Seme lana, prirodni lek za zeludac
I ako zvanična medicina odbacuje uvreženo mišljenje da se u proleće želudačne tegobe pojačavaju, ipak kako proleće odmiče čini se da je sve više onih koji se žale, pre svega zbog čira želuca.
Poznato je da ovo oštećenje sluzokože želuca počinje kao mala površinska rana, koja se vremenom udubi u želudačnu opnu i ozbiljna je bolest, sa posledicama koje mogu da budu veoma opasne.
Za olakšavanje tegoba, osim lekova koje propisuju lekari, obolelima se preporučuje da vode računa o ishrani, da češće uzimaju manje obroke kao i da izbegavaju začinjenu, masnu i kiselu hranu i alkohol.
Osim toga, savetuje im se i da prestanu da puše, jer je dokazano da nikotin oštećuje sluzokožu želuca. S druge strane, da bi prebrodili zdravstvene probleme izazvane čirom želuca, ali i gastritisom i povećanim (hiperaciditet) ili smanjenim (hipoaciditet) lučenjem želudačne kiseline, i lekari i travari, obolelima preporučuju da piju jednokomponentne ili višekomponentne čajeve i da uzimaju proverene biljne preparate, koji ne samo da umanjuju tegobe izazvane ovim oboljenjem, već pozitivno deluju na sistem organa za varenje.
Kada je reč o izboru lekovitog bilja, za lečenje čira na želucu uzima se ono koje je bogato sluzima, dok se protiv povećanog lučenja želudačne kiseline biraju trave bogate atropinom kao što su velebilje, tatula, bunika i mandragora. Ove biljke su, međutim, vrlo jakog fiziološkog dejstva pa se ne preporučuje njihova upotreba u domaćinstvu, osim ukoliko ih pripremaju farmaceuti u apotekama. Ali zato je potpuno bezbedno i efikasno pripremanje i uzimanje preparata od lanenog i dunjinog semena, kantariona, kamilice...
U slučaju smanjenog lučenja kiseline, nezaobilazni su lekovi od biljaka bogatih gorkim materijama kao što su lincura i pelen.
Poznato kao „rudnik“ korisnih, važnih i raznovrsnih hemijskih materija, laneno seme (Lini semen) je jedan od najboljih lekova protiv čira želuca. Kada se potopi u vodu izdvaja se sluz koja se smatra „glavnim činiocem njegovih lekovitih osobina“. Lanena sluz je gusta i vrlo viskozna zbog čega se i mnogo ceni. Na oboleloj sluzokoži želuca stvara takozvani neprekinut film i potpuno je pokriva, oblaže i štiti ublažavajući razne upale.
Dunjino seme (Cydoniae semen), takođe, obiluje sluzavim materijama, a sadrži i pektin pa osvežava i jača sluzokožu želuca. Osim toga, bogato je i cijanovodoničnom kiselinom koja je odličan lokalni anestetik, što umanjuje bol i reakciju želuca na stres.
Kao jedna od najpoznatijih i najupotrebljavanijih lekovitih biljaka, hajdučka trava ili sporiš (Achillea millefolium) je odličan lek protiv brojnih želudačnih tegoba i oboljenja. Sadrži etarsko ulje, tanine i malo cijanogenetskog glikozida, pa sprečava zagnojavanje rana na sluzokoži, ubrzava njihovo zarastanje i ublažava bol. Zato je hajdučka trava na dobrom glasu za lečenje gastritisa i čira želuca.
Koren i list belog sleza (Althaea officinalis), takođe prijaju želucu s obzirom na to da sadrže mnogo sluzi, pektina i takozvanog masnog ulja. Kao i od lanenog semena i sluz belog sleza potpuno pokriva, oblaže i štiti sluzokožu želuca, ublažavajući razne upale. Kada je reč o pripremanju preparata, važno je da se zna da se koren belog sleza ne sme kuvati jer termičkom obradom gubi lekovitost.
Kada je reč o lincuri (Gentiana lutea), opravdano je i naučno potvrđeno njeno korišćenje i protiv smanjenog lučenja želudačne kiseline. Ova gorka, ali neškodljiva biljka obiluje materijama koje uzete u maloj terapijskoj dozi draže čulo ukusa zbog čega preko sluzokože jezika izazivaju pojačano lučenje želudačne kiseline, što olakšava i ubrzava varenje.
Dobro želucu čini i list kupine (Rubus flos) bogat taninima koji deluju na površinsko skupljanje tkiva pa se koristi za lečenje zapaljenja sluzokože i protiv krvarenja želuca. Najbolje je da se za čaj koriste mladi, zeleni listovi, ali lekovitost ne gube ni oni pravilno osušeni.
