CIA finansirala knjigu Milovana Đilasa


SAD i SSSR su već krajem Drugog svetskog rata započele Hladni rat na „plišanom“ frontu, ne manje pogubnom od pravog, naročito za male zemlje u kojima su supersile vodile bitke. Špijunski establišment, u kome su bili probrani mladi intelektualci i predstavnici moćnih porodica kao što su Ford, Rotšild, Rokfeler, Dipon, Vanderbilt, definisali su Hladni rat kao „bitku za umove ljudi“ i nagomilali ogroman arsenal kulturnog oružja: filmove, časopise, knjige, konferencije, seminare, umetničke izložbe, koncerte i nagrade, navodi britanska istoričarka Frensis Stonor Saunders.

Vlada SAD je uložila ogromna sredstava u tajni program kulturne propagande. Rezultat je bio izuzetno čvrsta mreža ljudi koji su radili za CIA na unapređivanju ideje da je svetu potreban „Paks Amerikana“, novo doba prosvećenosti koje će se zvati „Stoleće Amerike“. Isti ljudi koji su čitali Dantea i išli na Jejl i bili obrazovani za javnu službu, regrutovali su naciste, manipulisali ishodom demokratskih izbora, davali LSD nevoljnim ljudima, otvarali poštu hiljada američkih građana, zbacivali vlade, podržavali diktature, smišljali ubistva - navodi Saundersova u knjizi „Hladni rat u kulturi - CIA u svetu umetnosti i književnosti“.

Prvo izdanje ovog dela na Zapadu 1999. je izazvalo buru. Ispostavilo se da je knjiga vrlo aktuelna jer navodi način rada i imena ličnosti i organizacija koje je CIA angažovala za „nametanje sistema vrednosti“, a među tim „paravanima“ ima i danas vrlo aktivnih.

- Saundersova izvlači na površinu specijalnu operaciju Centralne obaveštajne službe SAD, fantastičnu po razmerama, kojom je u dugom periodu nametan i nametnut sistem vrednosti koje su SAD želele - kaže Vladimir Davidović, bivši sekretar SANU, zahvaljujući kome se ova knjiga pojavila na srpskom tržištu.

Britanska istoričarka otkrila je da je jedan od glavnih „kulturnih“ projekata CIA bilo konsolidovanje Atlantske alijanse, Evropske odbrambene zajednice i stvaranje zajedničkog tržišta.

- Glavna grupa za unapređenje ideje o ujedinjenoj Evropi u partnerstvu s Amerikom bio je Evropski pokret, krovna organizacija koja je pokrivala različite aktivnosti usmerene ka političkoj, vojnoj, ekonomskoj i kulturnoj integraciji. Uz vođstvo Vinstona Čerčila, Averela Harimana i Paula Henrija Spaka, Evropski pokret je pomno nadzirala američka obaveštajna služba, a finansirala gotovo isključivo CIA - navodi Saundersova.

Ona otkriva i mnoge ikone moderne kulture kao ambiciozne zanatlije koji su radili za stranu koja ih bolje plati. Hemingvej se navodi kao saradnik američke službe, a Pikaso - sovjetske. Dirigente Vilhelma Furtenvenglera i Herberta fon Karajana, osvedočene naciste, CIA je štitila od jevrejskih organizacija, jer ih je smatrala korisnim za borbu protiv komunističkog uticaja u kulturi. Za CIA ni komunizam ne bi bio tako strašan da nije bio toliko slovenski, otkriva britanska istoričarka.

- Ono što je pogrešno sa svetom nije snaga komunizma, koji su Staljin i kompanija izopačili u instrument širenja Slovena na način koji bi Lenjina šokirao, već moralna i duhovna slabost komunističkog sveta - tvrdio je diplomata - špijun Robert Brus Lokhart.

CIA je u „kulturnom ratu“ pobedila koristeći tehnologiju protivnika, smatra britanska istoričarka.

- Ova struktura je izgledala kao odraz aparata Kominforma u ogledalu. CIA je uspostavila ove kulturne fondacije kao replike organizacija komunističke partije, uključujući i tajnovitost u središtu cele stvari - navodi Saundersova.

Na njenu knjigu je reagovao i Džejms Troj, bivši direktor CIA, koji se obično pojavljuje u javnosti kad se pojavi materijal koji povezuje Agenciju s nečasnim poslovima. Međutim, ni on nije pobio verodostojnost iznetih podataka.

- Agencija je tajno subvencionisala objavljivanje hiljada knjiga, uključujući i poznatu knjigu Milovana Đilasa „Nova klasa“ - priznao je Troj.

Trojeve reči potvrđuju navode britanske istoričarke da je CIA smatrala da su najbolji borci protiv komunističke ideologije najtvrđi sovjetski propagandisti, koji su se iz nekog razloga „preverili“.

Alen Dals, jedan od osnivača i prvi direktor CIA, od 1950. vodi Nacionalni komitet za slobodnu Evropu, „jedan od najambizioznijih paravana Agencije“ koji obezbeđuje sredstva i osmišljava strategije tajnih operacija.

- Dals je bio jedan od pionira lažnih nevladinih organizacija. Shvatio je da uspeh Amerike u programu Hladnog rata zavisi od „njene sposobnosti da izgleda kao da predstavlja spontana uverenja pojedinaca kojima je sloboda na srcu“ - navodi britanska istoričarka.

U knjizi se citira i „Izveštaj Nacionalnom savetu za bezbednost“, koji je, kako tvrde ruski izvori, kreirao Dals.

- Svu materijalnu moć uložićemo za otupljivanje i zaglupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest mogu se izmeniti. Posejaćemo haos, neprimetno ćemo ih uputiti da veruju u pogrešne stvari. Naći ćemo saveznike i istomišljenike u samoj Rusiji. Rezultat će biti konačno gubljenje samosvesti - piše u dokumentu, koji američka strana naziva produktom teorije zavere.

- Neprimetno, ali aktivno i stalno, doprinosićemo zaglupljivanju činovnika i stvaranju neprincipijelnosti. Čast i državni poredak predstavljaće nešto prošlo i nepotrebno, što će se ismejavati. Biće pojedinaca koji će uvideti šta se događa. Njih ćemo učiniti bespomoćnim, izložićemo ih podsmehu - citira se dokument pripisan Dalsu.

Novca za „kulturne operacije“ CIA bilo je napretek, posvedočili su britanskoj istoričarki nekadašnji agenti.

- Nismo mogli sve da potrošimo. Sećam se jednog sastanka sa Frenkom Viznerom i kontrolorom. O Bože, rekao sam, kako ćemo to uopšte potrošiti? Nije bilo ograničenja i niko za to nije bio odgovoran. Bilo je fantastično - rekao joj je Gilbert Grinvej, nekadašnji službenik CIA.

Pomenuti Vizner stariji, zamenik direktora CIA, bio je tvorac podzemnih aktivnosti koje su dovele do „mađarske revolucije“ 1956, koju je sovjetska vojska u krvi ugušila. On je otac američkog diplomate koji je imao ogromnu ulogu u krizi na KiM i stvaranju samoproglašene države Kosovo.

Knjiga „Hladni rat u kulturi“ izuzetno je značajna za tranzicione zemlje koje su najveće žrtve agresije bez upotrebe klasičnog nasilja. - Novi ratovi neretko imaju takozvani „plišani“ karakter. Metodima novog rata preuzimani su ekonomski resursi, direktno uništavani vojni, a posledično i obrazovni, zdravstveni i svi drugi vitalni interesi napadnutog. Ovu vrstu rata najveći broj zemalja u tranziciji je izgubio, a da nisu ni znale da su u ratu. Stoga nisu pružile skoro nikakav otpor - smatra Vladimir Davidović.

Izvor: Official Sajt Predraga Andjelica