Selen i bakar za rast, zdravlje i razvoj

Selen i bakar za rast, zdravlje i razvoj


Selen se nalazi u skoro svim tkivima i organima gde učestvuje u borbi protiv slobodnih radikala.
Bakar je sastojak krvi i esencijalni mikroelement


Među brojnim mineralima važnim za zdravlje, selen i bakar zauzimaju posebno mesto. Spadaju u grupu elemenata kojih u telesnim tkivima ima u veoma malim količinama, pa se zbog toga nazivaju mikroelementi ili elementi u tragovima. Ali, oni su esencijalni, ključni za optimalan rast, zdravlje i razvoj organizma i imaju čitav spektar dejstava koji zavise od unete doze i nutritivnog statusa organizma. Šta se događa ukoliko se ne unose u dovoljnim količinama i kako prepoznati deficit ovih minerala.




Šta selen još radi u organizmu?

- Štiteći ćelije od oksidacije i sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga. Učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuliše imunitet. U jetri podstiče izbacivanje pojedinih toksina, a uključen je i u proizvodnju hormona štitne žlezde. Istraživanja su pokazala da bi ovaj oligoelement mogao da poveća i mušku plodnost, jer je dokazano da nedostatak selena utiče na smanjenu pokretljivost spermatozoida.


Kako se organizam snabdeva selenom?

- Selen se u organizam unosi prvenstveno iz organskih jedinjenja sadržanih u životinjskim namirnicama. Neorganske soli selena takođe se mogu uneti ishranom, konzumiranjem biljnih namirnica. Koncentracija selena u ishrani zavisi od njegovog sadržaja u zemljištu i u vodi, jer ga organizam ne proizvodi. Smatra se da standardna ishrana ima dovoljno ovog minerala ukoliko ga ima u zemljištu. Nažalost, u našoj zemlji ga ima dovoljno jedino u regionu Zlatibora, pokazala su istraživanja. Da bi se organizam snabdeo neophodnim količinama selena, treba unositi brazilski orah, bubreg, džigericu i meso, a što se tiče drugog voća i povrća, tamo ga ne treba tražiti jer ga slabo ima. Dobri poznavaoci tvrde da ga ima i u plodovima mora, tuni, jajima, žitaricama...

Do čega dovodi nedostatak selena u ljudskom organizmu?

- Nedostatak selena utiče, pre svega, na mišićnu slabost i oboljevanje srca. S obzirom na to da selen učestvuje u antioksidativnoj zaštiti organizma, pretpostavka je da deficit otvara put nastanku ateroskleroze, ishemijske bolesti srca, pa čak nastanku i razvoju malignih bolesti. Može da dođe i do toksičnog delovanja, ali samo u situaciji kada postoji prekomeran unos selena. Ovaj poremećaj poznat je kao selenoza i jedino je otkriven u Kini. Karakteriše se promenama na koži i noktima, pojavom karijesa zuba, kao i nespecifičnih gastrointestalnih i neuroloških poremećaja.


Postoje li osobe posebno podložne deficitu selena?

- Prvo treba naglasiti da nije jednostavno prepoznati kada u organizmu nedostaje selen, jer nema očiglednih simptoma. Generalno, nedostatku su najpodložnije osobe izložene oksidativnom stresu koji uslovljava pušenje, zagađenost ili neki drugi negativni uticaji. Isti problem imaju i osobe koje pate od virusnog hepatitisa ili inflamatornog reumatizma. Čak i osobe koje pate od distrofije ili nekog drugog mišićnog poremećaja u organizmu imaju manjak selena, koji se, inače, u najvećem delu koncentriše u mišićima. Potrebe za selenom, inače, rastu kod starijih osoba, jer je za sve bolesti tipične za ovaj period života karakterističan nedostatak ovog oligoelementa.


A šta je karakteristično za mineral bakar?

- Bakar je normalan sastojak krvi i esencijalni mikroelement. U ljudskom organizmu ga najviše ima u jetri, mozgu, srcu i bubrezima. U mišićima ga ima u manjoj koncentraciji, ali s obzirom na njihovu veliku masu, na mišiće otpada 40 odsto ukupnog bakra u celom organizmu. Ovaj mineral predstavlja sastavni deo brojnih enzima, pa ukoliko ga nema dovoljno dolazi do poremećaja određene enzimske aktivnosti. Bakar je, primera radi, sastojak enzima superoksid-dizmutaze koja štiti organizam od delovanja slobodnih radikala. Važno je naglasiti i da učestvuje u sintezi pigmenta melanina i hormona srži nadbubrežne žlezde, odnosno adrenalina i noradrenalina.


Gde ovog minerala najviše ima?

- Bakra ima u različitim namirnicama, ali prvenstveno u onim životinjskog porekla, osim u mleku. Posebno bogate namirnice bakrom su školjke, iznutrice, meso, čokolada, orašasto voće, žitarice, suve mahunarke i suvo voće. Dnevno se ishranom unosi između 0,6 i dva miligrama. Ovo je važno kao podatak jer je iskoristljivost bakra veća ukoliko je unos nizak, dok se povećanjem unosa smanjuje. Praktično, organizam sam reguliše snabdevanje potrebnim količinama ovog oligoelementa iz hrane, bez obzira na neravnomeran unos. Deficit bakra javlja se polako, jer se u većoj količini čuva u jetri. Potrebno je mnogo vremena da se iscrpu sve rezerve, tako da kod zdravih osoba koje se normalno hrane deficiti nisu primećeni.


Da li to onda znači da bakra ima dovoljno i da organizmu ne preti nikakva opasnost?

- Ishranom je praktično nemoguće dovesti organizam u stanje suficita, odnosno prekomernog unosa bakra. Ukoliko eventualno i dođe do prekomernog unosa to može da se manifestuje cirozom jetre i poremećajem stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Ali, to su tek sporadične pojave. Bakar, svakako, nije naročito bitan u planiranju pravilne ishrane, s obzirom na to da ga ima u mnogim namirnicama, a da su dnevne potrebe male. Međutim, više treba da se razmišlja o tome da postoje genetski uslovljena oboljenja koja remete metabolizam bakra i dovode do teških poremećaja u funkcionisanju ljudskog organizma. Takva je, primera radi, Menkeova bolest gde je poremećena apsorpcija bakra, zbog čega je njegova koncentracija u krvi i jetri smanjena. Treba naglasiti i Vilsonovu bolest, kod koje postoji deficit stvaranja belančevine ceruloplazmina, važne za vezivanje bakra. Zbog ovakvih poremećaja bakar se nakuplja u tkivima izazivajući cirozu jetre i degeneraciju mozga. Međutim, bez obzira na svu ozbiljnost navedenih bolesti, treba naglasiti da u oba slučaja unos bakra ishranom nema značaja ni za nastanak bolesti, ni za lečenje.


SELEN ČUVA PROSTATU

Od svih dodataka ishrani koji se širom sveta koriste za predupređivanje degenerativnih oboljenja, selen se smatra najdelotvornijim. Sastavni je deo mnogih enzima, a prvenstveno onih koji deluju u imunom sistemu pomažući da se spreči pojava karcinoma. Selen aktivira apoptozu, odnosno programiranu smrt ćelija raka, a učestvuje i u stvaranju ćelija čistača, koje brane organizam od štetnih spoljnih uticaja.

Sprovedena istraživanja pokazala su da su ispitanici koji su dobijali selen imali dvostruko manju smrtnost od raka u odnosu na grupu koja ovaj mineral nije dobijala. Potencijalni rizik od karcinoma prostate kod muškaraca, primera radi, umanjen je za čak 65 odsto.

Međutim, treba biti oprezan i ne preterivati u količinama prilikom uzimanja. Ukoliko se pretera može doći do kontraefekta. A to znači da može da izazove pojavu raka, poremećaje u nervnom sistemu i rastu noktiju, kao i pojavu kožnog osipa...

Naučnici Centra za istraživanje raka “Fred Hačinson” u Sijetlu, tvrde da preparati koji u sebi imaju kombinaciju vitamina E i minerala selen, najviše pomažu u sprečavanju nastanka karcinoma prostate. Osim toga, selen delimično neutrališe i štetno dejstvo kancerogenih materija iz duvana, što je posebno važno za muškarce pušače, pa bi u ishranu trebalo da uključe kombinovane preparate. Posebno je važno da se u organizam unose zajedno, jer odvojeno ne pokazuju efikasnost, pokazala su istraživanja.



Hrana izuzetno utiče na raspoloženje, a naučnici sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Svonsiju ustanovili su da, na primer, nedostatak selena kod određene kategorije ljudi može da dovede do pojave anksioznosti, depresije i zamora. Kao antioksidans selen organizmu pomaže u odbrani od karcinoma i srčanih oboljenja. Na lošu snabdevenost organizma selenom utiče i opšti trend smanjenog unosa hleba. Ali i kisele kiše, kao i enormna upotreba veštačkih đubriva, koja onemogućavaju opstanak ovog elementa u biljkama. U svakom slučaju, uravnotežena ishrana koja podrazumeva unošenje ugljenih hidrata, kao i nekoliko porcija belančevina iz mesa ili ribe, trebalo bi da obezbedi dovoljne količine selena.