Jorgovan i bagrem - lece reumu i zivce

Jorgovan i bagrem - lece reumu i zivce


Kao antipiretik, jorgovan uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom, kao analgetik, uklanja bolove, a obnavlja i ćelije jetre


JORGOVAN

orgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna boji pejzaže u ljubičasto, belo, plavo, a zbog lepote i mirisa cvetova ukras je mnogih parkova širom Evrope, po kojoj se raširio sa Balkanskog poluostrva, koje se smatra njegovom domovinom.
Njegovo latinsko ime potiče od grčke reči syrnix, odnosno lula, koje je dobio jer je njegovo drvo izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog pušačkog rekvizita.
Inače, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romantična legenda. Srpski kralj Uroš Nemanjić naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena Anžujska, njegova buduća supruga, prilikom dolaska osećala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolina jorgovana.

Osim mirisnih nota koje se obilato koriste u parfemskoj industriji, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upućeni tvrde da je kora biljke, ali i ljuska semena, dobar prirodni adstrigens, odnosno da leči dijareju i druge tegobe organa za varenje. Kao antipiretik, uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom. Posebno delotvornim jorgovan se pokazao u lečenju malarije, a lekovitost je potvrdio i kao analgetik u uklanjanju bolova, u lečenju reume i živaca, u obnavljanju ćelija jetre, čišćenju creva.
Kora drveta skida se u rano proleće ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Suši se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Lekovitost joj daju sastojci poput siringina, tanina, gorke materije, eteričnih ulja, minerala...
Kao lek spravlja se čaj, tako što se u dva decilitra vode potopi jedna kašičica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda i drži dva sata. Nakon toga čaj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji još sat vremena. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve šoljice dnevno, a u težim slučajevima i tri šoljice.
Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masažu i lečenje reume, ali i neuralgije živaca, a zapadna narodna medicina ga koristi i za ispiranje usta.
Za masažu reumatskih bolnih mesta praznu litarsku flašu treba napuniti cvetovima jorgovana, naliti maslinovim ili kukuruznim uljem, prekriti je i zatvoriti vatom i ostaviti da odstoji tri nedelje na suncu. Dobijeni sadržaj procediti, a ulje koristiti za masažu bolnih mesta.
U kozmetičkoj industriji ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima preporučuje se za osetljivu i kožu sklonu crvenilu.

Jorgovan i bagrem - lece reumu i zivce


BAGREM

Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia), akacija, kraljevo drvo, kapinka... kako ga još zovu, skreće pažnju lepotom, raskošnom krošnjom i mirisom, od aprila do juna, kada cveta, formirajući viseće grozdaste cvasti. Plod je spljoštena mahuna tamnosmeđe boje, čije zrnevlje podseća na sićušan pasulj.


Beli mirišljavi cvetovi izlučuju puno nektara, ukusni su i sveži, a predstavljaju pravi specijalitet kada su prženi, prethodno uvaljani u testo za palačinke. Kod naroda koji poznaju vrednosti bagrema, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je i ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja. S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće.
Lekoviti delovi bagrema su cvet i kora dok je sasvim mlada. Stara kora otrovna je zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi. Mlada kora skida se samo sa mladih grana u maju i septembru, a suši se na suncu ili na toplom vazduhu. Za razliku od kore, cvetovi se suše u senci.
Cvetovi sadrže oko 40 mg vitamina C, 2 mg šećera, eterično ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadrže oko 38 odsto belančevina, 13 mg masnog ulja, vlakna, ugljene hidrate. Sadrže i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum. Sveže mahune imaju 15 odsto belančevina, 6 odsto masti, 22 odsto svarljivih ugljenih hidrata, dok se u korenu krije asparagin.
Pripremljen kao čaj bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a za bolove u stomaku predstavlja savršeni antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Posebno mesto bagrem ima u homeopatiji, a po mišljenju homeopata izvrstan je u lečenju hiperaciditeta (pojačana kiselost želuca), koje izaziva intenzivno pečenje u želucu. Ali i za žgaravicu koja se javlja noću za vreme spavanja. Takođe su lek izbora za migrenu, kao i neuralgiju (upala) nerva lica.

Unutrašnja kora bagrema koristi se za izazivanje jakog povraćanja i čišćenja creva, dok kora korena služi za lečenje mučnine. Komadić mlade kore koji se drži u ustima ublažava zubobolju. Zapadna narodna medicina bagrem koristi za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, za smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće. Iz svežih listova cedi se sok i koristi u lečenju virusnih infekcija.


OTROVNI DELOVI BAGREMA

Treba biti oprezan i zapamtiti koji delovi bagrema mogu da se upotrebljavaju. Zbog toksičnosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke, jer mogu dovesti do pojave neželjenih simptoma depresije, slabosti, širenja zenica, povraćanja. Takođe i krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoće ruku i nogu, bledila, pa čak i neke vrste šoka celokupnog organizma.

Biljne mešavine pobeđuju meteoropatiju


Kopriva, nana, korijander i podubica samo su neke od biljaka koje pomažu u otklanjaju glavobolje, iscrpljenosti, nesanice i bolova u kostima uzrokovanih promenom vremena


Glavobolja

Pomešati po kašiku lista i cveta kičice, rizoma i korena angelike, lista koprive, lista mirođije i lista nane, pa sve preliti sa litar ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata. Procediti i piti u toku dana.

Sitno iseckati i izmešati po kašiku lista i cveta podubice, korena maslačka, lista matičnjaka i lista breze, pa sve preliti sa litar ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata. Procediti i piti u toku dana.

Sitno iseckati i izmešati po kašiku lista i cveta hajdučice, korena vodopije, lista ruzmarina, lista i cveta kantariona i lista i cveta bosiljka, pa sve preliti sa litar ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata. Procediti i piti u toku dana. Napomena: Osim ovih čajeva, preporučuje se da se pre doručka, ručka i večere pije po 1 čaša soka od borovnice ili maline. Ujutro, u podne i uveče na stomak, čelo i potiljak stavljati obloge od razblaženog vinskog sirćeta i držati ih sat vremena. Recepte koristiti po 5 dana. Čajeve zasladiti medom.


Valerijana ublažava napetost i nervozu

Trava valerijana vekovima se upotrebljava za ublažavanje napetosti i nervoze. Dve kašičice suvog korena valerijane preliti sa 2,5 dl vrele vode, poklopiti i nakon 2 sata procediti. Piti po šolju čaja pre spavanja. Umirujuće deluju i majčina dušica, kamilica, hmelj, matičnjak i cvet limete.

Preliti kašiku hmelja sa 2,5 dl hladne vode i kuvati 2-3 minuta. Čaj poklopiti i ostaviti da odstoji 5 minuta. Procediti i piti pola sata pre spavanja.


Jorgovan i kruška ublažavaju kostobolju

Osobama koje pate od kostobolje preporučuju se čajevi koji podstiču cirkulaciju, kao što su oni od ženšena i angelike. Pomešati 5 kašika isitnjenog cveta jorgovana i 5 kašika cveta divljeg kestena, preliti ih ljutom komovicom i držati na suncu ili na toplom 20 dana. S vremena na vreme promućkati, a zatim procediti i koristiti za masiranje zglobova, 3 puta dnevno po 10 minuta. Zglobove nakon masiranja oprati mlakom vodom i ponovo izmasirati vinskim sirćetom.


Sipati u 3 l vode 1,5 kg suvog lista kruške i kuvati 30-40 minuta. Procediti i sipati u vodu za kupanje. Ležati u kadi sve dok se voda ne prohladi. Ova kupka posebno se preporučuje meteoropatama koje boluju od reume…