Lekovito bilje

Aronia Melanocarpa


Drugi nazivi: crnoplodna aronia.
Latinski naziv: Aronia Melanocarpa .
Eng - Black Chokeberries

Aronia spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko naziva za Aronia melanocarpa (crnoplodnu aroniju) kao npr Aronia nigra, Sorbus melanocarpa, Pirus melanocarpa i Mespilus arbutifolia var. melanocarpa. Postoje dva hibrida vrste Sorbus, naime, k sorbaronia dippelii (aronia melanocarpa k Sorbus aria; crnkastocrveni plodovi) ik sorbaronia sorbifolia (a. melanocarpa k Sorbus americana, tamnosmeđecrveni plodovi).
U prirodi aronije je listopadni grm, visine 2-3 metra visine i 2,5 metra širine. Jedna od glavnih prepoznatljivosti aronije su prelepi beli cvetovi koji se nalaze na kiticama. Cvate krajem aprila. Listovi su ovalni, nazubljenog ruba, u vegetaciji su tamnozelene boje, a u jesen dobijaju dekorativnu jarko crvenu boju.
Tek nakon razvoja listova, krajem aprila, pokazuju se prvi cvetovi. Pojedinačni cvetovi bele su boje, široki 12 mm i skupljeni u grozdove. Grozdovi se najčešće sastoje od 10 do 15, a na vrhovima mladica i od 30 cvetova. Cvetanje traje oko 10 dana, pri čemu svaki cvet pojedinačno cveta samo 5 dana. Cvetove oprašuju uglavnom pčele, ali je moguće i oprašivanje vetrom. Aronija je samooplodna biljka.

Okrugli, ljubičastocrveni plodovi koji nastaju od cvetova redovno se pojavljuju u velikom broju. Reč je o sitnim jabučastim plodovima, vrlo sličnima mušmule. Prečnik jednoga ploda iznosi 6-13,5 mm, a težina 1,0-1,5 g. Plodovi su u početku prekriveni beličastim slojem, bez kojega izgledaju kao da su lakirani. Plodovi dozrevaju u avgustu. Meso ploda ima intenzivnu crvenu boju i slatku do kiselkastu i trpko aromu koja podseća na borovnice U plodovima nema koštica, kao u jabukama i kruškama, a semenke su sitne.

Uzgoj aronije započeo je u bivšem SSSR-u. Još početkom 20. veka slavni ruski biolog Ivan Mičurinu je ukrštao aroniju sa vrstama Sorbus (oskoruša) i Mespilus (mušmula). Budući da su iskustva sa tom vrstom divljeg voća bila dobra, aronija je 1946. godine u SSSR-u prvi put bila priznata kao vrsta voća te preporučena za sadnju u okrugu Altaj. Sledećih se godina sadila u sve većoj količini. Tako je samo 1948. godine na području današnjeg Sankt Peterburga bilo zasađeno 20.000 sadnica, u različitim eksperimentalnim zasadima. Godine 1971. aronija je u Rusiji bila zasađena na ukupnoj površini od 5400 ha. U to vreme već se uzgajala iu Moldaviji, Belorusiji i Ukrajini.


Lekoviti deo biljke:
plodovi


Lekovito delovanje:
U bivšem SSSR-u aronija je zbog sastojaka važnih za medicinu bila svrstana u lekovito bilje. Tako se ona, naprimer, koristila za proizvodnju vitaminskih tableta, ali i lekova protiv kapilarnih toksikoza, anacidnog gastritisa i krvarenja.


Plodovi aronije pomažu kod:
dečjih bolesti,
bolesti jetre i žuči,
upala želuca,
alergija,
kožnih bolesti,
regulisanja krvnog pritiska.
Aronija je odlična za pomoć pri tegobama izazvanim:
malokrvnosti,
pritiskom,
probavnim tegobama,
migrenama,
povišenim šećerom,
takođe plod ove voćke, zbog svojih antioksidativnih svojstava, je odličan za ublažavanje stresa i sindroma hroničnog umora.
Zanimljiv je podatak da su nakon černobilske nesreće ishranom plodovima aronije ublažavali probleme izazvane zračenjem.
Nadalje, plodovi aronije prerađuju se kao sušeno voće koje je bogato aktivnim materijama vitamina

Bokvica muska


Drugi nazivi:
konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak.
Latinski naziv:plantago lanceolata
Eng - Long-leaved Plantain

Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata / U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. , Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje:
bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca.. Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti. Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca. Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom. Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji. Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc. Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Recept:
Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium )

Priprema:
Sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije.
Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

Brusnica


Brusnica

Latinski naziv: Vaccinium macrocarpon
Eng - Cranberry.

Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokracnih puteva... U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se cuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.Brusnice su, nutricionisticki gledano, posebni plodovi bogati razlicitim zaštitnim materijama, uz klasicne vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno elovanje, cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprecavale rast celija raka, vec i njihovo metastaziranje.
Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi celija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabeticare. Najvažnija stanja kod kojih se preporucuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slucaju upala mokracnih puteva, buduci da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje bas u tom delu tela, zahvaljujuci posebnim receptorima kojima se one tu vežu.
Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvecem postotku uzrocnik cira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inace vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni..

Crvena ribizla - Ribes rubrum


Drugi nazivi:
boricak, ivanovo groždje, ribez, ribizla crvena..

Latinski naziv: ribes rubrum
Eng - Red Currant

Ribiz crveni grmovita je biljka visine 1 do 2 metra, zavisno o tlu i položaju staništa. Neke vrste rastu u obliku malog drveca koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti s pilastim rubom. Zelenkasto-žuti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Velicina bobe iznosi 5 do 7 cm. Jako su socne U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobe su kiselkasto-slatkog i osvežavajuceg ukusa... Stanište:pretpostavlja se da ribiz potice iz podrucja SredozemIja odakle se proširio po srednjoj Evropi. U prirodi raste kao poludivlji, a uzgaja se kao kultuma biljka u vrtovima .


Lekoviti deo biljke:
za lek sabiru se bobe za vreme sazrevanja..

Lekovito delovanje: bobe ribiza jacaju apetit, deluje na povecano izlucivanje žlezda slinovnica, a zbog mnoštva neprobavljivih semenki regulisu rad creva..

Kleka


Borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrcika, smrca, venja.

Latinski naziv: juniperus communis
Eng - Juniper

Kleka ili borovica raste kao grm. S obzirom na velicinu, oblik, rast i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Iglicasti listovi stoje po tri u pršljenu. U pocetku su svetlozelene boje, a posle potamne. S gomje strane lista nalazi se plavkasto-bela crta. Listovi su dugacki 8 do 10 mm. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski su cvetovi cešeri s izgledom boba. Plod je cma, modrikastim prahom posuta »boba«, što dozreva tek druge godine u jesen. Svi delovi kleke ili borovice imaju fini aromatican miris. »Bobe« su gorko-slatkog okusa, a iglice gorke i smolaste ...
Stanište: raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoricnim i cmogoricnim šumama. Cesto se nalazi u velikim skupinama na ka-menitoj kraškoj podlozi - od primorskog podrucja do brdskih i planinskih predela.

Lekoviti deo biljke:
za lek sabiru se plodovi, iglice, vrškovi grancica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suhom i zracnom mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toplini ..


Lekovito delovanje:
mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice. Caj od boba jaca živce i želudac, cisti krv, odvodi otrovne plinove, a s rnokracom i loše sokove, izaziva znojenje, leci vodenu i bubrežnu bolest, cisti jetru, drobi i odvaja kamence i pesak iz žuci, bubrega, mokracnog mehura. Odlicno leci beli cvet, a preporucuje se za lecenje plucnih bolesti osobito astme. Mladi vršci kuhani u mleku lece kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu bolest, živcanu rastrojenost i dr. Pomešana s drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge bolesti.



Drvo kleke koristi se kod susenja mesnatih proizvoda, starinskim nacinom, daje posebnu aromu.Veruje s da grancice kleke koje se drze na prozorima u vazi, cuvaju kucu i ukucane od uroka.

Djurdjevak


Djurdjica, šmarnica, djurdjevac
Latinski naziv: Convallaria majalis
Eng - Lily-of-the-valley

Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste. Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava. Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja.
Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm.
Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.

Biljka je Otrovna

Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... ,

Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .

Lekoviti deo biljke:
Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren

Lekovito delovanje:
U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Djumbir


Djumbir je tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez. Djumbir je veoma ukusan kao zacin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima za kolace, za pivo i likere.. ,

Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjac je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke..

Lekoviti deo biljke:
za lek se koristi koren.

Lekovito delovanje:
Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Ðumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i uopsteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grceve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrucine, raznih mucnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojacava njihovo dejstvo

Recept:
Kod izostale menstruacije;
1 cajnu kasikicu djumbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 soljicu toplog caja (polagano srkutati) 3-4 puta dnevno.

Kod upale jajnika;
po 1 cajnu kasikicu, djumbirovog korena, srdacice i kamilice, uz malo narezanog korena persina, kuvati mjesavinu u 1 litri vode 15 minuta u poklopljenoj posudi, kada se ohladi procediti, uzimati po pola cajne kasikice svaka 2 sata, kada se oseti olaksanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno, tretman traje dok se menstruacija ne normalizuje, obicno 3-4 mjeseca.


Djumbir sa medom je najpoznatiji kucni lek u Americi za lecenje kaslja kod dece. Sok od svezeg djumbira, pomesan sa sokom od svezeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu

Zacin aromaticnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo kod prehlade u caj i lekovite napitke. Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage)

Svez djumbir i susen djumbir su savim raliciti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke U kineskoj medicini susen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svez koren kao Sheng-Jiang. Svez koren se koristi za pojacanje znojenja i izbacivanje toksicnih materija iz organizma. Susen koren, koristi se za stomacne bolesti, dijareju, reumatizam, kasalj itd. I susen i svez djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura. U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomesan.


Za ciscenje organizma;
1 supenu kasiku rendanog djumbira staviti u 1,5 l. ladne vode da stoji preko noci.Procediti i piti tokom dana.
Preporucuje se 21 dan.

Kantarion ili gospina trava (Hypericum perforatum)

Kantarion se pokazao kao izuzetno uspešan u lečenju mnogobrojnih psihičkih oboljenja, od depresije do traume, a ustanovljeno je i da ima manje neželjenih dejstava od drugih antidepresiva


PRIPREMA ULJA

U bocu od dva litra treba staviti jednake količine listova i cvetova kantariona, sve do visine osam santimetara ispod vrha. U ovu smesu treba dodati i stabljiku, a zatim do iste visine naliti domaće maslinovo ulje. Bocu lagano začepiti plutanim čepom, izneti na sunce i ostaviti tako godinu dana.

Postupak dozrevanja kantarionovog ulja može i da se ubrza. Za to je potrebno da se boca od litra prvo dobro zagreje, pa se ubace iste količine cvetova i listova do iste visine, s tim što se u bocu sipa zagrejano maslinovo ulje na temperaturi od 60 do 70 stepeni. Napunjena boca treba da odleži bar deset dana, od čega najmanje dva na suncu.

Ulje se koristi kod opekotina, rana, cak je odlicno i nakon suncanja da se nanese na vlaznu kozu, kod manjih koznih rana....


ČAJ I VAGINALETE

Čaj se sprema tako što se u 2 dl provrele vode stavi jedna kašičica sitno iseckanog kantariona, skloni sa vatre i ostavi poklopljeno još 10-15 minuta. Pije se tri puta dnevno kod gastritisa, čira na želucu, proliva, žutice, glavobolje, bubrežnih i menstrualnih tegoba...

U narodnoj, ali i u zvaničnoj medicini, kantarion, žalfija, kamilica i hajdučka trava smatraju se delotvornim u lečenju pojedinih polnih bolesti. Vaginalete sa uljanim ekstraktom cvetova ovih biljaka i korena sveže šargarepe (kupuju se u apoteci) koriste se za obnavljanje sluzokože grlića materice i vagine, otklanjaju simptome zapaljenja i belog pranja koje prate svrab, bol i peckanje. Vaginalete su pokazale rezultate i u otklanjanju postmenopauzalnih simptoma, a delotvorne su i protiv određenih bakterija i gljivica. Uljani ekstrakt sveže šargarepe, kao prirodan izvor vitamina A, D i E dodat je da bi se ubrzala revitalizacija oštećenog epitela sluzokože vagine i sprečila pojava bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Bokvica


Bokvica je mnogo cenjena kao snažno antibakterijsko sredstvo. Naučno je dokazano da list deluje protiv raznih upala kože i sluzokože i pojačava lučenje tečnosti u plućima, što olakšava iskašljavanje guste sluzi iz organa za disanje. Zato je i nezaobilazan činilac jednog od najpoznatijih farmaceutskih sirupa protiv kašlja. Osim toga, bokvica smanjuje učestalo mokrenje i blagotvorno deluje na organe za varenje (protiv proliva, grčeva, čira želuca i dvanaestopalačnog creva). Od soka isceđenog iz mladih listova bokvice, farmaceuti pripremaju pastile prijatnog ukusa koje se koriste za lečenje organa za disanje u slučaju da pacijent boluje od hroničnog bronhitisa, zapaljenja ždrela (faringitisa) i upale grkljana (laringitisa).




Recepti

1.Protiv slajma;
- kašičica usitnjenog lišća bokvice
- 2,5 dl vode
Bokvicu prelijte ključalom vodom, poklopite i posle pet minuta procedite. Pijte šolju čaja ujutro natašte, potom šolju-dve tokom dana i jednu uveče pre spavanja.


2.

Protiv alergije;
- 10 g suvih listova bokvice
- šolja vode
Usitnjene listove prelijte proključalom vodom, poklopite, sačekajte tri-četiri minuta i procedite. Pijte po trećinu šolje čaja tri puta dnevno, 20 minuta pre jela.



Oblog

Sveže ubrane listove bokvice operite, izgnječite na dasci oklagijom, stavite na ranu ili posekotinu i učvrstite zavojem.


Sirup;

- 4 šake listova bokvice

- 300 g meda

Dobro oprane listove sameljite na mašini za meso i dobijenu smesu procedite kroz tri sloja gaze. Dodajte med, promešajte i desetak minuta kuvajte na tihoj vatri neprekidno mešajući dok smesa ne bude gusta. Topao sirup sipajte u staklene flašice i čuvajte u frižideru. Protiv kašlja, uzimajte tri do četiri puta dnevno po kašiku sirupa.


Protiv kaslja;

- 20 g listova muške bokvice

- 20 g cvetova belog sleza

- 20 g cvetova i listova podbela

- 20 g morača

Sa pola litra provrele vode prelijte tri kašike mešavine, odmah poklopite i posle tri sata procedite. Tečnost možete da zasladite medom i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja


Protiv upale besike;

- 2 kašičice listova bokvice

- 2 kašičice majčine dušice (Thymus serpyllum)

- 2 kašičice timijana (Thymus vulgaris)

Kašičicu mešavine prelijete sa dva i po decilitra vrele vode, poklopite, sačekajte pet minuta, procediti i pijte u gutljajima.



Ova mešavina je blagotvorna i protiv bronhijalne astme i loše funkcije jetre.

Gavez


Gavez ili volovski jezik, jedna je od najdragocenijih biljaka koja pomaže u lečenju reumatskih bolova, istegnuća, gihta, pa čak i preloma kostiju


Gavez (Symphytum officinale), volovski jezik, crni koren ili vrani gavez, samo je deo brojnih imena kako u narodu nazivaju ovu, od davnina vrlo popularnu biljku. Za mnoge zagovornike narodne medicine ona predstavlja jednu od najdragocenijih lekovitih biljnih vrsta. Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi na vlažnim mestima i cveta tokom celog leta. Cvetovi su roze, purpurni, ljubičasti, ređe beli u obliku kratkih cvasti.


Kod gaveza su lekoviti listovi i koren, koji se skuplja u proleće i kasnu jesen. Koren se iskopa i opere, a da ne bi izgubio delotvoran sluzavi sok, prvo se osuši, izreže na komadiće i dalje suši na toplom mestu. Za razliku od korena, listovi se suše na senovitim mestima.

Lekovitost gaveza čine etarska ulja, tanin, sluzi, holin i retka supstanca alantoin. Alantoin najviše deluje na stvaranje novih ćelija tamo gde postoje rane i ozlede, odnosno posekotine, ispucalost, sportske povrede... Takođe, za spoljašnju upotrebu kod gihta i kostobolje nema boljeg leka od sveže nastruganog gaveza kojim se oblažu bolna mesta.

Ukoliko na raspolaganju nema sveže biljke, može da se primeni i tinktura gaveza, koja povoljno deluje na neuralgične bolove, pogotovo ukoliko su oni u predelu lica. Budući da gavez snažno deluje na centralni nervni sistem, treba ga uzimati isključivo u malim dozama.


Tinktura se pokazala izvanrednom i kod lečenja upala nerava. Gde god su na telu nastala bolna mesta osetljiva na pritisak, to se automatski odražava i na periferne nerve. U tom smislu, tinktura gaveza predstavlja jednostavan, prirodan i prikladan lek. Ova tinktura se preporučuje i za regeneraciju kože lica.

Zagovornici ovog leka tvrde da ostarelu, naboranu kožu, pogotovo oko očiju, posle duže primene vraća u normalno stanje. Pogotovo, ukoliko su promene na koži nastale usled upotrebe različitih kozmetičkih preparata. Tinktura se preporučuje i protiv upale vena. Posebno je delotvorna ukoliko se kombinuje sa gospinom travom, kantarionovim uljem ili još bolje sa tinkturom od kantariona.


Koren gaveza je delotvoran kod katara želuca, bolesti bubrega ili jake menstruacije. Upotrebljava se i kod krvarenja želuca, bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog kašlja. Istovremeno, sušeni koren može da se izgnječi ili izdrobi i pomeša sa mlakom vodom.

Na taj način dobija se kaša koja se stavlja na obolelo mesto. Ispiranje usta sa izdrobljenim suvim korenom, koji je pomešan sa mlakom vodom i kamilicom, deluje delotvorno kod upale sluzokože usne duplje i dentalnog apscesa.

Takođe, oblog od lišća gaveza preporučuje se kod paralize, pri čemu se stavlja na obolele ekstremitete. Lišće se koristi i kao dodatak kupkama kod reumatskih bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije.

U biljnim apotekama može se nabaviti i gel od gaveza. Reč je o preparatu koji sadrži ekstrakt korena gaveza čiji osnovni sastojci - sluzi, tanini, saponozidi i alantion - poboljšavaju epitelizaciju, drenažu i regeneraciju tkiva.

Njegova delotvornost potvrđena je u lečenju istegnuća i iščašenja, reumatskih deformiteta ručnih i nožnih zglobova, kao i sportskih povreda i posttraumatskih stanja. Kao protivupalno sredstvo delotvoran je i kod posekotina, modrica, posle ujeda insekata. Botaničari naglašavaju njegovu izuzetnu moć ubrzavanja srašćivanja kod preloma kostiju. Da bi se postigao potpuni efekat, na kožu ga treba nanositi nekoliko puta dnevno, ali nikako na otvorene i inficirane rane.


PREPARATI

Tinktura
- Korenje gaveza operite, očistite četkom, fino usitnite, stavite u flašu i prelijte votkom jačine 40 stepeni. Flašu držite na suncu ili pored peći dve nedelje, zatim procedite sadržaj i počnite da je koristite za određene tegobe.

Obloge
- Dobro osušeno korenje sitno sameljite i pomešajte sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, pa ga raširite na platnu. Tople obloge stavite na obolelo mesto i pričvrstite ih zavojem.

Mast
- Mast od gaveza sprema se tako što se 10 kašika rendanog korena pomeša sa 11 kašika ugrejane masti.

Posudu sa ovom smesom pokrijte i ostavite da odstoji 12 sati, zatim je ponovo zagrejte i procedite kroz platno. Proceđeni sadržaj stavite u teglu i čuvajte u frižideru. Preparat je delotvoran kod manjih povreda i hemoroida.



ČAJEVI

-Protiv bronhijalne astme:
Pet grama korena gaveza kuvajte pola sata u pola litra vode, zatim ostavite da odstoji dvadeset minuta i procedite. Ujutru na prazan stomak popiti jednu šoljicu, a zatim svakih pola sata dve supene kašike spremljenog čaja. Pred spavanje opet popiti jednu šoljicu.


- Protiv čira na želucu:
Mešavina od po sto grama gaveza i nevena, kao i 50 grama troskavice (Polygonum aviculare) staviti u 250 mililitara vrele vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji tri minuta, a zatim procediti. Tokom dana piju se dve-tri šolje u retkim gutljajima.


- Za pospešivanje mokrenja:
Jednu veliku kašiku lišća i cveta gaveza prelijte sa pola litra ključale vode, poklopite, ostavite da odstoji petnaest minuta, a zatim procedite. Pije se dva puta dnevno, ujutro na prazan stomak i uveče pre spavanja po jedna čašica. Ovaj čaj je dobar i protiv grčeva u stomaku.

Napomena;
Preparati od gaveza ne smeju da se prave i drže u metalnom posuđu. Prilikom sušenja korena treba voditi računa da se ne uplesnivi jer je toksičan.