Lekovito bilje

Lekovito bilje


Lekovita kamilica


Kamilica (Matricaria Chamomilla) je svima dobro poznata lekovita biljka koja se može naći u svakoj trgovini i apoteci, u vidu filter vrećica ili celih sušenih cvetova a spada u porodicu glavočika (Asteraceae). Kod nas se plantažno gaji zbog potreba domaćeg ali i stranog tržišta. U prirodi raste u blizini naselja, na napuštenim zemljištima, livadama, i uz puteve. Karakteristično je da podnosi zaslanjena zemljišta, pa se ta karakteristika može iskoristiti u setvi na slatinama koje u Vojvodini zauzimaju velike površine.


Biljka je jednogodišnja visoka 20-40cm, cvetovi u sredini cvasti su žuti, dok su latice bele.

Cveta tokom leta a skupljaju se samo cvetne glavice, bez peteljke. Najbolje ih je sušiti na čaršavu u zasenjenom ali toplom mestu, npr. tavanu. Kamilica je jedna od najstarijih poznatih lekovitih biljaka . U mirišljavim cvetovima ima eteričnog ulja, iz koga se destilacijom stvara kao glavni sastojak plavo obojeni ugljovodonik azulen. Čaj od kamiličnog cveta jedan je od najpoznatijih i najomiljenijih lekova. Ovaj aromatični zaltnožuti čajni napitak nije samo lek, već i zdravim osobama služi kao sredstvo za uživanje. Ublažuje bolove i grčeve, reguliše stolicu te leči želudac. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Blag čaj daje se novorođenčadi kao zamena za majčino mleko. Koristi kod glavobolje i bolova u leđima. Još uspešnije može se uzimati u vidu praška, pola kašičice s šećerom ispije se s vodom poput aspirina. Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice. Dve kašike cveta prelije se s 2-3 decilitra ključale vode a zatim se ostavi jedan sat poklopljeno. Nakon toga se pritiskivanjem procedi, po ukusu zasladi i dok je još topao popije. Tako pripremljen umiruje bolove u telu i smiruje živce. Čaj od kamilice ne sme se kuvati, jer sadrži eterično ulje koje kuvanjem ispari.

Eterično ulje kamilice se koristi protiv alergija, anemije, umiruje opekline, konjuktivitis, dermatitis, snižava povišenu temperaturu, ublažava depresivno stanje, umanjuje iritabilnost, ublažava migrenu i klimakterijske teškoce, leči akne, pruža ugodan osjećaj unutrašnje ravnoteže. Ulje se primenjuje putem mirisnih svetiljki, kupki, kompresa, ulja za negu i inhalacijom. Uljni ekstrakt kamilice se upotrebljava u kozmetici kao najvažniji sastojak za izradu visoko kvalitetnih preparata za negu kože. Upotrebljava se samo kao sredstvo za masažu za upaljenu suvu kožu, za masažu kože na laktovima i petama. Ublažava bolne noge. U slučaju perutanja pre pranja kose treba izmasirati teme ovim uljem te ga ostaviti da deluje oko pola sata.

Ovo ulje se spravlja od 10 grama suvih cvetova kamilice koji se preliju s 200 grama maslinovog ulja. Zatvoreno ga treba čuvati tri nedelje u toploj prostoriji, a kasnije se ulje procedi. Čuva se na tamnom i toplom mestu.

Osnovna pravila sakupljanja lekovitog bilja


Cvetovi se beru u početku cvetanja. Precvetali i oplođeni cvetovi nemaju ni trgovačku ni lekovitu vrednost. Lišće i cele biljke beru se kad se pojavi prvi cvet. U toj fazi imaju najviše lekovitih sastojaka. Plodovi i semenje se beru u punoj zrelosti. Korenje i drugi podzemni organi kopaju se najčešće u jesen, ređe u proleće.


Botaničko poznavanje lekovitog bilja prvi je i najvažniji uslov za pravilan rad. Biljar mora razlikovati lekovito bilje od otrovnog, škodljivo od neškodljivog. Mnoge lekovite biljke su polimorfne, ima čitav niz sličnih podvrsta, a kao lekovita koristi se samo jedna od njih.Biljar sakuplja samo jednu vrstu lekovitog bilja. Kada prođe sezona te biljke, prelazi na drugu vrstu. Istovremeno branje više vrsta dovodi do stalne opasnosti da se ono izmeša. Posebno treba biti oprezan kada su u pitanju otrovne biljke. Ne sme se na nekom terenu obrati sve lekovito bilje. Izvestan broj najlepših primeraka ostavlja se za seme. Nažalost, to nije uvek tako. Neke biljke su, kao na primer, lincura, postale vrlo retke zbog preteranog i neplanskog iskorišćavanja.

Lekovite biljke beru se po samo po lepom i potpuno suvom vremenu. Vlažne biljke od kiše ili rose brzo se kvare i gube u kvalitetu. Obrani cvetovi i lišće suše se u hladu da bi sačuvali boju. Na suncu se suši samo krupno korenje. Ne sme se sušiti na zemlji ili na travi, već na lesama. Suši se na promaji u što tanjem sloju. Sušenje se vrši i u specializovanim sušarama. Osušeno bilje čuva se u sudovima koji se mogu dobro zatvoriti ili u drvenim sanducima. Prostorije u kojima se čuva moraju biti suve, čiste i dobro provetrene.

Vrlo je važno znati koji se delovi biljke beru i vreme kada ih je najbolje ubrati. Rano u proleće beru se potpuno razvijeni popoljci topole i bora (na slici). Cvetovi se beru u početku cvetanja. Precvetali i oplođeni cvetovi nemaju ni trgovačku ni lekovitu vrednost. Lišće i cele biljke beru se kad se pojavi prvi cvet. U toj fazi imaju najviše lekovitih sastojaka. Plodovi i semenje se beru u punoj zrelosti. Korenje i drugi podzemni organi kopaju se najčešće u jesen, ređe u proleće. Kod jednogodišnjih biljaka korenje se vadi kada je biljka u cvetu. Kod višegodišnjih biljaka ubira se samo krupno, potpuno razvijeno korenje. Mlado korenje se ne sme kopati. Kora sa nekih lekovitih biljaka guli se rano u proleće, kada ima najviše sokova. Guli se samo glatka kora, koja nije ispucala.

Postoji i kalendar sakupljanja lekovitog bilja, ali se može koristiti samo orjentaciono. Vreme dospevanja iste biljke razlikuje se po godinama, reonu i nadmorskoj visini.

Neka bitna pravila za pripremanje lekovitih cajeva


Lekovite biljke su složenog sastava, zbog čega svaka biljka na svoj način deluje na organizam. Lekovito bilje čiji se sastojci nalaze u sitnim sekretornim žlezdama ne sme se kuvati. Kuvanjem aromatičnog bilja etarska bilja ispare zajedno sa vodom.


Veliki broj medicinskih stručnjaka su protivni preteranoj upotrebi sintetičkih lekova jakog fiziološkog dejstva. Rezultati takvog stava sve su više prisutni u načinu lečenja, kako u svetu, tako i kod nas. U razvijenim industriskim zemljama upotreba lekovitog bilja u domaćinstvima sve je veća. Dobro bi bilo da svako domaćinstvo koristi čajeve lekovitog bilja u preventivne svrhe ili za lečenje konkretnog oboljenja. To su blagi lekovi sporijeg dejstva. Znaci poboljšanja javljaju se kasnije, zato bolesnici moraju da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova.

Prilikom upotrebe lekovitih čajeva neophodno je držati se određenih pravila. Ta pravila trebalo bi da poznaje što širi krug ljudi. Za lek je najbolje načiniti čaj samo od jedne biljne vrste: nane, kamilice, lipe itd. Lekovite biljke su složenog sastava, zbog čega svaka biljka na svoj način deluje na organizam. Mešanje biljaka je složen posao koji bi trebalo da obavljaju stručna lica. Najbolje je ”mešane” čajeve nabavljati u apotekama ili ih sastavljati na osnovu stručnih uputstava. Lekovito bilje čiji se sastojci nalaze u sitnim sekretornim žlezdama ne sme se kuvati. Takvo bilje se samo prelije ključalom vodom, odmah poklopi i nakon 5-10 minuta ocedi i može se upotrebiti. Kuvanjem aromatičnog bilja etarska bilja ispare zajedno sa vodom. Lekoviti sastojci morača, kima, anisa nalaze se duboko zatvoreni u čvrstim tkivima, tako da ih pre upotrebe treba razbiti. Po pravilu ovo bilje se meša sa predhodnim. Kod sastavljanja čajeva mora se voditi računa o farmakodinamskom dejstvu komponenata. To su farmakodinamski sinergisti. Nasuprot njima postoje farmakodinamski antagonisti, čije je međusobno dejstvo suprotno. Na primer, ne smeju se mešati hrastova kora, trave od srdobolje ili srčanika, koje su opore i zatvaraju, sa korom od krušine, žestine ili plodovima pasdrena koji deluju protiv zatvora. Lekovito bilje se pre upotrebe treba dobro usitniti rezanjem, tucanjem ili mrvljenjem između dlanova. Cvetovi i listovi se ne moraju sitniti.

Prava Aloa – lekovito, lekovito, lekovito …


Prava aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Ona sadrži preko 200 aktivnih sastojaka koji daju biljci hranljivo i lekovito dejstvo. Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Postupak sađenja se obavlja preko "klinaca" ili "lutaka", koji izrastaju oko "biljke-majke".


Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", čije je značenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znači "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. ALOE VERA (prava aloa) je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najvece Aloe Vera (Barbadensis Miler). Sečenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake celije.

Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseća na cvet istočnog ljiljana. Potpuno razvijena biljka je u proseku 75-120 cm visoka i ima 12-15 listova. Listovi su široki, na najširem delu su 10-13 cm, a uobičajena težina u potpunoj zrelosti je 700-1500g. Na dimenzije listova utiče više parametara kao što su vrsta (kvalitet) zemljišta, vremenske prilike kao i drugi spoljašnji faktori.

Plantažna proizvodnja je najveća u dolini reke Rio Grande (Amerika), Dominikanskoj republici, Teksasu, Arizoni i Meksiku. Na plantažama južnog Teksasa, na području doline Rio Grande sadnice Aloe se sade u redove udaljene 60-70 cm jedan od drugog, a međusobna udaljenost biljaka je 40-50 cm. Postupak sađenja se obavlja preko "klinaca" ili "lutaka", naime, tako se nazivaju delovi koji izrastaju oko "biljke-majke". Ovi "klinci" se presađuju kada dostignu visinu od 30-40 cm. Navedeni razmaci među biljkama omogućavaju modernu motorizovanu obradu (traktorima) i berbu, odnosno skupljanje listova i transport kamionima. Radnici ručno odsecaju listove. Listove treba odseći sa biljke ispod nivoa gela, tako da do momenta prerade celokupna količina gela ostane netaknuta. Obično se samo koriste samo spoljašnji listovi; svakih 5-8 nedelja sa biljke se skida 3-5 listova. Plantažno gajenje AV omogućava i kompletnu preradu i obradu. Međutim, zreli listovi se ručno isecaju ispod nivoa lista tj. sukulentnog gela, kako bi do prerade celokupna količina gela ostala u listu, a koriste se samo spoljašnji listovi (3-5) na svakih 5-8 nedelja. Ova biljka ima jednu jedinu negativnu osobinu, a to je, da nakon nekoliko sati od berbe oksidiše, ako se ne stabilizuje. Početkom 50-tih godina započeti su eksperimenti za stabilizaciju AV posle čega se proizvod mogao pustiti u potrosačku mrežu prehrambene, farmaceutske i kozmetičke industrije.

Bitni sastojci Aloe Vera soka: VITAMINI - sa antioksidativnim del. A,C i E uz B-kompleks (B-12), OLIGOELEMENTI I MINERALI, ENZIMI, ŠECERI, ANTRAKINONI, LIGNINI, SAPONINI, BILJNI STEROLI I AMINOKISELINE. Opšta dejstva Aloe Vera: IMUNOSTIMULANS (jača opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, AIDS, psorijaza, kolagenoze), DETOSIKANS (od otrova, alkohola, narkotika), ANTIOKSIDANS (slobodni radikali), ANTIVIRUSNO (herpes i ostalo), BAKTERICIDNO (uništava bakterije), FUNGICIDNO (gljivice - Candida i dr.), ANTIFLOGISTIK (upalni procesi svih sistema), ANALGETIČNO (smanjuje bolove), ADSTRIGENTNO (steže površinu kože i sluzokože), LAKSANTNO (reguliše stolicu), STIMULANS (reguliše status psihe) i ANTIDIJABETIČNO (smanjuje nivo šecera).

Morac


Upotrebljava se seme koje je bogato uljem i etarskim uljima. Povoljno deluje na organe za varenje i protiv gasova. Sastavni je deo vodice za ispiranje očiju. Pojačava lučenje mleka. Kao aromatična biljka koristi se za jačanje apetita. Mnogo se upotrebljava u veterini, industriji likera, bombona i drugih poslastica.


Morač se gaji kao višegodišnja biljka. U kulturi se obično iskorišćava tri godine. Malo je zemalja koje gaje morač. Kod nas se najviše gaji u Banatu.

Podzemno stablo je vretenastog oblika i beličasto. Nadzemno stablo raste do 2 m u visinu. Listovi su igličasto končasti, perasto deljenji, slično listovima mirođije. Cvetovi su sakupljeni u velike štitaste cvasti. Cvetovi su sitni, sa žutim kruničnim listićima. Plod je izdužen i dvosemen. Cela biljka ima jak, prijatan miris. Uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali mu najviše odgovara toplo podnevlje.

Upotrebljava se seme koje je bogato uljem i etarskim uljima. Povoljno deluje na organe za varenje i protiv gasova. Sastavni je deo vodice za ispiranje očiju. Pojačava lučenje mleka. Kao aromatična biljka koristi se za jačanje apetita. Mnogo se upotrebljava u veterini, industriji likera, bombona i drugih poslastica.

Morač se razmnožava direktnom setvom semena ili preko rasada. Seje se rano u proleće, u martu mesecu na rastojanje 30-50 cm red od reda, a proređivanjem se u redu ostavljaju biljke na svakih 20-30 cm. Rasađivanje se vrši u kvadrat 40x40 cm. Rasad se proizvodi u hladnim lejama setvom u rano proleće. Rasađuje se u julu mesecu. Za jedan hektar potrebno je 8-12 kg semena u direktnoj setvi. Negovanje se sastoji u prašenju, plevljenju i proređivanju.

Žetva se obavlja u mlečnoj zrelosti semena, kada ima najviše eteričnih ulja. Stabljike se pokose, ovlaš povežu u snopove i ostavljaju da se prosuše. Vršaj se može obavljati mlaćenjem, vršalicama ili kombajnima. Prinos semena je oko 800-1200 kg/ha.

Pravo je vreme za šipak


Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.


Šipak se nalazi se u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.

Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastoja čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.

Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.

I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.

Jevrejska brada (Usinea barbata L.)


Naseljava severnu hemisferu Azije, Evrope i Severne Amerike. Lišajevi usinee preferiraju slaborastuće, stare šume sa vlažnim klimatom. Zbog stalnog smanjenja broja lokacija na kojima se nalazi u Nemačkoj je zaštićena kao vrsta. Usinea se koristi u kineskoj medicini (već 3000 godina), savremenoj homeopatiji i tradicionalnoj medicini širom sveta.


Jevrejska brada (Usinea barbata L.) raste na stablu i granama različitih drvenastih vrsta, posebno na četinarima. Usnea znači nije biljka već lišaj, koji čini kombinacija dve vrste organizama, gljiva i algi, koje žive u simbiotskoj zajednici. Nju je teško definisati, pošto sadrži izuzetnu morfološku varijabilnost. Pored četinarskih šuma naseljava i voćnjake, posebno jabučnjake. Naseljava severnu hemisferu Azije, Evrope i Severne Amerike. Lišajevi usinee preferiraju slaborastuće, stare šume sa vlažnim klimatom. Zbog stalnog smanjenja broja lokacija na kojima se nalazi u Nemačkoj je zaštićena kao vrsta. Nemci su otišli čak dotle da je uvoze iz Indonezije. Vlada Nepala je skoro stavila na listu sa zaštićenim statusom veći broj lišajeva među kojima i usineu kao slabo reproduktivne forme pred nestajanjem. Usinea se koristi u kineskoj medicini (već 3000 godina), savremenoj homeopatiji i tradicionalnoj medicini širom sveta. Sadašnji naziv roda Usinea nije pronađen u grčkim i rimskim zapisima pa se pretpostavlja da je naziv dobio iz Arabije.

U Kini se od usinee priprema vodeni rastvor kojim se leči plućna tuberkuloza i hronični bronhitis. U mnogim zemljama Azije se proizvodi u obliku pudera, i nanosi se na inficirane rane. U Koreji i Japanu se koristi za skorfeliozu i razne vrste oteklina. Kod severnoameričkih domorodaca korišćen je kao lek za izbacivanje sluzi.

Najnovija istraživanja ove vrste lišaja upućuju na usninsku kiselinu kao aktivnom principu. Radi se o supstanci sa izraženom antibakterijskom aktivnošću, naročito u području usne šupljine i gornjih disajnih puteva. Natrijum - usninat, natrijumova so usninske kiseline, oblaže sluzokožu usne šupljine i gornjih disajnih puteva poput zaštitnog filma. To je površinski antibiotik, koji selektivno inhibira uzročnike infekcije a da se pri tome ne oštećuje zdrava mikroflora sluzokože.

Kleka - ukras u dvoristu i lek u kuci


Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.


Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

Osobine

Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.

Sastav

Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).

Lekovitost

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.

Berba i čuvanje

Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Upotreba kleke u lečenju - receptura

Protiv crevnih grčeva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

Protiv glavobolje

Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca

a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jačanje apetita i bolje varenje hrane

Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.

Protiv šećerne bolesti

a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline


Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.


Gorka detelina – Menyanthes trifoliata L. (grčica, gorki trolist), sreće se po močvarama i vlažnim livadama, od nizija do brdsko-planinskih predela. Kod nas je ima na Vlasini, Kopaoniku, u okolini Ćuprije.

To je višegodišnja zeljasta biljka biljka visine do 30 cm, sa dugačkim i valjkastim rizomom. Listovi su troperi, naizmenično raspoređeni. Liska je eliptičnog oblika, zatupastog vrha i celog oboda. Smeštena je na dugačkoj dršci koja je pri osnovi proširena u rukavac, dužine oko 10 cm i širine pet cm. Bledoružičasti cvetovi sakupljeni su u grozdaste cvasti. Cveta tokom maja i juna. Plod je u obliku loptaste čaure.

List sadrži monoterpenske gorke glikozoide, od kojih je najvažniji loganin, potom flavonoide, tanine i dr. Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac koji su oficinalni prema Jugoslovenskoj farmakologiji IV. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.

Lišće se sakuplja u fazi cvetanja, i suši u tankom sloju na promaji il i u sušnici, na temperaturi od 45 do 60°C. Nakon sušenja, odstrane se peteljke i rizom. Suva detelina je zelene boje, lako lomljiva, bez mirisa i gorkog ukusa. Pakuje se u sanduke ili vreće, i čuva na suvom mestu.

Zbog neracionalne eksploatacije, gorka detelina je u prirodi vrlo proređena, zbog čega je zaštićena zakonom, te je za sakupljanje potrebna specijalna dozvola nadležnih organa.

Hajducka trava: cvet i drska za caj i ulje


Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.


Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj.

Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.

Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.

U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.

Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.

Metvica se bere u punom cvetu


Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.


Metvica, barska nana (Mentha pulegium L.) sreće se oko reka, jezera i močvara, na livadama sve do 500 metara nadmorske visine. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje.

To je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je uspravna, visine do 50 cm, veoma razgranata, po površini obrasla maljama. Listovi su joj ovalni ili jajasti, po obodu celi ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Cvetovi su bele ili ljubičaste boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti postavljene u pazuhu listova. Cveta od juna do septembra. Plod je mezokarp, koji se raspada na četiri okrugle orašice mrke boje.

Herba dobijena od metvice sadrži do dva odsto etarskog ulja, tanin i gorke materije. U obliku čaja koristi se za lečenje organa za disanje i varenje, kao i lek za umirenje, za jačanje kao tonik, protiv astme, velikog i običnog kašlja, protiv nadimanja, histerije i grčeva. Deluje kao stomahik, karminativ, holagog, spazmolitik i antiseptik. Vrlo je cenjena u kozmetici ali i kao medonosna biljka. Ranije se koristila i kao lek protiv reumatizma. Može da se upotrebljava kao obloga na koži kod ujeda, otoka, protiv bolesti desni i zuba, za ispiranje usta. Zimi se koristi kao svakodevni napitak protiv nazeba i gripa. Ulazi u sastav raznih aromatičnih biljnih smeša. Kao začinska biljka može da se koristi i u kulinarstvu.

Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.

Herba se skuplja u fazi pung cvetanja odsecanjem vrhova ili gornje polovine cvetnih grančica, koje se vezuju u male kite i suše na promaji. S obzirom da cvetne grančice sadržr malo ulja i drugih korisnih sastojaka, najbolje bi bilo da se nakon sušenja odstrane. Suva droga je prijatnog aromatičnog mirisa i gorkog ukusa. Čuva se upakovana u sanduke ili vreće na suvom ili promajnom mestu.

Kupina - beru se mladi i zdravi listovi


Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.


Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.

To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).

Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.

Druga berba lisca lijandera


Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.


Lijander - Nerium aleander L., raste oko Sredozemnog mora, a kod nas se sreće u Crnoj Gori. Za njegov razvoj pogodna su vlažna zemljišta i blaga klima. Često se gaji kao ukrasna biljka.

Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.

U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.

Deluje kao kardiotonik i diuretik

U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.

Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.

Hrast luznjak


Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.


Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji. Naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Najčešće ga ima na aluvijalno-deluvijalnom zemljištu, kao i na peskovito-glinovitim zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda.

To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet, raspoređeni na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir), izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.

Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.

Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pretvara u dekstrin, smanjuje količinu tanina, tako da je manje oporog ukusa. Dužim prženjem žira stvara se aktivni ugalj koji deluje kao adsorbent. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.

Rano u proleće pre olistavanja biljaka (mart i april) ili u jesen (oktobar i novembar), nakon opadanja lista, skida se kora sa mladih stabala i grana tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na rastojanju 20 santimetara. Suviše dugački komadi se isitne radi bržeg sušenja. Suši se na suncu ili u sušnici na 50 stepeni. Suva droga je srebrnkasto-sive boje, iznutra mrko-crvena, grubog i vlaknastog preloma, bez mirisa, oporog i nagorkog ukusa. Droga se pakuje u vreće do 15 kilograma i čuva na suvom mestu najduže pet godina.

Odnos sveže i suve kore hrasta je 3,5:1.

Crna jova: plodovi najbogatiji taninima


Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina.


Crna jova, elfa, jova, jah, jovovina, joškovina (Alnus glutinosa L.) javlja se od nizijskih područja pa sve do 1000 metara nadmorske visine, pored reka, potoka i na plavnim zemljištima. To je listopadno drvo sa stablom visokim 20-25 metara, maljavih grana, pokrivenih korom debelom dva santimetra. Listovi su krupni, objajasti, usečenog vrha, po obodu celi, samo pri osnovi ražnjevito talasasti. Lišće je spiralno raspoređeno, s lica lepljivo i sa crvenkasto-smeđim dlačicama u pazuhu. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma. Muški cvetovi (rese) su sakupljeni po nekoliko na dugačkoj peteljci, dok ženske rese čine šišaricu jajastog oblika koja sazreva u jesen. Cveta od februara do marta plod je orašica dužine dva-četiri milimetra.

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina. Jovova kora zbog velikog sadržaja tanina deluje kao adstringent, a za vreme rata upotrebljavala se i protiv groznivce u zameni za koru cinhone (kinakora). Šišarke i kora mogu se upotrebljavati kod poremećaja organa za varenje, za ispiranje usta, kod raznih kožnih obolenja i opekotina. Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, list crne jove stavlja se na rane i čireve.

Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.

Divizma


Deluje na zapaljenje disajnih puteva i ublažava suvi kašalj koji se javlja uveče i noću. Preporučuje se i protiv astme, otežanog disanja, drhtanja, nervoze, smetnji u srčanom ritmu, bolova u želucu i neuralgija. Olakšava i izlučivanje mokraće i znoja. Oblozi od ovog čaja su blagotvorni za gnojne rasne, otoke, čireve, mokre lišajeve i druga kožna oboljenja. U kozmetici se primenjuje za negovanje kože, a u proizvodnji pića za aromatizovanje likera.


Često se u starim rečnim koritima, pored puteva, na šljunkovitom, peskovitom ili kamenitom tlu može videti divizma (Verbascum densiflorum). Zovu je još i belorepka, volov ili vučji rep, vunavka, žutocvet, lepuh, kraljevska sreća, lepušac...

Dvogodišnja je zeljasta biljka. U prvoj godini stvara veliku rožetu krupnih listova, a narednog leta izraste do dva metra. Stabljika je uspravna, pokrivena pepeljastosivim, gustim vunastim dlačicama. Listovi su obostrano jajasti, donji krupni, na debelim drškama, a prema vrhu su sve sitniji i bez drške.

- Ova biljka tako je sazdana da se kišne kapi s manjih listova slivaju na veće, zatim i na koren, pa se na taj način napaja vodom - kaže dr Vlastimir Stamenković, autor više knjiga o lekovitom bilju iz Leskovca. - Gornja polovina stabljike gusto je okićena žutim cvetovima sakupljenim u dugi klas. Izuzetno su lekoviti i bogati saponozidima i flavonoi dima. Sadrže oko tri odsto sluzi, šećera 11 i četiri procenta iridoida (aukubin, katalpol). Bogati su i sterolima i drugim korisnim sastojcima.

Od juna do avgusta prikupljaju se samo krunični listići sa sraslim prašnicima. Stresaju se na platno po suvom i lepom vremenu, nikako dok je rosa. Preporučuje se svakodnevno ubiranje, jer cvet već drugog dana opadne.

Posle branja cvetovi se ne smeju sabijati u korpe, već ih treba što pre osušiti u tankom sloju, u hladovini, na promaji. Tako će zadržati boju, poseban miris na med i lekovitost. Pošto brzo upijaju vlagu, čuvaju se u staklenim teglama na suvom i tamnom mestu. Ako im uslovi ne odgovaraju, brzo izgube karakterističnu boju i postaju neupotrebljivi. Stajanjem se gube i saponozidi, pa divizmu ne treba čuvati duže od godinu dana.

Čaj od osušenih cvetova najbolje deluje na zapaljenje disajnih puteva. Posebno ublažava suvi kašalj koji se javlja uveče i noću. Preporučuje se i protiv astme, otežanog disanja, drhtanja, nervoze, smetnji u srčanom ritmu, bolova u želucu i neuralgija. Olakšava i izlučivanje mokraće i znoja. Oblozi od ovog čaja su blagotvorni za gnojne rasne, otoke, čireve, mokre lišajeve i druga kožna oboljenja.

U kozmetici se primenjuje za negovanje kože, a u proizvodnji pića za aromatizovanje likera.

Lekoviti su list i koren, dok je seme blago otrovno. Oblozi od izgnječenih listova pomešanih s medom ublažavaju bol i hlade opekotine.

Protiv kašlja

Za ublažavanje kašlja Preporučuje se čaj od dva grama suvih cvetova divizme koji se preliju s dva decilitra ključale vode. Poklopiti i ostaviti petnaestak minuta, a zatim piti dva-tri puta dnevno. Čaj deluje i na prehladu, katar creva, upale kože. Pile se do šest nedelja, ler je duža upotreba štetna.

Čaj za iskašijavanje priprema se od po 25 grama divizme, crnog sleza i podbela. Odvoje se tri kašike ove mešavine, preliju s pola litre ključale vode i poklopljeno ostavi jedan sat. Zatim se procedi, zasladi medom i pije na dva sata po jedna kašika.

Lekovito ulje

Svežim cvetovima divizme napuniti do polovine staklenu bocu. Dopuniti je maslinovim uljem, pokriti gazom i ostaviti na suncu 40 dana. Ovako pripremljeno lekovito ulje koristi se za mazanje obolelih očiju i masažu u siučaju reume i kostobolje. Može poboljšati i sluh, kada se tri-četiri kapi ulja svakodnevno nakapalu u uvo.

Rakija za masažu

Ako se šaka cvetova divizme potopi u litar rakije dobiće se izvanredno sredstvo za masažu. Naročito pomaže protiv glhta i reumatizma.

Maticnjak za smirenje


Sporadično je rasprostranjena, uglavnom na međama i u okolini sela, a gaji se u baštama, oko košnica (medonosna je) i plantažno. Deluje umirujuće, opušta glatku muskulaturu i ima blaga antiseptička svojstva. Koristi se sam ili u čajnim mešavinama protiv nesanice, nervoze, migrene, ali i u slučaju poremećaja varenja, grčeva i nadutosti.


Osušeni listovi matičnjaka (Melissa officinalis L.) sakupljeni pred cvetanje, deluju umirujuće, opuštaju glatku muskulaturu i imaju blaga antiseptička svojstva. Koriste se sami ili u čajnim mešavinama protiv nesanice, nervoze, migrene, ali i u slučaju poremećaja varenja, grčeva i nadutosti. Od ekstrakta lista matičnjaka pripremaju se preparati protiv infekcija i groznica izazvanih virusom herpesa. Etarsko ulje, dobijeno destilacijom svežeg lista i herbe, specifičnog je ukusa i veoma karakterističnog mirisa na limun. Izuzetno je cenjeno u parfimeriji, primenjuje se u prehrambenoj, odnosno industriji koncentrata i aroma, medicini, farmaciji, aroma terapiji i proizvodnji likera. Listovi takođe mirišu na limun, pa se u kulinarstvu koriste slično kao sok i kora ovog voća. Sitno iseckanim, svežim lišćem začinjavaju se salate, žele, pudinzi, sladoledi i druge poslastice. Dodaje se i voćnim salatama i napicima, jelima od povrća i divljači. Često se u kombinaciji s estragonom upotrebljavaju za aromatizovanje sirćeta. Kod nas je ova biljka sporadično rasprostranjena, uglavnom na međama i u okolini sela, a gaji se u baštama, oko košnica (medonosna je) i plantažno. U narodu je poznata i kao limunka, matočina, melisa, čelina trava, pčelarica, majčina ljubičica ...

Lincura


Poboljšava varenje, podstiče rad želuca, jetre, žuči, pomaže kod manjka apetita. Pošto je u prirodi ima sve manje, stavljena je pod zakonsku zaštitu na osnovu Naredbe o zaštiti biljaka kao prirodnih retkosti. Treba je gajiti u planinskim predelima.


Lencura ima puno narodnih naziva. Poznaju je kao srčanik, srčenjača, goreč, gencijan, raven, čemer, sviš. Višegodišnja je zeljasta biljka čija uspravna, nerazgranata, snažna stabljika naraste do 1 m.

Koren lincure sadrži glikozidne gorke materije, malo alkaloida gencianina, tanine, pektine, šećere, masno ulje i boju gentizin. Gorčinu droge uslovljava genciopikrozid i amarogentin koji ima najveću gorčinu koja se oseća i u razblaženju 1:58 miliona. Gentiozin i izogentiozin sprečavaju razvoj mikroorganizama.

Hemijski sastav i upotreba

Na osnovu gorkog ukusa, koji treba da odgovara broju gorčine 10.000, droga se koristi u farmaciji kao amara pura, kao lek za poboljšanje varenja, za podsticanje rada želuca, jetre, žuči, kod pomanjkanja apetita. Lincura je pre kininove kore u Evropi bila jedini lek za lečenje malarije. U narodu, naročito u planinskim krajevima koristi se kod oboljenja stomaka, protiv groznice i za posipanje rana. Upotrebljava se uglavnom pre jela. Sama ili u smeši sa drugim drogama sličnog dejstva, upotrebljava se kao tonik, tj. kao sredstvo za jačanje organizma, pospešuje imunitet. Gorka rakija koristi se i kod upala vena, i to interno ili spolja u vidu obloga. U francuskoj narodnoj medicini koristi se protiv zamora, nedostatka apetita i kostobolje. Za potrebe farmacije korenovi lincure ne smeju da budu fermentisani i ne smeju da sadrže koren kiselice.

Fermentisani koren koristi se u proizvodnji vina, gorkih alkoholnih pića, likera i rakije -lincure. Gajenje

Lincura se sakuplja sa prirodnih staništa, ali s obzirom na njen značaj i sve češću ugroženost zbog neracionalnog sakupljanja nameće se potreba za njenim gajenjem. Lincura raste po planinskim livadama i pašnjacima Pirineja, Alpa, na Balkanu i u oblasti Karpata od 800 – 1.800 m nadmorske visine. Pošto je u prirodi ima sve manje, stavljena je pod zakonsku zaštitu na osnovu Naredbe o zaštiti biljaka kao prirodnih retkosti. Savetuje se da se gaji u planinskim predelima. Uspeva u slabo zasenjenim višim predelima, na srednje rastresitim zemljištima sa dovoljno vlage i bogatim krečnjakom. Stanište lincure su planinske livade i pašnjaci.

Lincura se razmnožava svežim semenom, koje se pre setve tretira giberelinom, radi ubrzanog klijanja. Seje se u jesen, u slobodnoj prirodi, u dobro pripremljeno šumsko zemljište ili u ladice, prekrije se šumskim humusom ili iglicama četinara, navodnjava se i čuva od ptica. Ako treba da seme proklija u proleće, mora preko zime promrznuti. Lincura se u početnim fazama rasta veoma sporo razvija, a tek u trećoj godini rast je nešto brži i koren ojača. Zato se tek iznikle biljke u proleće ostavljaju još godinu dana na istom zemljištu, s tim da se leti zalivaju i čuvaju od jakog sunca. Druge godine, rano u proleće biljke se rasađuju u unapred pripremljene dublje jamice na razmaku 50 x 50 cm, na dobro pripremljenom zemljištu. Zasad se često zaliva i zemljište čisti od korova. Na početku izraste prizemna lisna rozeta. Cveta tek u petoj ili šestoj godini. Preporučuje se da se gaji da bi se sačuvala.

Za berbu korena lincure najpogodnija je peta i sledeća godina. Tada je koren dugačak do 40 cm i težak iznad 400 g. Sakupljaju se samo stariji korenovi od biljaka koje su već cvetale. Korenovi se vade pažljivo, a pupoljci iz rizoma se vraćaju u zemlju. Koren biljaka starih 10 godina težak je i do 5 kg, starijih još i više. Prinos je različit, zavisi od uslova gajenja. Obično se kreće od 3.000 – 5.000 kg/ha. Korenje se opere pod mlazom vode da bi se odstranila nečistoća, izreže po dužini pola santimetara, a potom suši u što kraćem vremenu u tankom sloju, na temperaturi 45 – 60°C. Osušena droga je žute do crvenosmeđe boje, ravnog preloma, karakterističnog mirisa, a ukusa najpre slatkog a zatim jako gorkog. U novije vreme se traži sasvim bleda droga, koja se dobija sušenjem na 80°C, odmah nakon iskopavanja. Odnos pri sušenju je 3,5-5 : 1

Lipa: Otklanja nervozu i nesanicu


Cvet sadrži tanin, etarsko ulje, heterozide, šećer, vosak, manitol, tartarat... a koristi se protiv prehlada, hroničnog kašlja i grčeva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana


Božanstveni miris lipe (Tilia platyphillos) nigde ce ne doživljava kao kod slovenskih naroda. Možda i zbog toga što je lipa kod starih Slovena bila sveto drvo. U lipovim šumama su živeli, pod lipom su vršili obrede i lipi podnosili žrtve kao vrhovnom božanstvu. Prelaskom iz paganstva u hrišćanstvo, bogovi su zamenjeni, ali je obožavanje i dalje ostalo. Mnogi potomci drevnih Slovena i danas stavljaju ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana da bi ih sačuvali od požara. A postoji i verovanje da lipa čuva od zla i uroka.


Ovo raskošno drvo raste po brdskim šumama cele Evrope, a tamo gde je nekada obilato raslo nastala su imena - Lipar, Lipnik, Lipljan, Lipovica, Lipik, Lipovik...

U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna (Tilia grandiphilia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia). Lipa je listopadno drvo sa velikom gustom krošnjom koje raste u visinu čak i do 30 metara. Voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Ukoliko se nađe na idealnom tlu može da doživi duboku starost, od više stotina godina.
Cveta dve do tri nedelje, a nekad se dogodi da cvetanje prođe i za pet do šest dana. Cvetovi su žućkasto-beli, sakupljeni u cvastima. Blagog su i prijatnog mirisa, dok im je ukus sluzast, sladunjav i pomalo opor. Oporost daje tanin, kojeg najviše ima u prirepku, koji povezuje cvast. U cvetu i listu ima vitamina C u zavidnim količinama, zbog čega tek otvoren list može da se koristi kao povrće.


Lipu treba brati čim počne da cveta, odnosno kada su se dve trećine cvetova u cvasti rascvetale, jer precvetala lipa nema nikakvu vrednost. Treba voditi računa da se cvasti beru po suvom i lepom vremenu, i naravno sa prirepkom. Cvet lipe je izuzetno vredan jer sadrži tanin, etarsko ulje, heterozide, šećer, vosak, manitol, tartarat...
Ubrani cvetovi se suše u hladu na prozračnom mestu, po mogućstvu najbolje na tavanu. Važno je da sušenjem, cvetovi zadrže svoju prirodnu boju i prijatan miris.

Lipov cvet se najčešće koristi u obliku čaja, protiv znojenja, grčeva i za umirivanje bolova, kao vrlo blago sredstvo. Kod povišene temperature, gripa i kijavice smatra se važnijim narodnim lekom u terapiji. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana, pomaže nadraženoj i oštećenoj sluzokoži. Takođe, čaj od lipe uklanja bolove prilikom mokrenja, umora, kao i za smirivanje nervne napetosti. U suštini, lipov cvet predstavlja najomiljeniji čaj u narodu.

Nervoznim osobama sklonim stresu i ljudima koji teško dolaze do sna, čaj od lipe preporučuje se kao svakodnevni napitak. Čaj od lipe pripada biljnim čajevima za koje nema ograničenja u konzumiranju, naprotiv, mogu da ga piju i deca. On je blagi relaksant posebno efikasan kod nervne napetosti.
Za opuštanje ne mora samo da se pije nego može i da se doda vodi za kupanje. Mnoge žene lipu koriste za vreme menopauze da bi smanjile nervozu i problem sa snom. Zaslađen sa lipovim medom povoljno deluje u sprečavanju arterioskleroze, upale vena, angine pektoris, infarkta...


ČAJ OD LIPE

Pravilna priprema čaja od lipe podrazumeva da se jedna do dve kašičice osušenog cveta preliju šoljom ključale vode i ostavi poklopljeno da odstoji pet do deset minuta. Zatim se procedi i pije. Poželjno je da se tokom dana pije više puta po šolja, što toplijeg čaja. Međutim, treba voditi računa da se ne pretera u konzumiranju, jer prevelike količine mogu izazvati srčane tegobe.
Ko redovno pije čaj od cveta lipe pomešan sa kašikom meda, ne treba da se boji upale pluća ili dušnika. Dnevno pijenje po litar lipovog čaja omogućava da se čisti bešika i bubrezi, umiruju živci i sprečava neprijatno znojenje. Čaj od lipe može da se koristi i kao kupka, i tada postiže isto dejstvo, odnosno čisti kožu, prodirući kroz njene pore.

PROTIV HIPERTENZIJE I STVARANJA TROMBA

Blagotvorno delujući, lipa poseban efekat izaziva na kardiovaskularnom sistemu, naročito kod hipertenzije gde snižava krvni pritisak. Britanska istraživanja pokazala su da cvet ove biljke isceljuje i jača zidove krvnih sudova, čak i kada se radi o proširenim venama. Takođe, povoljno deluje na samu krv, sprečavajući stvaranje ugrušaka. Deluje i protiv stvaranja plaka na krvnim sudovima i smanjuje mogućnost začepljenja srčanih arterija koje ovaj važan organ snabdevaju krvlju. Na taj način smanjuje se i rizik od srčanog udara.
Međutim, osobe koje već piju lekove protiv stvaranja tromba ili za snižavanje pritiska, kao i druge lekove za srce, trebalo bi da budu oprezne prilikom konzumiranja čaja od lipe, jer on može dodatno da pojača njihovo dejstvo.

Neven: za kozu, zuc i jetru


Cvetove nevena sa izuzetno dragocenim laticama treba sakupljati u junu, julu i avgustu, i brzo osušiti na promaji u tankom sloju na temperaturi do 35 stepeni


Od domaćih lekovitih biljaka neven (Calendula officinalis) zauzima zavidno mesto još od davnina, dok u zapadnoevropskoj biljnoj medicini predstavlja jednu od najpoznatijih biljaka. Koristili su ga još stari Egipćani, odakle je i prenet u Evropu, a najdelotvorniji je u lečenju bolesti kože, organa za varenje, raznih upalnih procesa...

Kao “Biljka kože” nosi epitet i danas, jer gotovo da nema kožne bolesti u kojoj neven ne ispoljava svoju delotvornost. U preparatima se koristi za lečenje akni, bradavica, cisti, čireva, ekcema, psorijaze i seboreje, hemoroida, fistula, kožnih upala, ljuštenja kože, masne kože lica, mastitisa, osipa, gnojnih i rana koje teško zarastaju, ugriza i uboda insekata... U lečenju spoljašnjih i unutrašnjih oboljenja neven deluje tako da pospešuje znojenje, pojačava izlučivanje mokraće, umiruje grčeve creva, želuca i glatkih mišića, uravnotežuje mesečni ciklus. Leči i bolesti živaca, želuca, jetre i žuči, delotvoran je kod bolesti vena, koristi se za razna spoljašnja i unutrašnja ispiranja, kao u slučaju povreda, upala i infekcija, dekubitusa i modrica. I nadasve deluje antikancerogeno kod raka kože, materice, želuca i grla.


Kao lek se koriste uglavnom cvetovi koji treba da se skupljaju u junu, julu i avgustu i suše na promaji u tankom sloju na temperaturi do 35 stepeni. Prilikom skupljanja treba birati jarkonarandžaste debele cvetove, da bi što više sačuvali prirodnu boju. Latice nevena su najvrednije jer obilato sadrže etarska ulja, tanine, šećere, likopen, proteine. Sadrže i pigmente karotenoide koji i daju divnu zlatnožutu ili jarkonarandžastu boju cvetovima. Sadrže i lekovit sastojak kalendulin, gorke supstance i minerale kalijum i sumpor. U terapijskom svrhe neven se koristi kao čaj, ulja, masti ili obloga. U ishrani, jestive latice služe kao dodatak salatama i čorbama da bi im dale specifičan ukus i boju.


Iako voli sunce, teško podnosi velike vrućine. Tada mu se latice suše, a cvetovi zatvaraju. Zato, u vrelim danima biljku treba poseći ili joj obezbediti popodnevnu hladovinu. Kada vrućine utihnu neven će se spontano oporaviti i ponovo procvetati.

Za neven je inače karakteristično da nikad ne vene, zbog čega je biljka i dobila ime. Cveta od proleća do jeseni, a u primorju cele godine. Rimljani su verovali da cveta svakog meseca, pa su mu i dali ime Calendula. Ova latinska reč označava prvi dan u mesecu. Iako je jednogodišnja biljka, neven se sam pobrinuo za svoju dugovečnost. Kada procvetaju, njegovi cvetovi se sami rasejavaju.

Zahvaljujući karakterističnom aromatičnom mirisu cvetovi nevena imaju moć i da rasteruju insekte i biljne štetočine. Zbog toga se često i sade u baštama. Osim toga, neven je i prilično pouzdan prognozer vremenskih prilika. Ako se cvetovi ne otvore posle sedam sati ujutru, znači da će toga dana pasti kiša.

Neven: za kozu, zuc i jetru


Nevenova mast


Sastojci:
šoljica sveže isceđenog soka od lišća i cveta nevena,
dve šoljice nesoljene svinjske domaće masti
pola šoljice voska.

Priprema:
Navedeni sastojci se mešaju na vatri dok se ne sjedine. Mast je lekovita za otečene žlezde, čireve i rane koje teško zarastaju. Stavlja se tako što se na platnenu krpu nanese sloj debljine milimetar, zatim stavi na ranu ili čir, pokrije sa malo vate i sve učvrsti zavojem. Na manjim mestima može i flasterom. Preporučljivo je da se istovremeno, jedanput dnevno pije i šoljica čaja od lišća i cveta. Čaj se sprema tako što se u četvrt litra vrele vode stavi kašičica biljke, sačeka par minuta da odstoji a onda sipa i pije.


Caj od nevena

Jedan do dva cveta nevena stavi se u šolju od dva decilitra i prelije vrelom vodom.
Tako spremljen čaj pije se dva do tri puta dnevno, uz eventualno zaslađivanje medom po ukusu.
Čaj je delotvoran u regulisanju menstruacije i ublažavanju menstrualnih tegoba.
Čaj počinje da se pije sedam dana pre očekivanog početka menstruacije, i nastavlja dok traje ciklus.

Kičica - lek od 100 zlatnika


Lečenje biljem - kičica čisti krv, smiruje kašalj, pospešuje varenje, otklanja nadutost. Gorko sredstvo izaziva refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima, što omogućava bolje varenje


Malo je lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, često i uspešno upotrebljava kao kičica: za otvaranje apetita, otklanjanje smetnji u varenju i protiv groznice. Deluje kao gorko sredstvo (Amarum purum), čiji sastojci izazivaju refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima u digestivnom traktu, što omogućava bolje i kompletnije varenje hrane. Takođe, ovi sastojci poboljšavaju apetit, pa se biljke koje ih sadrže koriste za jačanje i oporavak organizma. Za vodeni ekstrakt herbe kičice dokazano je da ispoljava i protivupalno i antipiretično delovanje.


Kičica je u narodu poznata i kao ger, gorčica, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cvijeće, dupčić, trava od groznice, kantarija crvena... Od najranijih vremena bila je poznata gorka trava kičica (Erythraea centaurium) koju su drevni Grci zvali "žuč zemlje". Istočni narodi smatrali su je čudotvornom, a kineski pripovedači, inspirisani lekovitim dejstvima, prenosili su generacijama divne priče o moćnoj kičici. Latinski naziv biljke potiče, prema jednom verovanju, od Kentaura Hirona, Ahilovog učitelja, a po drugom, od centum (sto) i aurum (zlato), tj. lek koji vredi stotinu zlatnika.

Ova biljka raste na vlažnim i peščanim brdskim livadama i pašnjacima, oranicama, šumskim čistinama i obroncima. Često u tako velikom broju da se sve od nje zarumeni. Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva.

Kičica obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima (geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr), a sadrži i smolu, šećer, vosak, oko 0,6 do 1 odsto alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu.

Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu. Kada biljka počne da cveta odsecaju se vršni delovi stabljike, listovi i cvetovi, i brzo suše u hladu i na promaji da bi se sačuvala prirodna boja. Biljka ne sme da se čupa, jer se na taj način uništava na prirodnim staništima.

U narodnoj medicini kičica se koristi za čišćenje krvi, u slučaju velikog kašlja, gorušice i bolova u želucu, da pospeši lučenje stomačnih sokova, protiv proliva, glista, gihta, groznice, temperature i da smiri nervozu.

Kičica - lek od 100 zlatnika



Recepti:



Čaj

Vrhom punu kašičicu kičice preliti sa 250 ml hladne vode. Ostaviti 6-10 sati, uz povremeno mešanje. Procediti i ugrejati samo toliko da može da se pije. Ne treba ga zaslađivati, a najbolje je da se pije pre jela.

Vino

Oko 30 g kičice i limun (narezan zajedno sa korom) preliti litrom blagog belog vina. Mešavinu ostaviti 10 dana, procediti i presuti u flašu. Čaša ovog vina pije se pre glavnog jela, jača telo, pospešuje probavu, smiruje žuč i podstiče apetit.

Rakija

Flašu od 750 ml napuniti listovima i cvetovima kičice, zaliti do vrha jakom domaćom rakijom, ostaviti na suncu ili na toplom 6-8 nedelja, pa procediti i piti 2-3 puta dnevno po 20 kapi.

Nadutost

Napraviti mešavinu od jednakih delova kičice, angelike i pelina. Kašiku mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti 10 minuta. Popiti pred spavanje.

Za bolje varenje

Pomešati 30 g hajdučke trave, po 20 g petrovca i lista žalfije, po 10 g očajnice i kantariona i po 5 g nane i kičice. Kašiku mešavine sipatu u jedan litar hladne vode, kuvati 3 minuta, ohladiti i piti 3 puta dnevno po jednu šoljicu pre jela.

Smiruje kašalj

Pomešati kašiku kičice i kašičicu pelina, preliti sa 2,5 dl vrele vode i kada se malo ohladi dodati kašičicu meda.

Napomena: Ovaj čaj deca bi trebalo da uzimaju po kašičicu svakog sata, a odrasli svakih pola sata.

Cicak umesto kafe

Zdrava i prirodna zamena za kafu;,
Čaj od lopuha, vrste čička, odlično čisti kompletan organizma, a posebno krv, snižava šećer i jača odbranu jer “ubija” bakterije i gljivice


Prijatan miris, karakterističan ukus, kao i razbuđujući efekat su tri osobine koje se najčešće ističu kao prednost kafe u odnosu na druge tople napitke. I pored toga neki iz zdravstvenih razloga moraju da ograniče broj ispijenih šoljica crnog napitka, ili da potpuno zaborave na kafu. Jer, na njih deluje razdražujuće, remeti im san, ili im jednostavno kofein ne prija. U ovim slučajevima predlažemo da se opredelite za napitke koji imaju sličan ukus i efekte kao i kafa. Reč je o čajevima i napicima koji se prave od sušenih i mlevenih žitarica kao što je ječam i od njega dobijen slad, ili sušenog korenja raznih biljaka.

Glavna prednost zamena je u tome što ne sadrže kofein, pa ne deluju razdražujuće i ne izazivaju besane noći, a ipak poseduju stimulišuće delovanje, vraćaju energiju i vitalnost. Mogu da ih piju i odrasli i deca. Čak i više puta na dan sa mlekom ili zaslađene medom.

Cikorija je napitak koji se pravi od osušenog i samlevenog korena ove biljke. U poslednje vreme ga sve češće piju i oni koji imaju probleme sa varenjem. Jer, cikorija obiluje vlaknima i mineralima (gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum) što pospešuje varenje, dobra je za žuč, a zbog obilja gvožđa preporučuje se i anemičnima. Ima, takođe, i blage laksativne osobine pa se preporučuje onima koji pate od zatvora.

Tradicionalni čajevi je najpoznatija i najprikladnija zamena za kafu. Sadrži kofein, mada u mnogo manjoj meri, a vrste su različite - od najjačeg crnog do onih slabijih poput zelenog ili belog. Svi oni pospešuju varenje i blagi su dijuretici.


Slad se dobija od sušenog ječma a finalni proizvod po boji i sastavu podseća na mlevenu kafu. Slađi je od kafe, ima digestivne osobine, sadrži minerale i vitamine, ali je najvažnije što ne “uzburkava” nervni sistem. Napitak od slada deca mogu da piju bez problema .

Lopuh ili repuh je jedna vrsta čička ( Petasites hybridus) čiji se koren osuši i koristi za čaj koji izvrsno zamenjuje kafu. Koren mora dobro da se prokuva jer jedino tako supstance dospevaju u vodu. Čaj od lopuha odlično čisti kompletan organizma, a posebno krv, snižava šećer i jača odbranu jer “ubija” bakterije i gljivice.

Čaj od korena đumbira će da vas naoruža energijom za ceo dan (izbegavajte u slučaju visokog pritiska), a napitak od osušenog korena maslačka pomoćiće ako kuburite sa jetrom i bubrezima.

Dar prirode - Zova


Po dobrim osobinama zova (Sambucus nigra) je poznata odavno: travarima jer leči mnogobrojne bolesti, poljoprivrednicima zato što popravlja kvalitet zemljišta, a od druge polovine 20. veka potvrdila se i kao dobar "čistač" radioaktivnih čestica. Raste svuda, najviše po vlažnim, zapuštenim mestima i po obodima šuma. Iako olista u rano proleće, prepoznatljiva je po sitnim, belim cvetovima jakog mirisa koji se formiraju kasnije.
U zavisnosti od nadmorske visine, cveta od maja do sredine jula. Bere se i sakuplja po lepom i suvom vremenu, čim cvasti počnu da se otvaraju. Suši se na izrazito promajnom mestu da bi se cvet brže isušio i manje potamneo.
Lekoviti zovini cvetovi sadrže heterozide, tanine, etarsko ulje, smolu, šećer, holin i organske kiseline. Koriste se za znojenje, da pojačaju izlučivanje mokraće, protiv nazeba, za lečenje organa za mokrenje i disanje, olakšavaju iskašljavanje i nezaobilazan su sastojak preparata koji blago pročišćavaju creva. Često se upotrebljavaju i u kozmetologiji s obzirom na to da omekšavaju kožu i čine je glatkom, dok kupka od ovih cvetova krepi telo.
Malo je poznato da su cvetovi zove jestivi, a najčešće se jedu pohovani.
U narodnoj medicini, za lečenje raznih oboljenja upotrebljavaju se i list, tamnoljubičaste bobice i unutrašnja kora zove budući da pročišćavaju creva i deluju protiv zatvora. U nekim krajevima od zrelih sočnih bobica zove priprema se rakija.
Stručnjaci podsećaju da je najbolje da se cvetovi, listovi, plod i kora zove, kupuju u prodavnicama zdrave hrane i biljnim apotekama. A beračima savetuju da zovu beru samo u čistim, ekološki očuvanim sredinama.
Osim ove vrste postoji i crvena zova (Sambucus racemosa), ali se u narodnoj medicini retko upotrebljava, najčešće protiv reumatskih tegoba. Ima crvene bobice čije seme sadrži škodljive sastojke, ali ako se seme odstrani iz bobica može da se koristi za pripremanje soka ili marmelade.

Recepti


Da se preznojite

- 10 g zovinih cvetova
- litar vode
Cvetove prelijte litrom ključale vode, poklopite i posle pola sata procedite.
Pijte topao čaj, svaki drugi sat po čašu.



Za izlučivanje mokraće

- 30 g zovinih cvetova
- 30 g peršunovog lista
- 30 g kleke
- 10 g morača
Sa pola litra proključale vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i ostavite da prenoći.
Ujutro procedite i pijte tri puta dnevno po čašu pre jela.



Olakšajte iskašljavanje

- 30 g zovinih cvetova
- 30 g podbela
- 20 g cveta belog sleza
- 20 g morača
Tri kašike mešavine poparite sa četiri decilitra vode i poklopite.
Posle dva sata procedite i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.


Kupka

- 3-4 veća cveta zove
- 1/2l vode
- 0,5 dl alkohola
Cvetove prelijte proključalom vodom, dodajte alkohol, odmah poklopite, posle dva sata procedite i naspite u kadu napunjenu vodom.
Posle 15 minuta obrišite telo peškirom i namažite hidratantnim losionom.

Bokvica - lekovita kao čaj, sok, obloga.


Lekovita priroda - od dvadesetak vrsta posebno se lekovitošću izdvajaju muška uskolisna i ženska širokolisna bokvica. Lek protiv rana, ujeda, astme, upale pluća.


Bokvica ima gotovo na svakom koraku - pored puteva, na travnjacima, livadama, jarcima... Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve vrste bokvice, koje se međusobno polno razlikuju.

* Muška uskolisna bokvica (Plantago lanceolata) trajna je biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima, na kojima je jasno vidljivo tri do pet žilica. Zbog ovakvog izgleda zovu je još i konjska rebra, mala bokvica, žilovlak, končula, trputac.

Lekoviti deo muške bokvice je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedina stručna mišljenja prednost daju muškoj. Ona sadrži brojne lekovite materije koje joj daju mogućnost primene u lečenju svih oboljenja disajnih organa. Izuzetan je prirodni lek plućne astme, upale plućnih alveola, kod kašlja, pa čak i tuberkuloze. Ova bokvica posebno je pogodna za decu, jer joj je sok ukusan, a naročito kada se zasladi sa medom. Čaj od njenih listova treba piti što topliji.

Sveže zgnječeno lišće koristi se kao obloga na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nakapan na ranu zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, obloga od listova bokvice hladi i odmara noge nakon većih napora.

* Ženska širokolisna bokvica (Plantago major) takođe je trajna biljka sa prizemnim složenim listovima u obliku rozete. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma bokvica, široki trpunac, velika bokvica.

Za lečenje sakupljaju se i koriste najviše listovi. List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Listovi se suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu. Delotvorna je kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i u lečenju bolesti mokraćne bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Sveže zgnječeno lišće, sok od svežeg lišća i obloga od listova koristi se za iste bolesti kao i muška bokvica. Svaku ranu ili oderotinu bokvica uspešno može da zaceli i to tako što se na ozleđenu kožu stavi izgnječena bokvica ili kapne njen sok i prekrije gazom.

Bokvica je lek izbora protiv ujeda komaraca i drugih insekata. Narodni lekari savetuju da se na mesto ujeda bokvica izgnječi a zatim utrlja, tako da koža od soka blago pozeleni. Svrab će nestati za minut do dva, a otok do sutradan. Isto se odnosi i na svrab i oderotinu od mačijih kandži.

Osim muške i ženske bokvice koje su po lekovitim svojstvima najdominantnije, u prirodi postoji još dvadesetak vrsta koje mogu da se koriste. Sve vrste bokvica sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U njihovim listovima ima oko 4 odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer.

Jela od bokvice takođe imaju lekovita svojstva. Blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. A za noć bez nesanice najbolje je popiti jednu šoljicu čaja ujutro na prazan želudac, jednu do dve šoljice preko dana, i, na kraju, još jednu pre spavanja. Nakon toga nastupa mirna noć, tvrde narodni lekari.


Sok od bokvice

Sok od bokvice spravlja se tako što se dobro izgnječi i pomeša 200 grama lista bokvice, i po 100 grama koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).

Izgnječen sadržaj istisne se kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva, a pena koja se skuplja na površini se skida. Dobijenom soku dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.




Biljni eliksir

Osobama koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se eliksir od bokvice. Za pripremu eliksira na mašini za meso ili u multipraktiku treba samleti 0,5 kg svežih i dobro opranih listova bokvice. Samlevene listove i sok koji je iz njih iscureo pomešati sa 1 kg meda i 50 gr usitnjene smole propolisa. Sadržaj dobro promešati i ostaviti da stoji tri dana, obavezno mešajući povremeno drvenom ili plastičnom kašikom. Nakon tri dana eliksir treba da se uzima tri puta na dan, po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka.

Ovaj eliksir preporučuje se i osobama koje pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima koji žele da očiste disajne puteve.

Pored eliksira, svakodnevno treba piti ujutru i uveče po šolju čaja. Čaj treba da sadrži 100 grama kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra).

Biljke treba pomešati, a zatim uzeti dve kašičice i preliti sa 250 mililitara vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata, a zatim procediti i piti u malim gutljajima, ujutro pre jela i uveče pre spavanja. Dok se uzima ovaj lek treba izbegavati alkohol, prevrele sireve, čokoladu, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.

Maticnjak jaca srce, cisti krv


Lečenje biljem - matičnjak snižava pritisak, leči prehladu, probleme sa varenjem i nesanicu. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna



Matičnjak (Melissa officinalis) je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, u narodnoj medicini poznat je i pod imenom "limun trava", ali i kao limunka, majčina ljubica, medeni list, pčelinjak, črniva. Ova višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostiže visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičastobeli, bledoružičasti ili žućkastobeli, smeštani u korenu listova.


Nalazimo ga u južnoj Evropi i severnoj Africi, gde se gaji više od 2.000 godina. Grančice matičnjaka nekada su se stavljale na pod da osveže prostoriju, dok su Arapi prvi počeli da ga koriste zbog njegovih lekovitih osobina - pripremali su čaj koji je smanjivao napetost i depresiju. U srednjem veku su vidari koristili čaj od matičnjaka da pacijentu smanje napetost, kao sredstvo za spavanje, bolji apetit, da uminu bolovi i prođu tegobe sa varenjem. U Francuskoj se i danas čaj od matičnjaka koristi kao sredstvo koje pomaže da se odagnaju umor i glabovolje. Obično se kombinuje sa drugim biljem koje umiruje - valerijanom, kamilicom i hmeljom.

Raste u dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, u pčelinjacima, po šumama... Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ili deljenjem busenova i rasađivanjem. Sadrži fenolne kiseline, flavonide, gorke materije i malo tanina, ali je najvažniji lekoviti sastojak etarsko ulje koje osvežava i razgaljuje. S obzirom na to da je veoma isparljivo i da ga u listu ima malo, važno je da se listovi pažljivo beru, brzo suše u hladu i što manje diraju. Osušeni matičnjak treba čuvati u tegli ili u platnenim vrećicama, nikako ne u limenim posudama.

U narodnoj medicini matičnjak je poznat po smirujućem dejstvu: leči noćna lupanja srca, krepi duh i čisti misli. Jača srce i čisti krv, blago širi periferne krvne sudove i snižava pritisak. Nekada se čaj od matičnjaka pio za dugovečnost, a danas da se izleče prehlada i grip, prođu problemi sa varenjem i nesanica. Preporučuje se i u lečenju depresije, menstrualnih tegoba, hipohondrije, nadutosti, grčeva u crevima, želudačnih tegoba, povraćanja na nervnoj osnovi, nekih oblika astme. Koristi se i protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva, kao i za jačanje organizma. Nekoliko istraživanja je potvrdilo da matičnjak u kombinaciji sa drugim biljem koje smiruje pomaže da prođe anksioznost i da se utone u san. Nemačka istraživanja pokazuju da esencijalno ulje matičnjaka deluje na deo mozga koji upravlja autonomnim nervnim sistemom i štiti mozak od preteranih spoljnih uticaja.

List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomešan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit.

Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokošenog u fazi cvetanja) je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, još više, i u industriji parfema, i kozmetike. Posebno se preporučuje trudnim ženama koje imaju mučnine.

Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C. Odlično se slaže sa začinima kao što su: lovorov list, nana, biber, ruzmarin, majčina dušica.

Matičnjak mogu da koriste i deca.

Napomena:
Iako kliničke studije nisu potvrdile matičnjak bi mogao da ometa delovanje sedativa i lekova za štitastu žlezdu. Ako uzimate neke od ovih lekova posavetujte se sa lekarom pre nego što počnete da koristite matičnjak.


Recepti:

ČAJ ZA SMIRENJE

Pomešati jednake delove lista matičnjaka, nane, cveta kamilice, hmelja i korena odoljena.
Kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode, odmah poklopiti, ostaviti 3 sata, procediti i piti posle večere.

PROTIV NADIMANJA

Pomešati po šaku matičnjaka, kamilice i nane, popariti ključalom vodom, poklopiti, kad odstoji procediti.


AROMATIČAN GORKI ČAJ

Pomešati po 100 g lista matičnjaka, kore limuna i pomorandže.
Kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode, poklopiti, ostaviti 3 sata, procediti i piti posle večere.

ili

100 g pripremljene mešavine staviti u litar prepečenice ili vina.
Sačekati osam dana (s vremena na vreme tečnost promućkati) procediti i piti po kašiku pola sata pre jela.


PROTIV NESANICE

- 30 g matičnjaka

- 30 g odoljena

- 30 g cvasti hmelja

- 5 g gorke deteline

- 5 g ruzmarina

Četiri kašike mešavine preliti litrom ključale vode i poklopiti.
Posle dva sata procediti, zasladiti medom i piti po čašu čaja ujutru i uveče.

Za lecenje reume - prirodno i efikasno


Bela vrba leči reumu


Svima vama koji muku mučite s kostoboljom, a nije vas malo, sigurno ne prija zima. Niske temperature utiču na receptore za bol, pa se svim bolesnicima tad pogoršava stanje i pojačava bol u zglobovima i kostima. Osim lekarske terapije, kao pomoćno lekovito sredstvo često se preporučuju provereni narodni lekovi.


Kora protiv upala
Moćan prirodni saveznik u borbi protiv svih reumatskih bolesti jeste bela vrba.
Od ove rasprostranjene vrste vrbe lekovita je glatka kora, koja se guli sa grana i suši u rano proleće kad počnu da bujaju njeni sokovi. Kora se preporučuje protiv raznih vrsta upala, a dobri poznavaoci lekovitog bilja posebno naglašavaju značaj bele vrbe u lečenju bolova u leđima, artritisa i reume.


Oprezno sa kolicinom
Kora bele vrbe sakuplja se s drveća starog od tri do šest godina jer je tad najbogatija lekovitim sastojcima. Nakon sušenja melje se u prah radi lakšeg čuvanja. Međutim, s korom bele vrbe ne treba preterivati u upotrebi, jer sadrži salicin, koji je zapravo biljni ekvivalent aspirina. Narodni lekari preporučuju da lečenje preparatima ove biljke ne traje duže od tri nedelje, a nikako se ne smeju davati deci do 12 godina i osobama alergičnim na aspirin.



Bakin caj protiv kostobolje
Najbolji lek za kostobolju je starinski čaj za koji je potrebno da pomešate :
40 g kore bele vrbe,
15 g rastavića,
15 g ljoskavca,
15 g kestenove kore
15 g ljuski oraha.
Sa četiri decilitra vode prelijte dve kašike ove mešavine i kuvajte 15 minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta i poklopite. Prohlađen čaj procedite i polovinu popijte ujutru na prazan stomak, a ostatak uveče pre večere.


Caj od kore bele vrbe
Ukoliko ne možete da pronađete sve ove biljke, bol u kostima možete ublažiti još jednim čajem koji se lakše priprema.
Dve kašičice osušene i samlevene kore bele vrbe prelijte sa 150 ml hladne vode, stavite na šporet i pustite da proključa.
Nakon pet minuta procedite čaj i popijte tri šolje dnevno.
Zbog sadržaja salicina čaj nikako nemojte da pijete duže od tri nedelje.


Antireumatska svojstva čička

Antireumatska svojstva čička poznata su još od davnina, pa i ovu biljku možete koristiti za ublažavanje bolova u zglobovima.
U borbi protiv reume dobar je čaj od čičkovih semenki, a napravićete ga tako što ćete kašiku semenki kuvati u pola litra vode pet minuta.
Ostavite čaj da odstoji 10–15 minuta, procedite ga i pijte po dve kašike ujutru i uveče.

Hajducka trava leci gastritis


Hajdučka trava dobila je ime po hajducima koji su, kako se verovalo, u platnenoj vrećici nosili ovu biljku svuda sa sobom kako bi u svakom trenutku imali lek za vidanje rana.



Bere se u julu i avgustu
Ova višegodišnja zeljasta biljka s nerazgranatom stabljikom ima slojevite listove koji podsećaju na najfiniju čipku i sitne belo-ružičaste cvetove raspoređene u obliku štita.
Hajdučica ili stolisnik, kako se u narodu još naziva, raste na vlažnim livadama, na kamenitim mestima, šumskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Bere se u julu i avgustu, a suši na vetrovitom mestu ili u sušionici na temperaturi od 35 do 50 stepeni. Čuva se u kesicama od jute, zaštićena od svetlosti. Rok trajanja suve hajdučke trave je oko dve godine.


Riznica kalijuma

Bogata je vitaminom K, etarskim uljima, gorkom materijom ahileinom i azulenom, materijom od koje potiče njena lekovitost. Hajdučka trava svojim gorkim sastojcima deluje na sluzokožu želuca, pa tako podstiče izlučivanje želudačnog soka, a samim tim povećava apetit.
Osim toga, povoljno deluje na resorpciju hrane, pa čajevi na bazi ove lekovite biljke pomažu kod gastritisa, kolitisa, grčeva u želucu i crevima.
Kalijum, koji je sastavni deo ove lekovite biljke, potpomaže rad bubrega i krvotoka, umiruje srce i rešava sve tegobe koje nastaju pre menstrualnog ciklusa i tokom njega.


Dva proverena čaja

Čaj od hajdučke trave isceljuje ispucale ruke, osetljive bradavice žena koje doje i sve vrste osipa na koži. Tople kupke od hajdučke trave i kamilice ublažavaju sve probleme sa nervima i smanjuju tegobe izazvane reumom.

Čaj za mirne snove od hajdučke trave skuvajte tako što ćete sa 2,5 dl vrele vode preliti 5 g hajdučke trave. Ostavite da odstoji desetak minuta, procedite i pijte po jednu šolju uveče, pre spavanja.

Za negu ruku skuvajte čaj od dve kašike lista i cveta hajdučke trave. Kuvajte tri minuta u 3 dl vode, pa toplim čajem ispirajte ispucale ruke i osetljive bradavice koje često muče dojilje.


Mast protiv hemoroida

Pomešajte po 50 g hajdučke trave i muške bokvice sa 0,5 kg svinjske masti, pa lagano kuvajte desetak minuta.
Ostavite da odstoji preko noći, ujutru još jednom zagrejte smesu, procedite je i sipajte u teglice.
Mast čuvajte na mračnom mestu.


Obloge za rane

Sveže istucane listove hajdučke trave stavite kao obloge na rane koje su nastale kao posledica udaraca, uboda, posekotina…


Tinktura za varenje

Napunite flašu seckanim listovima i cvetovima hajdučke trave, pa ih prelijte rakijom.
Ostavite da stoji tri nedelje na suncu ili toplom mestu, pa procedite mešavinu.
Pijte ujutru i uveče po jednu kašiku, a vaši problemi s organima za varenje će nestati.


Vino za bubrege

Dve kašike cvetova hajdučke trave kuvajte 10 minuta u 0,5 l belog vina.
Svakog dana popijte po dve kašike ove mešavine koja se pokazala kao odlično rešenje protiv slabog apetita, bubrežnih, žučnih i mokraćnih kamenaca.

Cudotvorni sarplaninski caj



Šarplaninski čaj (Sideritas scardica) je endemska biljka balkanske regije o čijim se lekovitim svojstvima jako malo zna.
Ovu biljku, u narodu poznatu i kao planinski i ljubotenski čaj, koristili su i Stari Grci za lečenje rana nanetih gvozdenim oružjem, a danas se šarplaninski čaj najčešće koristi kao lek protiv svih upala u organizmu.



Biljka dugovečnosti

– Šarplaninski čaj (Sideritas scardica) obiluje bioaktivnim sastojcima među kojima prednjače diterpenoidi, flavonoidi i etarska ulja. Podataka o njegovim biološkim efektima ima jako malo, ali tradicionalna primena, sa istorijom dugom nekoliko vekova, govori nam da je čaj najdelotvorniji u borbi protiv gripa i prehlade, kod alergijskih stanja, teškoća sa disanjem, problema sa varenjem, za jačanje imuniteta, ublažavanje napetosti, ali i za uživanje.

U najnovijem istraživanju Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma i Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ naučnici će pokušati da dokažu da li ova biljka može blagotvorno da deluje na prevenciju i lečenje kardiovaskularnih bolesti.


Kuvajte ga po uputstvu
– Pokušavamo da utvrdimo da li primena ove biljke sprečava prekomerno lepljenje trombocita, koje kod ljudi s povišenim masnoćama u krvi i oštećenom unutrašnjošću krvnih sudova može da dovede do nastanka trombova, šloga ili infarkta, treba poštovati uputstvo o pripremi kako bi svi aktivni sastojci iz ove biljke bili potpuno iskorišćeni.

– Kašičicu šarplaninskog čaja stavite u dva decilitra vode, kuvajte dvadesetak minuta, pa procedite.


Iako je veoma lekovit, šarplaninski čaj se teško pronalazi. Raste na planinama južne Srbije.

Kantarion lek za srce i dusu


Kantarion ili gospina trava od davnina je poznat kao lek za najrazličitije boljke.
Raste na pašnjacima, livadama, kao i kamenitim liticama, a cveta od maja do avgusta u zavisnosti od podneblja.


Ova čarobna biljka raste u visinu do 60 centimetara, ima specifičan miris, gorak ukus, a obiluje gvožđem, eteričnim uljima, smolom, karotenom, kolinom i vitaminom C.
Koristi se u obliku čaja, ulja, kapi, kapsula, tableta, vaginaleta…


Kako deluje?
Poslednjih godina kantarion postaje sve popularniji kao sredstvo za ublažavanje i lečenje depresije jer postoje brojna naučna istraživanja koja potvrđuju njegovo lekovito dejstvo.

Osim u lečenju depresije, kantarion je pokazao sjajne rezultate u ublažavanju simptoma gastritisa, čira na želucu, bolesti bubrega, jetre, slezine i bešike, povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja, opekotina, hemoroida….



Širok spektar dejstva
Hipericinu, najznačajnijoj aktivnoj komponenti kantariona, pripisuje se najveći broj lekovitih svojstva jer sprečava razvoj bakterija i virusa i tako smanjuje upalne procese u telu.

Drugi važan sastojak kantariona je hiperforin, koji sprečava razgradnju serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje, i na taj način ublažava simptome depresije.

Iz kantariona je izolovan i melatonin, koji se luči u organizmu tokom sna, pa se zato ova biljka može koristiti i kao sjajan lek protiv nesanice.

Osim toga, neke studije ukazuju na to da kantarion sprečava razvoj malignih ćelija, ali ovakvo dejstvo još nije klinički potvrđeno.


Pametno ga kombinujte

Kantarion stimuliše jetrene enzime da brže metabolišu lekove i na taj način se smanjuju njihove koncentracije u krvi, pa tako može značajno da se smanji ili da izostane dejstvo primenjenog leka.

Poznati su slučajevi žena koje su uprkos primeni kontraceptivnih pilula zatrudnele jer su istovremeno koristile kantarion. Zato, ukoliko istovremeno koristite kontraceptivne pilule i kantarion, morate da koristite još neki zaštitu od trudnoće.

Takođe, kantarion ne treba primenjivati istovremeno sa antidepresivima jer ima isti mehanizam dejstva.

Naime, i ova biljka povećava nivo serotonina u krvi, što može dovesti do povećanja ovog enzima i komplikacija u organizmu.



Recepti:

Ulje za rane i opekotine

Četiri velike kašike cvetova kantariona sipajte u teglu i ostavite da odstoje jedan dan, da malo svenu.
Prelijte ih litrom maslinovog ulja, zatvorite teglu i ostavite da stoji šest nedelja.
Uljem mažite rane, osipe, opekotine, hemoroide…


Vino za bolje varenje

Četrdeset grama cvetova kantariona prelijte litrom kvalitetnog belog vina i ostavite da stoji na toplom mestu mesec dana.
Procedite i pijte dve čašice dnevno pre jela.


Čaj protiv depresije

Pomešajte jednake količine suvih cvetova kantariona i hajdu*čke trave, prelijte ih sa dva decilitra vrele vode i ostavite čaj da odstoji 10 minuta.
Pijte tri puta dnevno.


Čaj za gastritis

U dva decilitra vrele vode sipajte kašičicu suvih cvetova kantariona, poklopite i ostavite da stoji 10–15 minuta.
Procedite i pijte tri puta dnevno posle jela.

Lipa sprecava stvaranje ugrusaka


Lipe su počele da cvetaju, vreme je da sakupite i osušite ovaj dragoceni cvet, koji ima moćnu isceljujuću snagu.



Narodna medicina
U narodnoj medicini mnogih evropskih naroda lipa se koristila kao lek za razne zdravstvene tegobe. Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice. Cvetovi lipe od davnina se koriste za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Čaj od lipe je jedan od onih biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju. Čaj od lipe mogu da piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti. Umesto čaja, možete za opuštanje sebi da priuštite i kupku – u vodu za kupanje dodajte jak čaj od lipe.


SMANJUJE VALUNGE I PMS

Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom.
Rina Nisim, švajcarski fitoterapeut i stručnjak za zdravlje žena, savetuje čaj od lipe za ublažavanje neprijatnih simptoma PMS.



SNIŽAVA PRITISAK

Opuštajući efekti lipe blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem, posebno u slučajevima ateroskleroze ili hipertenzije (lipa snižava krvni pritisak).
Birtanski herbalista Sajmon Mils, autor knjige "Out of the Earth, the Essential Book of Herbal Medicine", ističe da cvet lipe isceljuje i jača zidove krvnih sudova.


LEČI KRVNE SUDOVE

Vodeći francuski stručnjak za fitoterapiju, Anri Leklerk, kaže da lipa čini krv tečnijom, manje gustom, sprečavajući stvaranje ugrušaka. Drugi poznati francuski fitoterapeuti takođe ističu da lipa deluje protiv stvaranja plaka na krvnim sudovima, kao i da blago deluje na koronarnu vazodilataciju, smanjujući tako rizik od srčanog udara. Oprez se savetuje osobama koje već piju lekove za razređivanje krvi, koji se obično daju u terapiji za snižavanje pritiska, kao i druge lekove za srce, jer lipa može da pojača njihovo dejstvo. Stoga, ako već pijete ove lekove, a želite redovno da pijete čaj od lipe, prvo se posavetujte sa svojim lekarom



DOBRA I ZA JETRU

Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru, na taj način je čisteći i na prirodan način je obnavljajući.
U Francuskoj se kora lipe koristi i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).



SPREMITE ZALIHE ZA ZIMU

Čaj od lipe utiče na znojenje, pa se preporučuje za snižavanje temperature u slučajevima gripa ili prehlade. Zato je dobro sada pripremiti zalihu lipovog čaja za zimu. Jedno američko istraživanje je pokazalo da cvet lipe pomaže deci u ranim fazama respiratornih bolesti, kao prevencija upale unutrašnjeg uha koja često prati ove infekcije.





Kako se pravi čaj od lipove kore:

Inače, od kore lipe se pravi čaj na sledeći način:
30-40g sitno iseckane kore se kuva u otvorenom loncu, u 1 litar vode, dok se količina vode ne smanji za pola, što je dovoljno za 1-2 dana korišćenja, iako poznati francuski fitoterapeuti Durafor i Lapraz preporučuju da se prvih nekoliko dana pije i do 3 litra ovog čaja, a zatim da se nastavi sa po 1-2 čaše dnevno do izlečenja.

Smilje leci i podmladjuje



Još u Homerovo vreme Grci su koristili smilje kao lek za rane, dok je u starim narodnim pesmama ova biljka opevana kao najlepši cvet za kićenje devojaka i momaka. Smilje raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama, visine do 40 centimetara, a cveta od maja do jula. Na vrhu stabla nalaze se žuti cvetići koji se koriste kao lek.



LEKOVITA SVOJSTVA

Cvetne glavice sadrže flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole, organske kiseline, eterično ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide…
U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.
Zbog svog regenerativnog dejstva, koristi se u kozmetici, naročito za negu dehidrirane i umorne kože. Takođe, veoma je korisno za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. U letnjim mesecima odlično je sredstvo za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima.
Takođe, smilje je glavnih sastojak mirisnih sveća, kupki, eteričnih ulja.

PROVERENI RECEPTI

Za bolje varenje
Dve kašičice suvih cvetića smilja prelijte sa dva decilitra vrele vode, pustite da odstoji 15 minuta, pa procedite. Ovaj čaj, osim što reguliše varenje, snižava krvni pritisak, holesterol i jača ceo organizam.


Za lakše mokrenje
Pomešajte 120 g smilja, 120 g kantariona, 90 g troskota, 30 g cvetova kamilice, 60 g drena. Izvadite četiri kašike mešavine, sipajte ih u vodu i ostavite da prenoći. Ujutro smesu prokuvajte na tihoj vatri, pa procedite kad se ohladi. Prvu čašu popijte ujutro na prazan stomak, a ostatak razdelite na tri dela i popijte u toku dana, sat posle svakog obroka.


Protiv hematoma i ožiljaka
Nekoliko kapi eteričnog ulja smilja nanesete na mesto udarca ili ožiljka, i posle nekoliko dana videćete prve efkete. Postupak ponavljajte dva puta dnevno tokom tri-četiri dana.

Beloperka biljka za sve boljke


Beloperka je dvogodišnja biljka čija stabljika može da dostigne visinu i do dva metra. Cvetovi su joj žuti sa belim ili crvenkastim prašnicima. U narodu poznata i kao divizima, divlji tabak, svećnik i vučji rep, beloperka raste uz puteve, potoke, na sunčanim i kamenitim mestima. Sveža nema prijatan miris, dok osušena miriše na med. Bogata je kalcijumom, saponinima, sadrži i šećer, vrlo malo eteričnog ulja.



Ovu magičnu biljku, koja kod nas raste kao korov, nosio je Odisej kao zaštitu od čini čarobnice Kirke. U doba Rimljana brali su je izgovarajući magične reči, a hrišćani su osveštanim buketićima, u kojima se beloperka obavezno nalazila, kadili kuće na Jovandan.


ŠTA LEČI

Ulje od beloperke se pokazalo kao dobro sredstvo za mazanje bolesnih očiju, za reumu i za kostobolju. Čaj od osušenih cvetova najbolje deluje na zapaljenje disajnih puteva. Posebno ublažava suvi kašalj koji se javlja uveče i noću. Preporučuje se i protiv astme, otežanog disanja, drhtanja, nervoze, smetnji u srčanom ritmu, bolova u želucu i neuralgija. Olakšava i izlučivanje mokraće i znoja.
Oblozi od ovog čaja su blagotvorni za gnojne rane, otoke, čireve, mokre lišajeve i druga kožna oboljenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama, beloperka je sjajno sredstvo protiv bolesti pluća, naročito suvog kašlja, grudobolje i gastritisa.



PROVERENI RECEPTI


Lek za prehladu

Cvetove beloperke pomešajte sa jednakim delovima podbela, belog i crnog sleza i žalfije.
Tri velike kašike mešavine prelijte sa pola litre ključale vode, dodajte tri velike kašike meda, poklopite i ostavite da odstoji sat vremena.
Procedite i pijte jednu do dve šoljice dnevno.

Ovaj čaj idealan je i za lečenje bronhitisa, pije se po jedna velika kašika na svakih sat vremena.


Ulje za masažu

Napunite flašu do pola sitno seckanim cvetovima beloperke, prelijte ih maslinovim uljem, zapušite vatom i ostavite da stoji na suncu 40 dana.
Masirajte bolno mesto nekoliko puta dnevno.


Ulje za uši

Sveže cvetove beloperke prelijte bademovim uljem.
Ostavite da odstoje na toplom mestu dve nedelje, pa uljem mažite unutrašnjost uha dva-tri puta dnevno.
Ako imate problema sa sluhom, ukapajte tri kapi u uho.

Lavanda – prirodni lek za migrenu



Ova aromatična biljka hiljadama godina se koristi u lečenju glavobolje, nervnih i disajnih tegoba, ali i za negu kože


Lavanda se širom sveta gaji uglavnom kao ukrasna biljka, ali su još od davnina poznata i njena lekovita svojstva. Stari Rimljani kupali su se u mirisnim kupkama u koje su dodavali lavandino ulje, dok su je Grci koristili za lečenje disajnih tegoba. U 18. veku, za vreme epidemije kuge, ljudi su udisali eterično ulje lavande jer su verovali da će ih opojni miris zaštititi od infekcije.

Ova biljka upotrebljava se za pripremu čajeva, biljnih kapi i tinktura, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija, a dejstvo joj se pojačava ukoliko se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom. Deluje blagotvorno na želudac i matericu, sprečava nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, a pomaže i u slučaju bolnih menstruacija.

Koristi se u lečenju nervnih bolesti, aritmije, hipertenzije, kožnih bolesti i opekotina, atletskog stopala, alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcije usne duplje, kašlja, upale sinusa, konjuktivitisa, cistitisa, dismenoreje, bola u uhu i neprijatnog zadaha.

Lavanda je čest sastojak kozmetičikih preparata jer čisti, smiruje, jača i osvežava kožu, nadoknađuje vlažnost i prokrvljenost te je čini nežnom, mekom i zdravom. Takođe, smanjuje znojenje, poboljšava rast kose i jača nokte.

Ublažava depresiju i anksioznost

Brojna naučna istraživanja potvrdila su ono što su drevni lekari dobro znali – lavanda smiruje nerve, zbog čega su se aromatični suvi cvetovi stavljali u jastuke ili ušivali u platnene vrećice koje su se držale pored kreveta kao sredstvo protiv nesanice. Takođe, udisanje ili masaža eteričnim uljem ove biljke ublažava depresiju i anksioznost, otklanja glavobolju i suzbija migrenu.

Dovoljno je staviti nekoliko kapi ulja u posudu vruće vode i udisati lekovitu i opuštajuću paru. Inhaliranje ovog eteričnog ulja deluje kao tonik na ceo organizam, osvežava i otklanja iscrpljenost, a isti efekat se postiže i ukoliko se sipa u kupku.

Nezamenljiv začin

Lavanda se koristi kao začin za jela sa roštilja ili kolače, kao i za aromatizovanje šećera, sirćeta ili ulja. * Kolačići sa lavandom Potrebni sastojci: 125 g maslaca, 200 g brašna, 100 g šećera, 2 jajeta, 2 kašike otopljenog meda, 1 kašika sušenih cvetova lavande, 1/2 kesice praška za pecivo, 1 kesica vanil-šećera za posipanje.

Priprema: Ulupati jaja sa šećerom, a zatim dodati preostale sastojke i umesiti testo. Razvući testo da bude debljine oko 5 mm, a zatim modlom vaditi kolačiće. Peći u pećnici zagrejanoj na 180 *C oko 25 minuta. Posuti vanil-šećerom i cvetićima lavande.

Recepti:

Nervne bolesti:
Preliti kašičicu cveta lavande sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 30 minuta. Procediti i piti u gutljajima. Nesanica Pomešati jednake delove lavande, kantariona, jaglaca i odoljena. Preliti kašiku mešavine sa 2,5 dl ključale vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti uveče u gutljajima.

Lavandino ulje:
Napuniti flašu ili teglu cvetovima lavande pa preliti maslinovim uljem i ostaviti da odstoji na suncu ili toplom mestu najmanje mesec dana. Procediti i sipati u flašice koje treba držati na tamnom i hladnom mestu…

Napravite sami lekovite meleme



Ovi prirodni preparati mogu biti od velike pomoći u lečenju reumatizma i kožnih tegoba, a njihova osnova najčešće su maslinovo ulje i određene vrste bilja



U slučaju reumatskih bolova, proširenih vena ili promena na koži, blagotvorni melemi koji ubrzavaju izlečenje mogu se napraviti i kod kuće. Postupak je veoma jednostavan, a osim raznog lekovitog bilja u njihov sastav ulaze i maslinovo ulje, mleko, maslac, med i mast.

Hemoroidi

- Preliti 5 kašika žute zevalice sa 3 dl mleka i kuvati na blagoj temperaturi dok se ne dobije kaša. Skloniti sa šporeta i ostaviti da se prohladi, a zatim izručiti na lanenu krpu i priviti na hemoroide pre spavanja. Oblog držati celu noć.

U šerpi postepeno zagrevati 300 g svinjskog sala. Kada se dobro zagreje, ubaciti 40 cvetova nevena, dobro promešati, skloniti sa vatre, pa procediti čim se smesa prohladi. Ukoliko se radi o spoljnim hemoroidima, mast staviti na vatu i premazati obolelo mesto, dok za unutrašnje treba napraviti čepiće od vate, umočiti ih u mlaku smesu i ostaviti da se ohlade, a onda ugurati u anus.

Proširene vene

- Pregršt sveže iseckanog lista, cveta i stabljike petrovca kratko propržiti sa 250 g masti, pa ostaviti da odstoji preko noći. Sutradan podgrejati, procediti kroz gazu i sipati u teglice. Melem držati u frižideru. Proširene vene sa ranama

Sipati u činiju 4 kašike sitno iseckanog lista ranjenika, 3 kašike sitno iseckanog lista koprive i 6 kašika meda, pa mešati dok se ne dobije homogena masa. Mazati bolna mesta ujutru i uveče, a preko staviti gazu i pričvrstiti zavojem. Oblog držati 3 sata.

Reumatizam

- Sipati u flašu ili teglu 8 kašika sitno iseckanog lista bunike i 2 kašike sitno iseckanog lista ruzmarina, pa preliti sa litar maslinovog ulja. Flašu dobro zatvoriti i držati na sobnoj temperaturi 30 dana. Za to vreme smesu promućkati više puta u toku dana. Procediti i masirati reumatične delove tela.

Uzeti po 5 kašika sitno iseckanog cveta jorgovana i cveta divljeg kestena. Sve to izručiti u litar maslinovog ulja. Flašu dobro zatvoriti i držati u toploj sobi 30 dana. Za sve to vreme smesu mućkati više puta u toku dana. Procediti i masirati reumatične delove tela. * Usitniti šaku svežih listova gaveza i kratko propržiti na 250 g svinjske masti, pa ostaviti da odstoji preko noći. Sutradan podgrejati, procediti kroz gazu i sipati u teglice. Melem držati u frižideru.

Kuperoza

- Pomešati 15 g sveže ceđenog soka od lista bokvice, 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju dodati kap ružinog ulja radi prijatnijeg mirisa. Mazati očišćeno lice uveče, pola sata pre spavanja.

Ekcem

- Pomešati 10 g sveže ceđenog soka od lista maline i 40 g svežeg, neslanog butera ili vazelina. Mešati dok se sastojci ne sjedine i držati u frižideru. Mazati dva puta dnevno. * Sipati u emajliranu posudu 4 kašike mladog masla, 4 kašike maslinova ulja, kašiku usitnjene kore od zove, kašiku usitnjenog lista i cveta ruzmarina, 3 g tamjana, 3 g nepretopljenog voska, jednu veću glavicu očišćenog i usitnjenog crnog luka i 3 dl kantarionovg ulja zagrejanog na 50 °C. Kuvati na blagoj temperaturi ili pari oko jedan sat uz neprekidno mešanje drvenom varjačom. Procediti kroz gazu i sipati u staklenu teglu koju treba čuvati u frižideru. Mazati ujutru i uveče zahvaćene delove kože.

Psorijaza

Sipati u šerpu 4 dl domaćeg maslinovog ulja, 4 kašike netopljenog mladog masla, 4 kašike svežeg kajmaka (tek skinutog sa mleka), 20 g usitnjenih cvetova i listova ruzmarina, 20 g usitnjenih cvetova i listova lavande, 20 g usitnjene kore od zove i 10 g usitnjenih listova bokvice. Zagrevati na laganoj temperaturi dok se maslo i kajmak ne rastope, a zatim dodati dodati 2 dl kantarionovog ulja. Zagrevati još oko 40 minuta uz neprekidno mešanje. Procediti kroz gazu i sipati melem u staklene teglice koje treba držati u frižideru. Mazati ujutru i uveče zahvaćene delove kože.

Opekotine

- Umutiti 100 g nesoljenog, kravljeg maslaca sa dva sveža jajeta i tom smesom premazati povređena mesta. Kada se mast osuši zameniti novom.

Bol u kostima

- Sipati u teglu po 4 kašike usitnjenog cveta i lista kantariona, cveta ljutića, cveta divljeg kestena i stabljika razvodnika, pa preliti sa 1 l maslinovog ulja. Držati poklopljeno na sobnoj temperaturi 30 dana. Za to vreme teglu promućkati više puta dnevno. Procediti i masirati bolna mesta tri puta dnevno po pola sata.

Uganuće ili iščašenje zgloba

- Preliti po 4 kašike sitno iseckanog lista ruzmarina i lista i cveta kantariona sa 6 dl maslinovog ulja i kuvati na pari 60 minuta uz neprekidno mešanje. Ostaviti melem da se prohladi a zatim ga izručiti na krpu i privijati na bolno mesto tri puta dnevno. Oblog držati oko sat vremena, a nakon skidanja izmasirati bolno mesto razblaženim vinskim sirćetom i umotati u ćebe…

Ivanjsko cveće leči stomak i prija koži


Lečenje biljem - ivanjsko cveće čisti jetru, leči anemiju dece, tera nesanicu. Lekovite osobine ima gornja polovina biljke u cvatu, ubrana od jula do septembra


Iako se vekovima koristi za pravljanje ivandanjskih venčića, ivanjsko cveće (Galium verum) ili broćika i Jovanova travčica, tradicionalni je narodni lek za lečenje brojnih oboljenja unutrašnjih organa i kože. Visoko je do metar, a raste na brdskim suvim livadama i pašnjacima, pored puteva i u šumama. Stabljika je na člancima odebljala i, naročito u gornjem delu, prekrivena tvrdim dlačicama. Ivanjsko cveće je prepoznatljivo po zlatnožutim mirisnim cvetovima (mirišu na med) skupljenim u metličaste cvasti na vrhovima grančica. Cveta od jula do septembra i za to vreme biljka je povijena nadole. Lišće je sitno, duguljasto, oštrih vrhova, a po šest do 12 listića udružuje se u venčiće koji obavijaju grančice.



Lekovite osobine ima gornja polovina biljke ubrana za vreme cvetanja. Da bi se sačuvala za zimske dane suši se u hladu, na promajnom mestu (pri sušenju promeni boju i pocrni), pakuje se u lanene kesice ili staklene tegle i čuva se na tamnom i hladnom mestu. Ivanjsko cveće sadrži vitamin C, etarsko ulje, organske kiseline, minerale, heterozide, saponozide, vosak, tanine, crvenu boju i flavonoide. U narodnoj medicini koristi se:

* za jačanje i čišćenje jetre

* za pojačavanje rada želuca

* protiv ekcema i psorijaze

* za smirenje

* za poboljšanje varenja

* protiv hroničnih bubrežnih bolesti

* za lečenje bolesti disajnih organa

* da oporavi i ojača organizam

* protiv anemije

* kad "zakažu" glasne žice

* za regulisanje metabolizma štitaste žlezde

* za podsticanje izmokravanja

* za zaustavljanje obilnih menstrualnih i krvarenja hemoroida.

Kada je o anemiji reč, u slučaju da oboli dete starije od tri godine, naša narodna medicina, osim čaja od koprive, kao posebno delotvoran preporučuje čaj baš od ivanjskog cveća. Zanimljivo je, takođe, i da francuska tradicionalna medicina ovu biljku preporučuje kao odlično sredstvo protiv epilepsije.

Osim ivanjskog cveća sa žutim cvetovima, u isto vreme travari sakupljaju i belo ivanjsko cveće (Galium mollugo) ili belu broćiku koja ima žućkasto bele cvetove i blago opori miris, kao i divlji broć (Gallium aparine) i krstatu broćiku (Gallium cruciata). Ove biljke kao i "originalno" ivanjsko cveće imaju iste lekovite osobine i upotrebljavaju se na isti način.

Ivanjsko cveće leči stomak i prija koži



Recepti:

- 100 g ivanjskog cveća

- 100 g zlatnice (čelebi grana)

- 100 g bele mrtve koprive

Litrom provrele vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite. Nezaslađen čaj pijte tokom dana umesto vode, u malim gutljajima.



Izlečite deci anemiju

- kašika ivanskog cveća

- 2,5 dl vode

Usitnjeno ivanjsko cveće prelijte provrelom vodom, poklopite i posle 10 minuta procedite. Dete bi trebalo da pije tri-četiri šoljice što toplijeg čaja dnevno, gutljaj po gutljaj.




Protiv upale krajnika

- 40 g ivanjskog cveća

- 40 g majčine dušice

- 30 g žalfije

- 30 g preslice

- 30 g nevena

- 20 g kamilice

- 20 g sleza

Kašiku mešavine prelijte sa dva i po decilitra vrele vode, poklopite, sačekajte dva sata i procedite. Jednom dnevno uzmite nekoliko gutljaja, grguljajte dva-tri minuta, ispljunite i, potom, ispirajte grlo dok ne utrošite čaj.




Za čišćenje jetre

- 100 g ivanjskog cveća

- 100 g korena maslačka

- 100 g trave ive

Sa tri decilitra proključale vode prelijte dve kašike mešavine i poklopite. Posle sat procedite i popijte nezaslađen čaj pola sata pre jela.

Hibiskus leči groznicu



Da bi se groznica na usni povukla, treba unositi što više vitamina A, B, i E, a simptome infekcije mogu ublažiti i narodni lekovi - čaj od sušenih cvetova hibiskusa i matičnjaka



Labijalni herpes, narodski rečeno groznica na usni, je infekcija, izazvana virusom herpes simpleks tipa 1, koja se javlja na usni i znak je oslabljenog imuniteta.

Javlja se u obliku sitnih i bolnih plikova koji, najčešće, sami od sebe nestaju posle desetak dana.

Da bi se infekcija što pre povukla u tom periodu u organizam treba unositi što više vitamina A, B i E kako bi se ojačao imunološki sistem. Naime, rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da je 80 odsto ljudi zaraženo ovim virusom, ali se groznica na usni redovno javlja samo kod 20 odsto njih, jer ostali imaju snažan odbrambeni sistem. Ipak, kada herpes simpleks tipa 1 jednom uđe u organizam, on u njemu ostaje do kraja života.


Pored pojačanog unosa vitamina groznicu na usni možete lečiti i spolja, što češćim nanošenjem krema ili masti koje sadrže cink, pošto je on važan element za jačanje imuniteta.

Postoje, međutim, i narodni lekovi koji ublažavaju simptome ove infekcije. Jedan od njih je i čaj od sušenih cvetova hibiskusa i matičnjaka koji možete sami da pripremite.

Kašičicu sušenih cvetova hibiskusa i kašičicu matičnjaka pomešajte i prelijte sa 0,5 l ključale vode, poklopite, sačekajte da se ohladi i ovaj čaj pomalo ispijajte tri puta na dan.

Ali, ukoliko želite da se što pre oslobodite ružnih plikova na usni, kupite u biljnoj apoteci ekstrakt hibiskusa i nanesite nekoliko puta na dan po dve do tri kapi direktno na groznicu. Ekstrakt hibiskusa smiruje upalu i isušuje plikove.