoma stvarna.

U proseku, objekat veličine automobila uđe u Zemljinu atmosferu jednom godišnje, proizvodeći sagorevanjem spektakularnu vatrenu kuglu na nebu. Svakih 2.000 godina, objekat veličine fudbalskog terena će udariti Zemlju, uzrokujući značajnu lokalnu štetu.



Na kraju, svakih nekoliko miliona godina, pojavi se svemirski kamen čija se veličina meri kilometrima. Udar ovakvog objekta uzrokuje globalne efekte.


Prema poslednjim procenama, verovatno smo pronašli nešto više od 90 odsto stvarno velikih objekata i ne izgleda da će neki od njih da udari Zemlju.



Podaci sa teleskopa američke svemirske agencija NASA “Vajz” ukazuju da ima verovatno oko 19.500 objekata u blizini Zemlje, veličine od 100 do 1.000 metara u opsegu, a ogroman broj njih tek treba da se identifikuje i da mu se utvrdi putanja.

Metodi


Trenutno, u najjače kandidati za uklanjanje letećih nepogoda iz svemira spadaju:


"Kinetički udarač"– ovo podrazumeva svemirsku letelicu koja bi otpuštala udarač na veliki kamen ili kometu. Ovo nežno gurkanje, u zavisnosti kada i kako se radi, moglo bi da promeni brzinu kamena kako bi stigao prerano ili prekasno da udari Zemlju.


Naučnici ističu da zavisi dosta i od vrste asteroida, odnosno njegovih fizičkih karakteristika, da li je porozan ili gust, jer udarac može da stvori nove asteroide.


“Gravitacioni traktor” – uključuje postavljanje svemirske letelice blizu ciljanog objekta i korišćenje dugovečnih jonskih potisnih sistema za održavanje udaljenosti između objekta i letelice. Zbog gravitacione privlačnosti između letelice i objekta moguće je pomeriti asteroid ili kometu sa njene putanje. Pitanje je, međutim, da li se može pouzdati u potisni sistem da će raditi potrebno vreme, deceniju ili više, da li će letelica moći da radi samostalno i drugi tehničke problemi.


“Skretanje eksplozijom” – metod o kojemu se često diskutuje, a za koji se vezuju mnoge nesigurnosti. Reč je o detoniranju nuklearne bombe u blizini, na površini, ili čak u unutrašnjosti kamena koji se kreće ka Zemlji. Ukoliko se bomba postavi u dubinu kamena, mogla bi nastati gomila manjih, radioaktivnih asteroida koji bi možda predstavili veću pretnju, a i dubinsko bušenje u svemiru je maltene u domenu naučne fantastike. Ako bi se bomba postavila na površinu, asteroid bi skrenuo, ali se podseća da je upotreba nuklearnog oružja u svemiru zabranjena.

Bakterija iz Sibira usporava starenje

Sposobna da uspori proces starenja kod laboratorijskih miševa kojima je ubrizgana.Testirane životinje su živele duže od kontrolne grupe, kao kada bi se prosečni ljudski život produžio na 140 godina, navodi se u saopštenju akademije koja je ovo otkriće nazvala "impresivnim".Čudotvorni uticaj proteina iz ove bakterije, zarobljene u permafrostu od ledenoga doba, otkrili su naučnici Vladimir Rjepin, Nada Mironov i Anatolij Brjuškov koji ističu da bakterija pomaže organizmu da ojača svoje prirodne odbrambene mehanizme."Bacillus F je vrlo blizak rođak probiotičke bakterije Bacillus cereus. Nismo joj zasad do kraja snimili genetičku sliku, ali smo shvatili da se lako razmnožava na temperaturi od pet stepeni Celzijusa", izjavila je Mironova u izjavi za RIA.Istraživanja su pokazala da se metabolizam testiranih životinja povećao za 20 do 30 odsto.Bakterije su, takođe, uticale na smanjenje slepoće, ali ne i na razvoj tumora.Istraživanja su tek na početku i još su daleko od testova na ljudima, a još dalje od proizvOdnje seruma sa željenim efektom.

Pet do ponoći za nuklearnu katastrofu


Naučnici navode da je razlog za pomeranje nemogućnost velikog broja zemalja da kontroliše širenje nuklearnog naoružanja.

"Izostanak dogovora SAD, Kine, Irana, Pakistana, Egipta i Izraela po pitanju zabrane proizvodnje i korišćenja nuklearnog naoružanja u slučaju Severne Koreje donosi zabrinutost i rizik u svetu", rekao je član BAS Džajanta Danapala, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN za razoružanje.



On ocenjuje da su SAD i Rusija postigle napredak po tom pitanju, ali da neke zemlje zaostaju.



Grupa BAS, koja je napravila sat 1947. godine, smatra da su svetski lideri pre dve godine radili na problemu nuklearnog naoružanja, ali da se u velikom broju slučajeva to nije nastavilo. U BAS izražavaju zabrinutost zbog moguće upotrebe nuklearnog naoružanja na Bliskom istoku i u ostalim delovima Azije.

Oni su takođe zabrinuti klimatskim promenama. "Bojim se da nećemo moći da sprečimo katastrofalne promene u Zemljinoj atmosferi", rekla je članica bezbednosnog odbora BAS Alison Makfarlen.

Igrali se Boga i napravili čudovišta


Rezultat je mrav ekstremno velike glave i čeljusti, kao i većeg tela od normalnog primerka. Navedena vrsta može i prirodno da mutira u ''supermrava'', ali to se vrlo retko događa aktivacijom prastarog gena, koji mirno ''čuči'' u njima i čeka samo da se aktivira, što su naučnici uspeli i da učine.

Ti veliki mravi zapravo služe za odbranu mravinjaka tako što svojim ogromnim glavama blokiraju ulaze i napadaju neprijateljske mrave koji se previše približe velikim čeljustima.

Izgubljeni svet otkriven ispod Antarktika


Kako bi istražili dubine Istočnoškotskog grebena, punog hidrotermalnih procepa, raselina dubokih i do 2,4km, u kojim temperatura dostiže i do 382 C, naučnici su upotrebili vozilo sa daljinskim upravljanjem, i otkrili su fascinantan nov svet, prepun nepoznatih oblika života.

Stvorenja koja žive u hidrotermalnim procepima uglavnom su bele boje, deluju kao da nisu sa naše planete, a energiju ne dobijaju od sunca, već razlaganjem hemikalija iz vulanskog dima koje u svojoj sredini nalaze, kao što je vodonik-sulfid.

O ovom mračnom i vrelom “izgubljenom svetu” u Južnom okeanu blizu Antarktika žive čitave biološke zajednice, a naučnici su bili zapanjeni tako velikim brojem nikad ranije viđenih vrsta. Pronađene su čitave kolonije jeti rakova, morskih sasa, grabljive morske zvezde sa sedam krakova i oktopodi bele boje, toliko brojni da pužu jedni preko drugih.

Na svoje iznenađenje, međutim, naučnici nisu naišli na cevaste crve i školjke kakvi se obično nalaze u hidrotermalnim procepima širom sveta, što navodi na zaključak da je raznovrsnost živog sveta na ovakvim mestima mnogo veća nego što se do sada pretpostavljalo.

Izveštaj o ovim izuzetnim otkrićima objavljen je u biološkom odeljku časopisa “Pablik lajbreri of sajens”, publikaciji neprofitne naučne organizacije, a zaključci do kojih naučnici u daljim ispitivanjima budu došli mogli bi da budu korisni za saznanja o postanku života na zemlji, kao i prilikom traganja za životom na drugim planetama.