Pazite na zarez!

Pazite na zarez!


U prošlom broju smo se dotakli škakljive teme i pokušali da dočaramo probleme na koje se nailazi kada je u pitanju lečenje pasa. Kao što smo i rekli, nije rešenje da se više ljudi iz različitih branši uvlači u problematiku, naročito ako se ne znaju osnovni parametri procene šta i koliko treba dati.
Ali, postoji još jedna, drugačije koncipirana strana. Ako smo u prvom slučaju imali situaciju da niko ne želi da naškodi psu, nego jednostavno ne zna da odredi doze i način na koji dati lek, ovde imamo situaciju da se vlasnici navode da koriste određene preparate, na osnovu onoga što se nudi na deklaraciji.

Svetski biznis
Nije tajna da se na psećoj hrani i svim propratnim artiklima zarađuje ogroman novac i da se pri tome i ne misli mnogo na zdravlje psa kroz duži period, već se samo koriste šeme kroz koje se ne posmatra pas kao individua. Naročito je problematičan način na koji se rade dodaci psećoj hrani sa vitaminsko mineralnim sastojcima.

Ovo podseća na neka stara vremena u stočarstvu kada je svaka zemljoradnička zadruga proizvodila koštano brašno i nudila ga kao vrhunski premiks u ishrani stoke. Pri tome, recepti su se prepisivali iz knjiga, dok je danas dovoljno da samo uključite internet i eto fenomenalnih ideja za proizvodnju. Pri tome, ponekad zafali jedna komponenta, pa se druga doda malo više ili jednostavno, ako je nema bez nje se može. Naravno, ovo poslednje je karikiranje i što bi rekli u TV novelama, neka porota zaboravi na ove reči, ali činjenica je da se na tržištu može naći sve i svašta.

Verovatno da ni same inspekcije koje su u krajnjoj instanci dužne da provere sastav svega toga ne mogu da postignu da odrade sav posao, ali ne mogu da se otmem mišljenju da postoji i druga strana medalje vezana konkretno za naše tržište. Pošto smo poznati kao siromašna i zaostala zemlja, prosto je neverovatno da renomirane svetske firme prodaju na našem tržištu svoje preparate jeftinije nego u bogatijim zemljama, a da pri tome u potpunosti ispoštuju recepture koje stoje na deklaracijama. Na ovu misao me navode slični primeri iz ljudske prakse gde pojedine preparate ne možete da uporedite ako ih kupite u Srbiji i u nekoj od zemalja Evropske unije. Za ovakvo stanje stvari niko od nas nije kriv, ali to ne znači da moramo da progutamo sve što nam se servira.

Cena ili kvalitet?
Zato se postavlja pitanje, a šta dalje? S obzirom na veliki broj proizvoda, da uzmemo samo primer preparata za štence sa kalcijumom i fosforom. Bukvalno smo preplavljeni proizvođačima ovih tableta i na svakoj od kutija možete naći da je preparat izvanredno izbalansiran, urađen od najkvalitetnijih sirovina i, gle čuda, jeftin! Dakle, idealno sredstvo za vaše štene. Uz to, ako prodavac ima dobru (čitaj jeftinu) cenu preparata, sigurno je da će preporučiti baš taj preparat. I u ovom slučaju imamo interesantnu situaciju kao i u prošlom broju. Kada su u pitanju dodaci ishrani kao ovaj gore pomenuti, vlasnici pasa veoma često vole da se posavetuju sa vlasnicima pet šopova, pa iako se u datom slučaju ne radi o ljudima sa veterinarskim znanjem. Jednostavno, mnogo je bliži odnos i lakša diskusija, ako ne i polemika nego kada se razgovara sa veterinarima koji i ne bi da se upuštaju u polemiku, već jednostavno izlože svoje mišljenje i očekuju da se vlasnik složi s tim. Tako, da ponovo dolazimo u situaciju da rekla kazala mnogo bolje prodaje robu nego neko ko je za to školovan. Pri tome ne želim da umanjujem iskustveno znanje koje poseduje većina držalaca pet šopova. Razlika je u nečem drugom. Veterinar koji preporučuje određeni preparat bi trebalo da ima i znanje i iskustvo. Iz te kombinacije i iz onoga što piše na kutiji treba da se izrodi najbolja varijanta za određenog psa. Pre svega, individualan pristup psu, sa poznavanjem fiziologije i ishrane bi trebalo da bude princip svakog rada sa psom.

Gde je taj kalcijum
Svedoci smo veoma često, a i o tome smo pisali u nekom od prošlih par stotina brojeva, da po mišljenju većine ljudi psu fali kalcijum i možda još ponešto. Zaboravljamo da i taj kalcijum i ostali minerali i vitamini treba da se nađu u osnovnoj hrani koju štene uzima. Zato se sada postavlja pitanje čime mi to hranimo pse, naročito ako su u pitanju gotove hrane na kojima svuda piše da su dodate dovoljne količine i minerala i vitamina. S druge strane, ako psa hranimo samo domaćom hranom, pitanje je da li dodajemo dovoljno ovih finih komponenti.

Dakle, i u jednom i u drugom slučaju smo u situaciji da možemo da sumnjamo u dovoljne količine ovih supstanci. Zato, veoma često i moramo da dodajemo u hranu kako bismo bili sigurni da je sve u redu. A kod šteneta je to sasvim lako primetiti. Ako fali, vrlo brzo ćemo imati situaciju da noge idu u pogrešnom pravcu i da ih treba vraćati nazad. Ali, kad do toga dođe znači da smo već promašili u količini koju smo dodavali. To istovremeno znači da ni gotove hrane ne sadrže dovoljne količine ovih supstanci. Zato je jako bitno da se ne veruje u potpunosti onome što piše na deklaraciji, jer kao što smo već, na žalost, napomenuli, za našu zemlju su standardi malo izmenjeni i mi sigurno nismo na vrhu lestvice proizvođača hrana, da bi morali da se brinu da li su odradili posao ili nisu. Ustvari, mislim da se uopšte i ne brinu jer znaju da nisu, ali to i nije bitno. Činjenica je da te kvalitetnije vrste hrane ne mogu da ponude po onoj ceni koju bismo mi mogli da platimo.

I, pošto moramo da radimo sa onim što imamo, moramo i da se prilagođavamo. Zato je jako bitno da nauka i praksa idu ruku pod ruku jer ako znamo šta tražimo - možda i uspemo da nađemo.

Dr vet. med. Miloš Stanojević/zov.ra